Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
LPA ne poseduje podatke za dve kuće koje su bez dozvole izgrađene na jednoj gradskoj parceli. Obveznik ne prijavljuje porez na imovinu i na svako rešenje ulaže žalbu. Na poziv inspektora se ne odaziva i ne dozvoljava da se objekti popišu i ako su useljivi i imaju osnovne elemente kvaliteta. Kako postupiti sa ovim obveznicima?
Odredbama člana 55. ZPPPA stavom 4. propisano je da ako poreski obveznik ne podnese poresku prijavu, poresko rešenje o utvrđivanu poreza poreski organ donosi bez prethodnog izjašnjenja obveznika o činjenicama koje su od značaja za odlučivanje kada se utvrđivanje poreza vrši na osnovu podataka iz evidencija nadležnih organa, odnosno dokumentacije izdate od strane nadležnih organa.
Takođe, članom 158. ZPPPA propisana je obaveza državnim organima i organizacijama, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, da na zahtev poreskog organa po službenoj dužnosti dostave činjenice koje su saznali vršeći poslove iz svoje nadležnosti, a koje su od značaja za utvrđivanje poreske obaveze.
Članom 45. ZPPPA, može se zahtevati, osim od poreskog obveznika, i od drugih lica, privrednih subjekata, banaka, državnih organa i organizacija, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave da roku koji se odredi, pruže sve raspoložive informacije, kao i podatke od značaja za preduzimanje aktivnosti iz delokruga nadležnosti poreskog organa.
Konkretno, može se dopisom obratiti nekom organu ili organizaciji za koje smatra da bi mogli imati podatke koji su potrebni za utvrđivanje obaveze (urbanizmu, preduzeću koje obavlja komunalne poslove, pošti), dostavljanjem zahteva sa pozivom na napred navedene članove ZPPPA, koji uređuju obavezu dostavljanja podataka poreskom organu.
Nakon prikupljanja podataka i činjenica od značaja za oporezivanje na osnovu kojih bi trebalo da se utvrdi obaveza po osnovu poreza na imovinu, potrebno je da se sačini službena beleška o utvrđivanju činjenica od značaja za oporezivanje u kojoj će se konstatovati činjenica na kojima se zasniva utvrđivanje obaveze rešenjem iz člana 54. stav 2. tačka 2), podtačka 2) ZPPPA.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Radi se o poreskom obvezniku koji je preminuo 2011. godine. Sve vreme mu je utvrđivana poreska obaveza iz razloga što naslednik nije podneo poresku prijavu za nasleđenu nepokretnost. Naslednik je početkom 2019. godine podneo poresku prijavu za predmetnu nepokretnost. Glavni dug i kamatu koja je ostala na pokojniku, naslednik je delimično odbio da plati. Izmirio je glavnicu i deo kamate. Šta da se raditi u konkretnoj situaciji , tj. da li uraditi zaduženje 5 godina unazad, a pokojniku stornirati neosnovana zaduženja (zapravo ceo dug), i izdati prekršajni nalog?
Smrću poreskog obveznika prestaje njegova poreska obaveza. Poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva.
Ispunjenje poreske obaveze u slučaju smrti fizičkog lica uređena je odredbama člana 22. ZPPPA.
Svi postupci u odnosu na preminulo fizičko lice se obustavljaju danom smrti (član 45. Zakona o opštem upravnom postupku). Ako su donesena bilo koja akta u poreskom postupku nakon smtri poreskog obveznika, na njegov JMBG, doneta su neosnovano i potrebno je da se storniraju u poreskom računovodstvu. Storno neosnovanih zaduženja na umrlo lice, treba izvršiti ne po zahtevu njegovog naslednika, već po službenoj dužnosti, jer danom smrti on je prestao da bude poreski obveznik i nema predmet oporezivanja.
