Pitanja i odgovori

Finansiranje investicionog održavanja objekta obrazovanja od strane višeg nivoa vlasti, direktnim ugovaranjem i prenosom sredstava obrazovnoj ustanovi koja ne može biti nosilac prava javne svojine prema Zakonu o javnoj svojini ("Sl.glasnik RS", br. 72/2011, 88/2013, 105/2014, 104/2016 - drugi zakon, 108/2016, 113/2017, 95/2018, 153/2020 i 94/2024), stvara dodatne izazove prilikom evidentiranja ovih poslovnim promena i kod nosioca prava javne svojine i kod korisnika objekta. Razlog ovakvog načina raspisivanja konkursnog postupka, najverovatnije, leži u činjenici da postoji evidentna raznolikost kod JLS u zemlji, a ogleda se u tome da kod određenog broja JLS prava javne svojine nad školskim objektima nisu upisana u korist JLS na čijoj se teritoriji iste nalaze, već je uspostavljeno republičko ili pak pokrajinsko vlasništvo nad njima.

Radi adekvatnog knjigovodstvenog obuhvatanja izdataka investicionog održavanja objekata obrazovanja, bilo bi idealno da na konkursu za dodelu sredstava mogao da se aplicira sam nosilac prava javne svojine, odnosno JLS. Kako to u Vašoj konkretnoj situaciji nije slučaj, onda je potrebno da investiciono ulaganje u računovodstvenoj evidenciji škole (kao drugog korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti) bude obuhvaćeno na kontima vanbilansne evidencije (pošto je škola samo nosilac prava korišćenja objekta) i to na kontima 351151 – Ostala vanbilansna aktiva i 352151 – Ostala vanbilansna pasiva. Na predmetnim kontima treba da budu evidentirana sva imovinska jedinica koju škola koristi za obavljanje svoje osnovne delatnosti, a prema zvaničnim podacima RGZ – Katastar nepokretnosti nisu njeno vlasništvo.

Sa druge strane, knjigovodstveno obuhvatanje kod nosioca prava javne svojine za predmetni objekat, u glavnoj knjizi JLS (ali i u pomoćnoj evideniji nepokretne imovine) treba da bude sprovedeno na osnovu verodostvojne, izvorne dokumentacije koja glasi na školu, kroz evidentiranje povećanja vrednosti objekta nakon realizacije investicionog održavanja po inventarnom broju za konkretan školski objekat (u pomoćnoj knjizi), koji se nalazi u evidenciji nosioca prava javne svojine – JLS, odnosno u glavnoj knjizi na kontima 011131/311100. Napomena: ova knjigovodstvena promena kod JLS je bez izvršenja rashoda/izdataka, jer sredstva za realizaciju nisu izvršena preko budžeta JLS, te ovakvo evidentiranje deli sudbinu knjiženja procene fer vrednosti nepokretnosti u svojini JLS kada se na istovetan način evidentiraju efekti procene.

Naglašavamo potrebu da korisnik nepokretnosti vodi vanbilansnu evidenciju o osnovnim sredstvima koje koristi radi izvršenja rashoda na tekućem održavanju tih objekata i drugih rashoda koji se vezuju za korišćenje istog. Sa druge strane, potrebno je na pravilan način voditi evidenciju o nabavnoj vrednosti predmetnog objekta iz ugla zaključenja polise osiguranja za slučaj požara, loma i slično (i ovde imamo različita empirijska saznanja u vezi određivanja ugovarača osiguranja i snošenja predmetnih troškova).

Članom 22 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA) propisano je da poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva. Ove odredbe se ne primenjuju na Republiku kao poslednjeg zakonskog naslednika u smislu zakona kojim se uređuje nasleđivanje.

Članom 2. stav 1. tačka 6) Zakona o porezima na imovinu propisano je da se porez na imovinu plaća na državinu na nepokretnosti na kojoj imalac prava svojine nije poznat ili nije određen.

Članom 10. stav 7. tačka 3) Zakona o porezima na imovinu propisano je da kad je osnov sticanja pravosnažni akt kojim su oglašeni naslednici zaostavštine, za svrhu oporezivanja danom sticanja prava smatra se dan smrti ostavioca.

Prema članu 2a istog zakona kad na nepokretnosti, pored prava svojine, postoji neko od prava, odnosno korišćenje ili državina, iz člana 2. stav 1. tačka 2) do 5) i tačka 7) i 8) ovog zakona,

odnosno u slučaju iz tačke 6) tog člana, porez na imovinu plaća se na to pravo, odnosno na korišćenje ili državinu, a ne na pravo svojine.

