Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Pravno lice podnelo je PPI-1 koja je proknjižena, a zatim je podnelo izmenjenu PPI-1. Prilikom storniranja poreske prijave umesto 31.03.2019. godine, uneto je 31.12.2019. godine. Kako da se postupi da bi stanje na kartici bilo ispravno, jer se vide dupla zaduženja i program će obračunavati kamatu na storniranu PPI-1 sve do 31.12.2019. godine?
ZPPPA odredbama člana 62. stav 3) između ostalog propisuje i obavezu da kada se utvrdi greška u evidentiranju poreske obaveze i sporednih poreskih davanja, da se vrši ispravka po zahtevu poreskog obveznika ili po službenoj dužnosti.
Način i postupak ispravke bliže je uređeno Pravilnikom o ispravci greške pri evidentiranju poreza i sporednih poreskih davanja.
U konkretnom slučaju smatramo da bi se stanje na kartici svelo na ispravno storniranjem iznosa poreza proknjiženog po prijavi PPI-1 i to sa datumima dospeća 31.03.2019; 15.05.2019; 14.08.2019 i 14.11.2019. godine (odnosno sa datumima sa kojima je izvršeno knjiženje obaveza za porez na imovinu).
Takođe i ukupan iznos koji je kao stavka sa datumom 31.12.2019. godine evidentiran na kartici poreskog obveznika, treba proknjžiti sa predznakom + ( plus) i na taj nači stornirati sva knjiženja po prijavi PP-1. Nakon izvršenih knjiženja na stanju bi trebalo da se vidi samo knjiženje obaveza koja su izvršena po izmenjenoj prijavi.
Pravilnik o ispravci greške.docx
Rešenje o ispravci greške.docx
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
S obzirom na to da se neke od izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju i izmenama odnose na visinu duga ispod kog ne sme biti prinudna naplata, a to je 5.000,00 evra, da li se ova izmena odnosi na rad LPA? U vezi izvršenja hipoteka, da li se mora tražiti uplata depozita od onih koji imaju pravo preče kupovine? Da li treba učesnicima u licitaciji da se traži uverenje o izmirenim porezima u republičkoj i u lokalnoj poreskoj administraciji? Da li je od oglašavanja do održavanja javnog nadmetanja propisan rok koji treba da prođe ili je on proizvoljan?
Podsećamo na odredbe člana 3. ZPPPA koji uređuje odnos prema drugim zakonima na način, ako je drugim zakonom pitanje iz oblasti koju uređuje ZPPPA uređeno na drugačiji način, primenjuju se odredbe ovog zakona.
U vezi pitanja koja se odnose na izvršenje hipoteke, dajemo sledeći odgovor:
Odredbama člana 108. ZPPPA uređena je prodaja nepokretnosti.
U stavu 1. navedenog člana propisano je da se prodaji nepokretnosti pristupa po isteku roka od osam dana od dana konačnosti rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti, odnosno dostavljanja rešenja donetog po prigovoru protiv rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti, a do prodaje može doći i u kraćem roku, ako poreski obveznik na to pristane.
Postupak prodaje počinje donošenjem zaključka o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja, koji se dostavlja poreskom obvezniku (član 108. stav 2.). Ako obveznik ne plati dugovani iznos obaveze po rešenju o prinudnoj naplati iz nepokretnosti, priprema se oglas o prodaji nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja. Članom 108. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisana je sadržina oglasa u smislu da oglas o određivanju prodaje nepokretnosti sadrži naročito:
1) opis i adresu zaplenjene nepokretnosti koja se prodaje;
2) utvrđenu početnu vrednost nepokretnosti;
3) naznačenje službenosti i tereta koje preuzima kupac;
4) način, mesto, datum i sat prodaje;
5) iznos depozita koji polažu lica koja učestvuju na usmenom javnom nadmetanju;
6) rok u kojem je kupac nepokretnosti dužan da uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata.
