Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Po žalbi stranke na rešenje o prinudnoj naplati, drugostepeni organ je u izreci svoga rešenja poništio prvostepeno rešenje i vratio ga na ponovno odlučivanje prvostepenom organu. Da li sada prvostepeni organ treba da obustavi dalju blokadu penzije (koja je u toku po poništenom rešenju, a o kojoj se drugostepeni organ ne izjašnjava u svom rešenju) do donošenja novog rešenja?
ZPPPA odredbama člana 80. uređuje slučajeve u kojima se vrši obustava postupka prinudne naplate.
Imajući u vidu da je drugostepenim rešenjem poništeno prvostepeno rešenje a sam institut poništavanja rešenja podrazumeva da se uklanjaju sve pravne posledice koje je rešenje proizvelo i ono se onemogućava da dalje prozvodi pravne posledice, potrebno je da se postupak prinudne naplate obustavi.
Takođe, u slučajevima kada drugostepeni organ poništi prvostepeno rešenje i vrati predmet nadležnom prvostepenom poreskom organu na ponovni postupak, a ponovni postupak prvostepenog organa je u toku (dakle rešenje nije postalo pravosnažno) ne može biti osnov za povraćaj već uplaćenih sredstva u postupku prinudne naplate.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara u članu 278. stav 2. određeno je da odredbe člana 87. Zakona o zaštiti životne sredine kao i akta jedinica lokalne samouprave koja su doneta na osnovu tog člana (Odluka o naknadi za zaštitu i unapređenje životne sredine) prestaju da važe 1. marta 2019. godine. Odredbama člana 134. stav 2. zakona određeno je da bliže kriterijume za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu (u daljem tekstu: aktivnosti) prema količini zagađenja, odnosno stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti, kao i iznose naknada za određene aktivnosti iz stava 1. tačka 1) ovog člana u okviru iznosa propisanih u Prilogu 6, Tabela 2. ovog zakona, uslove za oslobađanje od plaćanja naknade ili njeno umanjenje, kao i kriterijume koji su od značaja za uticaj fizičkih lica na životnu sredinu, utvrđuje Vlada na predlog ministarstva u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine. Članom 136. stav 2. zakona određeno je da visinu naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine svojim aktom utvrđuje JLS, na osnovu iznosa propisanih podzakonskim aktom iz člana 134. stav 2. Zakona. Članom 276. zakona određen je način utvrđivanja i naplate za period od 01.01. do 01.03. 2019. godine. S obzirom na to da, je Odluka o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine prestala da važi 01.03.2019. godine opština nije u mogućnosti da donese novu Odluku obzirom da još uvek nije donet podzakonski akt iz člana 134. stav 2., a radi se o lokalnom prihodu koji predstavlja značajan prihod u budžetu JLS. Šta treba da preduzme lokalna samouprava, obzirom da je Odluka prestala da važi (prestanak određen zakonom), a novu nije moguće doneti, a sve to može izazvati manji prihod u budžetu JLS, odnosno na koji način će se ova naknada naplaćivati počev od 1. marta 2019. godine?
Akt (odluka) jedinice lokalne samouprave iz člana 136. stav 2. zakona svakako ne može biti doneta dok se ne donese Uredba iz člana 134. stav 2. zakona, kojom će biti uređeni bliži kriterijumi za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu. Pri tom, još uvek je nejasno i ne postoji precizan stav Ministarstva finansija, da li jedinica lokalne samouprave treba da donese svoju odluku, kao ni šta bi tom odlukom trebalo da bude uređeno, jer prema dosadašnjim tekstovima predloga Uredbe, ona precizno uređuje osnovicu naknade i ne ostavlja prostor lokalnoj samoupravi da nešto posebno i drugačije uređuje svojom odlukom.
Zakonom je u članu 138. propisano podnošenje prijava za eko naknadu, pri čemu je rok za podnošenje prijave nadležnoj LPA 31. jul 2019. godine, za sve obveznike naknade za obavljanje određene aktivnosti (pravna lica, preduzetnike i fizička lica).