Danom smrti poreskog obveznika to lice je prestalo da bude poreski obveznik i imalac prava svojine, a imajući u vidu da od tog dana za predmetnu nepokretnost imalac prava svojine nije određen, poreska obaveza se od dana smrti poreskog obveznika treba utvrditi licu koje ima državinu na predmetnoj nepokretnosti, ako takvo lice postoji.

Ako do dana pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju nije utvrđen držalac nepokretnosti, tada se u skladu sa članom 10. stav 7. tačka 3) obaveza utvrđuje nasledniku od dana smrti ostavioca.

Članom 114. ZPPPA propisano je da pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče. Zastarelost prava na utvrđivanje poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je trebalo utvrditi porez, odnosno sporedno poresko davanje.

Članom 114d ZPPPA propisano je da se zastarelost prekida svakom radnjom Poreske uprave preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju utvrđivanja i naplate poreza i sporednih poreskih davanja. Posle prekida zastarelost počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u rok za zastarelost.

Imajući u vidu navedene odredbe o zastarelosti prava na utvrđivanje, u slučaju kada je ostavilac preminuo pre navedenog roka zastarelosti prava na utvrđivanje poreske obaveze, a nije bilo prekida zastarelosti prava na utvrđivanje, poreska obaveza se nasledniku utvrđuje 5 godina unazad (u 2025. godini nije zastarelo pravo na utvrđivanje obaveze počev od 1.1.2020. godine).

Za sve nepokretnosti za koje nemate izraženu vrednost u ovom trenutku možete da formirate Komisiju na nivou vašeg grada koja bi uradila procenu vrednosti pre evidentiranja imovine u poslovnim knjigama.

Od kraja 2024. godine u primeni su Izmene i dopune Zakona o javnoj svojini koje su osnov za razvijanje određene metodologije procene vrednosti nepokretnosti.

Naime, članom 64v propisano je da:

Direkcija razvija metodologiju, saglasno međunarodnim standardima za procenu vrednosti, zasnovanim na definiciji tržišne vrednosti (engl. "Market value") Međunarodnog komiteta za standarde procene vrednosti (engl. "IVSC - International Valuation Standards Council"), primeni tržišnog pristupa (engl. "Market approach"), troškovnog pristupa (engl. "Cost approach") i prinosnog pristupa (engl. "Income approach"), koji će biti sastavni deo Registra nepokretnosti u javnoj svojini, a čijom primenom će se omogućiti okvirna procena vrednosti pojedinačnih nepokretnosti u javnoj svojini.

Direkcija u Registru nepokretnosti u javnoj svojini ne primenjuje okvirnu procenu vrednosti na nepokretnostima koje su predmet masovne procene vrednosti nepokretnosti, a koja je predviđena odredbama zakona kojim se uređuju poslovi državnog premera i katastra, dok će za nepokretnosti za koje postoje uporedivi podaci sa tržišta zbog njihovih specifičnosti, primeniti metodologiju u skladu sa međunarodnim standardima procene, a koja će za rezultat imati njihovu okvirnu procenjenu vrednost.

Okvirno procenjenu vrednost nepokretnosti u javnoj svojini Direkcija vodi u Registru nepokretnosti u javnoj svojini.

Direkcija preuzima od Republičkog geodetskog zavoda podatke o vrednosti nepokretnosti za nepokretnosti na koje nije primenjena okvirna procena vrednosti iz stava 2. ovog člana.

Dakle, dok se metodologija ne ustanovi najbolje je da se procena vrednosti imovine u javnoj svojini JLS vrši uz podršku Komisija interno formiranih u okviru vaše JLS.

Prilikom otuđenja imovine uvek možete da angažujete i ovlašćenog procenitelja.

Odredbama člana 114. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (u daljem tekstu: ZPPPA) propisano je da pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče. Zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je obaveza poreskog dužnika dospela za plaćanje.

Članom 114b ZPPPA propisano je da prekršajni postupak za koji u skladu sa zakonom Poreska uprava podnosi zahtev za pokretanje, odnosno izdaje prekršajne naloge, ne može se pokrenuti ni voditi ako protekne pet godina od dana kada je prekršaj učinjen.

Član 114d ZPPPA propisuje da se zastarelost prekida svakom radnjom Poreske uprave preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju utvrđivanja i naplate poreza i sporednih poreskih davanja, odnosno radnjom poreskog obveznika preduzetom u cilju ostvarivanja prava na povraćaj, poreski kredit, refakciju i refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja i povraćaj sporednih poreskih davanja.