Oglas se ističe na oglasnoj tabli organizacione jedinice lokalne poreske uprave i istovremeno se objavljuje u dnevnom listu koji pokriva teritoriju cele Republike, radi oglašavanja.
Član 109. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji uređuje prodaju nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja.
Na usmenom javnom nadmetanju mogu učestvovati samo lica koja su položila depozit. Depozit, prema članu 109. stav 3. ZPPPA polaže se u visini od 5% utvrđene početne vrednosti nepokretnosti. U stavu 4. istog člana propisano je da se ponuđačima čija ponudna nije prihvaćena, depozit vraća odmah po zaključenju javnog nadmetanja.
Kao ponuđač, na usmenom javnom nadmetanju, ne sme da učestvuje poreski obveznik niti zaposleni u poreskom odeljenju lokalne poreske administracije i sa njima povezana lica (član 110. stav 9. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji).
Svi drugi ponuđači, koji žele da učestvuju na usmenom javnom nadmetanju moraju položiti depozit, pa i lica koja imaju pravo preče kupovine. Lice koje ima zakonsko pravo preče kupovine nepokretnosti koja je predmet prinudne naplate poreza ima prvenstvo nad najpovoljnijim ponuđačem na usmenom javnom nadmetanju, ako po zaključenju usmenog javnog nadmetanja izjavi na zapisnik o prodaji nepokretnosti da nepokretnost kupuje pod istim uslovima (čl.109. stav 13) ZPPPA).
Nije propisano da se učesnicima na usmenim javnom nadmetanju u postupku prodaje nepokretnosti, kao uslov za učešće traži uverenje o izmirenim porezima.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je podneo žalbu kojom traži poništenje poreskog rešenja kojom se žali na činjenicu da je zadužen porezom na imovinu 21.08.2019. (dan overe ugovora), a obveznik kao kupac se poziva na momenat stupanja u posed 01.11.2019. godine o čemu su se saglasili kupac i prodavac ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti. Takođe, poreski obveznik traži povraćaj i republičke administrativne takse u iznosu od 480,oo dinara za koju navodi da je trošak drugostepenog postupka. Da li postoji neko mišljenje Ministarstva finansija u vezi navedenog?
Zakonom o porezima na imovinu, članom 10. propisano je da se za svrhu oporezivanja porezom na imovinu danom sticanja prava smatra – kad je sonov sticanja pravni posao – dan zaključenja pravnog posla. Dan stupanja u posed, odnosno dan primopredaje nepokretnosti, prema članu 10. stav 7. tačka 1. podtačka (1) Zakona o porezima na imovinu je dan nastanka poreske obaveze samo u slučaju kada se pravo stiče na nepokretnosti kao budućoj stvari (npr. kada se kupuje objekat ili deo objekta u izgradnji).
Znači, samim zakonom je regulisan dan nastanka poreske obaveze, odnosno u vašem slučaju je i trebalo uzeti dan zaključenja pravnog posla, a ne dan primopredaje nepokretnosti kao dan od kada kupcu utvrđuje porez na imovinu.
BILTEN Ministarstva finansija_2017, mišljenje broj 4.pdf
S obzirom na navedeno, u postupku po žalbi može se stranci predočiti odredbe zakona i navedeno mišljenje ministarstva finansija, pa ako i dalje ostaje pri žalbi, ista će se proslediti drugom stepenu na odlučivanje, u kom slučaju će oni odlučiti i o troškovima postupka (povraćaju administrativne takse) koje stranka zahteva. U zapisniku o učešću stranke u postupku po žalbi treba, pored ostalog, navesti i izjašnjenje o (ne)osnovanosti zahteva za nadoknadu troškova postupka, odnosno povraćaj uplaćene administrativne takse.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Možete li da objavite forme rešenja koja se donose u slučajevima relativne i apsolutne zastarelosti kao i vanbilanskog poreskog računovodstva. Da li se zastarela potraživanja koja se odnose na obe vrste zastarelosti knjiže kroz aplikaciju vanbilansnog poreskog računovodstva? Na koji način se obračunava kamata na iznos za koji je utvrđeno da je zastareo a poreskom obvezniku je na osnovu Zakona o uslovnom otpisu kamate i mirovanja poreskog duga iz 2012. godine otpisana celokupna kamata koja je ušla u mirovanje na dan 31.10.2012.godine?
