Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
U pitanju je dužnik sa povećim dugom koji bi da uđe u reprogram. Njegov advokat zastupa stanovište da izraz "dugovani porez" iz čl. 73. i 74. ZPPPA podrazumeva samo glavni dug pozivajući se na član 2. stav 2. ZPPPA, i da bi pri tom u postupku odlaganja plaćanja dugovanog poreza njegov glavni dug trebao biti do iznosa od 1.500.000,00 dinara a da bi trebalo otpisati 50% ukupne kamate, što iznosi nekoliko miliona u njegovom slučaju. Da li izraz "dugovani porez" podrazumeva samo glavni dug kako tvrdi advokat, ili taj izraz podrazumeva ukupan porez i glavni dug i kamatu?
Prema članu 18. ZPPPA propisano je sledeće:
Obaveza plaćanja poreza iz člana 10. stav 1. tačka 1) ovog zakona (u daljem tekstu: poreska obaveza) predstavlja dužnost poreskog obveznika da plati utvrđeni porez, pod uslovima propisanim ovim zakonom ili drugim poreskim zakonom.
Poreski obveznik odgovara za ispunjenje poreske obaveze od momenta kada su nastale činjenice za koje je poreskim zakonom propisano da stvaraju poresku obavezu.
Odredbe o poreskoj obavezi primenjuju se i na obavezu plaćanja sporednih poreskih davanja, osim ako je ovim zakonom drukčije propisano.
Iznos utvrđenog poreza iz stava 1. ovog člana smatra se dugovanim porezom.
Članom 10. stav 1. tačka 1) ZPPPA propisano je:
Poreskopravni odnos je odnos javnog prava koji obuhvata prava i obaveze u poreskom postupku Poreske uprave s jedne i fizičkog, odnosno pravnog lica, s druge strane, kojim se uređuje:
- obaveza plaćanja poreza, obaveza obezbeđenja poreske obaveze i obaveza plaćanja sporednih poreskih davanja od strane fizičkog, odnosno pravnog lica i pravo Poreske uprave da zahteva ispunjenje ovih obaveza;
Članom 2. stav 2. ZPPPA propisano je da se ovaj zakon primenjuje i na kamate po osnovu dospelog, a neplaćenog poreza i troškove postupka prinudne naplate poreza (u daljem tekstu: sporedna poreska davanja).
U skladu sa navedenim odredbama, dugovani porez podrazumeva kako glavni dug tako i kamatu.
U svakom slučaju, obveznik ima pravo žalbe na rešenje kojim se odlučuje po njegovom zahtevu za odlaganje plaćanja.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Obveznik poreza na imovinu koji vodi poslovne knjige ima proizvodnu halu i popunjava poresku prijavu na PPI-1 u podprilogu na tačku I4 vrednost objekta iz člana 7. stav 4. iskazana je posebno od zemljišta. Objekat je u njegovim poslovnim knjigama, a pripadajuće zemljište se vodi na fizičkom licu. Da li obveznik ima pravo da iskazuje tako poresku osnovicu?
Poreski obveznik koji vodi poslovne knjge utvrđuje porez samooporezivanjem i podnosi PPI-1 za sve nepokretnosti na kojima ima oporezivo pravo, korišćenje ili državinu u skladu sa članom 2. Zakona o porezima na imovinu.
Prema članu 7. stav 4. Zakona o porezima na imovinu, knjigovodstvena vrednost je poreska osnovica za objekte u kojima su smešteni proizvodni pogoni prerađivačke industrije koji se koriste za obavljanje delatnosti. Na utvrđivanje poreske osnovice kao knjigovodstvene vrednosti za proizvodni objekat nije od uticaja da li je to lice obveznik za zemljište ili ne. Samo u slučaju kada obveznik u poslovnim knjigama iskazuje zajedno proizvodni objekat i zemljište osnovica se utvrđuje u skaldu sa članom 7. stav 7. Zakona o porezima na imovinu.
U postupku poreske kontrole može se proverite da li je podatak da se zemljište vodi na fizičko lice tačan, odnosno da li je bilo promena koje nisu prijavljene.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Koja se šifru akta koristi za naknade za zauzeće javne površine? Da li je sifra za nakandu 439?