Posle prekida zastarelost počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u rok za zastarelost.

Saglasno navedenom, pravo nadležnog poreskog organa na naplatu poreske obaveze zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče, tj. od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je ta obaveza poreskog dužnika dospela za plaćanje.

Ukoliko je nadležno poreski organ protiv poreskog dužnika preduzimao radnje u cilju naplate poreske obaveze, rok zastarelosti prava na naplatu se prekidao svakom radnjom poreskog organa preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju naplate i posle prekida počinjao da teče iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida nije se računalo u zakonom određen rok za zastarelost.

U Mišljenju Ministarstva finansija broj 413-00-28/2018-04 od 15.5.2018. godine navedeno je:

„Prema tome, prekid roka zastarelosti prava nadležnog poreskoga organa jedinice lokalne samouprave na naplatu izvornog prihoda te jedinice može nastupiti svakom radnjom tog organa preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju naplate izvornog prihoda i u vezi kojih su doneta poreska akta (prema tome, i opomena).“

Član 34. ZPPPA propisuje da je poreski akt poresko rešenje, zaključak, nalog za poresku kontrolu, poziv za poresku kontrolu, zapisnik o poreskoj kontroli i drugi akt kojim se pokreće, dopunjuje, menja ili dovršava neka radnja u poreskom postupku.

Imajući u vidu navedeno, smatramo da podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka koji LPA dostavlja nadležnom prekršajnom sudu, kao ni pokretanje prekršajnog postupka od strane suda, ne predstavlja radnju poreskog organa preduzetu protiv poreskog dužnika u cilju naplate, s obzirom da su to radnje preduzete u prekršajnom postupku, a ne u poreskom postupku, odnosno postupku naplate.

Član 12. ZPPPA propisuje da je poreski dužnik fizičko ili pravno lice, kao i fond koje duguje određenu radnju iz poreskopravnog odnosa iz člana 10. ovog zakona. Poreski obveznik je poreski dužnik koji je obavezan da plati porez, odnosno sporedno poresko davanje.

Član 18. ZPPPA propisuje da obaveza plaćanja poreza iz člana 10. stav 1. tačka 1) ovog zakona (u daljem tekstu: poreska obaveza) predstavlja dužnost poreskog obveznika da plati utvrđeni porez, pod uslovima propisanim ovim zakonom ili drugim poreskim zakonom. Poreski obveznik odgovara za ispunjenje poreske obaveze od momenta kada su nastale činjenice za koje je poreskim zakonom propisano da stvaraju poresku obavezu. Odredbe o poreskoj obavezi primenjuju se i na obavezu plaćanja sporednih poreskih davanja, osim ako je ovim zakonom drukčije propisano. Iznos utvrđenog poreza smatra se dugovanim porezom.

Članom 19. ZPPPA propisano je da se ispunjenje poreske obaveze sastoji se u plaćanju, o dospelosti, dugovanog iznosa poreza i da poresku obavezu:

1) ispunjava poreski obveznik neposredno;

2) ispunjava drugo lice, kada je ovim zakonom ili drugim poreskim zakonom propisano da je odgovorno za ispunjenje poreske obaveze poreskog obveznika.

Članom 22. ZPPPA propisano je da poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva.

Članom 75. ZPPPA propisano je da na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja, osim kamate, obračunava se i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije, uvećanoj za deset procentnih poena, primenom prostog interesnog računa od sto. Na dugovani porez i sporedna poreska davanja, osim kamate, kamata se obračunava počev od narednog dana od dana dospelosti.

Imajući u vidu da je preminulom licu obaveza utvrđena do dana smrti, shodno odredbama ZPPPA na isti se obračunava kamata od dana dospelosti.

Rešenjem o prenosu duga sa preminulog lica na naslednika ne vrši se utvrđivanje obaveze nasledniku, već se samo prenosi obaveza plaćanja poreza koji je utvrđen preminulom licu i nije plaćen, pri čemu se na tu obavezu kamata obračunava u skladu sa ZPPPA, jer je to obaveza koja je utvrđena, koja nije prestala danom smrti poreskog obveznika već se prenosi na drugo lice i nijednim propisom nije regulisano da se ne vrši obračun kamate na te obaveze u periodu od dana smrti poreskog obveznika do dana oglašavanja naslednika. Naslednik od momenta prihvatanja nasledstva postaje poreski dužnik i ima obavezu da izmiri poresku obavezu preminulog lica sa pripadajućom kamatom koja mu je obračunata u skladu sa ZPPPA (pre tog momenta obaveza i kamata su postojali ali nisu mogli biti preneti na njega).

