Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Radi se o poreskom obvezniku koje je podneo poresku prijavu u kojoj je izvršio obračun po fer vrednosti iz razloga što je nepokretnost data u zakup i smatra je investicionom nekretninom (u napomeni je navedeno da se investicione nepokrtenosti vrednuju po fer vrednosti), a ostale nepokrtenosti su obračunali po prosečnoj ceni. Da li je ovo ispravan način obračuna i da li ukoliko se utvrdi da su sve nepokretnosti date u zakup na osnovu ugovora o zakupu, treba biti obračunate po fer metodu?
Pravna lica koja primenjuje pune MSFI prilikom vrednovanja sredstava iz grupe 02, mogu da biraju između dve računovodstvene politike:
- model nabavne vrednosti
- model revalorizacije (fer vrednosti)
Investicione nekretnine (zemljipšte ili zgrada ili deo zgrade ili zemljište i zgrada zajedno) su one nekretnine koje se drže radi ostavrivanja zarade od izdavanja nekretnina ili radi uvećanja vrednosti kapitala.
Pravna lica koja primenjuju pune MSFI evidentiranje investicionih nekretnina treba da vrše u skaldu sa zahtevima MRS 40, po metodu fer vrednosti ili po metodu nabavne vrednosti, u zavisnosti o usvojene računovodstvene politike. Kod oporezivanja ovih nepokretnosti, fer vrednost se može prihvatiti kao poreska osnovica samo kod lica koja su prema računovodstvenim politikama usvojilo model fer vrednosti za vrednovanje nekretnina. Bitno je da hudu obelodanjene odgovarajuće informacije o tome u Napomenama uz finansijske izveštaje. Napomene uz finansijske izveštaje, koji je obavezan akt za obelodanjivanje, uređuje, između ostalog i način vrednovanja nekretnina. Uvid u akt može se izvršiti na sajtu APR.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li notar može od LPA da traži rešenje o porezu na imovinu na ime prodavca (kod sklapanja kupoprodajnog ugovora), a radi utvrđivanja tržišne vrednosti u ugovoru?
Prema Zakonu o javnom beležnistvu, javni beležnici se imenuju za područje suda sa ovlašćenjima koja im prenosi Osnovni sud. Dakle javni belažnici u okviru svoje delatnosti obavljaju i poslove po odluci suda koja su im poverena. Prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, dobijene podatke, sud i javni izvršitelj mogu da obrađuju samo radi utvrđivanja imovine izvršnog dužnika i sprovođenja izvršenja. S obzirom da se ne radi ni o razmeni informacija neophodnih za preduzimanje aktivnosti iz delokruga nadležnosti tih organa, (čl.7 stav 5. tačka 9) ZPPPA), smatramo da ne postoji osnov da se javnim beležnicima dostavljaju rešenja o porezu na imovinu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreskom obvezniku je utvrđena obaveza za poresku 2019. godinu, rešenje uručeno ili nije, i u postupku poreske kontrole je utvrđena promena (uvećanje ili umanjenje imovine) koju je potrebno evidentirati u navedenon periodu jer se odnosi na isti (kupoprodaja, poklon, nasleđe ). Da li se utvrđena obaveza - rešenje knjiži (ako nije uručeno) i stornira sa datumom donošenja novog rešenja ili sa datumom donošenja istog?
Da bi stanja na karticama poreskog obveznika bila tačna, kljniženja na karticama u poreskom računovodstvu vrše se tako što se novodoneto rešenje kojim se menja obaveza knjiži sa datumom dostavljanja. Obavezu po prvobitno donetom rešenju kojim je utvrđena obaveza korigujemo sa datumom dospeća novodonetog rešenja.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li se sistem za navodnjavanje, cevovodi na sistemu za navodnjavanje (podzemni cevovodi), crpna stanica i bunar (kao vodozahvat za sistem za navodnjavanje) mogu smatrati da su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, pošto se pravno lice poziva na poresko oslobođenje koje je propisano odredbom čl. 12 stav 1. tačka 10) Zakona o porezima na imovinu, odnosno smatraju da je njihova pretežna registrovana delatnost u oblasti poljoprivrede u skladu sa Uredbom o klasifikaciji delatnosti, Zakonom o pljoprivrednom zemljištu jer ti objekti nisu ustupljeni drugom licu uz naknadu?