Ako nije raspravljena zaostavština, od dana smrti, obveznik poreza na imovinu na prava na nepokretnosti preminulog obveznika je držalac nepokretnosti. Obaveza je, dakle, držaoca nepokretnosti da LPA prema mestu nepokretnosti dostavi dokaz o smrti poreskog obveznika i da podnese poresku prijavu PPI-2 za utvrđivanje poreza na imovinu, na svoje ime.
Ukoliko je raspravljena zaostavština pokojnika, naslednici su u obavezi da u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju, dostave nadležnoj LPA, poreske prijave na osnovu kojih će se utvrditi godišnji porez na imovinu, naslednicima.
U oba slučaja obveznici mogu ostvariti pravo na poreski kredit ukoliko stanuju u predmetnoj nepokretnosti, znači imaju istu poreskopravnu sitaciju kao i preminuli vlasnik.
Obaveza podnošenja poreskih prijava i promena koje su od značaja za utvrđivanje poreza na imovinu, od strane poreskih obveznika, propisana je Zakonom o porezima na imovinu. Za imovinu koja se stekne, započne ili prestane da koristi u toku godine, podnosi se poreska prijava u roku od 30 dana od dana nastanka takve promene.
Dakle, porez se ne može utvrđivati i plaćati na umrlo lice, a obaveza je naslednika ili držaoca nepokretnosti, da obaveste organ o smrti poreskog obveznika, dostave dokaz kao i da dostave popunjene i potpisane poreske prijave za utvrđivanje poreza na imovinu.
U konkretnom slučaju pravilno bi bilo poništiti sva rešenja za period od dana smrti i utvrditi obavezu nasledniku za 5 godina unazad.
Međutim, u praksi se dešava da je neko vršio uplate na ime umrlog lica i nakon njegove smrti, pa se u tom slučaju može sa naslednicima napraviti dogovor o zatvaranju obaveza na ime umrlog lica zaključno sa godinom za koju je obaveza izmirena, jer po pravilu preknjižavanje ili povraćaj sredstava se može izvršiti samo po zahtevu obveznika, a obveznik je preminuo.
Ukoliko na ime umrlog lica nisu vršene uplate, tada se poništavaju obaveze koje se odnose na period nakon dana smrti obveznika i obaveza utvrđuje nasledniku pet godina unazad.
Prema tome, u rešenju svakako treba da se navede da se storniraju neosnovano utvrđena zaduženja sa pripadajućom kamatom za period od dana smrti.
Naslednik svakako treba da podnese poresku prijavu za deo perioda za koji je bio poreski obveznik, a LPA treba da utvrdi obavezu vodeći računa o zastarelosti.
Što se tiče prekršajne odgovornosti, podsećamo da je čl. 114b. uređena zastarelost pokretanja i vođenja prekršajnog postupka. Prekršajni postupak za koji se u skladu sa zakonom podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno izdaje prekršajni nalog, ne može se pokrenuti ni voditi ako protekne pet godina od dana kada je prekršaj učinjen.
U nastavku se može pogledati tabelarni pregled članova ZPPPA po kojima se može izdati prekršajni nalog. Poreski prekršaji poreskih obveznika-fizičkih lica propisani su čl.180. ZPPPA.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kada se opština u potpunosti namiri iz prodaje dužnikove nepokretnosti i ostane određen iznos za povraćaj, dužniku se vraća preostali iznos i nakon namirenja tekuće obaveze. Međutim, situacija je takva da je nakon upisa hipoteka upisana zabeležba hipoteke poreske uprave. Ona će biti izbrisana nakon knjiženja kupca kao vlasnika. Da li se taj preostali iznos vraća poreskoj upravi?
Redosled namirenja hipotekarnih poverilaca uređen je članom 40. Zakona o hipoteci („Sl.glasnik RS“, broj 115/2005...83/2015) u slučajevima kada je jedan predmet hipoteke založen nekolicini hipotekarnih poverilaca, redosled po kome se isplaćuju njihova potraživanja iz cene dobijene prodajom predmeta hipoteke određuje se prema danu, času i minutu nastanka hipoteke, računajući od prijema zahteva za upis prve hipoteke.
