Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Da li je presudna površina sobe za određivanje kategorije ako ostali elementi zadovoljavaju minimum uslova?
Da li može da se promeni naziv kategorisanog objekta, kao i mejl adresa i na koji način?
Naziv ugostiteljskog objekta ne može da se menja imajući u vidu da je doneto rešenje sa tim nazivom. Ukoliko postoji potreba za tim, neophodno je podneti novi zahtev. Izmena mejl adrese za ugostiteljski objekat je moguća i za ovu izmenu je potrebno obratiti se obrađivaču iz jedinice lokalne samouprave gde se objekat nalazi. Ukoliko se menja mejl adresa ugostitelja, potrebno je kreirati i nove kredencijale za pristup portalu imajući u vidu da je mejl adresa ujedno i korisničko ime naloga.
Da li lokalna turistička organizacija može da dobije svoju lozinku tj. pristupne podatke za portal eTuristua?
Lokalnim turističkim organizacijama omogućen je pristup portalu eTurista. Potrebno je da sa mejla direktora turističke organizacije pošalju zahtev na mejl eturista@mto.gov.rs. U zahtevu je potrebno navesti ime i prezime lica koje će imati pristup portalu i njegovu mejl adresu.
Članom 37. Zakona o kulturi propisano je sledeće: "Osnivač može imenovati vršioca dužnosti direktora ustanove, bez prethodno sprovedenog javnog konkursa, u slučaju kada direktoru prestane dužnost pre isteka mandata, odnosno kada javni konkurs za direktora nije uspeo." S obzirom da je vršilac dužnosti lice zaposleno u istoj ustanovi kulture na neodređeno vreme, zaključen je aneks ugovora o radu. Da li je neophodno da vršiocu dužnosti miruje radni odnos u ustanovi za vreme obavljanja funkcije?
Članom 37. Zakona o kulturi (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 13/2016, 30/2016 - ispr., 6/2020, 47/2021 i 78/2021) predviđeno je da osnivač može imenovati vršioca dužnosti direktora ustanove, bez prethodno sprovedenog javnog konkursa, u slučaju kada direktoru prestane dužnost pre isteka mandata, odnosno kada javni konkurs za direktora nije uspeo. Vršilac dužnosti direktora može obavljati tu funkciju najduže jednu godinu. Isto lice ne može biti dva puta imenovano za vršioca dužnosti direktora iz stava 1. ovog člana. Vršilac dužnosti direktora mora da ispunjava uslove za izbor kandidata za direktora iz člana 36. stav 1. ovog zakona. Vršilac dužnosti direktora ima sva prava, obaveze i ovlašćenje direktora.
Član 79. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđa da zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada između ostalog i zbog izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca.
Imajući u vidu da iako se radi o vršiocu dužnosti direktora ustanove, to lice ipak vrši funkciju i ima pravo na mirovanje radnog odnosa kod poslodavca.
Ko potpisuje, odnosno ko odlučuje o pravu na godišnji odmor direktora ustanove, u konkretnom slučaju direktora ustanove kulture?
Članom 44. Zakona o kulturi (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 13/2016, 30/2016 - ispr., 6/2020, 47/2021 i 78/2021) kao jedna od nadležnosti upravnog odbora ustanove kulture navedeno je i da upravni odbor zaključuje ugovor o radu sa direktorom, na određeno vreme, do isteka roka na koji je izabran, odnosno do njegovog razrešenja, a kada je za direktora imenovano lice koje je već zaposleno u istoj ustanovi kulture na neodređeno vreme, zaključuje aneks ugovora o radu, u skladu sa zakonom o radu.
S obzirom na navedeno, i ostala akta iz radnog odnosa direktora ustanove donosiće upravni odbor te ustanove.
Da li je potrebno donositi i Odluku o obrazovanju Komisije za rodnu ravnopravnost sobzirom da je ona propisana Statutom i Poslovnikom?