Znači, u konkretnom slučaju na glavni dug nastao do dana smrti poreskog obveznika, lica koje je preminulo 2016. godine, kamata se obračunava do dana prenosa duga sa preminulog lica na naslednika, pri čemu će u slučaju neplaćanja kamata biti obračunata i dalje, do dana uplate, s tim što se dalje kamata obračunava na ime naslednika.

U rešenju o prenosu duga se nasledniku ostavlja rok da plati dugovanu obavezu sa pripadajućom kamatom, nakon kog roka će nadležna LPA imati pravo da preduzme mere redovne i prinudne naplate.

U nastavku je forma teksta dispozitiva rešenja o prenosu duga sa preminulog lica na naslednika:

Р Е Ш Е Њ Е

I ПРЕНОСИ  СЕ доспела а неплаћена обавеза по основу изворних јавних прихода на дан  ___________. године  са преминулог пореског обвезника  ______________________, ЈМБГ: _____________  на  пореског обвезника - наследника ____________________ ,  ЈМБГ:______________ и то:

II НАЛАЖЕ СЕ пореском обвезнику - наследнику да пренете доспеле а неплаћене обавезе по основу изворних јавних прихода уплати у року од 15 дана од дана пријема овог решења на наведене рачуне јавних прихода са  позивом  на број _______________ и обрачунатом каматом од дана ____________ . године  до дана уплате.

На износ утврђене обавезе који није плаћен у прописаном року обрачунава се и плаћа камата по стопи једнакој годишњој референтној стопи Народне банке Србије, увећаној за 10 процентних поена, применом простог интересног рачуна од сто.

Ако порески обвезник доспеле обавезе не плати у прописаном року извршиће се принудна наплата пореза, камате и трошкова принудне наплате. Трошкови принудне наплате падају на терет обвезника.

              III Жалба против овог решења не одлаже његово извршење.

 Nije u skladu sa zakonskim propisima da građani svojim sredstvima, potpuno ili u saradnji sa jedinicom lokalne samouprave, finansiraju asfaltiranje ulica i seoskih puteva koji su imovina jedinice lokalnih samouprava na način što će sredstva direktno uplaćivati izvođačima radova. Građani svojim sredstvima, potpuno ili u saradnji sa jedinicom lokalne samouprave, mogu da finansiraju asfaltiranje ulica i seoskih puteva koji su imovina jedinice lokalnih samouprava na sledeće načine:

- kroz mesni kroz samodoprinos, koji se uplaćuje u budžet opštine, kroz evidencioni podračun i predstavlja izvorni prihod opštine;

- putem uplate dobrovoljnih transfera od fizičkih i pravnih lica, uz regulisanje međusobnih prava i obaveza zaključivanjem pojedinačnih tipskih ugovora, sve sa ciljem obezbeđivanja normativno-pravne pozadine ove transakcije i namenskog utroška predmetnih uplata u konkretne svrhe. Na ovu temu raspoloživi su još neki odgovori na ranije postavljena pitanja kroz bazu SKGO, tako da upućujemo da iste pogledate pod linkom: https://www.skgo.org/pitanja-i-odgovori?search=samodoprinos&thematic=&publication=&page=1

Smatramo da sredstva namenjena za realizaciju inicijativa, odnosno finansiranje projekata i aktivnosti koje građani podnose u formi peticija i zahteva ne treba planirati i knjižiti u okviru glave Mesne zajednice na programskoj aktivnosti Funkcionisanje mesnih zajednica unutar programske strukture budžeta JLS - već na drugim odgovarajućim pozicijama u budžetu JLS tj., u razdelu kod nadležnog direktnog budžetskog korisnika. Ovo stoga što namena predmetnih sredstava nije funkcionisanje mesnih zajednica, već finansiranje projekata i aktivnosti koje građani podnose u formi peticija i zahteva (ukoliko o je ovim predlozima pozitivno rešeno u redovnom procesu planiranja budžeta). Ovakav pristup treba i inače primenjivati u okviru redovnog funkcionisanja i mandata saveta mesnih zajednica, kada mesna zajednica donosi finansijski plan na koji saglasnost daje nadležni organ opštine, odnosno grada, u skladu sa odlukom o budžetu (član 75. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi).