Raspodela sredstava dobijenih vansudskom prodajom nepokretnosti uređena je članom 41. Zakona o hipoteci. Hipotekarni poverilac koji sprovodi prodaju hipotekovane nepokretnosti će u ugovor o njenoj prodaji, pored kupoprodajne cene, uneti i odredbu, odnosno prilog ugovoru kojim se utvrđuje raspodela sredstava dobijenih od prodaje, po sledećem redosledu:
- troškovi prodaje, uključujući troškove i honorare trećih lica;
- potraživanja hipotekarnih poverilaca prema redosledu upisa iz člana 40. ovog zakona;
- iznos koji preostane od sredstava ostvarenih prodajom, a nakon namirenja hipotekarnih poverilaca, pripada dužniku, odnosno vlasniku hipotekovane nepokretnosti, kada to nije isto lice.
Postupak sa ostvarenim prihodom od prodaje nepokretnosti uređen je i odredbama člana 111. Postupanje sa prihodima od unovčavanja uređeno je odredbama člana 93. ZPPPA.
S obzirom na to, da hipoteka u korist Poreske uprave još nije upisana, ali da je u RGZ upisana zabeležba koja se odnosi na upis založnog prava na predmetnoj nepokretnosti, mišljenja smo da bi se trebalo da obratiti Poreskoj upravi da dostavi pravni osnov za raspoređivanje preostalih sredstava iznad potraživanja koja su ostvarena prodajom nepokretnosti. Uz pravni osnov za raspoređivanje sredstava potrebno je da se dostave i instrukcije za raspoređivanje sredstava na konkretne uplatne račune.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li rešenjem kojim se poništava doneto rešenje o utvrđenoj obavezi za tekuću poresku (ili i prethodnu) godinu od strane LPA kao prvostepenog organa, po službenoj dužnosti ili po zahtevu stranke zbog neosnovanog donošenja (pogrešno upareni podaci Službe za katastar nepokretnosti, tehnička greška, otuđenje) prestaje poreska obaveza ili to jedno drugo isključuje?
Poništivanje konačnog rešenja uređeno je odredbama člana 183. Zakona o opštem upravnom postupku ako sadrži neki od razloga za poništavanje koji su navedeni u odredbama člana 183. Zakona o opštem upravnom postupku. Postupanje po ovom članu zakona je u nadležnosti drugostepenog ili nadzornog organa.
Poništavanjem rešenja poništavaju se sve pravne posledice koje je rešenje proizvelo i ono se onemogućava da dalje proizvodi pravne posledice.
Ako ne postoji drugostepeni organ i nadzorni organ rešenje će, poništiti organ koji je doneo konačno prvostepeno rešenje.
Poništavanje pobijanog rešenja od strane prvostepenog organa uređeno je odredbama člana 163. Zakona o opštem upravnom postupku. Prvostepeni organ poništava pobijano rešenje ako ono sadrži neki od razloga za poništavanje iz člana 183. stav 1 tačka 1)-6) Zakona o opštem upravnom postupku.
Prestanak poreske obaveze uređen je odredbama člana 23. ZPPPA. Kod prestanka poreske obaveze važno je imati u vidu da je obaveza po osnovu javnih prihoda osnovano utvrđena i da iz zakonom propisanih razloga rešenjem utvrđujemo njen prestanak.
Prema navedenom, kod poništavanja poreske obaveze, konstatovanjem razloga ništavosti poništava se rešenje o utvrđivanju obaveze sa svim pravnim posledicama koje je proizvelo.
Kada se donosi rešenje o poništavanju pobijanog rešenja u dispozitivu se koristi samo termin „poništava se“.
