Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Da li bi se kršio neki propis ako bi se odstupilo od pravila javnih nadmetanja? Da li su ta pravila propisana nekim pravilnikom ili ih uređuje interni pravni akt?
Prinudna naplata iz pokretnih stvari i prinudna naplata iz nepokretnosti uređena je čl. 99-112. ZPPPA. Odredbe člana 104. stav 2) uređuju da se u smislu ZPPPA usmenim javnim nadmetanjem smatra nadmetanje na kome učestvuju najmanje dva ponuđača. Ako na nekom usmenom javnom nadmetanju ne učestvuju najmanje dva ponuđača, usmeno javno nadmetanje se ponovo oglašava u roku od osam dana od dana za koji je bilo oglašeno usmeno javno nadmetanje na kome nije bilo najmanje dva ponuđača. Takođe, ko može i pod kojim uslovima učestvovati na usmenom javnom nadmetanju uređeno je navedenim članovima ZPPPA. Usmeno javno nadmetanje sprovodi poreski izvršitelj, što takođe uređuje ZPPPA i naravno opis posla predmetnog radnog mesta u sistematizaciji.
Pojedine specifičnosti koje bi se odnosile na licitacioni korak ili nešto slično, ukoliko nisu navedeni u oglasu o prodaji nepokretnosti potrebno je konstatovati u zapisniku pre početka postupka javnog nadmetanja.
Dakle, ako nije sproveden postupak prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja, prema navedenim članovima zakona, nisu prekršena nikakva “pravila” već odredbe Zakona o poreskom postupku i poreskoj adminstraciji.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Možete li se objaviti sadžaj dopisa koji se upućuje RGZ radi preuzimanja podataka za porez na zemljište?
U dopisu koji bi trebalo poslati RGZ, odgovarajućoj Službi za katastar nepokretnosti u smislu dostavljanja podataka iz njihovih baza o vlasnicima i drugim upisanim stvarnim pravima na zemljištu, trebalo bi pozvati se na odredbe člana 159b Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji propisuje obavezu državnim organima i organizacijama, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnim preduzećima i pravnim i fizičkim licima kojima su poverena javna ovlašćenja da na zahtev organa JLS, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, dostave podatke kojima raspolažu vršeći poslove iz svoje nadležnosti, a koji su od značaja za utvrđivanje, kontrolu i naplatu izvornih javnih prihoda.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ako ne bude dva ponuđaca na nadmetanju ili ni jedan ponuđač, da li se ponovo zakazuje prvo ili drugo usmeno javno nadmetanje gde važi pravilo da se nepokretnost ne može prodati ispod 50% utvrđene početne cene?
Da bi se smatralo održanim javno nadmetanje potrebno je da se nadmetanje sprovede sa najmanje dva ponuđača. Ukoliko nema dva ponuđača smatra se da javno nadmetanje nije ni održano. Dakle, ponovo oglašavate prodaju nepokretnosti po uslovima za prvo usmeno javno nadmetanje.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako se određuju licitacioni korakoraci za koliko svaka sledeća ponuda mora biti viša i koliko minuta se ostavlja da razmisle pre nego što iznesu sledeću ponudu?
Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji nije određen licitacioni korak.
Vodeći računa o odredbama člana 109. ZPPPA koji propisuje prodaju nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja a pre svega da se nepokretnost na prvom usmenom javnom nadmetanju ne može prodati po ceni nižoj od 75% utvrđene početne vrednosti nešpokretnosti, sami ćete odrediti licitacioni korak, u skladu sa predmetom prinudne naplate.
Vreme razmišljanja o iznetoj ponudi je takođe vaše diskreciono pravo, ali sam tok javnog nadmetanja ne zahteva vreme, jer su ponuđači došli spremni i znaju koliko mogu da ponude za predmetnu nepokretnost.
Nakon završenog postupka javnog nadmetanja potrebno je da se ostavi 5-10 minuta do konačne objave po kojoj ceni i kome je prodata nepokretnost.