ZPPPA u članu 163a propisuje da se u vanbilansnom poreskom računovodstvu vode neplaćene poreske obaveze:
- poreskih obveznika koji su saglasno drugim propisima brisani iz propisanog registra, osim ako je za ispunjenje tih obaveza odgovorno drugo lice;
- za koje je nastupila zastarelost u skladu sa ovim zakonom;
- koje su predmet namirenja u skladu sa zakonom kojim se reguliše stečajni postupak putem bankrotstva, do okončanja stečajnog postupka;
- po osnovu spornih i dubioznih potraživanja.
Neplaćene poreske obaveze iz stava 1. ovog člana vode se po poreskom obvezniku i iznosima dugovanog poreza i kamate po pojedinačnim uplatnim računima javnih prihoda.
Poreski organ po službenoj dužnosti neplaćene obaveze iz stava 1. ovog člana prenosi iz poreskog računovodstva u vanbilansno poresko računovodstvo po saznanju o brisanju iz propisanog registra, po donošenju rešenja o utvrđivanju spornih i dubioznih potraživanja, odnosno po podnetoj prijavi potraživanja u stečajnom postupku.
Sadržinu, postupak i način vođenja vanbilansnog poreskog računovodstva, uključujući i način vođenja spornih i dubioznih potraživanja, bliže uređuje ministar aktom iz člana 163. stav 2. ovog zakona.
Napominjemo da su odredbe o vanbilansnom poreskom računovodstvu uvedene u ZPPPA nakon donošenja Pravilnika o poreskom računovodstvu (2011. godine), koji u međuvremenu nije izmenjen niti usaglašen sa novim odredbama ZPPPA. To znači da Pravilnikom o poreskom računovodstvu nije bliže uređena sadržina, postupak i način vođenja vanbilansnog poreskog računovodstva.
Takođe napominjemo da Poreska uprava u svom poreskom računovodstvu još uvek nije uredila vanbilansne evidencije.
Prema navedenim odredbama člana 163a ZPPPA, u vanbilansno poresko računovodstvo se prenose neplaćene poreske obaveze za koje je nastupila zastarelost u skladu sa ZPPPA, što znači da se to odnosi i na apsolutnu i na relativnu zastarelost.
U vezi obračuna kamate za dug za koji je uvrđena zastarelost, a za koji je u skladu za ZUOKMD otpisana kamata u celosti, kamata na dan 1.1.2015. jednaka je nuli, pri čemu je glavni dug revalorizovan, kamatu na dug za koji se utvrđuje zastarelost treba obračunavati od 1.1.2015. godine.
Kod utvrđivanja iznosa za utvrđivanje prestanka poreske obaveze zbog zastarelosti, u svakom konkretnom slučaju treba utvrditi koliko je kamate otpisano, kao i da li je bilo uplata kojima je naplaćen dugovani porez pre zastarelosti.
U nastavku su forme rešenja za zastarelost (relativnu i apsolutnu) i prenos u vanbilansnu evidenciju, koje se mogu prilagoditi potrebama.