Pored toga, zakonom je propisano da izgled, sadržinu i način dostavljanja prijave bliže uređuje ministar za zaštitu životne sredine. Prema članu 277. stav 1. rok za donošenje ovog akta Ministarstva je 3 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona (stupio je na snagu 15.12.2018. godine, što znači da je rok 15. mart 2019. godine).
Prema svemu navedenom proizilazi da lokalna samouprava ne može očekivati prihode po osnovu naknade po novom zakonu pre utvrđivanja obaveza, što se ne može desiti pre podnošenja prijava i izdavanja rešenja, a pošto je rok za prijave 31. jul, proizilazi da pre avgusta neće biti značajnijih prihoda po ovom osnovu.
LPA u periodu dok ne stignu nove prijave, može naplaćivati stare dugove i pripremati se da što kvalitetnije administrira novu naknadu, ali sve to tek kada budu poznati tekst Uredbe o kriterijumima i tekst Pravilnika o prijavama.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Neophodno je pojašnjenje člana 240. stav 4. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, a koji se odnosi na način plaćanja naknade za korišćenje javnih površina, a koji glasi: "Obveznik naknade dužan je da utvrđenu obavezu po osnovu naknade plati do 15-og u mesecu za prethodni mesec, a za mesece za koje je obaveza dospela u momentu uručenja rešenja u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja". Na osnovu odobrenja nadležnog Odeljenja obračunata je naknada za korišćenje javne površine za postavljanje pulta za prodaju cveća za 08. mart 2019. godine (1 dan) i u tom slučaju kada je rok dospeća plaćanja ove obaveze? Rešenja su urađena ali još nisu poslata obveznicima naknade s obzirom na to da nije jasno koji je rok za plaćanje iste, a zaduženje treba da se knjiži putem R-naloga jer još nije obezbeđeno donošenje rešenja kroz sistem Institut Mihajlo Pupin.
Način utvrđivanja i plaćanja naknade uređen je odredbama člana 240. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. Stav 4. navedenog člana uređuje rokove za plaćanja i to tako da je "Obveznik naknade dužan da utvrđenu obavezu po osnovu naknade plati do 15-og u mesecu za prethodni mesec, a za mesece za koje je obaveza dospela u momentu uručenja rešenja u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja”
Shodno tome, obveznik treba da plati naknadu do 15-og u mesecu za prethodni mesec. Dakle za utvrđenu obavezu za 8. mart 2019. dospeće za plaćanje je do 15.04.2019. godine.
U slučaju da je rešenje o utvrđenoj obavezi doneto i uručeno sa zakašnjenjem od nekoliko meseci, a prema odobrenju ste bili u obavezi da je utvrdite ranije, obaveza za plaćanje dospeva u roku od 15 dana od dana uručenja rešenja za sve prethodne mesece za koje je mesečna obaveza već dospela (na primer: ako je za odobrenje za korišćenje javne površine za period 01.01.-30.06.2019. godine rešenje o utvrđenoj obavezi dostavljeno obvezniku 16.05.2019. godine, obaveza za plaćanje dospela je 31.05.2019. godine u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, za januar, februar, mart i april. Obaveza za maj dospeva 15. juna, a za jun dospeva 15. jula).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je pripis duga sa pokojnika na naslednika. Pokojnik je preminuo 1997. godine, ali je pravnosnažno rešenje suda doneto tek 2017. godine. Za sve to vreme je obaveza utvrđivana pokojniku, u u vezi sa tim šta je ispravno uraditi sa dugovanjem, budući da su se i naslednici tek 2017. godine pojavili, a poreska rešenja su svih godina išla na ime pokojnika?
Ispunjenje poreske obaveze u slučaju smrti fizičkog lica uređena je odredbama člana 22. ZPPPA.
S obzirom da se navodi da je obveznik preminuo 1997. godine i da držaoci/korisnici nisu podneli poreske prijave, obaveze koje su evidentirane sa danom smrti na JMBG preminulog lica su zastarele. Zastarelost je počela da teče od 01. januara 1998. godine (član 114ž. ZPPPA) i zaključno sa 31.12.2008. godine nastupila je apsolutna zastarelost.
