Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Zakonom o. planiranju i izgradnji članom 146. predviđeno je da .....Postavljanje i uklanjanje manjih montažnih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim površinama, balon hala sportske namene, nadstrešnica za sklanjanje ljudi u javnom prevozu, objekata za deponovanje i separaciju rečnih agregata i plovila na vodnom zemljištu, obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave. Stav 2. predviđa da - Manji montažni objekti iz stava 1. ovog člana su: objekti montažno demontažnog tipa, i to isključivo kiosci do 10,5 m2, bašte ugostiteljskih objekata, tezge i drugi pokretni mobilijar koji se postavlja i uklanja na osnovu programa koji donosi jedinica lokalne samouprave na period od najduže deset godina. Odlukom o privremenim objektima opština Prijepolje, definisano je za koje privremen objekte se ne donosi Program gde su, između ostalog, navedene i letnje bašte. U praksi se prilikom primene Odluke pojavio problem, odnosno u Odeljenju za urbanizam smatraju da Odluka – član 28. nije u skladu sa Zakonom sa navedenim članom 146. Zakona i da bi za letnje bašte trebalo doneti program za postavljanje. Pitanje: Ako je članom 146. stavom 1. rečeno da jedinice lokalne samouprave obezbeđuju i uređuju način postavljanja privremenih objekata, a stavom 2. da se postavljanje i uklanjanje vrši na osnovu Programa….da li je dovoljno i u skladu sa Zakonom da Odluka upućuje na to da se za letnje bašte ne donosi Program, s obzirom da zakon kaže da to uređuje jedinica lokalne samouprave. Kod letnjih bašti postoji problem za donošenje programa jer prosto nije moguće predvideti lokacije na kojima će se javiti potreba za postavljanjem letnjih bašti. Uvidom u akta drugih lokalnih samouprava utvrdili smo i da takođe nisu donosili program za letnje bašte već su Odlukama definisali pravila za postavljanje letnjih bašti.
Članom 146. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da postavljanje i uklanjanje manjih montažnih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim površinama, balon hala sportske namene, nadstrešnica za sklanjanje ljudi u javnom prevozu, objekata za deponovanje i separaciju rečnih agregata i plovila na vodnom zemljištu, obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave.
Manji montažni objekti iz stava 1. ovog člana su: objekti montažno demontažnog tipa, i to isključivo kiosci do 10,5 m2, bašte ugostiteljskih objekata, tezge i drugi pokretni mobilijar koji se postavlja i uklanja na osnovu programa koji donosi jedinica lokalne samouprave na period od najduže deset godina.
Jedinica lokalne samouprave treba da donese program postavljanja montažnih objekata. U ovom programu mogu biti navedene lokacije na kojima je moguće postavljanje montažnih objekata (uključujući i letnje bašte) pod određenim uslovima.
U prilogu dostavljamo kao primer Program postavljanja letnjih bašti koji je donela skupština grada Kragujevca, a koji vam može poslužiti kao ugledni primerak.
Ukoliko je izdato rešenje o građevinskoj dozvoli, stranka je podnela zahtev za stavljanje klauzule pravnosnažnosti, u međuvremenu u roku od 8 dana od izdavanja dozvole uložena je žalba od strane komšije (naglašavam da nije stranka u postupku) pismenim putem pisarnici, a zatim prosleđena Ministarstvu. Da li me ova činjenica da postoji žalba na rešenje, koja ne znam ni da li je osnovana i podneta od strane neovlašćenog lica, remeti u izdavanju potvrde i stavljanje klauzule pravnosnažnosti?
Može li za profesionalnog upravnika stambene zajednice da bude postavljeno lice koje je zaposleno u javnom preduzeću čiji je osnivač opština (i da je u javnom preduzeću zaposlena sa punim radnim vremenom)?
Odredbe važećeg Zakona o stanovanju i održavanju zgrada ne regulišu pitanja koja se odnose na sukob interesa.
Član 51. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisuje da se poslovima profesionalnog upravljanja mogu baviti privredna društva ili preduzetnici (organizator profesionalnog upravljanja) angažovanjem lica koje ispunjava uslove za profesionalnog upravnika. Takođe, organizator profesionalnog upravljanja ima pravo da se bavi poslovima profesionalnog upravljanja ako ima najmanje jedno lice u radnom odnosu na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom koje je upisano u registar profesionalnih upravnika koji vodi Privredna komora Srbije.