Naravno, čitav tok prodaje nepokretnosti putem javnog nadmetanja se zapisnički konstatuje.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je poreski obveznik (pravno lice) koje je u 2017. godini podnelo poresku prijavu na PPI-1 obrascu i porez na imovinu utvrdilo po tržišnim cenama iz Odluke skupštine grada o visini tržišnih cena za oporezivanje imovine. U 2019. godini podnosi izmenjenu poresku prijavu za 2017. godinu i traže da se izvrši izmena za 2017. godinu, tj. obzirom da se desio požar u tom objektu koji je predmet oporezivanja 09.06.2017. godine, traži da se do 09.06.2017. godine porez utvrđuje po tržišnim cenama, a da od 09.06.2017. godine se porez utvrdi po fer vrednosti. Na APR-u nema objavljene Napomene uz finansijske izveštaje. Kako postupiti u ovom slučaju?
Izmenjena poreska prijava uređena je odredbama člana 40. ZPPPA i podnosi se ako poreski obveznik ustanovi da poreska prijava koju je podneo sadrži grešku koja za posledicu ima pogrešno utvrđenu visinu poreske obveze. Razlog koji je naveden, a to je da se desio požar i da sada za te nepokretnosti treba da se podnesu izmenjene poreske prijave jer tržišno nepokretnosti vrede manje, nema za posledicu umanjenje već utvrđenog poreza na imovinu, te stoga smatramo da bi podnetu izmenjenu poresku prijavu trebalo rešenjem odbiti kao neosnovanu.
Osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige i čiju vrednost u poslovnim knjigama iskazuje po metodu fer vrednosti u skladu sa MRS, odnosno međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI), odnosno sa usvojenim računovodstvenim politikama je fer vrednost iskazana na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini (član 7. Zakona o porezima na imovinu).
Obveznici koji imaju pravo da prilikom utvrđivanja poreza na imovinu primenjuju osnovicu koja je u poslovnim knjigama iskazana po metodu fer vrednosti u skladu sa MRS, odnosno MSFI i usvojenim računovodstvenim politikama moraju na sajtu APR, na stranici finansijski izveštaji, da uz finansijski izveštaj poreskog obveznika za određenu godinu objave i Napomene uz finansijski izveštaj, jer je to prvi preduslov da to pravno lice, eventualno može prijaviti fer vrednost nepokretnosti kao poresku osnovicu. Dalji uslov je da je u Napomenama navedeno da to lice vodi knjige po MRS i da primenjuje pune MSF. I na kraju, u Napomenama – u računovodstvenim politikama, mora jasno i nedvosmisleno da bude navedeno kako se vrednuju nekretnine.
Pravna lica, čiji finansijski izveštaj sadrži samo Bilans stanja i Bilans uspeha sigurno ne vode poslovne knjige primenom MRS i bez obzira da li imaju fer vrednost ili procenu vrednosti nepokretnosti i sl., nemaju zakonski osnov da u poreskoj prijavi iskažu fer vrednost nepokretnosti kao poresku osnovicu.
Prema mišljenju Ministarstvu finansija 011-00-1051/2016-16 ...“Odredbom člana 22. st. 1. i 2. Zakona o računovodstvu, propisano je da za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima, mikro i druga pravna lica iz člana 2. tačka 2) tog zakona, nezavisno od veličine, primenjuju podzakonski akt koji donosi ministar nadležan za poslove finansija koji se zasniva na opštim računovodstvenim načelima. Izuzetno od stava 1. ovog člana, mikro i druga pravna lica iz člana 2. tačka 2) ovog zakona, nezavisno od veličine, mogu da odluče da primenjuju MSFI za MSP iz člana 21. ovog zakona.
Prema tome, fer vrednost iskazana na poslednji dan poslovne godine obveznika u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez na imovinu je osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige, čiju vrednost u poslovnim knjigama iskazuje po metodu fer vrednosti u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS), odnosno međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI) i usvojenim računovodstvenim politikama.