APSOLUTNA Zastarelost vanbilansno.docx
RELATIVNA Zastarelost vanbilansno.docx
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Prilikom kontrole poreske prijave PPI-1 i provere osnovice koja je iskazana kao fer vrednost ustanovljeno je da kod nekih obveznika u APR-u u napomenama jasno stoji da: Početno merenje nekretnina, postrojenja i opreme vrši se po nabavnoj vrednosti ili po ceni koštanja. Nekretnine, oprema i postrojenja se iskazuju po fer vrednosti, zasnovanoj na periodičnim procenama vrednosti, koje vrše nezavisni procenitelji. I nigde se ne pominje fer vrednost. Radi se o velikim pravnim licima, svi imaju napomene u APR-u ali kod nekih je lepo navedeno da se nepokretnosti iskazuju po fer vrednosti ,a kod mnogih ne. U velikom broju JLS je utvrđeno je da postoji isti problem – priznati ili ne fer vrednost. Svuda gde se u bilo kom delu napomena koje se tiču nekretnina pominje fer vrednost svi su prihvatili i proknjižili prijave, ali gde se pominje nabavna, a ne i fer vrednost svi su u nedoumici. Čak se nekim obveznicima u napomenama u delu finansija pominje fer vrednost, ali u delu gde su iskazane nekretnine ne. Šta raditi sa takvim obveznicima ?
U napomenama pre svega treba proveriti da li obveznik primenjuje pune MSFI, što uvek piše na samom početku Napomena. To je prvi uslov da bi se za 2019. godinu mogla priznati fer vrednost kao poreska osnovica.
Dalje se proverava kako je izvršeno vrednovanje nekretnina. Uočeno je da su Napomene ponekad nejasne i da se ne može uvek nedvosmisleno utvrditi da li obveznik ima pravo na fer vrednost kao poresku osnovicu.
Naše mišljenje je da u slučajevima kada se u Napomenama ne pominje jasno da se nekretnine nakon početnog merenja vrednuju po fer, odnosno revalorizovanoj vrednosti, tada treba pozvati obveznika u poresku kontrolu i od obveznika tražiti dokaze kako se vrednuju neketnine u poslovnim knjigama.
Ističemo da obveznik koji vodi poslovne knjige primenom MRS i punih MSFI može da svojim računovodstvenim politikama opredeli da li će nekretnine i investicione nekretnine vrednovati po nabavnoj vrednosti (ceni koštanja) ili po fer vrednosti (revalorizovanoj), tako da su usvojene računovodsvene politike osnov, što bi trebalo jasno da bude navedeno u Napomenama uz finansijske izveštaje.
Misljenje Ministarstva finansija o fer vrednosti kod MSFI.docx
U vezi navoda da se u Napomenama pojavljuje u delu finansija fer vrednost, napominjemo da to nije od uticaja na vrednovanje nekretnina po fer vrednosti.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Prilikom inspekcijskog nadzora utvrđeno je da poreski obveznik poseduje betonjerku koja je postavljena u dvorištu firme. Vodi se u poslovnim knjigama kao osnovno sredstvo. Postavljena je na nosačima koji su deo betonskog temelja. Obveznik naglašava da se betonjerka može iznajmiti i seliti na druga gradilišta. Da li je betonjerka predmet oporezivanja?
Prema odredbi člana 2. tačka 22) Zakona o planiranju i izgradnji, objekat jeste građevina spojena sa tlom, koja predstavlja fizičku, funkcionalnu, tehničko-tehnološku ili biotehničku celinu (zgrade svih vrsta, saobraćajni, vodoprivredni i energetski objekti, objekti infrastrukture elektronskih komunikacija − kablovska kanalizacija, objekti komunalne infrastrukture, priključak na elektroenergetsku mrežu, industrijski, vodoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije, groblja, skloništa i sl.) koji može biti podzemni ili nadzemni.
Ukoliko je betonjerka izgrađena tako da je inkorporisana u betoniranoj podlozi − temelju inkorporisanom u zemljištu, pa se ne može premeštati sa mesta na mesto bez oštećenja njegove suštine, predmet je oporezivanja porezom na imovinu.
Međutim, ako je betonjerka samo postavljena na betonirani temelj i nije inkorporisana u betoniranoj podlozi, pa se može premeštati bez oštećenja njene suštine, tada je to pokretna stvar i ne oporezuje se porezom na imovinu.