Za naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine koja je do sada utvrđivana koristi se klasifikaciona oznaka “439”- ostali porezi, sa podbrojem “1E” kod donošenja rešenja o utvrđivanju obaveze i pobdroja “2” kod podnošenja prijave. S obzirom da je iz Klasifikacije već opredeljena oznaka koja najpribližnije odgovara ovoj vrsti javnog prihoda “439” OSTALI POREZI, to će se ista klasifikacija koristiti i za naknade za korišćenje javnih površina.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U sistem LPA evidentirana je prijava poreskog obveznika iz 2010. godine za kuću u selu. Poreska prijava sadrži sve neophodne podatke, kao i potpis poreskog obveznika. Sve do 2019. godine utvrđivana je obaveza na ime poreza na imovinu i naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine, dok je za neke godine izvršeno uručenje rešenja u skladu sa članom 36. ZPPPA. Poreski obveznik je dana 27.02.2018. godine izmirio sve obaveze koje su evidentirane na njegovo ime (porez na imovinu, naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine i komunalnu taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru). Dana 09.05.2019. godine poreski obveznik je podneo zahtev u kome traži da se iz sitema LPA izbriše kao obveznik poreza na imovinu i da mu se izda uverenje da nikada nije bio poreski obveznik, jer nije vlasnik nikakve nepokretnosti na teritoriji opštine. Kao dokaz tvrdnji da nije vlasnik nepokretnosti priložio je uverenje od 09.05.2019. godine iz Službe za katastar nepokretnosti na svoje ime, kojim se potvrđuje da u katastarskom operatu na njegovo ime nema upisanih nepokretnosti. Takođe je priložio Prepis lista nepoketnosti u kome je kao nosilac prava na objektu evidentiran njegov otac. Poreski obveznik u svom zahtevu navodi da mu je uverenje da nije evidentiran kao obveznik poreza na imovinu neophodno radi povraćaja PDV-a prilikom kupovine prvog stana. Kako postupiti u ovom slučaju?
LPA uverenja izdaje na osnovu podataka iz svoje evidencije, pa u tom smislu uverenje mora sadržati podatke s kojima se raspolaže.
Poreski obveznik je podneo poresku prijavu, primao rešenja, platio porez na imovinu iz kojih razloga ne može dobiti uverenje da se ne vodi u evidenciji LPA kao poreski obveznik.
S obzirom da je sve napred navedeno samoinicijativno učinio, potrebno je da on dostavi sve dokaze da nije poreski obveznik.
Podatak iz Katastra nepokretnosti ne mora biti ažuran i tačan podatak i ne treba ga prihvatiti kao isključivi dokaz da to lice nije poreski obveznik. Može se desiti da postoji još neki akt o kome katastar nema saznanja (npr. da je otac poklonio sinu nepokretnost i sl.).
Ukoliko otac poreskog obveznika jeste i dalje poreski obveznik, potrebno je da podnese poresku prijavu na svoje ime i priloži odgovarajuće dokaze o vlasništvu. Preporuka je da se bez toga ne razdužuje njegov sin, jer on svakako nije prestao da bude poreski obveznik 1.1.2019. Ako nedvosmisleno utvrdite da otac jeste poreski obveznik, u prilogu mora biti dokaz o tome, kao i period za koji on jeste poreski obaveznik, pri čemu se ne mora zaduživati retroaktivno, ali u ostalim podacima mora se navesti da je sin platio porez na svoje ime do kraja 2018. godine, a da je otac vlasnik od ranije – navesti datum i osnov). Jako je bitno da u vašoj bazi podataka postoji što više tačnih podataka o poreskim obveznicima i predmetima oporezivanja u situacijama kada se zatvara prijava na jedno lice i prenosi na drugo, a naročito kada se to čini naknadno, nakon više godina.
U ovoj situaciji se mora biti veoma obazriv kod postupanja, jer se može desiti da obveznik zbog lične koristi (povraćaj PDV), ne dostavi tačne podatke o svojoj poreskopravnoj situaciji.
U svakom slučaju, čak i kad se utvrde sve činjenice, ko je i od kada poreski obaveznik za predmetnu nepokretnost i to evidentirate u vašoj bazi podataka, tada treba da u uverenju navedete da se to lice vodi ili vodilo kod vas kao poreski obveznik po podnetoj poreskoj prijavi i u kom periodu, jer su to činjenice iz vaše službene evidencije. Može se u uverenju navesti i sve ostalo do čega ste došli u postupku kontrole, ali u svakom slučaju, šta god da se utvrdi, ne može se navesti da to lice nije u evidenciji.