Za nepokretnosti poreskog obveznika koji vodi poslovne knjige, čiju vrednost u svojim poslovnim knjigama ne iskazuje po fer vrednosti u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS), odnosno međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI) i usvojenim računovodstvenim politikama, osnovica poreza na imovinu utvrđuje se u skladu sa odredbama člana 7. st. 2. do 10. i člana 7a st. 2. do 6. i stav 8. Zakona.
U tom smislu, nema osnova da fer vrednost čini osnovicu poreza na imovinu ni za nepokretnosti za koje su obveznici lica koja za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima primenjuju podzakonski akt koji donosi ministar nadležan za poslove finansija, a koji se zasniva na opštim računovodstvenim načelima (npr. preduzetnici i druga mikro pravna lica).“
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je kupio zemljište i zgradu koje je u poslovnom knjigama iskazao kao sredstva namenjena daljoj prodaji, planirao je da sruši zgradu i proda zemljište da bi neko drugi gradio, ali je na kraju odlučio da sam izgradi stambenu zgradu. Da li ima pravo na poresko oslobođenje za to zemljište, ili će imati to pravo tek kada stanovi budu gotovi? Da li uz PPI-1 prilaže Prilog-1 ili Prilog-2?
Primenom odredbi člana 7. stav 9. Zakona o porezima na imovinu koji uređuje poresku osnovicu za obveznike koji vode poslovne knjige za godinu nastanka poreske obaveze, čije su odredbe u primeni od 01.01.2019. godine, znači da od 1. januara 2019. godine, nabavna vrednost čini osnovicu poreza na imovinu samo za nepokretnosti za koje, osnovicu čini knjigovodstvena vrednost (npr. za skladišne i stovarišne objekte, za objekte za proizvodnju gasa, za objekte za tretman i odlaganje otpada).
Za ostale nepokretnosti obveznika koji vode poslovne knjige za koje poreska obaveza nastane u toku godine poreska osnovica se utvrđuje primenom elemenata propisanih zakonom, za srazmerni deo poreske godine počev od nastanka poreske obaveze.
Takođe, odredbama člana 12. stav 6. Zakona o porezima na imovinu, koje su u primeni od 01.01.2019. godine izmenjeno je pravo na poresko oslobođenje za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige, tako što je pravo na poresko oslobođenje za porez na imovinu propisano za nepokretnosti koje se od dana nastanka poreske obaveze iskazuju u poslovnim knjigama kao dobra isključivo namenjena daljoj prodaji. Dakle, da bi se ostvarilo pravo na poresko oslobođenje bitno je da se od dana nastanka poreske obaveze napokretnosti iskazuju kao dobra namenjena daljoj prodaji i da se ne koriste. Porez se ne plaća za godinu u kojoj je poreska obaveza nastala, kao ni za godinu koja sledi toj godini. U svim drugim situacijama poreski obveznik ne može ostvariti pravo na poresko oslobođenje, kada je u pitanju primena ove odredbe Zakona o porezima na imovinu.
Nastanak poreske obaveze uređen je odredbama člana 10. Zakona o porezima na imovinu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je d.o.o. i vlasnik je (mešovita svojina) objekta za smeštaj stanara. Saglasno Mišljenju Ministarstva finansija br. 430-03-430-03-00047/2011-07 od 04.02.2011. godine, je obveznik poreza na imovinu na hodnicima i drugim zajedničkim prostorijama u sastavu tih objekata. Na rešenje za 2012. godinu kada je porez obračunavan na prethodno navedeni način, obveznik je podneo žalbu koju je drugostepeni organ odbio kao neosnovanu, a zatim tužbu koju je Upravni sud odbio svojom presudom. Poreski obveznik smatra da ne treba na hodnike i zajedničke prostorije da plaća porez, obzirom da su počev od pre 2-3 godine počele da se otkupljuju sobe, a što se tiče soba u zakupu radi se o zakupnini koja je zakonom uređena. Da li obveznik treba da plaća porez na imovinu na hodnicima i drugim zajedničkim prostorijama u sastavu tih objekata?