U poslovnim knjigama poreskog obveznika osnovna sredstva se razvrstavaju u nepokretnsoti, postrojenja i opremu, pa se i na taj način može proveriti u koju vrstu je predmetna betonjerka evidentirana.
U nastavku mišljenja Ministarstva finansija:
BILTEN 1_2016, mišljenje broj 9.pdf
BILTEN 4_2014, mišljenje broj 6.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Zbog sve većeg broja zahteva poreskih obveznika koji traže izlazak "terenske kontole" radi utvrđivanja stanja na terenu, pritom pozivajući se na član 6a Zakona o porezima na imovinu stav 2., molimo za mišljenje i uputstvo kako dalje postupati?
Kod razvrastavanja u odgovarajuće nepokretnosti, objekat koji je jedinstvena celina mešovitog karaktera razvrstava se u odgovarajuću grupu nepokretnosti prema pretežnoj nameni. Na primer, ako u okviru kuće koja je namenjena i služi za stanovanje, jedna od prostorija služi za obavljanje poslovne delatnosti, a čini jedinstvenu celinu sa prostorijama namenjenim za stanovanje (kao pretežnoj nameni te kuće) i kao takva ne može biti samostalan predmet pravnog prometa, taj objekat (uključujući i prostoriju koja se koristi za obavljanje poslovne delatnosti) razvrstava se u grupu - kuće za stanovanje.
Ako objekat čini više posebnih celina koje se mogu svrstati u različite grupe odgovarajućih nepokretnosti, svaka posebna celina u okviru objekta se razvrstava u odgovarajuću grupu nepokretnosti, na primer, ako su u sastavu objekta više posebnih građevinskih celina: stanovi i poslovni prostor (lokali), stanovi se razvrstavaju u grupu-stanovi, a poslovni prostor razvrsatava se u grupu – poslovne zgrade i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti koji služe za obavljanje delatnosti.
U konkretnom slučaju, pored fotografija sa lica mesta, od obveznika treba zatražiti i raspoloživu investiciono-tehničku dokumentaciju na osnovu koje je izvršena izgradnja, legalizacija ili uknjižba objekta, u kojoj jasno mora da bude navedeno da li se radi o objektu koji je jedinstvena celina ili o objektu koji sadrži posebne celine.
Mišljenja smo da lokali - poslovni prostor u prizemlju mogu predstavljati posebnu celinu jer ima svoj ulaz i mogao bi biti samostalni predmet prometa. Naravno, tako bi trebalo da bude navedeno i u dokumentaciji.
Za ostale delove stambene zgrade neophodno je proveriti investiciono-tehničku dokumentaciju.
U nastavku je nekoliko mišljenja Ministarstva finansija koja su data na temu razvrstavanja objekata:
BILTEN 6_2019, mišljenje broj 1.pdf
BILTEN 5_2016, mišljenje broj 1.pdf
BILTEN 2_2016, mišljenje broj 3a.pdf
BILTEN 12_2015, mišljenje broj 3.pdf
BILTEN 8_2015, mišljenje broj 4b.pdf
BILTEN 3_2014, mišljenje broj 10.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Obveznik je pravno lice registrovano na teritoriji opštine, ali ne obavlja delatnost, poseduje objekte koji su u lošem stanju (bez prozora i instalacija), samo krov i zidovi. Za porez prijavljuje objekat površine od 472 m2, a pored od ovog ima još ucrtanih objekata od kojih je jedan povrsne 2300m2. Pored intervencije da prijavi sve objekte brani se stavom da je jedina površina od 472 m2 u upotrebnom stanju, a ostali objekti su potpuno razrušeni i neupotrebljivi. Da li je obveznik u obavezi da za oporezivanje prijavi i objekte koji su u lošem stanju, ali na terenu kao takvi postoje?