Vezano za pitanje koje ste postavili, lice koje je zaposleno u javnom stambenom preduzeću čiji je osnivač opština, hipotetički može biti angažovano od strane organizatora profesionalnog upravljanja kroz dopunski rad, ukoliko je kod tog organizatora zaposleno još najmanje jedno lice – profesionalni upravnik sa punim radnim vremenom. Međutim, postavlja se pitanje na koji način bi profesionalni upravnik koji je u stalnom radnom odnosu kod drugog poslodavca, mogao na pravilan način da obavlja sve poslove koje kao profesionalni upravnik treba da obavlja, a koji su navedeni u članu 53. stav 2. Zakona (npr. da prima prijave kvarova ili drugih problema poput nepoštovanje kućnog reda, buka i drugi štetni uticaji u zgradi svakim danom u nedelji u periodu od 00-24 časa).
Povodom kontrole rada profesionalnog upravnika možete se obratiti Privrednoj komori Srbije (član 54. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada).
U kontaktu sa kolegama iz resornog ministarstva dobili smo uveravanja da će ovo pitanje biti rešeno kroz izmene i dopune Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.
Poštovani, večita dilema je koliko odstupanje može biti između IDRa na osnovu koga su izdati lokacijski uslovi i koji su sastavni deo istih i PGDa na osnovu koga se izdaje građevinska dozvola? Naime da li odstupanje od 10m2 u gabaritu objekta iziskuje izmenu lokacijskih uslova, ukoliko nema potrebe za izmenom kapaciteta?
Članom 6. Pravilnika o sprovođenju objedinjene procedure elektronskim putem („Sl. Glasnik RS“, br. 87/2023) propisano je da se uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova prilaže idejno rešenje, izrađeno u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije.
Članom 3. Uredbe o lokacijskim uslovima („Sl. Glasnik RS“, br 87/2023) utvrđena je sadržina lokacijskih uslova. Lokacijski uslovi, između ostalog sadrže: podatke o klasi i nameni objekta za čije građenje se izdaju; podatke o bruto površini objekta za čije građenje se izdaju, ako se uslovi izdaju za zgrade. Stavom 6. ovog člana je propisano da je sastavni deo lokacijskih uslova idejno rešenje koje je podnosilac podneo uz zahtev, ali samo u pogledu bitnih elemenata na osnovu kojih su ti lokacijskih uslovi utvrđeni, dok su ostali prikazani detalji neobavezujući u daljoj razradi tehničke dokumentacije, koja je sastavni deo projekta za građevinsku dozvolu, odnosno idejnog projekta.
Članom 16. Pravilnika o sprovođenju objedinjene procedure propisan je postupak izdavanja građevinske dozvole, pri čemu je navedeno da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže i projekat za građevinsku dozvolu (između ostalog). Članom 17. istog Pravilnika propisan je postupak provere ispunjenosti formalnih uslova za izdavanje građevinske dozvole, pa se u stavu 2. ovog člana navodi da u ovoj fazi postupka nadležni organ proverava i da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima, pri čemu se proverava usklađenost sa idejnim rešenjem samo u pogledu elemenata bitnih za utvrđivanje lokacijskih uslova, odnosno uslova za projektovanje i priključenje (u zavisnosti od vrste objekta, odnosno radova npr. namena, BRGP, gabarit, horizontalna i vertikalna regulacija, položaj na parceli, pristup parceli, broj funkcionalnih jedinica, kapaciteti i način priključenja na komunalnu i drugu infrastrukturu i sl.).
Jedan od uslova koji nadležni organ proverava kada je u pitanju usklađenost sa idejnim rešenjem je i Bruto razvijena građevinska površina objekta. Ukoliko se vrednosti BRGP ne podudaraju, kao i horizontalna i vertikalna regulacija, ne može se konstatovati da je PGD usklađen sa izdatim lokacijskim uslovima, te je potrebno uputiti podnosioca zahteva na izmenu lokacijskih uslova.
Da li se može podneti usaglašen zahtev za izdavanje građevinske dozvole ako je Prvi zahtev za izdavanje građevinske dozvole , koji je odbačen, podnet dan pre isteka roka lokacijskih uslova od 24 meseci?
Ukoliko je nadležni organ po blagovremeno podnetom zahtevu za izdavanje građevinske dozvole doneo odluku o odbacivanju zahteva uz jasno navedene nedostatke u zahtevu i/ili dostavljenoj dokumentaciji koji se moraju otkloniti, investitor ima pravo da u roku od 30 dana od dana prijema odluke o odbacivanju prvog zahteva podnese usaglašeni zahtev.