Model rešenja o poništavanju pobijanog rešenja.docx
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li se rešenje o licima ovlašćenim za odlaganje poreskog duga sa izmenjenim iznosima u odnosu na dosadašnje iznose koje je doneo ministar finansija odnosi i na LPA? Ako se se odnosi, koji su iznosi u pitanju i da li može da se objavi forma rešenja?
Kada je poreski dužnik podneo uredan zahtev za odlaganje plaćanja dugovanog poreza sa traženom dokumentacijom iz koje je utvrđeno da poreski dužnik ispunjava uslove iz člana 2. Uredbe o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga, kao i da je dostavljeno zahtevano sredstvo obezbeđenja plaćanja (osim za kategorije obveznika iz člana 74. stav 6. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kada nije potrebno ispunjavanje dodatnih uslova za odlaganje), LPA donosi odluku o odlaganje plaćanja dugovanog poreza.
Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, članom 73. stav 3. propisano je da o odlaganju plaćanja dugovanog poreza za izvorne javne prihode odlučuje gradonačelnik, odnosno predsednik opštine, odnosno lice koje on ovlasti, jedinice lokalne samouprave kojoj pripadaju izvorni javni prihodi čija naplata se odlaže u skladu sa ovim zakonom.
Prema tome, lokalne poreske administracije, tek po dobijanju rešenja o prenosu ovlašćenja za odlučivanje (potpisivanje) o odlaganju plaćanja dugovanog poreza, na određena lica u jedinici lokalne samouprave, od strane gradonačelnika ili predsednika opštine, mogu potpisivati akt o odlučivanju po zahtevima za odlaganje plaćanja dugovanog poreza. Ako takvog ovlašćenja nema, onda sva akta o odlaganju plaćanja dugovanog poreza potpisuje gradonačelnik, odnosno predsednik opštine.
Nakon sprovedenog poreskog postupka po podnetom zahtevu za odlaganje plaćanja dugovanog poreza, u smislu ispunjavanja uslova za odlaganje, lokalna poreska administracija po podnetom zahtevu odlučiće donošenjem sporazuma/rešenja o odlaganju plaćnja dugovanog poreza, saglasno odredbama člana 73. stav 6. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Prema navedenom, na LPA je da predloži predsedniku opštine, a u skladu sa unutrašnjom organizacijom i sistematizacijom radnih mesta, predloge na koja će se lica preneti ovlašćenja za odlučivanje po zahtevima za odlaganje plaćanja dugovanog poreza. Poreska uprava je imala reorganizaciju i sigurno da imaju potrebu da im se promeni dosadašnje rešenje ministra kojim su preneta ovlašćenja za potpisibvanje u postupcima odlaganja. To naravno ne obavezuje LPA.
Ovlašćenje_potpisivanje_ (primer grada Beograda).pdf
Ovlašćenje_rešenje_(primer grada Beograda).pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Privredno društvo je prodato kao pravno lice 24.09.2018. godine. Rešenje kojim se obustavlja stečajni postupak je pravosnažno od 09.01.2019. godine. Da li je obveznik poreza na imovinu u periodu od 24.09.2018. do 09.01.2019 godine pravno lice u stečaju ili pravno lice kupac lica u stečaju? Kako se utvrđuje porez za ovaj međuperiod?
U slučaju prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postpak u odnosu na stečajnog dužnika se obustavlja. Novac dobijen prodajom stečajnog dužnika kao pravnog lica, kao i imovina koja nije bila predmet procene (vezano za prodaju), ulaze u stečajnu masu u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja. Ugovor o prodaji dužnika kao pravnog lica mora da sadrži osim bitnih elemenata ugovora i sve pojedinosti koje se odnose na predmetnu prodaju.