Potrebno je doneti Odluku o obrazovanju Komisije za rodnu ravnopravnost. Na potrebu njenog donošenja upućuje odredba iz člana 52. stav 3. Statuta opštine Aleksinac, kojom je propisano „Aktom o obrazovanju Komisije određuje sastav Komisije, mandat, zadaci, način rada Komisije i druga pitanja značajna za rad Komisije“, kao i odredba iz člana 85. stav 3. Poslovnika Skupštine opštine Aleksinac slične sadržine. Upravo na ove odredbe se treba pozvati u preambuli Odluke o obrazovanju Komisije za rodnu ravnopravnost jer one predstavljaju formalno- pravni osnov za donošenje Odluke.
U izradi Odluke može korisno poslužiti Model Odluke o obrazovanju Komisije za rodnu ravnopravnost, posebno u pogledu definisanja nadležnosti Komisije. Korisno je da nadležnost Komisije bude što detaljnije regulisana kako bi se izbegle nedoumice u pogledu njene nadležnosti da razmatra određena pitanja.
Pogledaj/Preuzmi: SKGO Model odluke
Predškolska ustanova je podnela zahtev IRK za angažovanjem pedagoškog asistenta u radu sa detetom. Da li je to u nadležnosti IRK, s obzirom da je opština osnivač Predškolskoj ustanovi?
Pravilnik o pedagoškom asistentu i andragoškom asistentu („Sl. glasnik RS“, br. 87/2019), članom 3. definiše institut pedagoškog asistenta za decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom čija je uloga da pruža pomoć i dodatnu podršku grupi dece i učenika u ustanovi, u skladu sa njihovim razvojnim, obrazovnim i socijalnim potrebama i pomoć nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima u nastavnim i vannastavnim aktivnostima u cilju unapređivanja njihovog rada sa decom i učenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrška i sarađuje sa roditeljima.
Odredbe koje se odnose na pedagoškog asistenta za decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom počeće da se primenjuju nakon izmene Uredbe o Katalogu radnih mesta u javnim službama i drugim organizacijama u javnom sektoru i Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama. Ovi akti se trenutno nalaze u proceduri usvajanja. Po njihovom usvajanju stvoriće se uslovi za angažovanjem pedagoškog asistenta za decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.
Angažovanje pedagoških asistenata nije u nadležnosti IRK. Kao članovi interresorne komisije, prilikom davanja mišljenja, mogu se koristiti preporuke iz treće grupe mera – ostale mere dodatne podrške iz sistema obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite o kojima Komisija informiše roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslog i upućuje ih na nadležne institucije.
U ovom konkretnom slučaju može se informisati predškolska ustanova o proceduri koja je u toku i koja se odnosi na usvajanje akata Vlade kojima se uređuju katalog radnih mesta i koeficijenti za obračun i isplatu plata za pedagoškog asistenta.
Takođe, potrebno je da se ustanova informiše da pedagoški asistent nije personalizovana podrška, već se dodeljuje obrazovno-vaspitnoj ustanovi za grupu dece, što znači da će ustanova moći da podnese zahtev za angažovanjem pedagoškog asistenta za decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u slučaju da je u ustanovi veći broj dece kojima je potrebna ova vrsta podrške.
Članom 65. Zakona o rodnoj ravnopravnosti je propisano da se u roku od osam radnih dana od dana kada je nastala promena izvesti nadležno Ministarstvo. Na koji način se izveštavaju novonastale promene, da li je potrebno izmeniti podatke iz obrasca i poslati nadležnom Ministarstvu, ili u elektronskoj formi, tj. u vidu e-maila izvestiti o novonastalim promenama?
