Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
U kojoj programskoj aktivnosti i kojoj funkciji je pravilno planirati transfer Centru za socijalni rad opštine?
Poslednom izmenom i dopunom Aneksa 5 (septembra 2021.) u uniformnu programsku strukturu uvedena je programska aktivnost 0902-0005 Obavljanje delatnosti ustanova socijalne zaštite, u okvirima programa Socijalna i dečija zaštita koja je namenjena planiranju i izvršenju aproprijacija za tekuće poslovanje/funkcionisanje Centra za socijalni rad (preko ekonomske klasifikacije 463) na funkciju 090. Pored planiranja rashoda i izdataka za potrebe funkcionisanja Centra za socijalni rad, jedinice lokalne samouprave transferišu sredstva Centru za socijalni rad za jednokratne novčane pomoći u okviru programske aktivnosti 0902-0001 Jednokratne pomoći i drugi oblici pomoći na funkciji 070, a imajući u vidu da je uvedena nova programska aktivnost, potrebno je sredstva za različite namene planirati u okviru različitih programskih aktivnosti.
U kom programu i programskoj aktivnosti treba planirati rashode za civilnu zaštitu?
Rashode za civilnu zaštitu potrebno je planirati u okvirima programa 15 - Ošte usluge lokalne samouprave, u programskoj aktivnosti 0601-0014 Upravljanje u vanrednim situacijama, a u skladu sa članom 54. Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama ("Sl. glasnik RS", br. 87/18), prema kojem "Civilna zaštit je organizovan sistem čija je osnovna delatnost zaštita, spasavanje i otklanjanje posledica elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških nesreća i drugih većih opasnosti koje mogu ugroziti stanovništvo, materijalna i kulturna dobra i životnu sredinu u miru i vanrednom i ratnom stanju."
Prema funkcionalnoj klasifikaciji rashode za civilnu zaštitu treba planirati u funkciji 320 - Usluge protivpožarne zaštite a koja uključuje i usluge civilne zaštite u skladu sa Pravilnikom o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem.
Da li je prilikom izrade Odluke o rebalansu budžeta potrebno izraditi obrazloženje izmena programskih infromacija? Da li tabela za programski budžet treba da sadrži sve projekte i programske aktivnosti ili može samo one projekte i aktivnosti koji se menjaju rebalansom?
Prilikom izrade Odluke o rebalansu nudžeta nije neophodno izraditi obrazloženje izmena programskih informacija, jer se o tome može isvestiti pri izradi izveštaja o učinku programa, ali je potrebno prilagoditi programske informacije za one programe, odnosno projekte i programske aktivnosti kod kojih se iznos sredstava menja a da to može imati uticaj na dostizanje prethodno definisanog cilja ili pak, ako se nove uvode rebalansom. Takođe, odluka o izmenama i dopunama odluke o budžetu (rebalans) treba da sadrži i programske informacije o programima, programskim aktivnostima i projektima koji se ne menjaju.
Da li referent u objedinjenoj proceduri koji radi na poslovima izdavanja lokacijskih uslova, građevinske dozvole i rešenja o odobrenju može da bude u komisiji za javnu nabavku za projektat unutrašnjih gasnih instalacija za javni objekat, a kasnije da obrađuje zahtev za rešenje sa izabranim projektom iz javne nabavke?
Član 92. Zakona o javnim nabavkama propisuje da postupak javne nabavke sprovodi komisija za javnu nabavku koju imenuje naručilac.
U komisiji za javnu nabavku jedan član mora da bude lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz pravne naučne oblasti na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili službenik za javne nabavke sa visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili lice koje je steklo sertifikat za službenika za javne nabavke do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Za člana komisije imenuje se lice koje ima odgovarajuća stručna znanja iz oblasti koja je predmet javne nabavke, kada je to potrebno.
Nije neophodno da su članovi komisije posebno stručni za svaki predmet javne nabavke, jer to nije ni moguće u potpunosti postići, ali je poželjno da su ta stručna znanja koje komisija za javnu nabavku ima dovoljna za lakše razumevanje i kontrolu nad postupkom nabavke, izradom tehničkih specifikacija i načinom dokazivanja (npr. poznavanje posebnih propisa i procedura, specifičnosti i sl.).