Poreska uprava, na osnovu svih činjenica navedenih u uverenju, dalje može da ceni da li je to lice bilo vlasnik ili ne i da li ima pravo na povraćaj PDV.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je 2010. godine primio rešenje za komunalnu taksu za radnju za celu godinu i nije uložio žalbu, iako je radnja prestala sa radom u junu 2010. Bio je u uslovnom otpisu kamate i mirovanju poreskog duga, tako da je njegov zahtev za otpis duga zbog zastarelosti odbijen. Sad se poreski obveznik žali i ističe činjenicu da mu je rešenje doneto za celu 2010. godinu i traži da mu se otpiše deo duga, računajući i pripadajuću kamatu. Kako postupiti u ovom slučaju?
S obzirom da poreski obevznik od juna 2010. godine nije imao registrovanu delatnost, a da se firmarina plaća samo za obavljanje delatnosti, za period posle juna 2010. godine to lice nije bilo poreski obveznik po osnovu firmarine.
Često se dešava da poreski obveznici ne prijave promene LPA, već to učine kasnije, što je i ovde slučaj.
Podatak da je obveznik prestao sa obavljanjem delatnosti 2010. godine može se smatrati novom činjenicom i može se ponoviti postupak, u smislu da se izvrši otpis dela obaveze za 2010. godinu, odnosno od dana brisanja iz registra APR do kraja 2010. godine, jer za taj period to lice nije poreski obveznik po osnovu firmarine.
Iako je po ZUP-u pet godina rok za ponavljanje postupka, kada ne postoje blagovremene informacije, niti mogućnost sistemskog praćenja svih podataka od značaja za oporezivanje, treba razmotriti nove činjenice u momentu saznanja, bez obzira na rok, ali samo u situaciji kada je neko neosnovano zadužen, u smislu da i nije poreski obveznik za određeni period (nema osnova za utvrđivanje obaveze).
U vezi otpisa glavnog duga i pripadajuće kamate treba voditi računa da je deo kamate otpisan kroz UOKMD i da je nakon mirovanja on bio u reprogramu sa valorizovanim glavnim dugom.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreska uprava izdaje uverenje samo za one koji su u sistemu PDV-a, a mali je broj onih koji to jesu, za ostale nemaju nikakav podatak, niti mogu da daju validan dokument o tome. Šta uraditi sa onima koji nisu u sistemu PDV-a? Koji dokument od njih se traži kao dokaz da ostvaruju prihode od poljoprivrede i šumarstva? Oni su obveznici i traže oslobođenje, a ne zna se koji to dokumet može da bude dokaz za ostvarivanje tog prava?
Odredbom člana 31. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana propisano je da se prihodom od samostalne delatnosti smatra prihod ostvaren od privrednih delatnosti, uključujući i delatnosti poljoprivrede i šumarstva, pružanjem profesionalnih i drugih intelektualnih usluga, kao i prihod od drugih delatnosti, ukoliko se na taj prihod po ovom zakonu porez ne plaća po drugom osnovu.
Članom 32. stav 1. istog zakona propisano je da je obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti fizičko lice koje ostvaruje prihode obavljanjem delatnosti iz člana 31. zakona i svako drugo fizičko lice koje je obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost (u daljem tekstu: preduzetnik).
Članom 32. stav 3. istog zakona propisano je da se obveznikom u smislu stava 1. ovog člana, smatra i obveznik poreza po osnovu prihoda od poljoprivrede i šumarstva - fizičko lice koje je nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa propisima kojima se uređuje ta oblast, koje vodi poslovne knjige u skladu sa ovim zakonom i porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na oporezivu dobit (u daljem tekstu: preduzetnik poljoprivrednik).
Članom 43. stav 3. zakona propisano je da preduzetnik poljoprivrednik koji vodi poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva, u skladu sa ovim zakonom.
Članom 100a. zakona propisano je da se samooporezivanjem utvrđuju i plaćaju porezi na prihode od samostalne delatnosti preduzetnika, preduzetnika poljoprivrednika i preduzetnika drugog lica koji vodi poslovne knjige u skladu sa članom 43. stav 2. i 3. ovog zakona.