Nakon pravosnažnosti rešenja o obustavljanju stečajnog postupka u odnosu na stečajnog dužnika iz razloga njegove prodaje kao pravnog lica stečajni dužnik postaje aktivno pravno lice bez obaveza po prijavama potraživanja i obaveza koje su nastale do dana prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica. Dakle, sve obaveze nastale do momenta prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica se namiruju iz stečajne mase sa PIB stečajne mase. Stečajni sudija će rešenjem konstatovati da je prodaja izvršena i naložiti ogdovarajućem registru upis prava svojine i brisanje tereta nastalih pre izvršene prodaje, odnosno upis drugih prava stečenih prodajom. Navedeno rešenje sa dokazom o uplati cene je osnov za sticanje i upis prava svojine kupca, bez obzira na ranije upise i bez tereta, kao i bez ikakvih obaveza nastalih pre izvršene kupoprodaje, uključujući i poreske obaveze i obaveze prema privrednim subjektima pružaocima usluga od opšteg interesa koje se odnose na kupljenu imovinu. Rešenje se objavljuje na oglasnoj i elektronskoj tabli suda i dostavlja različnim odnosno založnim poveriocima. Žalbu mogu podneti sva zaineteresovana lica (član 133. stav 13) Zakona o stečaju.
Članom 10. stav 7), tačka 1) Zakona o porezima na imovinu, propisano je da poreska obaveza nastaje danom sticanja prava:
- kada je osnov sticanja pravni posao- dan zaključenja pravnog posla osim, kada se pravo stiče na nepokretnosti kao budućoj stvari, danom sticanja prava smatra se dan primopredaje, odnosno dan stupanja u posed te nepokretnosti;
- kada je osnov sticanja ugovor o doživotnom izdržavanju, danom sticanja prava smatra se dan smrti primaoca izdržavanja, u propisanim slučajevima kada je doživotno izdržavanje ugovreno;
- kada je osnov sticanja ugovor o statusnoj promeni – dan registracije statusne promene, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija.
Članom 10. stav 7. tačka 2) Zakona o porezima na imovinu, propisano je da poreska obaveza nastaje danom pravosnažnosti akta nadležnog organa uprave ili drugog organa ili lica sa javnim ovlašćenjem, odnosno odluka suda.
S obzirom da Zakon o porezima na imovinu ne precizira dan nastanka poreske obaveze u slučaju prodaje dužnika kao pravnog lica (da li je to dan zaključenja ugovora ili dan pravosnažnosti rešenja), ceneći odredbe člana 133. stav 13. Zakona o stečaju, mišljenja smo da je poreska obaveza „kupca stečajnog dužnika kao pravnog lica“ nastala pravosnažnoću rešenja suda kojim se obustavlja stečajni postupak i koje je sa dokazom o uplati cene osnov za sticanje i upis prava svojine.
Sve obaveze nastale do momenta prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica se namiruju iz stečajne mase sa PIB stečajne mase. Pošto je prema odredbi člana 20. stav 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji izmirenje poreske obaveze lica u stečaju uređeno zakonom kojim se uređuje stečaj, jasno je da poreske obaveze za lice koje je kao stečajni dužnik prodato izmiruje stečajna masa u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja.
Poresku prijavu PPI 1 za privredna društva u stečaju podnosi stečajni upravnik, što u konkretnom slučaju znači da je sa podnetom poreskom prijavom PPI 1 za utvrđivanje poreza na imovinu za 2018. godinu obuhvaćen i period do 31.12.2018. godine. S obzirom da je rešenje o obustavi stečajnog postupka postalo pravosnažno 09.01.2019. godine, stečajni upravnik je u obavezi da podnese poresku prijavu i plati utvrđeni porez na imovinu i za period do 09. januara poreske godine.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ukoliko se stranka nije odazvala pozivu, što ne odlaže postupak poreske kontrole, da li prilikom sačinjavanja zapisnika na osnovu koga se zadužuje obveznik, u samom zapisniku treba konstatovati da se on sastavlja bez prisustva obveznika? Da li se tako sačinjen zapisnik šalje poreskom obvezniku na adresu i čeka 8 dana od uručenja za eventualne primedbe?