Pretpostavljamo da se radi o objektima koji su davno stečeni ili izgrađeni i za koje je ranije nastala poreska obaveza, ali su u međuvremenu ruinirani tako da se ne koriste.
Ukoliko je to tako, odnosno ako je poreska obaveza za te objekte nastala, onda ona može prestati samo rušenjem ili otuđenjem objekta.
Znači, dok god objekat ne bude srušen, o čemu treba da postoji dokaz, poreski obveznik je imalac prava svojine na tom objektu.
O tome da na pravo svojine nema uticaja da li se objekat koristi ili ne, da li je ruiniran, postoji više mišljenja Ministarstva finansija, i to:
BILTEN 2_2018, mišljenje broj 1.pdf
BILTEN 4_2015, mišljenje broj 4.pdf
BILTEN 10_2014, mišljenje broj 13.pdf
BILTEN 11_2014, mišljenje broj 4b.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Obveznik je 2004. godine platio naknadu, ali do 2019. godine nije dobio upotrebnu dozvolu. Podnet je zahtev za povraćaj tog nivca sa kamatom za sve protekle godine jer je dozvola dobijena po novom zakonu. Od 2015. godine u Zakonu o planiranju i izgradnji propisani je da takvi obveznici imaju pravo na povraćaj novca i Odeljenje za urbanizam i imovinsko-pravne poslove redovno ih upućuje na podnošenje tog zahteva. S obzirom da je uplata bila u 2004. godini, a obveznik je pravo na povraćaj stekao 2015. godine, da li u tom slučaju ima prava na povraćaj, bez obzir ašto je prošlo 15 godina od uplate?
Prema članu 28. stav 1. Pravilnika o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihod i raspored sredstava sa tih računa ("Sl. glasnik RS", br. 16/2016,..., 33/2019), povraćaj više ili pogrešno uplaćenih javnih prihoda obveznika, vrši Uprava za trezor na teret računa za uplatu javnih prihoda, u skladu sa članom 60. Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, ..., i 103/15).
Povraćaj javnih prihoda iz stava 1. ovog člana, Uprava za trezor vrši na osnovu rešenja Poreske uprave, lokalne poreske administracije, odnosno drugog akta nadležnog organa.
Za sve više ili pogrešno uplaćene javne prihode obveznika, za koje u koloni 8 Priloga 1 nije upisana reč: "PU" ili "LPA", odnosno za koje analitiku uplata ne vodi Poreska uprava ili lokalna poreska administracija, nadležni organ po čijem nalogu je izvršeno plaćanje izdaje potvrdu obvezniku da sredstva nisu, odnosno neće biti iskorišćena po svojoj nameni. Obveznik dostavlja original potvrdu, original naloga za uplatu ili izvod - kao dokaz o izvršenoj uplati, i zahtev za povraćaj više ili pogrešno uplaćenog javnog prihoda Poreskoj upravi - nadležnoj filijali, odnosno lokalnoj poreskoj administraciji.
Na osnovu navedene dokumentacije Poreska uprava - nadležna filijala, odnosno lokalna poreska administracija donosi rešenje za povraćaj više ili pogrešno uplaćenih javnih prihoda, i isto dostavlja Upravi za trezor na izvršenje.
Članom 60. Zakona o budžetskom sistemu propisano je da ako je od obveznika naplaćeno više prihoda iz člana 14. stav 1. tač. (1)-(5) ovog zakona (tu spada i naknada za uređenje građevinskog zemljišta), odnosno ako je osnov za naplatu bio pogrešan, izvršiće se povraćaj u skladu sa zakonom kojim se uređuje naplata javnih prihoda.
U skladu sa članom 10. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, fizičko, odnosno pravno lice ima pravo:
- na povraćaj više ili pogrešno naplaćenog poreza, odnosno sporednih poreskih davanja, kao i na povraćaj poreza, kada je to drugim poreskim zakonom predviđeno;
- na poresku refakciju, odnosno na refundaciju poreza u skladu sa poreskim zakonom;
- da koristi poreski kredit u odnosu na poresku obavezu, odnosno sporedna poreska davanja;
- da korist više ili pogrešno uplaćeni porez, odnosno sporedna poreska davanja za namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu, putem preknjižavanja.