Odredbom člana 85. stav 1. tačka 15) Zakona o porezu na dohodak građana propisano je da se ostalim prihodima u smislu tog zakona smatraju i drugi prihodi koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, a to su i prihodi od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda i usluga, uključujući i prihod po osnovu prikupljanja i prodaje šumskih plodova i lekovitog bilja, kao i uzgajanje i prodaja pečuraka, pčelinjeg roja (pčela) i puževa.
Stavom 4. člana 85. zakona propisano je da izuzetno od stava 3. ovog člana, oporezivi prihod iz stava 1. tačka 15) ovog člana, koji fizičko lice ostvari od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda i usluga, uključujući i prihod po osnovu prikupljanja i prodaje šumskih plodova i lekovitog bilja, kao i uzgajanja i prodaje pečuraka, pčelinjeg roja (pčela) i puževa, čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 90%.
Stavom 13. člana 85. zakona propisano je da izuzetno od stava 1. tačka 15) ovog člana, ne oporezuju se prihodi od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda i usluga, uključujući i prihod po osnovu prikupljanja i prodaje šumskih plodova i lekovitog bilja, kao i uzgajanja i prodaje pečuraka, pčelinjeg roja (pčela) i puževa, koje ostvare fizička lica:
- nosioci poljoprivrednog gazdinstva;
- koja doprinose za obavezno socijalno osiguranje plaćaju po rešenju kao osiguranici po osnovu poljoprivredne delatnosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje;
- korisnici poljoprivredne penzije.
Znači, registrovanje poljoprivrednog gazdinstva od strane fizičkog lica nije dovoljan uslov za poresko oslobođenje po članu 12. tačka 10) Zakona o porezima na imovinu, već je jedan od tri kumulativna uslova koja moraju biti ispunjena.
Iz napred citiranih odredbi Zakona o porezu na dohodak građana, proizilazi da nosilac poljoprivrednog gazdinstva može biti obveznik poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva, samo ako je:
- preduzetnik poljoprivrednik koji vodi poslovne knjige i plaća porez na oporezivu dobit, tako što vrši samooporezivanje (predaje obrazac PPDG-1) ili
- preduzetnik koji je u sistemu PDV (isto predaje PPDG-1).
Da bi fizičko lice - nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstava, upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava, imalo status preduzetnika, mora kumulativno da ispunjava dva uslova:
- da je upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava i
- da vodi poslovne knjige.
Ukoliko fizičko lice - nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstava ne ispuni kumulativno navedena dva uslova, nema status preduzetnika i prema odredbama Zakona o porezu na dohodak građana nije obveznik poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva.
Prema tome, uverenje Poreske uprave ili dokaz o predaji ovog obrasca Poreskoj upravi može biti dokaz za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje.
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 2, Bilten 2/2017.pdf
MišljenMinistarstva finansija - redni broj 13b, Bilten 5/2014.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Postupajući po nalogu drugostepenog organa, vraćen je predmet na ponovni postupak. Kako je reč o postupku (nekadašnje) kancelarijske kontole koja je sprovođena prema odredbama čl. 119-122. ZPPPA, da li u ponovnom postupku treba primeniti važeći ZPPPA (s obzirom na to da su čl. 119-122. brisani) ili ipak treba ponavljati postupak po “starom zakonu” i sačinjavati zapisinik o kontroli po članu 121. “starog“ Zakona?
Članom 5. ZPPPA uređeno je vremensko važenje poreskih propisa. Prema stavu 3. ovog člana ZPPPA, radnje u poreskom postupku regulisane su propisima koji su na snazi u vreme kada se preduzimaju. Prema tome, u ponovnom postupku, koji se sprovodi u 2019. godini, nakon stupanja na snagu novih odredbi ZPPPA o poreskoj kontroli, primeniće se nove odredbe ZPPPA i sprovešće se poreska, a ne kancelarijsku kontrolu. Napominjemo da je stavom 1. ovog člana ZPPPA propisano da se poreska obaveza utvrđuje na osnovu propisa koji su bili na snazi u vreme njenog nastanka, osim ako je, u skladu s ustavom i zakonom, za pojedine odredbe zakona predviđeno da imaju povratno dejstvo. Navedeno znači da, ako se npr. u ponovnom postupku utvrđuje porez na imovinu za 2017. godinu, primenjivaće se odredbe Zakona o porezima na imovinu koje su tada bile na snazi, kao i akta jedinice lokalne samouprave (zone, cene, stope) koje su važile za 2017. godinu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreskom obvezniku - DOO (pravno lice) uručena je opomena sa stanjem duga na dan 27.02.2019. godine na računu Komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru. Poreski obveznik je podneo primedbu na knjigovodstveno stanje iskazano u opomeni i pozvao se na član 114ž. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji - apsolutna zastarelost. Činjenično stanje porerskog obveznika je sledeće: 2006. zadnji put utvrđena obaveza; 2010. godine na dan 1.01. urađen je otpis zaduženja iz prethodnih godina (iznos rešenja 2006. godine) i storno zaduženje zatezne kamate iz prethodnog perioda; 2010. godine je bilo uplata - preknjiženja 2013. godine izvršen otpis 50% kamate po odluci (Zakon o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga); 2014. godine izvršen otpis 50% kamate; 2015. i 2016. godine glavni dug podeljen na rate. Kako postupiti u navedenom slučaju?