Članom 20. ZPPPA propisano je da je ispunjenje poreske obaveze u slučaju stečaja poreskog obveznika koji se sprovodi bankrotstvom uređeno zakonom kojim se uređuje stečaj, a da u slučaju stečaja poreskog obveznika koji se sprovodi reorganizacijom, način namirenja poreskog potraživanja i mere realizacije plana reorganizacije, odnosno unapred pripremljenog plana reorganizacije, ne mogu biti predviđeni suprotno odredbama ovog zakona i drugih poreskih propisa.

Stečaj se, u smislu Zakona o stečaju, sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom.

U Mišljenju Ministarstva finansija broj 430-00-00809/2017-04 od 8.12.2017. godine navedeno je:

»Imajući u vidu da privredno društvo u likvidaciji, odnosno nad kojim je otvoren stečaj, zadržava svojstvo pravnog lica sve do okončanja postupka likvidacije i brisanja iz registra privrednih subjekata, odnosno do pravosnažnosti rešenja o zaključenju stečajnog postupka i brisanja iz registra privrednih subjekata, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata, pokretanje postupka likvidacije, odnosno otvaranje stečajnog postupka nad obveznikom poreza na imovinu − privrednim društvom nije zakonski osnov za prestanak poreske obaveze po osnovu poreza na imovinu, niti predstavlja pravnu smetnju da nadležni organ jedinice lokalne samouprave u postupku kontrole utvrdi obavezu tom društvu po osnovu poreza na imovinu (ako tu obavezu obveznik nije utvrdio samooporezivanjem, odnosno ako je utvrđivanje poreske obaveze po osnovu poreza na imovinu izvršio netačno ili nepotpuno).

Zakonom o porezima na imovinu nije propisano poresko oslobođenje za nepokretnosti obveznika nad kojim je pokrenut postupak likvidacije ili je otvoren postupak stečaja.

Napominjemo da se, prema mišljenju Ministarstva privrede broj: 011-00-331/2014-05 od 4.11.2014. godine, „poreske obaveze koje su nastale pre otvaranja stečajnog postupka moraju prijaviti u postupku stečaja i nije ih moguće prinudno naplatiti. Međutim, obaveze nastale po osnovu poreza u toku trajanja stečajnog postupka predstavljaju troškove stečajnog postupka, odnosno obaveze stečajne mase, pa se iste mogu, u smislu odredbe člana 93. stav 1. Zakona o stečaju i prinudno naplatiti.

Dakle, za potraživanja koja su dospela za naplatu pre otvaranja stečajnog postupka Poreska uprava ima status stečajnog poverioca i u obavezi je da blagovremeno podnese prijavu potraživanja (ukoliko nije podneta prijava potraživanja, ili ukoliko nije podneta blagovremeno, Poreska uprava je, kao i svaki drugi poverilac, prekludirana u pravu da traži naplatu istog).

Za potraživanja koja su nastala nakon otvaranja stečajnog postupka, status Poreske uprave je status poverioca troškova stečajnog postupka, odnosno obaveza stečajne mase, a ne stečajnog poverioca, pa se za takva potraživanja može tražiti prinudna naplata.

Na osnovu navedenog, mišljenja smo da Poreska uprava ima pravo da nakon otvaranja stečajnog postupka vrši kontrolu plaćanja onih poreskih obaveza koje su nastale nakon otvaranja stečajnog postupka.“

Privrednom društvu u likvidaciji, odnosno privrednom društvu nad kojim je otvoren stečaj, prestaje obaveza po osnovu poreza na imovinu danom kojim to lice za tu imovinu prestaje da bude poreski obveznik (na primer, danom njene prodaje radi unovčenja imovine, danom brisanja tog društva iz registra privrednih subjekata…).»

Član 54. Zakona o stečaju uređuje redosled namirenja i ovim odredbama propisano je da se iz stečajne mase prioritetno namiruju troškovi stečajnog postupka, a po njihovom punom namirenju obaveze stečajne mase.

Stečajni poverioci se, u zavisnosti od njihovih potraživanja, svrstavaju u isplatne redove. Stečajni poverioci nižeg isplatnog reda mogu se namiriti tek pošto se namire stečajni poverioci višeg isplatnog reda.

Stečajni poverioci istog isplatnog reda namiruju se srazmerno visini njihovih potraživanja.

Član 103. Zakona o stečaju propisuje da troškovi stečajnog postupka obuhvataju:

1) sudske troškove stečajnog postupka;

2) nagrade i naknade stečajnom upravniku i/ili privremenom stečajnom upravniku;

3) druge izdatke za koje je zakonom predviđeno da se namiruju kao troškovi stečajnog postupka.

Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca iz vrednosti celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica. Članom 132. Zakona o stečaju propisano je da po donošenju rešenja o bankrotstvu, stečajni upravnik započinje i sprovodi prodaju celokupne imovine, imovinske celine ili pojedinačne imovine stečajnog

dužnika, odnosno prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica (način unovčenja), u skladu sa ovim zakonom i nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom.

Odredbama člana 160. stav 7. Zakona o stečaju propisano je da obaveze nastale od dana podnošenja unapred pripremljenog plana reorganizacije do dana održavanja ročišta za odlučivanje o predlogu, u slučaju usvajanja plana, smatraju se troškom stečajnog postupka, ako planom reorganizacije nije drugačije predviđeno.

U vezi pitanja da li obaveze nastale po osnovu poreza u toku trajanja stečajnog postupka, koje predstavljaju troškove stečajnog postupka, mogu biti predmet odlaganja plaćanja u skladu sa odredbama člana 73. i 74. ZPPPA (sa 50% otpisa kamate) , u prilogu dostavljamo Mišljenje MF broj: 011-00 - 593/2020-04 od 02. jul 2021. godine u kome je navedeno da troškovi stečajnog postupka ne mogu biti predmet odlaganja plaćanja dugovanog poreza.prilog uz 2743 Misljenje MF trosak stecajnog postupka 02072021.pdf

Prilikom otuđenja pokretnih stvari u javnoj svojini opštine/grada primenjuju se odredbe člana 33. stav 2. Zakona o javnoj svojini koje glase:

„Otuđenje pokretnih stvari iz javne svojine vrši se, po pravilu, u postupku javnog oglašavanja, odnosno prikupljanjem pismenih ponuda, na način kojim se obezbeđuje interes nosioca prava javne svojine.“

Istim članom zakona samo stavom 5. propisano je da predlog akta, odnosno akt o otuđenju pokretnih stvari iz javne svojine mora da sadrži obrazloženje iz koga se može utvrditi postojanje razloga iz stava 4. ovog člana.

Međutim, Zakon o javnoj svojini se ne bavi pitanjem procene vrednosti pokretnih stvari.

U vašem konkretnom slučaju ukoliko se radi o automobilima koji nemaju knjigovodstvenu a imaju određenu tržišnu vrednost najbolje bi bilo da se na nivou opštine formira jedna Komisija sa zadatkom da da procenu vrednosti automobila. Ukoliko nemate mogućnosti da takvu Komisiju formirate ili nemate dovoljno podataka kako bi se dala objektivna procena uvek možete da zatražite procenu od ovlašćenih prodavaca automobila.

Dalje, kada se utvrdi početna vrednost automobila može se pristupiti sprovođenju postupka u skladu sa odredbama člana 33. stav 2. Zakona o javnoj svojini.

Članom 85a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji uređeno je ustanovljavanje prethodne mere obezbeđenja naplate poreza koji je dospeo za naplatu.

Radi obezbeđenja naplate poreza koji je dospeo za naplatu, rešenjem poreskog organa može se ustanoviti prethodna mera obezbeđenja naplate poreza i to:

· zabrana raspolaganja novčanim sredstvima;

· zabrana raspolaganja i opterećenja na novčanim sredstvima na poslovnim računima poreskog obveznika, novčanim i nenovčanim potraživanjima;

· zabrana raspolaganja i opterećenja sredstava na tekućim računima i štednim ulozima;

· zabrana raspolaganja, otuđenja i opterećenja pokretnih stvari;

· zabrana raspolaganja, otuđenja i opterećenja nepokretnosti ili stvarnih prava na nepokretnosti upisanih u javnu knjigu

· zabrana izvršenja od strane trećih lica.

Rešenje kojim se ustanovljava prethodna mera obezbeđenja naplate poreza koji je dospeo na naplatu istovremeno se dostavlja poreskom obvezniku i nadležnim registrima, čime postaje izvršno.

Prethodna mera obezbeđenja naplate poreza traje do donošenja rešenja o prinudnoj naplati iz novčanih sredstava poreskog obveznika i upisa u registar blokiranih računa koji vodi nadležna organizacija, upisa založnog prava u registar pokretnih stvari, odnosno registar nepokretnosti, odnosno do naplate poreza u celosti.