Da li model ugovora za javnu nabavku radova može da sadrži klauzulu, da se radovi izvrše u roku od 11 meseci, a da se ugovorom predvidi plaćanje tih radova na 36 mesečnih rata od dana zaključenja ugovora?
Dinamika izvršenja i plaćanja po zaključenim ugovorima javnih nabavki radova bi morale da budu usklađene. Plaćanje koje traje više godina spada u realizaciju ugovora, pa samim tim postoji situacija višegodišnjeg ugovora, a ne ugovora koji traje godinu dana.
Dakle, ukoliko je rok izvršenja radova 11 meseci, najlogičniji i najkasniji rok način plaćanja je do 45 dana nakon što su izvršeni kompletni radovi.
Naravno da plaćanje može biti sukcesivno, recimo, po ispostavljenim privremenim situacijama dok traje izvršenje radova, ali ne bi trebalo ugovarati plaćanje koje traje još 25 meseci nakon što su svi radovi uveliko izvršeni, jer taj ugovor samim tim traje 36 meseci, a ne 11 meseci.
Ta situacija može se rešiti ukoliko se pribavi saglasnost organa nadležnog za finansije za zaključenje višegodišnjeg ugovora, i da se na taj način zaključi ugovor koji će predviđati plaćanje koje traje 36 meseci, jer se ne može vršiti plaćanje po ugovoru koji je istekao.
Naručioci, dakle, imaju pravo da sprovedu postupak javne nabavke i zaključe ugovor koji traje tri godine, ali je prethodno potrebno da pribave saglasnost lokalnog organa uprave nadležnog za finansije (ako je naručilac lokalna samouprava, obraća se gradskom ili opštinskom odeljenju/sektoru za finansije) za zaključenje višegodišnjeg ugovora (odnosno za preuzimanje obaveza čije plaćanje dospeva u godini u kojoj se sprovodi postupak i traje još naredne dve godine), prema članu 54. Zakona o budžetskom sistemu i Uredbi o kriterijumima za utvrđivanje prirode rashoda i uslovima i načinu pribavljanja saglasnosti za zaključivanje određenih ugovora, koji zbog prirode rashoda, zahtevaju plaćanje u više godina.
Kada naručilac dobije saglasnost, donosi Odluku o sprovođenju postupka i dalje sprovodi postupak javne nabavke na Portalu javnih nabavki kao da je standardan jednogodišnji ugovor u pitanju-bez razlike.
Poreski obveznik podneo je poresku poresku prijavu za imovinu obveznika koji vode poslovne knjige, koju je stekao kupovinom iz stečajne mase. Objekti i imovina bili su namenjeni obavljanju prerađivačke delatnosti. U finansijskom izveštaju iskazana je nabavna vrednost, a za objekte zbirno knjigovodstvena vrednost. U ovom trenutku poreski obveznik ne obavlja delatnost. Da li je moguće da ostvari pravo shodno čl. 12. Zakona o porezima na imovinu? Kako da utvrdimo poresku osnovicuuU postupku utvrđivanja poreza?
Prema članu 7. stav 4. Zakona o porezima na imovinu, za objekte u kojima su smešteni proizvodni pogoni prerađivačke industrije koji se koriste za obavljanje te delatnosti, poreska osnovicu čini vrednost nepokretnosti koju predstavlja vrednost iskazana u poslovnim knjigama na poslednji dan poslovne godine obveznika (u daljem tekstu: knjigovodstvena vrednost) u tekućoj godini. Prema stavu 5. ovog člana, za nepokretnosti iz stava 4. ovog člana koje obveznik u poslovnim knjigama iskazuje posebno od vrednosti pripadajućeg zemljišta, osim eksploatacionih polja, osnovicu poreza na imovinu čini zbir knjigovodstvenih vrednosti objekata i vrednosti pripadajućih zemljišta koje su utvrđene u skladu sa stavom 3. ovog člana. Prema stavu 13 istog člana, proizvodnim pogonima prerađivačke industrije smatraju se (nadzemni i podzemni) objekti koji su namenjeni za obavljanje proizvodnje u delatnosti koja je klasifikovana kao prerađivačka industrija, u skladu sa zakonom kojim se uređuje klasifikacija delatnosti.
