Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Da li internog revizora može predsednik opstine da postavi ako nema položen ispit ali ispunjava sve druge uslove, kao sto je slučaj kod inspekcije, gde je rok od 6 meseci da se polozi ispit?
Ukazujemo na sledeće relevantne odredbe Pravilnika o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS", br. 99/11 i 106/13), član 21., stavovi 1. i 2.:
- Interni revizor, pored uslova propisanih zakonom i aktom o sistematizaciji radnih mesta, mora da ima najmanje tri godine iskustva na poslovima revizije, interne kontrole, finansijske kontrole ili računovodstveno-finansijskim poslovima i položen ispit za ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru.
- Prijava za obuku za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru podnosi se Centralnoj jedinici za harmonizaciju Ministarstva finansija u roku od šest meseci od dana raspoređivanja na radno mesto internog revizora.
Iz navedenog proizilazi da lice raspoređeno na radno mesto internog revizora ne mora u trenutku raspoređivanja imati položen ispit za ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru, već taj ispit može položiti naknadno, ali je važno voditi računa i o propisanom roku za prijavu za obuku za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru – dakle ispoštovati propisani rok, odnosno podneti prijavu za predmetnu obuku najkasnije u roku od 6 meseci od dana raspoređivanja na mesto internog revizora.
Dalje, kada je reč o roku u koji je predviđen da odnosno lice i položi ispit za ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru, ukazujemo na prelazne i završne odredbe navedenog pravilnika, odnosno član 33., kako sledi:
- Lica koja nemaju položen ispit za ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru, a ispunjavaju ostale uslove iz čl. 21. i 22. ovog pravilnika, mogu obavljati poslove ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru, odnosno rukovodioca jedinice za internu reviziju, najduže godinu dana od dana završetka obuke koju organizuje Centralna jedinica za harmonizaciju Ministarstva finansija.
Iz navedenog proizilazi da je nužno voditi računa i o tome da lice raspoređeno na radno mesto internog revizora, najkasnije u roku od godinu dana od dana završetka obuke – mora i položiti ispit za ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru da bi moglo da (nastavi da) obavlja poslove ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru. Praksa ukazuje da Ministarstvo finansija u proseku dva puta godišnje organizuje polaganje predmetnog ispita. Ispit za ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru polaže se pred komisijom koju obrazuje ministar finansija, koji donosi i program za polaganje ispita (shodno čl. 21. Pravilnika).
Predsednik opštine je doneo Rešenje o obrazovanju Komisije za popis nefinansijske pokretne i nepokretne imovine, u koju je, između ostalog, imenovao službenika za imovinsko-pravne i normativno-pravne poslove i rukovodioca Odeljenja za urbanizam, zaštitu životne sredine, imovinsko-pravne i komunalno-stambene poslove. Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Opštinskoj upravi, Internom revizoru i Pravobranilaštvu opštine propisano je, u opisu poslova radnog mesta službenika za imovinsko-pravne i normativno-pravne poslove, između ostalog da "...vodi posebnu evidenciju nepokretnosti u javnoj svojini koje koristi opština u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima;", kao i da "...ustrojava i vodi posebnu evidenciju nepokretnosti u javnoj svojini opštne, dostavlja podatke iz ove evidencije Republičkoj direkciji za imovinu..." itd. Ceneći odredbe člana 7. Pravilnika o načinu i rokovima vršenja popisa imovine i obaveza korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem, da li je imenovanje službenika za imovinsko-pravne i normativno-pravne poslove i rukovodioca Odeljenja za urbanizam, zaštitu životne sredine, imovinsko-pravne i komunalno-stambene poslove Opštinske uprave u ovu Komisiju u skladu sa propisima?
Članom 7. Pravilnika o načinu i rokovima vršenja popisa imovine i obaveza korisnika budžetskih sredstava RS i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem, propisano je da predsednik i članovi popisne komisije i njihovi zamenici ne mogu biti lica koja su odgovorna za rukovanje imovinom koja se popisuje i njihovi neposredni rukovodioci, kao ni lica koja vode analitičku evidenciju te imovine.
Direktan korisnik budžetskih sredstva prema Zakonu o budžetskom sistemu jeste lokalna samouprava i njeni organi, odnosno indirektni korisnici su ustanove, JP čiji je osnivač JLS.