Prema odredbi člana 12. stav 1. tačka 10) porez na imovinu se ne plaća na nepokretnosti-objekte obveznika poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva, odnosno obveznika kome je poljoprivreda pretežna registrovana delatnost, koji su namenjeni i koriste se isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište.
Prema odredbi člana 12. stav 3. Zakona, odredbe stava 1. tač.2) do 11) i stava 2. tog člana ne primenjuju se na napokretnosti koje se trajno daju drugim licima radi ostvarivanja prihoda. Trajnim davanjem drugim licima, u smislu člana 12. stav 3. Zakona, smatra se svako ustupanje nepokretnosti drugom licu uz naknadu, koje u toku 12 meseci, neprekidno ili sa prekidima, traje duže od 183 dana (član 12. stav 4. Zakona).
Takođe, od 1. januara 2014. godine do 31. decembra 2015. godine porez na imovinu ne plaća se na vodno zemljište, kao i na vodne objekte za koje je izdata pravosnažna vodna saglasnost, odnosno za koje se vodna dozvola ne izdaje u skladu sa zakonom kojim se uređuju vode, osim na objekte za uzgoj riba (ribnjake).
Prema mišljenju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede broj: 011-00-00345/2013-09 od 30.09.2013. godine datom o primeni odredaba Zakona o poljoprivrednom zemljištu i Zakona o vodama, “ekonomski objekti koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, u smislu Zakona o poljoprivrednom zemljištu, su objekti za smeštaj mehanizacije (traktora, kombajna, priključnih mašina, alata i druge mehanizacije), za čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda (voćarskih, ratarskih i povrtarskih) i objekti koji se koriste za gajenje stoke: štale, skladišta za hranu-senjaci, silosi, ambari, podrumi i sl. objekti za čuvanje vode, prostori za gajenje (ograđeni i neograđeni) sa nadzorom za pašu, ograde, ispusti i dr. prostor određen za đubrište i objekti za stočne otpatke. U vezi sa napred navedenim, sistem za navodnjavanje, cevovodi na sistemu za navodnjavanje i bunar (kao vodozahvat za sistem za navodnjavanje) su objekti koji se neosporno mogu smatrati da su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje. Isto je zasnovano i na činjenici da sistem za navodnjavanje predstavlja funkcionalnu i tehničko-tehnološku celinu (definisano i članom 2. stav 1. tačka 22. Zakona o planiranju i izgradnji (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2009)”.
Prema mišljenju Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine broj: 011-00-00762/2014-09 od 27.01.2015. godine, cevovodi za navodnjavanje i bunar svrstani u vodne objekte, kao i da sistem za navodnjavanje nije posebno vodni objekat ali se sastoji iz više vodnih objekata: zahvata vode (površinski ili podzemni), cevovoda, kanala i uređaja koji im pripadaju i čine tehničko-tehnološku celinu, na te objekte se porez na imovinu ne plaća za 2014. i 2015. godinu pod uslovom da je za njih nadležni organ izdao pravosnažnu vodnu saglasnost, odnosno ako se za te objekte vodna dozvola ne izdaje u skladu sa Zakonom o vodama.” Od 2016. godine potrebno je da su upisani u katastar vodnog dobra (čl. 12 st. 7a) ZPI.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Nakon sprovedenog postupka prinudne naplate iz nepokretnosti poreskog obveznika, nepokretnosti koje su bile predmet prinudne naplate su prešle u svojinu JLS. Obvezniik je izjavio žalbu i ista je odbijena od strane drugostepenog organa, te je rešenje konačno. Obveznik je imao dospele a neizmirene obaveze po više osnova (porez, ekološka), a iznos 1/3 vrednosti nepokretnosti (po kojoj su nepokretnosti prešle u svojinu JLS) je veći od iznosa dospelih obaveza po svim osnovama. Šta treba doneti nakon rešenja kojim se nepokretnosti prenose u svojinu JLS (rešenje kojim se utvrđuju troškovi postupka, rešnje o rapoređivanju “prihoda” po uplatnim računima)? Da li obveznik ima pravo žalbe na ta rešenja?