Svi postupci u odnosu na preminulo fizičko lice se obustavljaju danom smrti (član 45. Zakona o opštem upravnom postupku). Ako su donošena bilo koja akta u poreskom postupku nakon smtri poreskog obveznika, na njegov JMBG, doneta su neosnovano i potrebno je da se storniraju u poreskom računovodstvu.
Dakle, za dug koji je evidentiran na kartici preminulog poreskog obveznika treba da se donese rešenje o prestanku poreske obaveze saglasno odredbama čl. 2a, 23. i 114ž. ZPPPA i čl. 45. i 136. ZUP.
Naslednik koji je pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju stekao pravo iz člana 2. Zakona o porezima na imovinu, na nepokretnosti i na taj način postao obveznik poreza na imovinu, dužan je da nadležnom organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nepokretnost nalazi, podnese poresku prijavu u roku od 30 dana od dana sticanja prava.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je prilikom predaje PPI-1 koristio pogrešnu prosečnu cenu odluke i to umesto cene iz zoze 2, koristio je cene iz zone 1. Da li se ta prijava prenosi u sistem i knjži, pa se stornira kada se dostavi nova sa ispravim cenama iz odgovarajuće zone ili se ona ne prenosi i ostaje kao neobrađena, a zadužuje se sa novom ?
U postupku validacije podnete prijave (nakon prenosa prijave u TAB PPI-1 PRIJAVA) mogu se imati dve opcije:
- Ako je prijava VALIDIRANA I KOREKTNA, može se izvršiti evidentiranje zaduženja uz prethodnu promenu statusa iz „neobrađena“ u „ispravna“,
- Ako je prijava VALIDIRANA I NEKOREKTNA, neophodno je proveriti i konstatovati pokazane greške ili propuste u prijavi i o tome obavestiti obveznika slanjem obaveštenja po članu 117g. ZPPPA.
Nakon slanja obaveštenja prijavu treba promeniti i dodeliti joj status "nepotpuna". Greške koje uslovljavaju status nekorektna su "tehničke" prirode, dakle ne mogu se odnositi na pravilnost primene propisa koji utiču na utvrđivanje poreza.
Prema navedenom po podnetoj prijavi koja je tehnički ispravna (poreski obveznik ima dokaz da je uspešno podneo prijavu), mora se izvršiti evidentiranje zaduženja, a u postupku poreske kontrole izvršiti kontrolu pravilnosti utvrđenog poreza na imovinu. Svakako, saznanje koje se ima prilikom prijema prijave (pogrešno primenjene cene) će opredeliti obveznike prema kojima će se vršiti poreska kontrola.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Prema podacima Sluzbe za katastar nepokretnosti vlasnici poslovnog objekta su fizička lica koja nisu zadužena porezom na imovinu. Obilaskom terena inspektor je utvrdio da poslovni prostor koristi pravno lice, te stoga, u ovom slučaju ko je obveznik plaćanja poreza na imovinu?
Odredbama člana 2. Zakona o porezima na imovinu uređen je predmet oporezivanja i to su nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, a obveznici poreza na imovinu su pravna i fizička lica koja su na nepokretnostima imaoci prava, korisnici ili držaoci iz člana 2. stav 1. ovog zakona. Kada na nepokretnosti postoji neko od prava, korišćenje ili državina, porez na imovinu plaća se na to pravo, odnosno na korišćenje ili državinu, a ne na pravo svojine.
Prema navedenom, ugovor prometu nepokretnosti, odnosno drugi dokument o sticanju oporezivog prava daje odgovor na pitanje - ko je poreski obveznik.
Kako je navedeno da su vlasnici poslovnog objekta fizička lica, oni su u obavezi da podnesu poresku prijavu PPI-2 sa dokazom o sticanju nepokretnosti radi utvrđivanja dana nastanka poreske obaveze (član 10. Zakona o porezima na imovinu). Ako je predmetni prostor ugovorom o zakupu dat pravnom licu za obavljanje delatnosti i tada su obveznici vlasnici-fizička lica, imajući u vidu da zakup nije oporezivo pravo (samo korišćenje i državina).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kada dođe do prodaje pravnog lica iz stečajnog postupka kao pravnog lica obaveze koje su nastale do obustavljanja stečajnog postupka da li se pripisuju PIB-u stečajne mase ili se prebacuje ta obavezu u vanbilansno knjigovodstvo?