Podnošenjem usaglašenog zahteva ne započinje se novi postupak, već se istim samo otklanjaju nedostaci u prvobitnom zahtevu koji je blagovremeno podnet. Tek nakon donošenja odluke nadležnog organa o usaglašenom zahtevu smatra se da je postupak po prvobitno podnetom zahtevu okončan.
Da li profesionalni upravnik može podneti zahtev za brisanje stambene zajednice iz registra SZ.
Profesionalni upravnik može podneti zahtev za brisanje podataka o stambenoj zajednici samo u određenim situacijama, i to u slučaju kada je doneta odluka o formiranju nove stambene zajednice na način drugačiji od prethodno registrovane stambene zajednice (npr. spajanje dva i više ulaza u jednu SZ ili razdvajanje ulaza).
Uz prijavu za registraciju brisanja podataka i dokumenata o stambenoj zajednici prilaže se:
- zapisnik sa sednice kada je doneta odluka stambene zajednice o brisanju stambene zajednice u slučaju formiranja nove stambene zajednice na način drugačiji od prethodno registrovane stambene zajednice;
- dokaz o uplati administrativne takse za registraciju brisanja.
Za registraciju brisanja podataka o stambenoj zajednici, u slučaju rušenja zgrade, uz prijavu se prilaže i rešenje nadležnog organa opštinske, odnosno gradske uprave koji je izdao rešenje o rušenju.
Opštinskoj upravi se obratilo pravno lice B sa sledećim zahtevom u vezi sa integralnom dozvolom: Preduzeću A je 2021. godine izdato rešenje o izdavanju integralne dozvole za skladištenje, tretman i ponovno iskorišćenje otpada, na period od 10 godina. Krajem 2023. godine preduzeće A je zaključilo ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa preduzećem B, kojim ustupa nepokretnosti i opremu u kojima i sa kojima se sprovodi drvna proizvodnja. Pravno lice B obavlja istu delatnost kao i pravno lice A, pod šifrom 1624 – proizvodnja drvne ambalaže, u prostoru u vlasništvu pravnog lica A, sa opremom u vlasništvu pravnog lica A, koristeći istu tehnologiju i iste tehnološko-tehničke postupke. Dakle, u ovom konkretnom slučaju reč je o „preslikanom“ stanju i identičnim uslovima, s tim da pravno lice B obavlja sve poslovne i proizvodne aktivnosti koje je ranije obavljalo pravno lice A, u istom prostoru, sa istom opremom i na isti način. S obzirom na sve navedene okolnosti, postavlja se pitanje da li postoji mogućnost prenosa integralne dozvole sa jednog pravnog subjekta na drugi pravni subjekt. Zahvaljujemo unapred na odgovoru i stojimo na raspolaganju za sve dodatne informacije.
Članom 7. stav 6. Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, propisano je da se „Dozvola izdaje na period koji ne može biti duži od deset godina, za jedno ili više postrojenja na istom mestu kojim upravlja isti operater.“ Pošto Zakon ne predviđa „automatsko“ prenošenje dozvole, predlog može biti da nadležni organ izda novu dozvolu pravnom licu B.
Kako tumačiti član 5. stav 1. tačka 4. Zakona o ozakonjenju u vezi sa stavom 3 istog člana? Naime, predmet ozakonjenja je vikend objekat koji se nalazi u drugom stepenu zaštite prirodnog dobra. Planski dokument upućuje na saglasnost JVP Vode Vojvodine, a član 5 stav 1 tačka 4 propisuje da vikend objekti mogu biti ozakonjeni. Da li je u konkretnom slučaju potrebna saglasnost JVP Vode Vojvodine ili se objekat može ozakoniti bez ove saglasnosti? Sam član nije potpuno jasan.
Zakonom o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS“, br. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - odluka US, 1/2023 - odluka US i 62/2023) je članom 5. stav 1. propisano koji to objekti ne mogu biti predmet ozakonjenja.
Članom 5. stav 1. tačka 4. ovog Zakona je propisano da predmet ozakonjenja, između ostalih, ne mogu biti objekti izgrađeni u prvom i drugom stepenu zaštite prirodnog dobra, odnosno u zoni zaštite kulturnog dobra od izuzetnog značaja i zoni zaštite kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne baštine, odnosno radovi na samom kulturnom dobru od izuzetnog značaja ili dobru upisanom u Listu svetske kulturne baštine, izgrađen u zonama sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja, izgrađen u vojnom kompleksu i zaštitnim zonama oko vojnih kompleksa i objekata infrastrukture posebne namene, odnosno izgrađen, rekonstruisan ili dograđen suprotno propisima o odbrani kojima su propisane posebne obaveze za izgradnju objekata, kao i drugi objekti izgrađeni u zaštitnim zonama u skladu sa odredbama posebnih zakona (u zaštitnom pojasu: puta, železnice, dalekovoda, vodotoka, poletno-sletne staze, kao i druge zaštitne zone u skladu sa odredbama posebnih zakona).