Odredbama člana 110. ZPPPA propisano je da ako se nepokretnost ne može prodati ni putem neposredne pogodbe u roku od šest meseci od dana donošenja zaključka iz člana 108. stav 2. ovog zakona, nadležni organ jedinice lokalne samouprave će doneti rešenje kojim nepokretnost prenosi u svojinu JLS, u vrednosti jedne trećine utvrđene početne vrenosti.
Rešenje se dostavlja poreskom obvezniku i organu nadležnom za registar nepokretnosti. Zatim se pre svega namiruje prioritetno potraživanje ali samo do jedne trećine utvrđene početne vrednosti nepokretnosti. Po namirenju prioritetnih poverioca dostavlja se dokaz o namirenju organu nadležnom za vođenje registra, sa nalogom da se hipoteka briše.
Troškovi postupka utvrđuju se u toku samog postupka „zaključkom“ koji se dostavlja poreskom obvezniku i nakon toga knjiži u poreskom računovodstvu. Ako to niste uradili do sada potrebno je da utvrdite troškove do momenta zatvaranja potraživanja na karticama javnih prihoda.
Prema članu 68. ZPPPA uređeno je kada se smatra da je porez plaćen, odnosno dan plaćanja poreza. U stavu 1. tačka 7) to je dan kada je doneto rešenje o prenosu nepokretnosti u svojinu grada u skladu sa čl.110. sta 5 Zakona. To znači da će se na karticama javnih prihoda knjiženja izvršiti sa stanjem na taj dan. Pravni osnov za knjiženje je rešenje o prenosu nepokretnosti u svojinu JLS. Knjiženja izvršiti „R-nalogom“. Ne treba donositi rasporedno rešeje koje se donosi kada se nepokretnost proda u postupku prinudne naplate i sredstva se uplate na prolazni račun za prinudnu naplatu u jednom iznosu.
Model zaključka o utvrđivanju troškova postupka.doc
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Zaključen je ugovor o franšizi između d.o.o. i pravnog lica za benzinsku stanicu u kojem je navedeno da sve troškove poslovanja vezane za stanicu snosi franšizni partner. Komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru plaća se za delatnost trgovine naftom i naftnim derivatima u različitoj visini u odnosu na taksu za firmu u zavisnosti od veličine preduzeća. Pravno lice - franšizni partner, bavi se delatnošću koja se ne dmože podvesti pod delatnošću trgovine naftom i naftnim derivatima. JLS, ne znajući za ugovor o franšizi, utvrdila je obavezu benziskoj stanici za plaćanje isticanja firme na šta je ista reagovala dostavljanjem ugovora o franšizi i zahtevom za oslobađanje plaćanja takse za isticanje firme? U datoj poreskoj stuaciji – koje je obveznik i za koju delatnost?
Prema Zakonu o finansiranju lokalne samouprave lokalne komunalne takse mogu se uvoditi za isticanje firme na poslovnom prostoru.
Prema članu 15a ovog Zakona, pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u velika, srednja i mala pravna lica, u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo i preduzetnici, a obavljaju delatnosti bankarstva, osiguranja imovine i lica, proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte, proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima, proizvodnje cementa, poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga, elektroprivrede, kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka, firmarinu plaćaju na godišnjem nivou najviše do deset prosečnih zarada.