Članom 6. stav 2. tačka 2) Zakona o porezima na imovinu propisano je da korisna površina objekta isključuje, između ostalog, površine prostora u zajedničkoj nedeljivoj svojini svih vlasnika posebnih delova istog objekta.
U konkretnom slučaju radi se o objektu koji ima posebne delove, koji su susvojina drugih lica, pa u tom smislu u zgradi postoji zajednička nedeljiva svojina svih vlasnika posebnih delova istog objekta, što znači da se te površine ne oporezuju, odnsno ne uključuje se u korisnu površinu objekta za koji postoji predmet oporezivanja.
Mišljenje Ministarstva finansija 11/2016, broj 2.pdf
Mišljenje Ministarstva finansija 2/2014_broj 16.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Uredbom o uslovima i načinu utvrđiavanja godišnjeg iznosa boravišne taske za fizičko lice koje pruža ugostiteljske usluge smeštaja u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu, kao i način i rokovi plaćanja, između ostalog, određeno je da nadležni organ JLS za svako fizičko lice utvrđuje visinu godišnjeg iznosa boravišne taske i da fizičko lice utvrđeni iznos plaća kvartalno. Ko je nadležni organ? Na koji način se utvrđuje iznos boravišne takse? D li se donosi rešenje i ko ga donosi?
Uredbom o boravišnoj taksi za fizička lica propisano je da rešenje donosi nadležni organ, pri čemu Zakonom o ugostiteljstvu ni Uredbom nije precizirano koji je to organ JLS.
S obzirom da je Uredbom propisano da se boravišna taksa po rešenju za fizička lica naplaćuje primenom ZPPPA, smatramo da je racionalno i najcelishodnije da ovu tasku naplaćuje LPA preko centralnog informacionog sistema, jer ovih rešenja nema puno, a za svako, drugi organ bi administriranje ove takse primenom ZPPP-a predstavljalo problem i opterećenje, jer bi morale da se vode analitičke evidencije.
Uslov za administriranje ove takse preko LPA je da se otvori poseban uplatni račun za boravišnu taksu po rešenju z fizička lica, kako bi se izvodi mogli knjižiti.
Pored toga, svaka JLS koja opredeli svoju LPA da bude nadležni organ, treba da u odluci o boravičnim taksama propiše da je LPA nadležni organ, kao i da dobija podatke od značaja za utvrđivanje boravišne takse za fizička lica.
Institutu Mihajlo Pupin je obavešten da če biti potrebno da se izradi aplikativno rešenje za ovaj oblik javnih prihoda.
Dakle, svaka JLS ima diskreciono pravo da odluči da li će nadležni organ za administriranje boravišne takse po rešenju za fizička lica, u skladu sa Uredbom, biti LPA ili organ koji je nadležan za kategorizaciju, što u svakom slučaju treba da bude uređeno odlukom o boravišnoj taksi koju donosi svaka JLS u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi (čl. 19).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreskom obvezniku je greškom službenog lica pošte, 2009. godine uplata poreza izvršena na pogrešan tekući račun. 10 godina kasnije je na intervenciju poreskog obveznika, pošta taj iznos preknjižila poreskom obveniku. Što se tiče kamate, pošta je uputila obveznika da se obrati podneskom Odeljenju LPA za otpis iste, a takođe, pošta je uputila zahtev Odlejenju LPA sa molbom za korekciju duga – otpisa kamate, navodeći da dug nije nastao greškom, kao i da je rok za podnošenje prigovora istekao. Poreski obveznik se obratio Odeljenju LPA zahteva za otpis duga – kamate. Šta navesti kao razloge za odbijanje zahteva za otpis duga, s obzirom da se ne radi o grešci Odeljenja LPA a ni obveznika, već o grešci pošte, što je i dovelo do kamate?
S obzirom da je greška prilikom uplate nastala od strane Pošte, kao i da je iznos uplate preknjižen od strane Pošte, potrebnoo je uputiti poreskog obveznika da od Pošte potražuje iznos kamate.