Izuzetak od pravila utvrđenog članom 5. stav 1. tačka 4. ovog Zakona su vikendice i drugi porodični objekti za odmor u drugom stepenu zaštite prirodnog dobra. Za objekte koji ispunjavaju uslove da budu klasifikovani kao vikendice nadležni organ može da pokrene postupak ozakonjenja i izda rešenje o ozakonjenju, pod uslovom koji je propisan stavom 3. člana 5. ovog Zakona, a to je da u postupku bude pribavljena saglasnost upravljača javnog dobra, odnosno saglasnost organizacije nadležne za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara.
Pitanje u vezi sačinjavanja zahteva za procenu uticaja zatečenog stanja na životnu sredinu. Radi se o projektu koji se nalazi na listi II Uredbe o utvrđivanju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu, postrojenja za proizvodnju, tretman, preradu ili obradu proizvoda iz sirovina biljnog porekla kapaciteta od 30 t do 300 t na dan* Članom 37. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 94/24) propisano je da uz zahtev nosilac izvedenog projekta za koji se po odredbama ovog zakona vrši procena uticaja, a koji je izgrađen bez odobrenja za izgradnju ili se koristi bez odobrenja za upotrebu, dužan je da podnese zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja zatečenog stanja za projekte iz člana 5. stav 1. tačka 2) ovog zakona, gde se uz zahtev prilaže 1) obaveštenje o mogućnosti usklađivanja sa planskom dokumentacijom u skladu sa zakonom kojim se uređuje ozakonjenje objekata; 2) izvod iz projekta izvedenog objekta; 3) izveštaj ovlašćene organizacije sa podacima o emisijama i izveštaj o rezultatima merenja i ispitivanja činilaca životne sredine na koje projekat utiče koji nisu stariji od šest meseci; 4) grafički prikaz mikro i makro lokacije. S obzirom da se bliže propisuje izgled i sadržaj obrazca zahteva a još uvek je na snazi Pravilnik o sadržini zahteva o potrebi procene uticaja i sadržini zahteva za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, broj 69 od 9. avgusta 2005) gde su propisane odredbe starog zakona, da li je ispravno da zahtev sadrži: - dokumentaciju i podatke iz člana 12. i člana 37. stav 1 tačka 2), i stava 2. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 94/24) ?
Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS", br. 94/2024) u članu 37. utvrđuje da je nosilac izvedenog projekta za koji se po odredbama ovog zakona vrši procena uticaja, a koji je izgrađen bez odobrenja za izgradnju ili se koristi bez odobrenja za upotrebu (u daljem tekstu nosilac izvedenog projekta), dužan da podnese zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja zatečenog stanja na životnu sredinu za projekte iz člana 5. stav 1. tačka 1) ovog zakona, odnosno, zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja zatečenog stanja za projekte iz člana 5. stav 1. tačka 2) ovog zakona.
Kako podzakonski akt iz člana 5. Zakona o proceni uticaja još uvek nije usvojen (rok za usvajanje je 6 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona), članom 60. Zakona o proceni uticaja propisano je da se do donošenja propisa iz člana 5. stav 1. primenjuje Uredba o utvrđivanju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 114/2008), ukoliko nije u suprotnosti sa odredbama novog Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu.
Član 37. važećeg Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu upućuje nosioca izvedenog projekta da podnese zahtev. U članu 37. st. 2. propisano je šta je nosilac izvedenog projekta dužan da podnese uz zahtev. Oko priloga koji se podnose uz zahtev nema dileme da je nosilac izvedenog projekta dužan da ih dostavi.
Međutim, u čl. 37. st. 5. utvrđeno je da ministar propisom iz člana 12. stav 5. ovog zakona bliže propisuje izgled i sadržinu obrasca zahteva o potrebi procene uticaja zatečenog stanja, a propisom iz člana 17. stav 5. ovog zakona bliže propisuje izgled i sadržinu obrasca zahteva za određivanje obima i sadržaja studije zatečenog stanja i propisom iz člana 22. stav 8. ovog zakona bliže propisuje sadržinu studije zatečenog stanja i dokumentaciju koja se uz te zahteve i studiju podnosi. Ni ovi podzakonski akti još uvek nisu usvojeni – rok za njihovo usvajanje je dve godine od dana stupanja na snagu novog zakona.