Stečaj se, u smislu Zakona o stečaju, sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom. Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca iz vrednosti celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica. Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije.
Cilj stečaja jeste najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca ostvarivanjem najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine.
Po donošenju rešenja o bankrotstvu, stečajni upravnik započinje i sprovodi prodaju celokupne imovine, imovinske celine ili pojedinačne imovine stečajnog dužnika, odnosno prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica (način unovčenja), u skladu sa Zakonom o stečaju i nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom.
Predmet prodaje može biti stečajni dužnik kao pravno lice, uz saglasnost odbora poverilaca i uz prethodno obaveštenje razlučnih i založnih poverilaca. Posle prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postupak se u odnosu na stečajnog dužnika obustavlja. Novac dobijen prodajom stečajnog dužnika, kao i imovina stečajnog dužnika ulaze u stečajnu masu u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja.
Stečajna masa registruje se u registru stečajnih masa koji vodi organ nadležan za vođenje registra privrednih subjekata i zastupa je stečajni upravnik. U registru privrednih subjekata i drugim odgovarajućim registrima registruju se promene (pravne forme, osnivača, članova i akcionara i drugih podataka) na osnovu rešenja iz člana 133. stav 13. Zakona o stečaju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
Stečajnu masu za podelu stečajnim poveriocima (deobnu masu), čine novčana sredstva stečajnog dužnika na dan otvaranja stečajnog postupka, novčana sredstva dobijena nastavljanjem započetih poslova i novčana sredstva ostvarena unovčenjem stvari i prava stečajnog dužnika, kao i potraživanja stečajnog dužnika naplaćena u toku stečajnog postupka.
Odredbama člana 163a. stavom 1. tačka 3) ZPPPA, propisano je da se u vanbilansnom poreskom računovodstvu vode neplaćene poreske obaveze koje su predmet namirenja u skladu sa zakonom kojim se reguliše stečajni postupak putem bankrotstva, do okončanja stečajnog postupka.
Uzimajući u obzir da se stečajni postupak, nakon prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, dalje nastavlja nad PIB stečajne mase, kao i činjenicu da se stečajni postupak može sporovoditi samo bankrotstvom ili reorganizacijom, nakon isknjižavanja potraživanja sa PIB stečajnog dužnika na PIB stečajne mase (u redovnom računovodstvu), u vanbilansno poresko računovodstvo se prema ZPPPA prenose neplaćene poreske obaveze sa PIB stečajne mase.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Doneto je rešenje o prinudnoj naplati, a postupak je prekinut zaključkom zato što je obveznik odložio plaćanje oporezovanog duga i ušao u reprogram. Kako obveznik ne izmiruje svoje obaveze na osnovu rešenja o odlaganju duga, kako nastaviti postupak prinudne naplate, da li doneti zaključak o nastavku postupka po prvobitnom rešenju o prinudnoj naplati (ima li pravo žalbe na taj zaključak) ili doneti novu opomenu i novo rešenje o prinudnoj naplati, ali u tom slučaju kako obustaviti postupak po prvobitnom rešenju, s obzirom na to da je postupak samo prekinut?
Prekid postupka prinudne naplate propisan je odredbama člana 79. ZPPPA. O prekidu postupka donosi se zaključak koji se dostavlja i drugim registrima.
Ukoliko poreski obveznik nije ispoštovao odobrene rokove za plaćanje dugovanog poreza iz kojih razloga su se stekli uslovi za nastavak postupka prinudne naplate, obaveza je da se donese rešenje, s obzirom na to da mora da se naplati preostala obaveza za koju je već otpočeo i prekinut postupak prinudne naplate.
Donosi se rešenje kao jedan poreski upravni akt kojim će se:
- ukinuti doneti zaključak o prekidu postupka prinudne naplate
- nastaviti postupak prinudne naplate za preostali iznod poreskog duga.