Prema navodima u pitanju propizilazi da je obaveza za 2006. godinu stornirana, što znači da je dug na dan 31.12.2006. godine trebalo da sadrži obaveze zaključno sa 31.12.2005. godine (poslednja mesečna obaveza za decembar 2005. je verovatno dospela 15 .januara 2006., zbog toga se polazi od duga iz 2006).
Prema odredbama ZPPPA o zastarelosti, LPA je trebalo da do 31.12.2011. godine preduzme radnju protiv poreskog dužnika u cilju naplate dugovanog poreza, kako bi izvršila prekid zastarelosti.
Storniranje neosnovanog zaduženja za 2006. godinu u 2010. ne može se smatrati radnjom LPA u cilju naplate duga.
To znači da pošto nije bilo prekida zastarelosti, relativni rok za zastarelost istekao je 31.12.2011., što znači da je nastupila zastarelost prava na naplatu 1.1.2012. godine.
Ulazak u mirovanje i reprogram nakon toga, koji su izvršeni po službenoj dužnosti, nisu mogli da prekinu zastarelost jer su se desili nakon isteka relativnog roka zastarelosti od 5 godina.
Takođe, ni opomena izdata u 2019 nije mogla da prekine zastarelost.
Prema tome, za ovog obveznika je zastarelost nastupila još 1.1.2012. godine(relativna), a apsolutni rok za zastarelost ovom obvezniku je svakako istekao 31.12.2016. godine.
Pošto se obveznik pozvao na zastarelost, smatramo da ima osnova da mu se donese rešenje o prestanku poreske obaveze zbog zastarelosti.
Napominjemo da su sve uplate koje su izvršene do 31.12.2016, kada je istekao rok za apsolutnu zastarelsot, naplatile dospela dugovanja i ne mogu ostati kao preplata.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako je počelo elektronsko podnošenje poreskih prijava pravnih lica, da li je potrebno štampati prijave iz programa i zavoditi ih kroz pisarnicu, odnosno formirati novi predmet za svaku od prijava ili ne? Na koji način evidentirati svaku od prijava i šta priložiti u novoformirani predmet, ukoliko je to potrebno?
Poreske prijave PPI-1 primljene elektronskim putem ne treba štampati, jer elektronski prijem poreskih prijava je upravo i uveden da se iste ne bi dostavljale u papiru. Prilikom prijema poreskih prijava PPI-1 elektronskim pitem, svaka prijava ima svoj broj i datum. Aplikacija dozvoljava da se broj prijave može izmeniti, što je ostavljeno na volju svakoj LPA. Nema potrebe menjati broj prijave koji je dodeljen i svakako je jedinstven jer je to broj o kome je i obveznik obavešten.
Aplikacija bi trebalo da omogući da se primljene prijave (sve ili za pojedine statuse) eksportuju u excel tabelu, koja bi u tom slučaju predstavljala popis akata.
Ukoliko želite da pravite posebnu evidenciju primljenih prijava kroz „ručni“ popis akata, u tom slučaju mora se voditi računa da se svakoj prijavi dodeli poseban broj koji mora biti jedinstveni.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li su obveznici koji vode poslovne knjige a nemaju imovinu u obavezi da podnose prazne PPI-1 odnosno da popunjavaju PPI-1 sa nulama preko JLS, s obzirom na to da su knjigovođe prijavile da sistem to ne dozvoljava, odnosno da Insitut Mihajlo Pupin nije predvideo tu opciju?