Poreska kontrola uređena je odredbama čl. 118-129v. ZPPPA.
Poreska kontrola otpočinje dostavljanjem „naloga za kontrolu“ odnosno „poziva“, koji se obvezniku dostavljaju na način iz člana 36. ZPPPA, (čl. 123 i 124 ZPPPA).
Obaveza učestvovanja poreskog obveznika u postupku poreske kontrole uređena je odredbama člana 127. ZPPPA. Poreski obveznik je dužan da učestvuje u utvrđivanju činjeničnog stanja i daje obaveštenja i izjave na zahtev poreskog inspektora, a ako nije u mogućnosti da učestvuje u poreskoj kontroli, poreski obveznik će odrediti lice koje će u njegovo ime učestvovati u postupku kontrole. Ukoliko poreski obveznik ne učestvuje u postupku utvrđivanja činjeničnog stanja ili ne odredi lice koje će u njegovo ime učestvovati u postupku utvrđivanja činjeničnog stanja, vršenje poreske kontrole se ne odlaže.
U postupku poreske kontrole poreski inspektor, nakon pozivanja poreskog obveznika da učestvuje u postupku poreske kontrole ili izdavanja naploga za kontrolu, sačinjava zapisnik u kome konstatuje sve činjenice od značaja za oporezivanje, navodi sve dokaze i dokumentaciju kojima raspolaže, kao i propise na osnovu kojih se poreska obaveza utvrđuje. Zapisnik se dostavlja poreskom obvezniku i na isti obveznik ima pravo da podnese primedbe u roku od osam dana. Ako su u primedbama izneti novi dokazi i činjenice, zbog kojih bi trebalo promeniti činjenično stanje utvrđeno u zapisniku ili izmeniti ranije pravne ocene, poreski inspektor će o takvim dokazima i činjenicama ili o novim pravnim ocenama sastaviti dopunski zapisnik u roku od 5 dana od dana prijema primedbi, pri čemu se na dopunski zapisnik ne može izjaviti prigovor. Izuzetno, ako je poreski inspektor posle dostavljanja zapisnika, odnosno dopunskog zapisnika poreskom obvezniku, došao do novih saznanja ili činjenica koje utiču na utvrđeno činjenično stanje, sastavlja dodatak zapisnika koji se dostavlja poreskom obvezniku. Na dodatak zapisnika poreski obveznik ima pravo da podnese primedbe u roku od osam dana od dana prijema dodatka zapisnika. Nakon toga se donosi rešenje o utvrđivanju obaveza u postupku poreske kontrole.
Zapisnik o poreskoj kontroli dostavlja se poreskom obvezniku, bez obzira da li obveznik učestvuje u postupku kontrole ili ne.
Konstataciju da se poreski obveznik nije odazvao pozivu da učestvuje u poreskoj kontroli unećete u „uvodu“ zapisnika, kao obavezan podatak.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Može li se objaviti procedura FUK-a ili neko metodološko uputstvo za postupak ustanovljavanja zaloge pre prinudne naplate (čl. 72 ZPPPA).
Ustanovljavanje zaloge pre prinudne naplate poreza i sporednih poreskih davanja uređena je članom 72. ZPPPA. Postupak ustanovljavanja zaloge u odgovarajuće registre uređen je članom 87. ZPPPA.
Da bi se primenio član 72. ZPPPA važno je da je porez dospeo za naplatu a da još uvek nisu preduzete mere prinudne naplate.