Članom 16. Zakona propisano je da je firma, u smislu ovog zakona, svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost. Ako se na jednom poslovnom objektu nalazi više istaknutih firmi istog obveznika, taksa se plaća samo za jednu firmu. Za svaku firmu istaknutu van poslovnog objekta plaća se taksa za svaku istaknutu firmu.
Član 17. Zakona propisuje da jedinica lokalne samouprave može utvrditi lokalne komunalne takse u različitoj visini zavisno od vrste delatnosti, površine i tehničko-upotrebnih karakteristika objekata, veličine pravnog lica u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo i po delovima teritorije, odnosno u zonama u kojima se nalaze objekti, predmeti ili vrše usluge za koje se plaćaju takse.
Član 18. Zakona propisuje da aktom skupštine jedinice lokalne samouprave, kojim se uvodi lokalna komunalna taksa, utvrđuju se obveznici, visina, olakšice, rokovi i način plaćanja lokalne komunalne takse.
Da bi pravilno zadužili obveznika firmarinom, potrebno je da primenite odredbe iz vaše Odluke, odnosno, kako ste vašom odlukom o lokalnim komunalnim taksama propisali da se taksa plaća na osnovu delatnosti koju obveznik faktički obavlja, bez obzira na pretežnu delatnost, ili drugačije. Zatim je potrebno da imate dokaz da je obveznik istakao naziv ili ime koje upućuje na to da obavlja delatnost na predmetnom poslovnom prostoru ili da obveznik podnese prijavu u kojoj to navodi.
Znači, da bi firmarina bila utvrđena mora da postoji pravni osnov u odluci jedinice lokalne samouprave, ali I dokaz da je naziv pravnog lica faktički istaknut na poslovnom prostoru koji koristi.
Komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru, kao javni prihod ne može se posebno ugovarati iz razloga što je to zakonska a ne ugovorena obaveza. Odnos zakupodavac-zakupac nema karakter poresko-pravnog odnosa, kao odnosa javnog prava, već obligacionog odnosa koji su ugovorne strane svojom voljom zasnovale. Prema navedenom, administriranje ovog javnog prihoda, uređeno je zakonskim i podzakonskim aktima a ne ugovorima.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Utvrđena je naknada za postavljanje tende na osnovu Rešenja o odobrenju za zauzeće javne površine izdatog od strane Odeljenja za urbanizam. U međuvremenu je dobijeno Rešenje kojim je po žalbi poreskog obveznika, Odeljenje za urbanizam prvobitno Rešenje zamenilo novim Rešenjem na osnovu kojeg proizilazi da treba da utvrdimo naknadu u manjem iznosu. Molimo Vas da objavite model Rešenja koje treba da se uradi.
S obzirom da je u pitanju postupak koji je okončan konačnim rešenjem protiv koga se ne može izjaviti žalba, a da se ima nova činjenicu, koja je konstatovana rešenjem o odobrenju Odeljenja za urbanizam, koja će dovesti do drugačijeg rešenja upravne stvari, smatramo da je potrebno da se donese rešenje o ponavljanju postupka kojim će se dozvoliti ponavljanje postupka (čl. 181 ZUP-a), poništiti već doneto rešenje (čl. 182 ZUP-a) i utvrditi obavezu prema novom rešenju o odobrenju.
Model rešenja_ponavljanje postupka i poništavanje rešenja.doc
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U postupku plaćanja poreskog duga obveznik nudi kao sredstvo obezbeđenja plaćanja – hipoteku na nepokretnosti. Da li je obavezno da shodno Zakonu o proceniteljima, procenu vrednosti nepokretnosti izvrši licencirani procenitelj ili se može prihvatiti procena sudskog veštaka građevinske struke?
Članom 74. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da ako se dugovani porez obezbeđuje hipotekom na nepkretnosti, tržišna vrednost sredstava obezbeđenja ne može biti manja od 120% visine dugovanog poresa čija se naplata obezbeđuje.