Nosilac izvedenog projekta dužan je da zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja zatečenog stanja podnese tako što će zahtev izraditi u skladu sa svim zahtevima važećeg zakona o proceni uticaja, a posebno sa:
- odredbama člana 12. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, budući da se obaveza podnošenja zahteva za odlučivanje o potrebi procene uticaja odnosi i na projekte iz čl. 37. zakona;
- odredbama člana 37. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu.
Članom 60. Zakona o proceni uticaja propisano je da se do donošenja propisa iz člana 12. st. 5, primenjuje propis donet na osnovu Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS", br. 135/04 i 36/09) ako nije u suprotnosti sa odredbama novog zakona. U tom smislu, zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja zatečenog stanja, sadrži i one elemente koji su propisani Pravilnikom o sadržini zahteva o potrebi procene uticaja i sadržini zahteva za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, br. 69/2005.). Nosilac izvedenog projekta dužan je da zahtev uskladi sa važećim zakonom u tom smislu što će zahtev sadržati sve elemente koji su propisani važećim zakonom i Pravilnikom. Kako zakon uvek ima primat nad podzakonskim aktom, a i donet je nakon podzakonskog akta, potrebno je da nosilac izvedenog projekta svoj zahtev najpre uskladi sa zakonom a zatim i sa formom propisanom podzakonskim aktom. Pravilnik se primenjuje, u onom delu u kom nije u suprotnosti sa zakonom, do stupanja na snagu novog pravilnika.
Jasno je da je nosilac izvedenog projekta dužan da uz zahtev priloži sve priloge koji su navedeni u čl. 37. st. 2. kao i u članu 12. važećeg zakona.
Prilikom primene novog Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu naišli smo na nedoumice pa ako bi mogli da nam pomognete u njihovom otklanjanju. Pokušaću da objasnim šta nam nije jasno: U članu 5. stav 1. tačka 4. Zakona navodi se: "Strateška procena vrši se obavezno za planove i programe kada postoji mogućnost da njihova primena izazove značajne negativne posledice po životnu sredinu, i to za: 4) planove i programe koji se pripremaju za mrežnu energiju kojima se uspostavlja okvir za odobravanje strateških energetskih projekata u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice između Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija." Pitanje bi glasilo: šta bi značilo "okvir za odobravanje strateških energetskih projekata"? Na pr: Da li se Planom detaljne regulacije solarne elektrane Ruma 1, 2, 3, 4, ako se grade na par parcela na teritoriji opštine Ruma, gde bi dobijenu električnu energiju prodavili EPS-u, uspostavlja okvir za odobravanje strateških energetskih projekata u skladu sa gore navedenim Ugovorom.
Član 5. Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS“ br. 94/2024) utvrđuje predmet strateške procene uticaja, odnosno, planove i programe za koje se obavezno vrši strateška procena uticaja na životnu sredinu.
Članom 5. st. 1. tačka 4) Zakona o strateškoj proceni uticaja utvrđeno je da se „Strateška procena vrši obavezno za planove i programe kada postoji mogućnost da njihova primena izazove značajne negativne posledice po životnu sredinu, i to za… planove i programe koji se pripremaju za mrežnu energiju kojima se uspostavlja okvir za odobravanje strateških energetskih projekata u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice…“
U članu 3. Zakona o strateškoj proceni uticaja utvrđeno je da je mrežna energija deo tržišta Energetske zajednice u oblasti proizvodnje, distribucije, snabdevanja i prenosa električne energije, gasa i nafte u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice.
Zakon o energetici („Sl. glasnik RS“ br. 145/2014, 95/2018, 40/2021, 35/2023, 62/2023 i 94/2024) u članu 37a utvrđuje koji to projekti mogu biti strateški energetski projekti, kao i to da Vlada bliže propisuje uslove i način promovisanja nekog projekta u strateški projekat. U dokumentu „Polazne osnove za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakon o energetici“ koji je izložen na uvid javnosti u okviru javne rasprave o izmenama i dopunama Zakona o energetici 2024. godine, Ministarstvo rudarstva i energetike upućuje na Uredbu o utvrđivanju Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine za period od 2017. do 2023. godine („Sl. glasnik RS“ br. 104/2017) kao na dokument kojim je definisan pojam „strateški energetski projekat“. Uredba definiše: osnovne pojmove u vezi sa strateškim energetskim projektima, kategorije strateških energetskih projekata, kriterijume za utvrđivanje i radnu grupu za strateške energetske projekte.