Drugi način je da se donese zaključak kojim će se:
- ukinuti veće doneti zaključak o prekidu postupka prinudne naplate i
- nastaviti postupak prinudne naplate
Zatim bi trebalo da se donese rešenje koje bi zamenilo već doneto rešenje o prinudnoj naplati i tim novim rešenjem nastavljena prinudna naplata nad preostalim dugom.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Pravno lice je zbog dugovanja, umesto plaćanja, predalo drugom pravnom licu svoju imovinu. Drugo pravno lice je poslalo prijavu PPI-1 sa prilogom br. 2 u kome je iskazano da je ta imovina namenjena daljoj prodaji. Da li to pravno lice ima prava na ostvarivanje poreskog oslobođenja po tom osnovu?
Zakonom o izmenama Zakona o porezima na imovinu izmenjeno je pravo na poresko oslobođenje za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige, koje od dana nastanka poreske obaveze iskazuje u svojim poslovnim knjigama kao dobro isključivo namenjeno daljoj prodaji, tako da je sada propisano da se poresko oslobođenje propisano za nepokretnosti namenjene daljoj prodaji ne može ostvariti za nepokretnosti koje se koriste (član 12. stav 6. Zakona o porezima na imovinu).
Prema navedenom, pravo na poresko oslobođenje za dobra isključivo namenjena daljoj prodaji, može se ostvariti isključivo za dobra koja se ne koriste, u kom slučaju se porez ne plaća za godinu u kojoj je poreska obaveza nastala, kao ni za godinu koja sledi toj godini.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Odeljenju za LPA je po sluzbenoj duznosti dostavljen Zahtev za pokretanje krivičnog postupka od građevinskog inspektora za jedno fizicko lice koje je izgradilo stambeni objekat bez građevinske dozvole. Uvidom u evidenciju utvrđeno je da to lice nije podnelo poresku prijavu za taj objekat. Upućen je dopis Osnovnom javnom tužilaštvu od koga je traženo da dostavi podatke do kojih su došli vršeći poslove iz svoje nadležnosti, tj. postupajući po Zahtevu za pokretanje krivičnog postupka, jer je u pitanju predmet oporezivanja za koji se ne zna ko je sada vlasnik, da li je taj objekat prodat nekom drugom, do kada je to lice bilo vlasnik, itd. Iz tužilaštva je stigao odgovor da ne mogu da dostave tražene podatke, jer Odeljenje LPA nije stranka u postupku. Šta dalje da se radi i kome se treba obratiti da bi se dobili traženi podaci i da li je tužilaštvo duzno da ih dostavi?
Zahtev za pokretanje krivičnog postupka od strane građevinskog inspektora trebalo je da se dostavi Tužilaštvu ili Poreskoj policiji ,a ne Odeljenju lokalne poreske adminsiracije.
Nadležnost LPA je utvrđivanje, naplata i kontrola izvornih javnih prihoda za koje je nadležna prema Zakonu o finansiranju lokalne samouprave i Odluka koje je usvojena u okviru lokalne amouprave.
Dakle, zahtev za pokretanje krivičnog postupaka je trebalo da se vrati podnosiocu sa pozivom na nenadležnost.
Što se tiče obaveze dostavljanja podataka kojima raspolažu drugi organi i organizacije, javna preduzeća i druga lica kojima su poverena javna ovlašćenja a od značaja su za utvrđivanje, kontrolu i naplatu izvornih javnih pitanja, propisana je odredbama člana 159b. ZPPPA.
S obzirom da predmetni obveznik nije podneo poresku prijavu za utvrđivanje poreza, ZPPPA propisuje utvrđivanje činjenica u poreskom postupku i dostavljanje informacija pozivanjem obveznika ili drugih lica da pruže sve raspoložive informacije neophodne za utvrđivanje činjeničnog stanja od značaja za oporezivanje u odredbama čl. 43-53. ZPPPA.
Izjašnjenje stranke u krivičnom postupku ne može biti dokument za utvrđivanje poreza na imovinu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li kad se uradi ugovor o poklonu dugovanja mogu da se prenose na poklonoprimca ili ovde ne važe pravila kao kod pripisa duga na osnovu rešenja o nasleđivanju?