U postupku ustanovljavanja zaloge na pokretnim stvarima ili nepokretnostima pre svega donosi se:
- Rešenje radi ustanovljavana zkonskog založnog prava - hipoteke na nepokretnosti ili pokretnim stavrima, kojim se obezbeđuje naplata dospelog poreza, a pre početka prinudne naplate od poreskog obveznika) kojim se nalažepopis i procena nepokretnosti odnosno pokretnih stvari,
- Zapisnik o popisu i proceni nepokretnosti odnosno pokretnih stvari u postupku ustanovljavanja zaloge pre početka prinudne naplate;
- Rešenje kojim se nalažeSlužbi za katastar nepokretnosti, odnosno odgovarajućem registru za upis pokretnih stvari, da po članu 72. ZPPPA, izvrši upis založnog prava radi obezbeđenja naplate.
Zaloga se može ustanoviti i na novčanim sredstvima na računu poreskog obveznika pre početka prinudne naplate, donošenjem rešenja kojim se zabranjuje prenos novčanih sredstava preko računa i nalažese upis zabrane u registar blokiranih računa.
Rešenja se istovremeno dostavljaju obvezniku i odgovarajućim registrima, dužnicima poreskog obveznika, odnosno banci, čime postaje izvršno.
Zaloga traje do namirenja poreskog duga ili poništenaj poreskog rešenja (član 86 ZPPPA).
Popis pokretnih stvari i nepokretnosti vrši se u svemu prema članu 89. i 90. ZPPPA.
Prestanak zaloge uređen je članom 91. ZPPPA.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ako se ukine prvobitno rešenje i donese novo, da li je potrebno ponovo da se pošalje obvezniku? Da li on ima pravo na žalbu na to rešenje?
Rešenjem se odlučuje o pravu, obavezi ili pravnom interesu stranke i u obrazloženju rešenja nalaze se razlozi zbog kojih je organ odstupio od rešenja koja je već doneo.
Odredbe člana 77. ZPPPA propisuju istovremenost dostavljanja rešenja poreskom obvezniku i organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu, odnosno drugim registrima, čime postaje izvršno.
Članom 95. stav 6) ZPPPA uređeno je da rešenje o prinudnoj naplati poreza iz novčanih sredstava poreskog obveznika proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu do dana namirenja obaveza, odnosno dana poništenja rešenja.
Sastavni deo rešenja je i uputstvo o pravnom sredstvu. Rok za žalbu je 15 dana od dana prijema poreskog upravnog akta, osim u slučajevima iz člana 77. ZPPPA.
Prema navedenom, sva rešenja se dostavljaju poreskom obvezniku i obveznik ima pravo na žalbu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Nakon prekida postupka prinudne naplate i ponovnog nastavka menjane su cifre na rešenju i slato je NBS rešenje na dalju realizaciju. Sada NBS traži da se pošalje novo rešenje sa obrazloženjem zašto cifre nisu iste, a ne samo njihovu korekciju. Na koji način postupiti?
Prekid postupka prinudne naplate uređen je članom 79. ZPPPA i vrši se donošenjem zaključka kao poreskog upravnog akta.
Kada prestanu razlozi koji su prouzrokovali prekid postupka prinedne naplate obavezno je doneti zaključak kojim se nastavlja postupak prinudne naplate.
Otklanjanje razloga za prekid postupka prinudne naplate ima za posledicu i novi iznos poreskog duga koji bi trebalo naplatiti sa računa klijenta.
To znači da rešenje o prinudnoj naplati sa računa klijenta koje je već dostavljeno na izvršenje NBS, mora da se zameni novim, odnosno da se postojeće rešenje ukine i naloži NBS da se izvrši prinudna naplata za novi iznos poreskog duga.
Može da se desi da nema razloga za prekid postupka koji su navedeni u članu 79. ZPPPA, u kom slučaju se ne donosi zaključak o prekidu postupka prinudne naplate (npr. ako obveznik plati deo obaveze a već je poslato rešenje o prinudnoj naplati u NBS), tada je potrebno da se ukine već doneto rešenje (zameni) i donese novo rešenje o prinudnoj naplati na tačan iznos poreskog duga koji će se naplatiti sa računa.