Ako se od dužnika, kao sredstvo obezbeđenja naplate, zahteva upis hipoteke na nepokretnosti, LPA opredeljuje dužnikovu konkretnu nepokretnost ili više njih, vodeći računa da nepokretnost nije opterećena hipotekom u korist drugog poverioca, da njena tržišna vrednost nije manja od 120% iznosa dugovanog poreza, kao i da se prinudna naplata iz te nepokretnosti njenom prodajom, za slučaj da dužnik ne poštuje odobrenu dinamiku plaćanja dospelog duga i propisane rokove za plaćanje tekućih obaveza, može efikasno izvršiti.
Ako se od dužnika kao sredstvo obezbeđenja naplate zahteva upis hipoteke na napokretnosti – dužnik podnosi overeni prepis lista nepokretnosti izdatog od starne organizacione jedinice RGZ-a, u kome je, na osnovu založne izjave dužnika, upisana hipoteka na konkrentoj nepokretnosti dužnika u korist JLS, radi obezbeđenja naplate dugovanog poreza čije se odlaganje zahteva.
Smatramo da se u postupku odlaganja plaćanja poreza na rate, kada se kao sredstvo obezbeđenja plaćanja daje hipoteka na konkretno opredeljenoj nepokretnosti, mogu prihvatiti procene tržipne vrednosti konkretne nepokretnosti koje su izvršene od strane sudskih veštaka i od strane licenciranih procenitelja.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako supružnici podnose poreske prijave za zajedničku imovinu?
Poreski obveznik podnosi prijavu za nepokretnost, odnosno udeo u nepokretnosti, za koji mu je nastala poreska obaveza.
Svaki supružnik kao imalac prava zajedničke svojine na nepokretnosti, odnosno na zemljištu površine preko 10 ari na kojem udeli nisu određeni, a koje je stečeno na osnovu ugovora o kupoprodaji, podnosi poresku prijavu za ½ nepokretnosti.
Misljenje ministarstva finansija-supruznici prilikom prodaje.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U vezi sa tekstom rešenja koji se dobija iz sistema prilikom usvajanja žalbe poreskog obveznika, odnosno deo rešenja koji LPA ne menja, kako u sistemu JIS poništiti - ukinuti rešenje poreskom obvezniku i odštampati tekst rešenja?
Kada se rešava o žalbi u prvostepenom postuku može se koristiti isključivo kada se vrši zamena donetog rešenja, znači kada se menja utvrđena obaveza iz razloga koji su navedeni u žalbi, ali obaveza postoji. Dakle, usvaja se žalba i utvrđuje nova obavezu zbog usvajanja žalbenih navoda iz kojih razloga i u dispozitivu rešenja i stoji stav „ovim rešenjem se zamenjuje rešenje broj...“.
U konkretnom slučaju će se doneti pojedinačno rešenje kojim će se rešiti o konkretnoj poreskopravnoj sitaciji. Dakle, usvaja se žalba, ponavlja se postupak i poništava doneto rešenje na koje je uložena žalba.
Dakle dispozitiv rešenja bi trebalo, između ostalog, da sadrži i sledeće navode: 1) Usvaja se žalba poreskog obveznika izjavljena …..2) Ponavlja se postupak u poreskoj stavari utvrđivanja poreza na imovinu....3) Poništava se rešenje o utvrđivanje obaveze poreza na imovinu________broj_________ od_____. Naravno dispozitiv rešenja mora da sadrži i sve duge uobičajene naloge.
Usvajanjem žalbenih navoda na rešenje o utvrđivanju obaveze za godišnji porez na imovinu, može se poništiti samo doneto rešenje za 2019. godinu. Ukoliko se ima problem sa donetim rešenjima za prethodne godine, može se doneti rešenje o ponavljanju postupka po službenoj dužnosti donošenjem pojedinačnih rešenja za svaku godinu i poništiti već doneta rešenja.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako se oporezuje ribnjak? Kako se podnosi poreska prijava za ribnjak?