Članom 10. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da, ukoliko se poreski obveznik opredeli za povraćaj više ili pogrešno uplaćenih javnih prihoda, poreski organ ima obavezu da po zahtevu donese rešenje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
Članom 114a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano je da pravo poreskog obveznika na povraćaj, poreski kredit, refakciju i refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja poreza i povraćaj sporednih poreskih davanja, zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče.
Zastarelost počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je poreski obveznik stekao pravo na povraćaj, poreski kredit, refakciju i refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza i povraćaj sporednih poreskih davanja.
Znači, u konkretnom slučaju, zastarelost se posmatra ne u odnosu na dan uplate, već u odnosu na sticanje prava na povraćaj, što je prema Zakonu o planiranju I izgradnji 2015. godina.
U svakom slučaju uz zahtev obveznika za povraćaj mora se imati priložen dokaz o uplati i potvrda nadležnog organa po čijem nalogu je izvršeno plaćanje da sredstva nisu, odnosno neće biti iskorišćena po svojoj nameni.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Možete li objaviti primere rešenja u kojima prvostepeni organ usvaja žalbu poreskog obveznika i novim rešenjem zamenjuje ili poništava ožalbeno rešenje.
REŠENJE kojim se stavlja van snage prethodna obaveza .doc
Zamena rešenja po žalbi se radi iz aplikacije.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Radi se o poreskom obvezniku koji ima javnu saobracajnicu sa kanalizacijom površine 4.601 m2 i saobraćajnicu i parking površine 51.632 m2 u sklopu akva parka i smatra da ne treba plaćati u skladu sa Zakonom poreza na imovinu (član 2b). Neophodno je tumačenje ovog člana zakona?
Član 2b Zakona o porezima na imovinu propisuje šta se smatra sastavnim delom zemljišta u smislu predmeta oporezivanja, tako da se ne oporezuje kao objekat već kao građevinsko zemljište.
To znači da se te nepokretnosti, koji se prema Zakonu o planiranju i izgradnji smatraju objektima, razvrstavaju u grupu nepokretnosti “građevinsko zemljište”, radi utvrđivanja poreske osnovice za porez an imovinu.
Znači, oni nisu izuzeti iz plaćanja poreza na imovinu, već se oporezuju po ceni građevinskog zemljišta.
U ovom konkretnom slučaju, ako se zaista radi o javnoj površini koja je dobro u opštoj upotrebi, eventualno može da se utvrdi da li postoji pravo na poresko oslobođenje po tom osnovu (tačka 7) člana 12. Zakona), o čemu obveznik mora da dostavi dokaze (teret dokazivanja je na obvezniku).
U prilogu su mišljenja Ministarstva finansija koja se odnose na oporezivanje saobraćajnica i to:
Bilten 2_2019, mišljenje broj 5.pdf
Bilten 3_2018, mišljenje broj 3.pdf
Bilten 12_2017, mišljenje broj 2.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li može da se objavi primer rešenja za lokalnu komunalnu taksu i rešenja za naknadu za javne površine?
U nastavku su primeri rešenja:
- Za komunalnu taksu (firmarinu) – rešenje za 2018. doneto u 2018. godini i rešenje za 2018. doneto u 2019. godini. Još se nisu radila rešenaj za firmarinu za 2019. godinu, ali ništa bitno se neće menjati.
-
Za naknade - rešenja za 2019. godinu za zauzeće javnih površina, reklamne panoe i zauzeće građevinskim materijalom.
Naknada građevinski materijal 2019.pdf
Naknada javna povrsina 2019.pdf
Naknada reklamni pano 2019.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.