Članom 7. stav 10. Zakona o porezima na imovinu propisano je da za nepokretnost iz st. 1. i 8. ovog člana i člana 7a stav 6. Zakona o porezima na imovinu, za eksploataciona polja i za objekte iz člana 7. stav 5. ovog zakona, koju obveznik koji vodi poslovne knjige izgradi, stekne, ili mu po drugom osnovu nastane poreska obaveza u toku godine za koju se utvrđuje porez na imovinu (u daljem tekstu: poreska godina) ili u tekućoj godini nakon početka poslovne godine obveznika koja je različita od kalendarske, osnovica poreza na imovinu za tu godinu je njena nabavna vrednost iskazana u poslovnim knjigama obveznika, a za naredne godine utvrđuje se primenom st. 1. do 9. i stava 12. ovog člana.
Znači, nabavna vrednost ne čini osnovicu poreza na imovinu za sve nepokretnosti obveznika koji vode poslovne knjige, za koje poreska obaveza nastane u toku poreske godine, već samo za nepokretnosti za koje, principijelno, osnovicu čini knjigovodstvena vrednost, uključujući i fer vrednost (npr. za objekte u kojima su smešteni proizvodni pogoni prerađivačke industrije koji se koriste za obavljanje te delatnosti, za skladišne i stovarišne objekte, za objekte za proizvodnju gasa, za objekte za tretman i odlaganje otpada...). Za ostale nepokretnosti obveznika koji vode poslovne knjige za koje poreska obaveza nastane u toku godine poreska osnovica se utvrđuje primenom elemenata propisanih zakonom, za srazmerni deo poreske godine počev od nastanka poreske obaveze.
Ukoliko je poreski obveznik stekao objekte koji su bili namenjeni obavljanju prerađivačke delatnosti, a koji se sada ne mogu smatrati objektima u kojima su smešteni proizvodni pogoni prerađivačke industrije koji se koriste za obavljanje te delatnosti, tada obveznik u godini nastanka poreska obaveze nema pravo da poresku osnovicu prijavi po nabavnoj, odnosno knjigovodstvenoj vrednosti, jer ne ispunjava propisane uslove iz člana 7. stav 4. i stav 10. Zakona o porezima na imovinu. Što se tiče prava na poreska oslobođenje, poreski obveznik u svojoj poreskoj prijavi mora iskazati osnov za poresko oslobođenje iz člana 12. Zakona o porezima na imovinu, pri čemu se u postupku poreske kontrole od obveznika mogu zahtevati odgovarajući dokazi o tome da li su ispunjeni uslovi za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje.
Da li DOO čiji je jedini osnivač lokalna samouprava i čiju skupštinu društva čini Opštinsko veće koje bira i direktora društva, ali koje se ne finansira sa preko 50 % sredstava lokalne samouprave i koje delom ima trgovinski karakter (restoran i suvenirnica) podleže obavezi sprovođenja javnih nabavki?
Član 3. Zakona o javnim nabavkama uređuje pitanje javnih naručilaca, te definiše da su javni naručioci:
- Republika Srbija, odnosno republički organi;
- organi autonomne pokrajine;
- organi jedinice lokalne samouprave;
- pravna lica osnovana u cilju zadovoljavanja potreba u opštem interesu, koje nemaju industrijski ili trgovinski karakter, ako je ispunjen bilo koji od sledećih uslova: da se više od 50% finansiraju iz sredstava javnog naručioca; da nadzor nad radom tih pravnih lica vrši javni naručilac; da više od polovine članova organa nadzora ili organa upravljanja tih pravnih lica imenuje javni naručilac;
- grupe naručilaca iz tač. 1) - 4) ovog stava.
Potrebe koje imaju industrijski ili trgovinski karakter, u smislu stava 1. tačka 4) ovog člana, su potrebe koje zadovoljava pravno lice koje posluje u redovnim tržišnim uslovima, koje ima za cilj ostvarenje dobiti i samo snosi gubitke koji proizlaze iz njegove delatnosti.
Dakle, za određivanje statusa javnog naručioca iz ove kategorije potrebno je da je kumulativno ispunjeno nekoliko uslova:
Prvi uslov je postojanje statusa pravnog lica.