Obavezu podnošenja poreske prijave imaju obveznici za nepokretnosti za koje postoji predmet oporezivanja propisan članom 2. Zakona o porezima na imovinu.
Znači, obveznici koji nemaju pravo, korišćenje ili državinu na nepokretnosti koja je oporeziva po navedenom članu zakona, ne podnose poresku prijavu.
To važi kako za pravna lica tako i za fizička lica.
Obveznici koji imaju nepokretnosti za koje postoji predmet oporezivanja, a imaju pravo na poresko oslobođenje, dužni su da podnesu poresku prijavu u propisanom roku i da u Prilogu 2 popune podatke, a u poreskoj prijavi PPI-1 unesu iznos utvrđenog poreza nula dinara.
Znači, mora se razlikovati postojanje oporezivog prava, državine ili korišćenja u skladu sa članom 2. Zakona o porezima na imovinu i ostvarivanje prava na poresko oslobođenje.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kada poreski obveznik izbegava da po ceni građevinskog zemljišta plati promenu namene i podnese izmenjenu poresku prijavu po ceni građevinskog zemljišta u poljoprivredne svrhe i pozove se na član 40. ZPPPA na koji način može da se ne prihvati izmenjena poreska prijava iako postoji saznanje da se ista ne podnosi zbog izbegavanja plaćanja promene namene? Takođe, po zakonu obveznik ima pravo na" ispravku greške".
Plaćanje naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta ne sme da bude od uticaja na utvrđivanje obaveze poreza na imovinu. Naknada se plaća prema poreskoj osnovici za prethodnu godinu.
Zakon o porezima na imovinu je od 2019. godine propisao da JLS može svojom odlukom propisati da se građevinsko zemljište za svrhu oporezivanja smatra poljoprivrednim.
Ako obveznik podnese izmenjenu poresku prijavu koja je formalno i matematički ispravna, takva prijava mora biti primljena i evidentirana. Ako LPA smatra da je ta prijava suštinski neispravna i ima dokaze za to, tada LPA ima obavezu da po njoj sprovede postupak poreske kontrole i utvrdi razliku poreza u odnosu na tu (izmenjenu) poresku prijavu, kao i da u tom rešenju o poreskoj kontroli naloži poreskom obvezniku da podnese tačnu poresku prijavu u skladu sa onim što je utvrđeno u postupku poreske kontrole.
Svakako bi u ovakvim slučajevima, kada se utvrdi očigledna namera poreskog obveznika da izbegava plaćanje poreza, trebalo podneti i zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je obveznik koji ima više nepokretnosti, jednu od njih (stan) je otuđio 2001. godine, a nakon toga je preminuo. Stan se i dalje vodi na njega i sada naslednik podnosi zahtev za obnovu postupka. Kupac (koji je drugi po redu) kupio je taj stan 2005. godine i on je oporezovan sada 5 godina unazad. Da li se u ovoj situaciji primenjuje član 178. ZUP-a? Šta treba uraditi sa dugom za taj stan, za koji period se može otpisati?
Obveznik koji je stan otuđio 2001. godine nema više predmet oporezivanja za taj stan, od dana prodaje. To znači da su sva rešenja koja su doneta, a odnose se na utvrđenu obavezu nakon što to lice više nije poreski obveznik, neosnovano doneta – to lice više nije poreski obveznik za taj stan.
To što poreski organ nije imao saznanja o tome da je promenjen vlasnik nepokretnosti, a samim tim i poreski obveznik, ne može biti osnov za zaduženje tog lica, jer nema predmeta oporezivanja. Zato se u takvim slučajevimane bi trebalo striktno držati roka od 5 godina za ponavljanje postupka, jer ovde postoji obaveza koja je neosnovano utvrđena – odnosno lice i nije poreski obveznik (nije u pitanju visina obaveze već postojanje obaveze za taj stan).
Takođe, kako je obveznik preminuo, očigledno pre 2005. godine, to istovremeno znači da svakako ni po tom osnovu obaveza nije mogla biti utvrđena tom licu.
Za dug koji je osnovan (utvrđen zaključno sa 2001. godinom, kada je stan prodat), nastupila je apsolutna zastarelost, dok ostale obaveze treba stornirati kao neosnovane.
Kupac je zadužen pet godina unazad i to je jedino što je u ovoj situaciji moglo da se uradi.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.