Precrtavanje iznosa na rešenjima koja su već dostavljena na izvršenje NBS ali nije u duhu propisa.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Radi se o dužniku kome je uručena opomena. Nije reagovao u roku od 5 dana i onda mu je poslato upozorenje koje se vratilo u koverti sa naznakom da je pokušana dostava i da mu je ostavljeno obaveštenje. Svake godine rešenja su slata na ispravnu adresu i vraćala se neuručena sa naznakama nepoznat. Jedina opomenu koju mu je poslata je iz 2009. godine koju takođe nije primio jer je opet naznaka na koverti primalac nepoznat. On sada želi da podense zahtev za odlaganje duga, sa molbom da se razmotri da li ima osnova da mu se kamata smanji. Da li ima osnova da podnese zahtev za odlaganje i da plati razliku, i da se donese Rešenje o prekidu postupka prinudne naplate i nakon toga rešenje o storniranju kamate za poslednjih 5 godina zbog neuredne dostave i na taj način smanji iznos kamate?
Zahtev za odlaganje plaćanja dugovanog poreza može se podneti u bilo kojoj fazi poreskog postupka, pa i u toku postupka prunudne naplate poreskog duga.
Po svakom podnetom zahtevu za odlaganje plaćanja dugovanog poreza u obavezi ste da tačno utvrdite dugovani porez koji se odlažei to u postupku usaglašavanja stanja sa poreskim obveznikom. O usaglašavanju stanja po podnetom zahtevu za odlaganje plaćanja dugovanog poreza sačinjava se zapisnik koji potpisuje poreski obveznik i lice koje vodi postupak.
Tako usaglašen dugovani porez se odlaže prema odredbama čl. 73-74b ZPPPA.
Dostavljanje je uređeno odredbama člana 36. ZPPPA.
Ako se u postupku usaglašavanja stanja oceni da dostavljanje akata nije bilo prema odredbama ZPPPA to će usloviti i određene knjigovodstvene promene na karticama izvornih javnih prihoda za poreskog obveznika.
Nakona potpisivanja zapisnika o usaglašenom stanju obaveza koje se odlažu donosi se rešenje o odlaganju plaćanja dugovanog poreza na rate sa ili bez sredstva obezbeđenja plaćanja u zavisnosti od visine digovanog poreza koji se odlaže.
Nakon dostavljanja rešenja o odlaganju plaćanja dugovanog poreza na rate, saglasno odredbama člana 79. ZPPPA donosi se zaključak o prekidu postupka prinudne naplate, koji se dostavlja poreskom obvezniku u PIO fondu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je podneo žalbu u kojoj zahteva, između ostalog, plaćanje troškova postupka. Žalba se prosleđuje drugostepenom organu jer ne može da se reši u prvom stepenu, i shodno tome kojim aktom se treba izjasniti o troškovima? Drugostepenom organu se šalje zapisnik o izjavi strane po žalbi i odgovor na žalbu i da li u ovim aktima treba navesti odluku o troškovima postupka ili je neki drugi akt u pitanju?
Ukoliko se žalba prosleđuje drugostepenom organu, potrebno je da se da izjašnjenje o osnovanosti zahteva za nadokanadu troškova u odgovoru prvostepenog organa na žalbu i u zapisniku o učešću stranke u postupku po žalbi. Kod izjašnjenja mora se voditi računa da ukoliko troškovi zastupanja nisu prouzrokovani nepravilnim radom prvostepenog organa, to se i navede uz poseban osvrt na primenu člana - Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, o određivanju vrednosti spora. Dakle, za sastavljenje podnesaka kojima se pokreće upravni postupak primenjuju se odredbe Tarifnog broj 37. (procenjive stvari). Takođe, smatramo da je potrebno i zatražiti dokaz da su zahtevani troškovi obračunati i dostavljeni poreskom obvezniku, što se prema članu 10. Tarife smatra momentom naplate troškova i nagrade advokata od poreskog obveznika.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.