Prema navedenom, zabrana raspolaganja, otuđenja i opterećenja nepokretnosti ili stvarnih prava na nepokretnosti upisanih u javnu knjigu je jedna od prethodnih mera obezbeđenja naplate poreza koji je dospeo za naplatu, ali nije pokrenut postupak prinudne naplate i traje dok se ne donese rešenje o prinudnoj naplati odnosno do naplate poreza u celosti.

Obaveza po osnovu javnih prihoda koja je dospela za naplatu, a nije plaćena podrazumeva veliki stepen verovatnoće da neće biti ni plaćena. Poreski organ, donošenjem rešenja o ustanovljavanju prethodne mere, obezbedjuje naplatu svog dospelog potraživanja. Na taj način se onemogućava poreskom obvezniku da osujeti namirenje svoje obaveze iz predmeta na kojima se može ustanoviti prethodna mera, a kasnije i pokrenuti postupak prinudne naplate (npr. otudjenjem nepokretnosti).

Smatramo da je prethodna mera zabrane raspolaganja, otuđenja i opterećenja nepokretnosti ili stvarnih prava na nepokretnosti upisanih u javnu knjigu, kao i sve druge prethodne mere, koje se mogu ustanoviti u svrhu obezbedjenja naplate, opšteg karaktera, što znači da ne zahteva izričito navođenje iznosa poreza dospelog za naplatu u dispozitivu

rešenja kojim se ustanovljava prethodna mera, ali takođe se taj iznos može navesti u dispozitivu rešenja.

Imajući u vidu da prethodna mera traje dok se poreska obaveza ne plati ili dok se ne donese rešenje o prinudnoj naplati, ustanovljavanjem prethodne mere daje se još jedna mogućnost poreskom obvezniku da izmiri svoju dospelu poresku obavezu pre pokretanja postupka prinudne naplate.

U skladu sa navedenim smatramo da iznos dugovane poreske obaveze na dan donošenja rešenja o prethodnoj meri može i ne mora biti deo dispozitiva rešenja.

 Zakonom o porezima na imovinu, članom 10. uređen je dan nastanka poreska obaveze. Prema stavu 1. člana 10. Zakona o porezima na imovinu obaveza po osnovu poreza na imovinu nastaje najranijim od sledećih dana: danom sticanja prava na koje se porez na imovinu plaća u skladu sa članom 2. stav 1. i članom 2a ovog zakona, danom uspostavljanja državine kad se porez plaća na državinu, danom početka korišćenja, danom osposobljavanja, danom izdavanja upotrebne dozvole, odnosno danom omogućavanja korišćenja imovine na drugi način.

Stavom 2. istog člana propisano je da kad je pravo iz stava 1. ovog člana stečeno na objektu u izgradnji koji nije osposobljen za korišćenje, ne koristi se i za koji nije izdata upotrebna dozvola, obaveza po osnovu poreza na imovinu za taj objekat nastaje najranijim od sledećih dana: danom početka korišćenja, danom osposobljavanja, danom izdavanja upotrebne dozvole, odnosno danom omogućavanja korišćenja objekta na drugi način (uključujući uspostavljanje državine), osim u slučaju iz st. 3. i 4. ovog člana.

Odredbe stave 3. i 4. tog člana uređuju dan nastanka poreske obaveze za zgradu u izgradnji površine preko 500m2.

Članom 33. Zakona o porezima na imovinu propisano je da nadležni poreski organ JLS utvrđivanje poreza vrši na osnovu podataka iz poreske prijave, poslovnih knjiga poreskog obveznika, podataka iz evidencija nadležnih organa i drugih podataka kojima taj organ raspolaže, a od značaja su za utvrđivanje poreske obaveze.

Članom 33v Zakona o porezima na imovinu propisano je kada je poreski obveznik dužan da podnese poresku prijavu i u kom roku.

Članom 51. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji(u daljem tekstu:ZPPPA) propisano je da u poreskom postupku teret dokaza snosi:

1) Poreska uprava - za činjenice na kojima se zasniva postojanje poreske obaveze;

2) poreski obveznik - za činjenice od uticaja na smanjenje ili ukidanje poreza.

Istim članom propisano je da sumnja koja proistekne zbog uskraćivanja informacija, odnosno nedostavljanja dokaza od strane poreskog obveznika koji je, u skladu sa ovim zakonom, dužan da ih dostavi Poreskoj upravi, može u postupku utvrđivanja poreske obaveze biti na njegovu štetu.