Imajući u vidu odredbe pomenutog Pravilnika kao i Zakona o budžetskom sistemu postavlja se pitanje da li lice koje je sistematizovano na radno mesto i čiji je opis posla "da vodi posebnu evidenciju imovine koju koristi opština" kao i da "ustrojava evidenciju imovine i šalje podatke u Registar Republičke direkcije za imovinu može biti član Komisije za popis imovine, mišljenja smo da član Komisije ne može biti lice koje je istovremeno zaduženo da vodi analitičku evidenciju imovine i koje je nadležno da rukuje imovinom opštine, te da je stoga potrebno izmeniti Rešenje o formiranju komisije i posao popisa imovine poveriti nekom drugom licu koje je zaposleno u lokalnoj samoupravi, a ne radi na poslovima koji isključuju mogućnost članstva u Komisiji.
Smisao popisa imovine jeste da se na jedan transparentan, nepristrasan i stručan način popiše imovina, tako da ako bi u postupku popisa učestvovala lica koja su zadužena za evidenciju ili rukovanje imovinom, narušila bi se osnovna načela popisa imovine.
Sprovedena je eksproprijacija za postavljanje gasovoda, gde postoji po 15 suvlasnika i Republika Srbija (zemljište koje je vraćeno u postupku restitucije), pa se dešava da sama cev prođe samo kroz deo zemljišta koje zahvata recimo 5 suvlasnika, ali na papiru, i ostalih 10 imaju pravo na naknadu. Da li pravo na naknadu imaju svi suvlasnici?
Da li u predlogu mora biti preciziran i objekat ako postoji na parceli ili je dovoljno parcela budući da na izvodu iz lista nepokretnosti se jasno vidi da postoji objekat?
Kakav je stav u pogledu žalbi kada rešenja o promeni namene nisu pravosnažna, a doneto rešenje o eksproprijaciji i zemljište označeno kao građevinsko što i jeste povoljnije za sopstvenika nepokretnosti?
Zemljište postaje građevinsko danom stupanja na snagu planskog dokumenta bez obzira što nadležni organ za upis nepokretnosti i pravima na njima nije sproveo promenu u javnoj evidenciji, saglasno članu 83. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji. To znači da je u ovom slučaju organ pravilno ožalbenim rešenjem izvršio eksproprijaciju građevinskog zemljišta bez obzira što rešenje o promeni namene tog zemljišta nije postalo pravnosnažno.
Da li je ispravno licima sa prebivalištem u inostranstvu zbog hitnosti postupka postaviti privremenog zastupnika bez pokušaja pozivanja?
Kako pristupiti i kome isplatiti naknadu ukoliko je na parceli upisana RS državna svojina, ali i fizička lica sa pravom korišćenja?
Šta sa licima koja su upisana u katastar bez adrese i matičnog broja, a nema ih u matičnim knjigama rođenih, kako sprovesti postupak?
Kada je na parceli upisano fizičko lice kao držalac - oblik svojine privatna, da li se i prema njemu sprovodi postupak eksproprijacije ili samo prema vlasniku?
Da li je ispravno doneti rešenje o eksproprijaciji po Zakonu o posebnim postupcima radi realizacije infstr. objekata od posebnog značaja za RS u skladu sa odredbama ZUP koje regulišu ličnu dostavu i uredan poziv a stranka ne pristupi na raspravu budući da se pozivi šalju na obrascu S7?
Ispravno je postupiti u skladu sa odredbama ZUP-a jer to proizilazi iz člana 1. Zakona o posebnim postupcima radi realizacije infrastrukturnih projekata od posebnog značaja za RS kojim je propisano da ako ovim zakonom nije drugačije određeno primeniće se između ostalog Zakon o opštem upravnom postupku.
Ko snosi troškove privremenog zastupnika, i da li se vrši deeksproprijacija posle dve godine u slučaju neprivođenja nameni?
Troškovi postavljanja privremenog zastupnika spadaju u troškove eksproprijacije koje snosi korisnik eksproprijacije shodno članu 33. Zakona o eksproprijaciji.
Rokovi za poništaj pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji (deeksproprijacija) propisani su članom 36. Zakona o eksproprijaciji. Taj rok ne može biti kraći od 3 godine od dana zaključenja sporazuma o naknadi (stav 3. člana 36. Zakona o eksproprijaciji) ili 6 godina u slučaju eksproprijacije za potrebe eksploatacije mineralnih sirovina (stav 5. istog člana zakona).
Kako rešiti po predlogu za eksproprijaciju, ako je vlasnik nepokretnosti privredno društvo (doo) koje je u likvidaciji? Da li se i takvo preduzeće može smatrati ranijim sopstvenikom i da li se prema njemu sprovodi postupak?