Кao strateški energetski projekti mogu se smatrati i oni projekti koje je Energetska zajednica prepoznala kao projekte od interesa za Energetsku zajednicu (PECI – project of Energy Community interest) ili kao projekte od zajedničkog interesa (PMI – project of mutual interest), iako se u dokumentima Energetske zajednice ne koristi izraz „strateški energetski projekti“. PECI i PMI projekte utvrđuje Energetska zajednica kroz proceduru selekcije i listu izabranih projekata objavljuje. Ovi projekti odnose se na razvoj energetske infrastrukture u skladu sa Uredbom o trans-evropskim mrežama (TEN-E Regulation 2022/869/EU) koja je postala sastavni deo Ugovora o osnivanju Energetske zajednice odlukom Ministarskog saveta D/2023/02/MC-EnC od 14. decembra 2023.
U tom smislu izraz „okvir za odobravanje strateških energetskih projekata“ mogao bi značiti da određeni plan ili program postavlja osnove za odobravanje i sprovođenje projekata koji su prepoznati kao strateški projekti u skladu sa čl. 37a Zakona o energetici, ili/i PECI ili PMI projekti Energetske zajednice. Sa druge strane, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS“, br. 94/2024), u čl. 4. st. 4. utvrđuje da su predmet procene uticaja i strateški energetski projekti koji su određeni kao strateški saglasno propisima kojima se uređuje oblast energetike.
Da bi se donela odluka o tome da li je za određeni plan ili progam koji obuhvata projekte mrežne energije (proizvodnja, distribucija, snabdevanje i prenos električne energije, gasa i nafte) potrebno sprovesti postupak strateške procene uticaja na životnu sredinu nije dovoljno samo utvrditi da li je taj projekat prepoznat kao „strateški energetski projekat“. Takođe je potrebno, u skladu sa zakonom, utvrditi da li su ispunjeni svi uslovi za sprovođenje strateške procene uticaja na životnu sredinu konkretnog plana ili programa.
U skladu sa Zakonom strateška procena uticaja se sprovodi ukoliko su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:
1. određeni plan ili program priprema nadležni republički, pokrajinski ili organ lokalne samouprave i plan ili program se usvaja u redovnoj zakonom uređenoj proceduri pred nadležnim organima;
2. određeni plan ili program postavlja okvir za odobravanje projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu (planovi i programi iz čl. 5. st. 1. tačka 1).
Plan detaljne regulacije je planski dokument urbanističkog planiranja. U tom smislu obuhvaćen je članom 5. Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, odnosno predstavlja plan za koji se, u skladu sa zakonom sprovodi strateška procena uticaja.
Potrebno je da bude ispunjen i drugi uslov a to je da ovaj plan postavlja okvir za odobravanje projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu, u skladu sa Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS“ br. 94/2024).
Iz informacija koje su dostavljene ne može se zaključiti da li plan detaljne regulacije predmetne solarne elektrane postavlja okvir za odobravanje projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu, odnosno, da li konkretni projekat izgradnje solarnih elektrana može biti predmet procene uticaja na životnu sredinu.
Zakon o strateškoj proceni uticaja predviđa mogućnost da se za planove i programe iz člana 5. st. 2. donese odluka da se ne sprovodi postupak strateške procene. Ovaj postupak sprovodi se u skladu sa procedurom utvrđenom čl. 10. Zakona o strateškoj proceni uticaja. Planovi i programi iz člana 5. st. 2. jesu oni planovi i programi:
1. kojima je predviđeno korišćenje manjih površina na lokalnom nivou;
2. ili u slučaju manjih izmena planova i programa iz stava 1. ovog člana;
3. kao i planovi i programi koji nisu navedeni u stavu 1. ovog člana kojima se uspostavlja okvir za odobravanje budućih projekata a za koje se utvrdi da postoji mogućnost nastanka značajnih uticaja na životnu sredinu.
Da bi nadležni organ utvrdio da je opravdano da se za plan ili program obuhvaćen čl. 5. st. 1. Zakona o strateškoj proceni uticaja ne sprovodi postupak strateške procene uticaja, potrebno je da sprovede postupak odlučivanja i da pribavi saglasnost organa nadležnog za zaštitu životne sredine i mišljenje drugih zainteresovanih organa i organizacija, u skladu sa procedurom utvrđenom čl. 10 Zakona o strateškoj proceni uticaja.