Članom 55. stav 4. ZPPPA propisano je da ako poreski obveznik ne podnese poresku prijavu, poresko rešenje o utvrđivanju poreza iz člana 54. stav 2. tačka 2) podtačka 2) ovog zakona, Poreska uprava donosi bez prethodnog izjašnjenja obveznika o činjenicama koje su od značaja za odlučivanje, kada se utvrđivanje poreza vrši na osnovu podataka iz evidencija nadležnih organa, odnosno dokumentacije izdate od strane nadležnih organa i javnih beležnika.

Članom 11. stav 9. Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima propisano je da za objekte za koje nije podneta prijava, a koji nisu predmet upisa u korist Republike Srbije, Agencija dostavlja Zavodu spisak objekata radi upisa svojine na objektu u korist vlasnika katastarske parcele, na kojoj se objekat nalazi i da po dobijanju spiska objekata iz stava 9. ovog člana, Zavod po službenoj dužnosti prosleđuje spisak nadležnoj lokalnoj poreskoj administraciji.

Članom 14. istog zakona propisano je da Zavod vrši upis prava svojine na osnovu odredbi ovog zakona, potvrde Agencije kao izvršne isprave i zakona kojim je uređen upis nepokretnosti u katastar nepokretnosti i infrastrukture, prioritetno, bez obzira na redosled odlučivanja propisan zakonom kojim se uređuje postupak upisa u katastar nepokretnosti i infrastrukture, bez saglasnosti lica koja su ranije podnela zahteve nadležnom organu Zavoda. Istim članom propisano je da po dobijanju potvrde od strane Agencije, Zavod po službenoj dužnosti prosleđuje potvrdu nadležnoj organizacionoj jedinici poreske uprave i nadležnoj lokalnoj poreskoj administraciji.

Prema navedenim odredbama, podnošenje poreske prijave za porez na imovinu više nije uslov za sprovođenje prostupka ozakonjenja kao što je to bilo propisano Zakonom o ozakonjenju objekata koji je prestao da važi danom stupanja na snagu Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima.

Napominjemo da je članom 7. stav 4. Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima propisano da pre evidentiranja i upisa prava svojine na posebnim delovima u stambenim i stambeno-poslovnim zgradama sa više stanova, investitor, svako lice koje ima pravni interes, upravnik, odnosno profesionalni upravnik stambene zajednice, Agenciji podnosi prijavu za upis stambene ili stambeno-poslovne zgrade, odnosno dela zgrade koji predstavlja funkcionalnu celinu, uz koju može podneti i elaborat geodetskih radova odnosno skicu neevidentiranih posebnih delova za zgradu, preko digitalne platforme za podnošenje prijave.

Stavom 5. istog člana propisano je da za stambene, stambeno-poslovne odnosno poslovne zgrade iz stava 4. ovog člana ako je investitor nepoznat ili nije dostupan, skicu posebnih delova odnosno elaborat geodetskih radova može dostaviti svako lice koje ima pravni

interes, upravnik, odnosno profesionalni upravnik stambene zajednice ili ovlašćeno lice, preko digitalne platforme za podnošenje prijave.

Shodno navedenom, na osnovu podnetih poreskih prijava, dobijenih spiskova i potvrda od Zavoda i svih drugih raspoloživih podataka lokalna poreska administracija vrši utvrđiivanje poreza na imovinu shodno napred navedenim zakonskim odredbama.

Članom 99. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinsko zemljište u javnoj svojini ne može otuđiti ili dati u zakup, ako nije donet planski dokument na osnovu koga se izdaju lokacijski uslovi, odnosno građevinska dozvola.

Na vaše pitanje koje se odnosi na okolnost da li je Plan generalne regulacije relevantan planski dokument, odnosno da li se na osnovu istog mogu izdati lokacijski uslovi, odnosno građevinska dozvola kao uslov da se neko građevinsko zemljište koje je u javnoj svojini opštine otuđi, dajemo sledeće :

U konkretnom slučaju Plan generalne regulacije jeste vrsta planskog dokumenta na osnovu kog se mogu izdati lokacijski uslovi, odnosno građevinska dozvola.

Prema našem mišljenju, opštinska uprava može sprovesti postupak otuđenja građevinskog zemljišta u javnoj svojini u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, na osnovu PGR-a s tim da je u dokumentaciji prilikom raspisivanja javnog poziva (u javnom oglasu za javno nadmetanje, odnosno prikupljanje ponuda) obavezno naglasiti da je obaveza budućeg vlasnika izrada urbanističkog projekta kojim će se detaljno razraditi predmetna lokacija.