Ugovorom o poklonu koji se sačinjava i overava kod javnog beležnika, a zatim dostavlja nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti radi uknjižbe prava svojine novog vlasnika nepokretnosti koja je na poklon primljena, poklonoprimac stiče oporezivo pravo i u obavezi je da podnese poresku prijavu nadležnom organu JLS u roku od 30 dana (član 33v. Zakona o porezima na imovinu). Poreska prijava se može podneti i preko javnog beležnika (član 33b).
U konkretnom slučaju, poklonodavac je u svojstvu poreskog obveznika kome je danom sačinjavanja i overe ugovora o poklonu prestala poreska obaveza (član 10a. stav 1. Tačka 4) Zakona o porezima na imovinu) i do tog datuma je on poreski obveznik sa obavezom da plati utvrđeni porez.
Prestanak poreske obaveze poklonodavca podrazumeva da je nastala poreska obaveza poklonoprimcu (član 10. stav 7., tačka2) Zakona o porezima na imovinu) i od tog datuma ima se obaveza da se poklonoprimcu utvrdi godišnji porez na imovinu na poklon primljenu nepokretnost (ugovor o poklonu)
Dakle, dugovanja se ne poklanjaju. Poklonodavac mora da plati porez koji je utvrđen na imovinu dok je on imao oporezivo pravo.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kada dođe do prodaje privrednog društva kao pravnog lica prenose se dugovanja koja su bila do datuma prodaje na PIB stečajne mase. Šta se dešava u situaciji kada su nakon perioda prodaje uplaćena sredstva iz stečajne mase na PIB privrednog društva koje je bilo u stečaju? Da li se po službenoj dužnosti radi preknjižavanje tog iznosa na PIB stečajne mase, jer u suprotnom ispada da je uplatu izvršilo privredno družtvo nad kome je obustavljen stečajni postupak?
U slučaju prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postpak u odnosu na stečajnog dužnika se obustavlja. Novac dobijen prodajom stečajnog dužnika kao pravnog lica, kao i imovina koja nije bila predmet procene (vezano za prodaju), ulaze u stečajnu masu u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja. Stečajna masa se registruje u registru stečajnih masa kod APR i nju zastupa stečajni upravnik. Treba istaći da prema odredbi stava 6 člana 136. Zakona o stečaju za potraživanja koja su nastala do obustave stečajnog postupka ni stečajni dužnik ni njegov kupac ne odgovaraju poveriocima. Pošto je prema odredbi člana 20. stav 4. ZPPPA izmirenje poreske obaveze lica u stečaju uređeno zakonom kojim se uređuje stečaj, jasno je da poreske obaveze za lice koje je kao stečajni dužnik prodato izmiruje stečajna masa u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja.
Nakon pravosnažnosti rešenja o obustavljnju stečajnog postupka u odnosu na stečajnog dužnika iz razloga njegove prodaje kao pravnog lica, obaveza je da se u poreskom računovodstvu isknjiže sve obaveze sa PIB stečajnog dužnika na PIB stečajne mase nad kojom se stečajni postupak nastavlja. Stečajni dužnik postaje aktivno pravno lice bez obaveza po prijavama potraživanja i obaveza koje su nastale do dana prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica. Dakle, sve obaveze nastale do momenta prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica se namiruju iz stečajne mase sa PIB stečajne mase. U poreskom računovodstvu na PIB stečajne mase vrše se knjiženja prema rešenjima o deobi stečajne mase a koja bi trebalo da budu doneta u skladu sa zaključkom o priznatim i osporenim potraživanjima. Nakon završne deobe stečajne mase i pravosnažnošću rešenja o zaključenju stečajnog postupka nad stečajnom masom (u konkretnom slučaju), na osnovu koga se sprovodi brisanje iz registra APR, postoji pravni osnov da se izvrše i druga knjiženja na PIB stečajne mase.
S obzirom na navedeno, a da je u pitanju slučaj uplate koja je izvršena na PIB stečajnog dužnika a ne na PIB stečajne mase, koji nakon prodaje kao pravnog lica nema nikakva potraživanja u odnosu na poverioce, uplata se ne može preknjižiti po službenoj dužnosti već po zahtevu uplatioca koji će dostaviti i potrebnu dokumentaciju.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.