Drugi uslov je da je to pravno lice osnovano u cilju zadovoljavanja potreba u opštem interesu, koje nemaju industrijski ili trgovinski karakter. Dakle, u pogledu ove kategorije javnih naručilaca postoje dva odvojena, ali međusobno povezana pitanja:
1) da li je pravno lice osnovano u svrhu zadovoljavanja potreba u opštem interesu i
2) da li te potrebe u opštem interesu imaju industrijski ili trgovinski karakter.
Kada se utvrdi da je određeno pravno lice osnovano u cilju zadovoljavanja potreba u opštem interesu, sledeći korak je utvrđivanje da te potrebe nemaju industrijski ili trgovinski karakter.
Potrebe u opštem interesu, koje nemaju industrijski ili komercijalni karakter što je potrebno za postojanje javnog naručioca, znači odsustvo konkurentnog, redovnog tržišnog poslovanja na konkurentnom tržištu sa ciljem sticanja dobiti, ostvarivanja profita kao i samostalnog snošenja gubitaka, i generalno se zadovoljavaju tako što njima upravlja država odnosno država svakako vrši odlučujući uticaj na njihovo pružanje.
Treći uslov za status javnog naručioca u okviru ove kategorije, nakon što je utvrđeno da određeno pravno lice jeste osnovano u cilju zadovoljenja potreba u opštem interesu koje nemaju industrijski ili trgovinski karakter, jeste određivanje načina na koji se to pravno lice finansira, odnosno načina na koji se njime upravlja i vrši nadzor.
Naime, potrebno je da više od 50% finansiranja tog pravnog lica potiče iz sredstava javnog naručioca ili da nadzor nad radom tog pravnog lica vrši javni naručilac, ili da više od polovine članova organa nadzora ili organa upravljanja tog pravnog lica imenuje javni naručilac.
Dovoljno je da postoji bilo koji od navedenih uslova (finansiranje, ili nadzor ili upravljanje), i smatraće se da je ovaj treći uslov ispunjen.
U konkretnom slučaju, pravno lice je osnovano od strane lokalne samouprave i njegovu skupštinu čini Opštinsko veće koje bira i direktora društva, što govori da nadzor nad radom vrši javni naručilac i pretpostavljamo da Opštinsko veće koje je Skupština društva zajedno sa direktorom čini više od polovine organa upravljanja.
Međutim, pravno lice delom obavlja poslove koje imaju trgovinski karakter (restoran i suvenirnica), a Zakon o javnim nabavkama ne vidi delimično obavljanje takvih poslova kao opciju, već je potrebno da to pravno lice osnovano u cilju zadovoljavanja potreba u opštem interesu, koje uopšte nemaju industrijski ili trgovinski karakter.
Ukoliko je opisana situacija tačna, tada ovo pravno lice nema svojstvo javnog naručioca.
Da li lice koje je raspoređeno na radno mesto u čijem opisu poslova stoji da vodi evidenciju nepokretnosti u javnoj svojini opštine može biti član popisne komisije za popis finansijske imovine i obaveza? Načelnik opštinske uprave je rešenjem imenovao i posebnu komisiju za popis nefinansijske imovine, odnosno nepokretnosti, kao i posebnu komisiju za popis obaveza?
Članstvo u komisijama koje osniva lokalna samouprava definisano je lokalnim odlukama.
Nadležni organ lokalne samouprave (Opštinska uprava/načelnik OU) donosi odluku o osnivanju komisija i određuje delatnost rada komisije, lica koja učestvuju u radu komisije, dnevnice za rad članova i sl.
Prirodno je da član komisije bude neko ko radi na poslovima iz tog delokruga.
Isto tako je uobičajeno da član komisije za popis imovine bude neko ko radi na poslovima evidencije nepokretnosti u javnoj svojini ili rukovodi Odeljenjem koje tu oblast pokriva.
Kada za javnu nabavku nije pristigla ni jedna ponuda, da li se nakon odluke o obustavi postupka (147. stav 1. tačka 4) mora čekati 10 dana žalbenog roka ili se može ponovo npr. sledeći dan pokrenuti javna nabavka?
Članom 147. stav 1. tačka 4) Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), propisano je da naručilac donosi odluku o obustavi postupka ako nije dostavljena nijedna ponuda, odnosno prijava.