Odredbama člana 12. Zakona o porezima na imovinu koje uređuju poreska oslobođenja stavom 1. tačka 7a), propisano je da se porez na imovinu ne plaća na: „vodno zemljište i vodne objekte koji su upisani u registar katastra vodnog dobra, odnosno katastra vodnih objekata, osim na objekte za uzgoj riba (ribnjake).”
S obzirom da je u Katastru upisan objekat „ribnjak“, utvrđivanje poreza na imovinu za predmetni objekat opredeljuje postojanje predmeta oporezivanja i postojanje oporezivog prava, državine ili korišćenja; zatim utvrđivanje obveznika poreza na imovinu, da li je pravno ili fizičko lice (koje vodi, odnosno koje ne vodi poslovne knjige).
Vodeći računa o navedenom, porez teba da se utvrdi za objekat-ribnjak, a za parcele na kojima se grade objekti (ribnjaci) koje su date u zakup investitoru potrebno je da se utvrdi porez na građevinsko zemljište, po pravu svojine. Koja će se poreska prijava dostaviti zavisi od toga da li je obveznik pravno ili fizičko lice, odnosno da li poreski obveznik vodi ili ne vodi poslovne knjige.
Što se tiče parcela koje su date u zakup investitoru i da se objekti (ribnjaci) još uvek grade, bilo bi važno da se pribavi ugovor kojim je možda i definisano pitanje izgrađenih objekta-ribnjaka, sa stanovišta sticanja oporezivih prava, korišćenja ili državine, nakon utvrđivanja nastanka poreske obaveze (čl. 10. Zakona o porezima na imovinu) za objekte-ribnjake.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako rešiti preduzeće koje je bilo u stečaju pa se prodalo, kupac kupio čistu aktivu, a ostali dugovi, s tim da je kupac zadržao stari PIB, samo je promenio formu društva?
U slučaju prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postupak u odnosu na stečajnog dužnika se obustavlja, rešenjem Privrednog suda. Novac dobijen prodajom stečajnog dužnika kao pravnog lica, kao i imovina koja nije bila predmet procene (vezano za prodaju), ulaze u stečajnu masu u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja. Stečajna masa se registruje u registru stečajnih masa kod APR i nju zastupa stečajni upravnik. Prema odredbi stava 6. člana 136. Zakona o stečaju za potraživanja koja su nastala do obustave stečajnog postupka ni stečajni dužnik ni njegov kupac ne odgovaraju poveriocima. Pošto je prema odredbi člana 20. stav 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji izmirenje poreske obaveze lica u stečaju uređeno zakonom kojim se uređuje stečaj, jasno je da poreske obaveze za lice koje je kao stečajni dužnik prodato izmiruje stečajna masa u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja.
Smatramo da je nakon pravosnažnosti rešenja o obustavljnju stečajnog postupka u odnosu na stečajnog dužnika iz razloga njegove prodaje kao pravnog lica, obaveza da se u poreskom računovodstvu isknjiže sve obaveze sa PIB stečajnog dužnika na PIB stečajne mase nad kojom se stečajni postupak nastavlja. Stečajni dužnik postaje aktivno pravno lice bez obaveza po prijavama potraživanja i obaveza koje su nastale do dana prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica. Dakle, sve obaveze nastale do momenta prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica se namiruju iz stečajne mase sa PIB stečajne mase. U poreskom računovodstvu na PIB stečajne mase vrše se knjiženja prema rešenjima o deobi stečajne mase a koja bi trebalo da budu doneta u skladu sa zaključkom o priznatim i osporenim potraživanjima. Nakon završene deobe stečajne mase i pravosnažnošću rešenja o zaključenju stečajnog postupka nad stečajnom masom (u konkretnom slučaju), na osnovu koga se sprovodi brisanje iz registra APR, stiče se pravni osnov da se izvrše i druga knjiženja na PIB stečajne mase.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.