Nema osnova da se izvrši otpis kamate jer preknjižavanje nije izvršeno u skladu sa članom 68. stav 4. ZPPPA, jer zahtev nije podneo poreski obveznik, a i po tom osnovu preknjižavanje ne bi bilo moguće zbog zastarelosti.
Zahtev obveznika za otpis kamate treba odbiti rešenjem kao neosnovan, pri čemu treba navesti da zakonom nije propisano da se kamata ne obračunava zbog greške institucije platnog prometa, odnosno treba citirati član 68. stav 1. (dan plaćanja poreza). Može se citirati i član 68. stav 4. ZPPPA, pri ćemu će se navesti da preknjižavanje nije izvršeno po zahtevu poreskog obveznika, jer bi u u tom slučaju zahtev za preknjižavanje bio odbijen zbog zastarelosti prava na preknjžavanje.
Zahtev Pošte za otpis kamate, takođe treba odbaciti rešenjem, jer je podnet od strane neovlašćenog lica.
U svakom slučaju, obveznik grešku Pošte može nadoknaditi samo od Pošte.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je preduzetnik koji je imao radnju koju je zatvorio prošle godine, ali je osato dug za komunalnu taksu za isticanje firme na poslvnom prostoru. Zbog zatvorene radnje, dug je prebačen na JMBG sa namerom da se pokrene postupak prinudne naplate. Međutim, u 2019. Godini ista osoba otvara novu radnju sa novim PIB-om i podnosi zahtev za zauzeće javne površine. U evidenciji postoji stari dug za komunalnu taksu koji je na JMBG i za koji će se pokrenuti postupak prinudne naplate, a sada treba da se uradi rešenje za zauzeće javne površine na novi PIB za istog obveznika. Šta uraditi u takvoj situaciji? Da li u aplikaciji postoji nešto što bi razdvojilo te dve stvari?
Prema odredbama člana 26. stav 11. ZPPPA, PIB je jedinstveni i jedini broj fizičkog lica, preduzetnika i pravnog lica za sve javne prihode i zadržava se do prestanka postojanja, odnosno smrti tog lica.
PIB preduzetnika koji je registrovan u odgovarajućem registru je devetocifreni broj, a PIB rezidentnog fizičkog lica je JMBG.
Preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa Zakonom o registraciji. Registrovanjem, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija, preduzetnik postaje privredni subjet, ali na njegov pravni subjektivitet stečen rođenjem ne utiče to što je istovremeno preduzetnik i privredni subjekt (zadržava svojstvo fizičkog lica koje obavlja delatnost).
Članom 85. Zakona o privrednim društvima propisano je da preduzetnik za obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom, pri čemu odgovornost za te obaveze ne prestaje brisanjem preduzetnika iz registra.
Prema navednom, u konkretnom slučaju, nakon otvaranja nove radnje, konkretnom obvezniku sve obaveze (po osnovu stare radnje, kao i njegove lične obaveze) treba da budu prebačene na novi PIB, jer je od dana registrovanja preduzetničke delatnosti to jedinstveni poreski identifikacioni broj tog fizičkog lica. Nema zakonskog osnova da se za isto gfizičko lice razdvoje obaveze na JMBG i PIB.
Na novom PIB-u biće doneto rešenje za naknadu za korišćenje javne površine. Takođe, na tom PIB-u treba pokrenuti i prinudnu naplatu.
CEKOS 13/2017_imovina preduzetnika.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Molimo za mišljenje u vezi utvrđivanja lokalne komunalne takse za firmarinu obveznicima koji se bave platnim prometom kao da se bave bankarskim poslovima. U nekim slučajevima to nije osnovna delatnost obveznika. Na koji način postupiti i kome sve treba utvrditi ovu taksu?
Zakonom o finansiranju lokalne samouprave propisano je da se za obavljanje delatnosti bankarstva plaća firmarina na godišnjem nivou najviše do 10 prosečnih zarada.
U Zakonu o klasifikaciji delatnosti i Uredbi o klasifikaciji delatnosti ne postoji šifra delatnosti “bankarstvo”.