Zbog razloga obustavljanja postupka, naručilac nije dužan da čeka da protekne rok od 10 dana za podnošenje zahteva za zaštitu prava, budući da nije podneta nijedna ponuda, jer u fazi nakon isteka roka za podnošenje ponuda samo ponuđači, dakle oni koji su podneli ponudu, mogu podneti zahtev za zaštitu prava (aktivna legitimacija nakon isteka roka za podnošenje ponuda).
Naručilac može već sledećeg dana da pokrene novi postupak javne nabavke, a to može biti npr. otvoreni postupak ili pregovarački postupak bez objave javnog poziva iz člana 61. stav 7. Zakona, kojim je propisano da javni naručilac može da sprovodi pregovarački postupak bez objavlјivanja javnog poziva ako u otvorenom postupku, odnosno restriktivnom postupku nije dobio nijednu ponudu ili su sve ponude neodgovarajuće, odnosno nijednu prijavu ili nijednu odgovarajuću prijavu, pod uslovom da početni uslovi javne nabavke nisu bitno izmenjeni.
U pitanju je parcela koja je predmet eksproprijacije, a vlasnik je u listu nepokretnosti upisan kao držalac, a svojina privatna. Kako se tretira ta parcela, da li će po rešenju o eksproprijaciji katastar opštini upisati pravo javne svojine obzirom da je prethodnik bio držalac i da li za držaoca sledi naknada za eksproprisanu nepokretnost kao i vlasniku? Kako završiti postupak kada je veliki broj vlasnika parcela preminulo i ne znaju se naslednici ili isti nisu preneli na svoje ime, da li se određuje privremenog zastupnika da se izjasni o postupku eksproprijacije i naknadi?
U slučaju da je na parceli neko upisan kao držalac, a svojina privatna, postupak se sprovodi prema tom licu.
Činjenica da je upisan kao držalac ne bi bila smetnja, jer on mora imati osnov državine te parcele i u predmetima eksproprijacije on se može smatrati ranijim sopstvenikom nepokretnosti.
Katastar je u obavezi da takva rešenja sprovede do kraja, s tim da je važno da se u dispozitivu rešenja naznači da će pravosnažno rešenje o eksproprijaciji biti osnov za uknjižbu prava svojine opštine na predmetnoj parceli.
U pogledu drugog pitanja: Kako sprovesti postupak ako je lice preminulo, a naslednici nepoznati?
Postupak eksproprijacije se sprovodi na osnovu podataka iz katastra. Licu koje je u listu nepokretnosti upisano sa nekim pravom se dostavlja poziv za usmenu javnu raspravu, u skladu sa članom 29. stav 5. Zakona o eksproprijaciji. U slučaju da se poziv za javnu raspravu vrati sa zabeležbom poštonoše "preminuo", takvom licu se postavlja privremeni zastupnik za sve vreme trajanja postupka pred prvostepenim organom, u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku.
Naime, član 48. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku propisuje, pored ostalog, da organ rešenjem postavlja stranci privremenog zastupnika ako radnju treba preduzeti prema stranci čije prebivalište ili boravište nije poznato, a nema punomoćnika – sve pod uslovom da je stvar hitna, a postupak mora da se sprovede.
Stavom 7. istog člana propisano je da privremeni zastupnik učestvuje samo u postupku u kome je postavljen i preduzima samo radnje za koje je postavljen i dok ne prestanu razlozi zbog kojih je postavljen, stavom 8. je propisano da žalba protiv rešenja kojim se postavlja privremeni zastupnik ne odlaže izvršenje rešenja.
Obaveza prvostepenog organa je da isto rešenje objavi na internet stranici organa i na oglasnoj tabli.
Imajući u i vidu da su postupci eksproprijacije uglavnom hitni, i ne trpe neko veće odlaganje obzirom da se radi od postupcima koji su od javnog interesa za širu društvenu zajednicu licima koja su preminula, a čiji naslednici nisu poznati ili ostavinski postupak nije okončan, takvim licima se postavlja privremeni zastupnik.
Napominjemo da se privremeni zastupnik postavlja do okončanja postupka donošenja resenja o eksprprijaciji, ali ne i za postupak utvrđivanja naknade.
Privremeni zastupnik ne može biti ovlašćen da potpisuje sporazume o naknadi niti da prima naknadu.
U slučaju da se u roku od dva meseca od okončanja postupka eksproprijacije naslednici ne pojave, prvostepeni organ, u skladu sa članom 61. Zakona o eksproprijaciji spise predmeta prosleđuje nadležnom sudu na dalji postupak i odlučivanje.