Zakonom nije jasno utvrđeno šta znače izrazi „manje površine na lokalnom nivou“ ili „manje izmene planova i programa“, te je organ nadležan za pripremu plana ili program dužan da to sam utvrdi. Prilikom odlučivanja potrebno je pažljivo voditi računa o kriterijumima koji su relevantni za utvrđivanje da li se radi o manjim površinama ili manjim izmenama. Neki plan ili program može imati mali obuhvat u smislu broja parcela ali te parcele mogu biti velike površine ili imati neke druge karakteristike na koje treba obratiti pažnju (na primer, parcela je male površine ali se nalazi u zaštićenom prirodnom dobru ili zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra, zoni sanitarne zaštite i sl). Takođe, izmena plana može biti mala u kvantitativnom smislu (menja se samo jedna rečenica ili jedan urbanistički parametar) ali po svom uticaju može biti veoma značajna.
Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu predviđa mogućnost donošenja odluke o tome da da se ne sprovodi postupak strateške procene samo u slučaju planova i programa iz člana 5. stav 2. Zakona, dok se za planove i programe iz člana 5. stav 1, tačka 1, obavezno sprovodi strateška procena uticaja.
Napomena: Odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice (D/2016/13/MC-EnC) od 14. oktobra 2016. godine Direktiva 2001/42/EC o strateškoj proceni uticaja planova i programa na životnu sredinu postala je sastavni deo Ugovora o osnivanju energetske zajednice. U skladu sa Odlukom Ministarskog saveta države članice Energetske zajednice imale su obavezu da svoje nacionalno zakonodavstvo usklade sa Direktivom 2001/42/EC do 1. januara 2018. godine i da obezbede primenu odredbi Direktive od 31. marta 2018. godine.
Odgovor na navdeno pitanje je isključivo stručno mišljenje Stručne službe SKGO i kao takvo ga ne treba smatrati obavezujućim ili autentičnim tumačenjem propisa, jer SKGO nije nadležna za to. Ukoliko je potrebo zvanično tumačenje određenih propisa, preporučujemo da se za mišljenje obratite ministarstvu u čijoj nadležnosti su navedeni zakoni.
Poštovani podnet je zahtev za ozakonjenje pomoćnih objekata gde su 2 slepljena u jedan i imaju posebne id brojeve i jedan od njih je vidljiv iz 2021. godine po obavestenju o vidljivosti koje sam dobila iz rgz-a.Onda sam slala upit mejlom geosektoru u Beogradu i oni su mi odgovorili da je u pitanju slučaj 3 iz instrukcije o njhovom postupanju gde konkretno nisu naveli da je moguće da je objekat bio tu i iz epohe 2015 tako da me sada zanima vaše mišljenje kada je u pitanju ovaj slučaj da li dalje organ ozakonjenja šalje neki dopis i kome kako bi mogao da se nastavi postupak ozakonjenja ili takav objekat ne može da se ozakoni?
Zakon o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS“, br. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - odluka US i 1/2023 - odluka US) je izričito propisao koji objekti i pod kojim uslovima mogu biti predmet ozakonjenja, kao i koji organ vodi računa o ispunjenosti zakonom popisanih uslova za pokretanje i sprovođenje postupka ozakonjenja.
Postupak ozakonjenja, kako je to popisano odredbama člana 6. i 23. ovog zakona, može biti pokrenut:
- za objekat za koji je podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ranije važećim zakonom kojim je bila uređena legalizacija objekata, do 29. januara 2014. godine i koji je vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, tako što se zahtevi i prijave za legalizaciju objekata podneti do 29. januara 2014. godine, smatraju zahtevima u smislu ovog zakona,
- za objekat za koji je podnet zahtev u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole ("Službeni glasnik RS", br. 25/13, 145/14 i 96/15), za koji postupak nije pravnosnažno okončan,
- za objekat za koji nije podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ranije važećim zakonom kojim je bila uređena legalizacija objekata, a koji je vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, za koji je nadležni građevinski inspektor doneo rešenje o rušenju, u skladu sa odredbama Zakona o ozakonjenju objekata ("Službeni glasnik RS", broj 96/15),
- za objekat za koji nadležni građevinski inspektor nije doneo rešenje o rušenju, a vidljiv je na satelitskom snimku iz 2015. godine, tako što organ nadležan za poslove državnog premera i katastra dostavi obaveštenje o vidljivosti objekta na satelitskom snimku organu nadležnom za vođenje postupka ozakonjenja, u skladu sa odredbama ovog zakona.