Najpribližnija šifra u koju bi se mogla svrstati delatnost “bankarastva” je u sektoru K – Finansijske delatnosti i delatnosti osiguranja, grupi 64.1 Monetarno posredovanje, u okviru koje delatnost 64.19 Ostalo monetarno posredovanje za koje je propisano sledeće: “Obuhvata primanje depozita i/ili bliskih supstituta za depozite i, s druge strane, obezbeđivanje kreditnih ili zajmovnih fondova korisnicima.
Kreditiranje se, pored uobičajenih bankarskih kredita, može javiti u različitim oblicima, kao što su; hipotekarni krediti, zajmovi pokreditnim karticama itd.
Ove delatnosti obavljaju monetarne institucije, osim centralne banke, kao što su:
- banke;
- štedionice;
- kreditne zadruge.
Takođe se obuhvataju usluge koje se pružaju:
- poštaske žiro banke i poštanske štedionice,
- specijalizovane depozitne institucije za odobravanje stambenih kredita;
- institucije koje obavljaju delatnost upitničkog prometa (uplata/isplata novčanih uputnica i transfera novca.
Ne obuhvata:
- odobravanje stambenih i drugih vrsta kredita od strane nedepozitnih kreditnih institucija, del. 64.92
- obradu transakcija izvršenih putem kreditnih kartica, kliring i saldiranje za račun drugih lica, del. 66.19.”
Kao što se može videti, nejasno je ša se sve može svrstati u delatnost “bankarstvo”.
Ako je odlukom o lokalnim komunalnim taksama uređeno da se firmarina plaća na pretežnu šifru delatnosti ili na šifru delatnosti koja se faktički obavlja u poslovnom prostoru (a koja može biti različita od pretežne, onda je to osnovno od čega se mora poći kada se posmatra delatnost na koju se plaća firmarina.
Ako je u odluci navedeno da se taksa plaća po pretežnoj (registrovanoj) šifri delatnosti, onda se obveznicima kojima je petežna šifra delatnosti 64.19 – ostalo monetarno posredovanje, u koju spadaju i banke, može se utvrditi firmarina po najvišoj tarifi (do 10 prosečnih zarada), a sve u skladu sa odlukom.
Za menjačnice (koje imaju šifru delatnosti 66.12), prodavnice, agencije i sl. Koje uz svoju osnovnu-pretežnu delatnost obavljaju i platni promet, utvrđivaje firmarine za delatnost “bankarstvo” bis emogla utvrditi samo ako u odluci o lokalnim komunalnim taksama piše da se firmaina plaća po osnovu delatnosti koja se obvalja u poslovnom prostoru (a ne po pretežnoj šifri delatnosti).
Preporuka je da se ovim obveznicima ne utvrđuje firmarina za ovu delatnost, da se ne bi imao žalbeni postupak, troškovi advokata i druge komlikacije.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Prema Ugovoru o kupoprodaji kao kupac navodi se fizičko lice, vlasnik preduzetničke radnje (dakle, ima matični broj i pib). Kupac podnosi PPI-2, u RGZ-u je uknjiženo na lično ime. Na koji način treba postupiti, da li prijava ide na PPI-1 ili PPI-2?
U skladu sa Zakonom o prezima na imovinu, obveznik koji vodi poslovne knjige u smislu oporezivanja porezom na imovinu, jeste, između ostalog i preduzetnik koji vodi poslovne knjige – za imovinu koju je evidentirao u svojim poslovnim knjigama, osim preduzetnika koji porez na dohofak građana plaća na paušalno utvrđen prihod.
Prema tome, da bi poreski obveznik, fizičko lice – preduzetnik, podneo poresku prijavu PPI-1, mora da u poslvnim knjigama ima evidentiranu nepokretnost, što treba proveriti sa poreskim obveznikom pre utvrđivanja poreza na imovinu, odnosno donošenja rešenja po podnetoj poreskoj prijavi PPI-2.
Objašnjenje Privrednog savetnika_imovina preduzetnika.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.