Da li se prilikom isplate dnevnica za službeno putovanje u inostranstvu isplata vrši u iznosu od 15 eura ili mogu dnevnice isplaćivati u skladu sa budžetom projekta? Na koji način mogu isplatiti naknadu za rad na projektu članovima tima koji su ujedno i zaposleni u lokalnoj samoupravi?
Članom 118. stav 1. tačka 3) Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu. U skladu sa stavom 2. ovog člana, visina ovih troškova mora biti izražena u novcu. Članom 20. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika ("Sl. glasnik RS", br. 98/2007 - prečišćen tekst, 84/2014, 84/2015 i 74/2021), propisano je da se državnom službeniku i namešteniku naknađuju troškovi ishrane i gradskog prevoza u mestu boravka u inostranstvu u iznosu od 15 evra na svaka 24 časa provedena u inostranstvu.
Kada se službeni put u inostranstvu zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave realizuje i finansira iz međunarodnih sredstava, odnosno donacija, proizilazi takođe da je obračun i isplatu dnevnica (troškovi ishrane i gradskog prevoza u mestu boravka u inostranstvu) potrebno vršiti u skladu sa odredbama Zakona o radu i Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika. SKGO nisu poznate odredbe bilo iz navedenih propisa ili iz propisa i drugih dokumenata koji se odnose na budžetski sistem, uključujući i Uputstvo Ministarstva finansija za pripremu budžeta, a koje na drugačiji način uređuju utvrđivanje visine i isplatu dnevnica za službena putovanja u inostranstvu zaposlenih u JLS. Ipak, bilo bi poželjno sagledati i konkretan ugovorni aranžman u okviru kojeg se projekat sprovodi i hijerarhiju primenljivih pravnih akata (Finansijski sporazum u okviru kojeg je projekat odobren, Okvirni sporazum za instrument pretpristupne pomoći EU – odgovarajuća IPA, ukoliko je to izvor finansiranja projekta, itd.) da bi se sa sigurnošću ispitale opcije u pogledu predmetnog tretmana dnevnica. U zavisnosti od modaliteta implementacije (direktni ili indirektni) i nadležnog ugovaračkog tela (Delegacija EU, ili MFIN/CFCU), kao i nadležne nacionalne institucije za projekat (Ministarstvo za evropske integracije ili druga resorna institucija), bilo bi poželjno da se i od njih zatraži interpretacija u ovom pogledu. Plate članova projektnog tima treba da odgovaraju stvarnom obimu njihovog angažovanja u realizaciji projekta uvažavajući procente angažovanja i iznose određene budžetom projekta. Potrebno je da jedinica lokalne samouprave donese odgovarajući akt (rešenje/zaključak) o potrebi angažovanja zaposlenih u jedinici lokalne samouprave na aktivnostima projekta. Ovaj akt treba da sadrži imena službenika koji učestvuju na realizaciji projekta, opis aktivnosti kao i vremenski period u kome će zaposleni obavljati aktivnosti na realizaciji projekta. Ukoliko zaposleni pored svojih redovnih poslova, obavlja i poslove na realizaciji projekta, on ima pravo na dodatak za dodatno opterećenje.
Članom 41. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020 i 51/2022) propisana je mogućnost da ako po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca zaposleni radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta zbog privremeno povećanog obima posla ili poslove odsutnog zaposlenog, ima pravo na dodatak za dodatno opterećenje na radu. U pismenom nalogu se navodi i naziv radnog mesta čije poslove će zaposleni obavljati usled privremenog povećanja obima poslova i razlozi koji su doveli do privremenog povećanja obima posla, odnosno ime zaposlenog koji je odsutan. Dodatak za prekovremeni rad isključuje dodatak za dodatno opterećenje na radu. Dodatak za dodatno opterećenje od najmanje 10 radnih dana mesečno iznosi 4% osnovne plate, odnosno 5% osnovne plate ako zaposleni zamenjuje rukovodioca unutrašnje jedinice. Dodatak za dodatno opterećenje od najmanje 20 radnih dana mesečno iznosi 8% osnovne plate, odnosno 10% osnovne plate ako zaposleni zamenjuje rukovodioca unutrašnje jedinice. Dakle, uslov za isplatu dodatnog opterećenja u skladu sa odredbama Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave jeste da poslovi koje zaposleni obavlja kao projektne zadatke nisu poslovi koji su mu već u opisu radnog mesta.