Zakon o ozakonjenju objekata ne samo da je u svakom stavu kojim je propisao koji objekti mogu biti predmet ozakonjenja, naglasio da mora biti vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, već je u članu 6. stav 5. ponovo izričito naveo da je provera vidljivosti na satelitskom snimku obavezna za sve objekte koji su predmet ozakonjenja u skladu sa ovim zakonom, a potom u članu 9. propisao da ispunjenje uslova propisanih u čl. 3, 5, 6. i 8. ovog zakona predstavlja uslov za nastavak postupka ozakonjenja.
Proveru postojanja objekata na satelitskom snimku sprovodi organ nadležan za poslove ozakonjenja objekata.
Članom 35. stav 2. Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da nadležni organ u postupku ozakonjenja koristi i evidenciju objekata koji nisu upisani u katastar nepokretnosti u cilju vođenja grafičke baze objekata u postupku ozakonjenja, vršenja nadzora i plaćanja realizacije radova i učestvuje u održavanju te evidencije.
Ukoliko organ nadležan za poslove ozakonjenja ne može da utvrdi vidljivost objekta usled visoke vegetacije, oblaka, senki, može tražiti od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra izdavanje obaveštenja o vidljivosti objekta na satelitskom snimku i u zavisnost od dobijenog odgovora doneti odluku o daljem toku postupka ozakonjenja, ali Zakon o ozakonjenju objekata nije propisao da se u postupku ozakonjenja, činjenica postojanja objekta, osim uvidom u satelitski snimak teritorije Republike Srbije iz 2015. godine i evidenciju objekata, može dokazati na druge načine.
Članom 43. stav 1. tačka 2. Zakona o ozakonjenju propisano je da će se novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniti za prekršaj odgovorno lice u nadležnom organu uprave ako izda rešenje o ozakonjenju suprotno ovom zakonu.
Poštovani, u postupku ozakonjenja porodičnog stambenog objekta čiji je vlasnik kupio građevinsko zemljište od tadašnjeg „Niš projekta“, postavlja se pitanje načina obračuna takse za ozakonjenje. Vlasnik ne poseduje posebnu građevinsku dozvolu za svoju parcelu, već postoji građevinska dozvola izdata za celokupno zemljište koje je „Niš projekat“ u tom periodu parcelisao i prodavao. S obzirom na to da su u vreme kupovine zemljišta (oko 1995. godine) plaćene komunalne takse, potrebno je pojašnjenje da li se te ranije uplate mogu uzeti u obzir u postupku ozakonjenja, kako bi se iznos takse za ozakonjenje umanjio ili u potpunosti izuzeo. Napominje se da se radi o objektu veće površine (preko 300 m²), te je iznos takse značajan, zbog čega je važno pravilno postupiti u skladu sa važećim propisima.
Zakonom o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS“, br. 96/2015, 83/2018, 81/2020 – odluka US, 1/2023 – odluka US i 62/2023) definisano je da je, u smislu ovog zakona, predmet ozakonjenja objekat koji je završen u građevinskom smislu, koji je, prema odredbama člana 1, izgrađen bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju.
Članom 4. stav 3. Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da je, izuzetno od stava 2. ovog člana, predmet ozakonjenja i objekat izgrađen na osnovu građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta, na kom je prilikom izvođenja radova odstupeno od izdate građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta, a za koji nije moguće izdati rešenje o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje izgradnja objekata.
Članom 33. stav 1. Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da se za sve objekte u postupku ozakonjenja plaća taksa za ozakonjenje, pre izdavanja rešenja o ozakonjenju.
Članom 46. stav 9. ovog zakona propisano je da lica koja su u postupku legalizacije objekata ili u redovnom postupku izdavanja građevinske dozvole zaključila ugovore o plaćanju naknade, odnosno doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u skladu sa odredbama tada važećih zakona, nastavljaju sa plaćanjem do konačne isplate, u skladu sa odredbama zaključenog ugovora.
Članom 46. stav 10. ovog zakona propisano je da se za objekte iz stava 9. ovog člana, na kojima je prilikom izvođenja radova odstupeno od izdate građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta, u postupku ozakonjenja plaća taksa u skladu sa ovim zakonom samo za površinu dela objekta koja predstavlja razliku između odobrene i odstupeljene površine.
Na osnovu citiranih odredaba zakona proizilazi da se odredbe člana 46. stav 6. Zakona o ozakonjenju objekata mogu primeniti samo u onim situacijama kada je objekat koji je predmet ozakonjenja isti objekat za koji je u postupku legalizacije objekata ili u redovnom postupku izdavanja građevinske dozvole zaključen ugovor o plaćanju naknade, odnosno doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, u skladu sa odredbama tada važećih zakona. Iz podataka koji su dostavljeni ne može se pouzdano utvrditi da se radi o takvom slučaju.