Po pitanju angažovanja novih lica za rad na projektima, članom 70. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018, 114/2021) predviđeno je da se radni odnos u organu JLS može zasnovati i za vreme čije trajanje je unapred određeno (radni odnos na određeno vreme) između ostalog i radi učešća u pripremi ili realizaciji određenog projekta, najduže do završetka projekta. Radni odnos na određeno vreme u ovom slučaju zasniva se bez obaveze sprovođenja internog ili javnog konkursa i ne može prerasti u radni odnos na neodređeno vreme.
Lica angažovana radi realizacije projekata koji se finansiraju sredstvima Evropske unije ili sredstvima donacija, ukoliko se naknade za njihov rad, sa pripadajućim porezima i doprinosima, finansiraju iz ovih izvora, izuzeta su od ograničenja ukupnog broja zaposlenih na određeno vreme uspostavljenog članom 27k stav 4. Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020 i 118/2021).
Da li i kako Opština može da preda zahtev Katastru radi prenosa prava svojine na strano privredno lice i Opštinu, srazmerno udelima u kapitalu likvidiranog društva, imajući u vidu ograničenja za strana pravna lica koje Zakon propisuje u pogledu sticanja prava svojine na nekretninama?
Prema članu 548. stav 1. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. Zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021), u slučaju prinudne likvidacije, imovina likvidiranog društva prelazi na njegove članove u srazmeri sa njihovim udelima u kapitalu društva, a u slučaju ortačkog društva koje nema kapital raspodeljuje se na jednake delove između ortaka. To znači da članovi postaju vlasnici nepokretnosti po samom zakonu, vanknjižno, bez obzira na upisane podatke u katastru nepokretnosti.
Razume se, stanje u katastru treba upodobiti stvarnom stanju i treba upisati nove vlasnike – članove privrednog društva koje je brisano u postupku prinudne likvidacije na nepokretnostima koje su pripadale tom društvu. Činjenice koje su bitne za uknjižbu prava svojine dokazuju se izvodom iz APR-a. Potrebno je od APR-a pribaviti izvod/potvrdu u skladu sa članom 36. Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre („Sl. glasnik RS“, br. 99/2011, 83/2014, 31/2019 i 105/2021). Iz izvoda/potvrde treba biti vidljivo da je određeno društvo prestalo da postoji u postupku prinudne likvidacije, određenog dana, i da su mu članovi bili određeni subjekti (ovde opština i strano privredno društvo), kao i veličinu njihovih udela u tom društvu (procentualno), osim ako je reč o ortačkom društvu (što, verovatno, nije). To je isprava koja za službu za katastar nepokretnosti dokazuje da su se stekli uslovi predviđeni zakonom za prenos prava svojine i da je do prenosa svojine došlo po samom zakonu.
Okolnost da je jedan od članova strano pravno lice nije smetnja da ono stekne udeo u svojini (susvojini) na nepokretnosti koja je pripadala likvidiranom društvu. Strano privredno društvo smatra se stranim ulagačem u smislu odredaba Zakona o ulaganjima („Sl. glasnik RS“, br. 89/2015 i 95/2018). Prema članu 7. stav 1. tog zakona, ulagač koji je strano pravno ili fizičko lice u pogledu svog ulaganja u svemu uživa jednak položaj i ima ista prava i obaveze kao i domaći ulagači, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije uređeno. Pravo da članu društva (ulagaču) pripadne imovina likvidiranog društva je pravo koje proističe iz ulaganja, a ne iz nekog komercijalnog ugovora ili drugog pravnog posla. Ni u tom, ni u nekom drugom zakonu nije predviđeno da strano lice koje je član likvidiranog privrednog društva nema pravo da sekne imovinu društva nakon njegove likvidacije. Iz toga proizlazi da i strano pravno (i fizičko) lice postaje vlasnik imovine privrednog društva koje je prestalo u postupku prinudne likvidacije po samom zakonu, i ima pravo da se upiše kao vlasnik (suvlasnik) nepokretnosti koje su pripadale likvidiranom privrednom društvu.