Članom 65. Zakona o rodnoj ravnopravnosti propisano je da se:
„Podaci iz st. 2. i 3. ovog člana evidentiraju se na posebnom obrascu, u koji se unosi i svaka promena tih podataka, u roku od osam radnih dana od dana kada je nastala promena. Organi javne vlasti, poslodavci i tela za rodnu ravnopravnost iz stava 1. ovog člana evidentirane podatke dužni su da daju na uvid nadležnoj inspekciji, koja u skladu sa ovim zakonom vrši inspekcijski nadzor u ovoj oblasti, kao i Ministarstvu na njegov zahtev, na način i u skladu sa zaštitom podataka o ličnosti.“
Dakle, član 65. st. 1-2, jer se obrazac o vođenju evidencije (obrazac 1, obrazac 2) dostavlja (redovno) resornom Ministarstvu kao prilog obrascu za izveštavanje JLS (obrazac 3, obrazac 4) u periodu od 1. do 15. januara tekuće godine za prethodnu godinu, a vanredno, samo na izričiti zahtev Ministarstva.
U praksi to znači da zakon obavezuje JLS da sve promene unose u obrazac 1 u roku od 8 dana i da ga po potrebi stave na raspolaganje inspekciji ili Ministarstvu na zahtev, a da nije potrebno o svakoj izmeni obaveštavati ministarstvo.
Kome se obratiti kada nadoknada za rad interresorne komisije nije plaćena od jula 2022. godine?
Pravni osnov za formiranje i rad interresorne komisije propisan je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018 – dr. Zakoni, 10/2019, 6/2020, 129/2021).
Član 77. stav 3. propisuje:
„Interesornu komisiju obrazuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove društvenih delatnosti na osnovu sporazuma o saradnji između ustanova sistema obrazovanja, državne uprave i lokalne samouprave, socijalne zaštite i zdravlja. Jedinica lokalne samouprave određuje sedište rada, obezbeđuje i isplaćuje naknade za rad članova, obezbeđuje tehničku i drugu podršku za njen rad, obezbeđuje sredstva za finansiranje podrške preporučene od strane interresorne komisije, obezbeđuje arhiviranje i čuvanje dokumentacije, prikuplja izveštaje o radu inetrresorne komisije, predloženoj podršci i njenim efektima najmanje dva puta godišnje.“
Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Sl. glasnik RS", br. 80/2018) bliže je uređeno finansiranje rada članova IRK. U članu 5. stav 1. ovog pravilnika stoji: „Komisiju kao radno telo obrazuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove društvenih delatnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja.“
Poslednji stav člana 5. ovog Pravilnika glasi: „Jedinica lokalne samouprave obezbeđuje i isplaćuje naknade za rad članovima Komisije u skladu sa zakonom. Naknada za rad stalnom i povremenom članu komisije isplaćuje se na osnovu donetog mišljenja Komisije.“
Za neplaćenu nadoknadu za rad interresorne komisije treba se obratiti jedinici lokalne samouprave, odnosno organu jedinice lokalne samouprave koji je obrazovao IRK.
Potrebno je tumečenje člana 30. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, i to deo koji se odnosi na decu koja ostvaruju dodatak za pomoć i negu drugog lica, onosno šta spada u materijalne uslove porodice. Da li su to samo mesečni prihodi i mesečni katastarski prihodi navedeni u članu 30. stav 1. tačka 1. i 2. ili pod "materijalne uslove" spada i npr. posedovanje druge nepokretnosti, posedovanje poslovnog prostora, posedovanje garaže ili iznajmljenog poslovnog prostora većeg od 20 kvadratnih metara i sl?
Sva prava na novčanu podršku se u osnovi dele na prava uz prethodnu proveru materijalnih uslova i univerzalna prava. Priznavanje prava uz proveru materijalnih uslova podrazumevaju prethodno određen limit prihoda i vrednosti imovine koji se utvrđuje zakonom i/ili bliže uređuje podzakonskim aktima. Osobe koje ostvaruju prihode ili poseduju imovinu koji prelaze postavljeni limit, ne mogu da ostvare pravo za koje je taj limit utvrđen. Nasuprot tome univerzalno pravo se odnosi na određenu korisničku grupu. Svaki pojedinac koji na osnovu kriterijuma, propisanih zakonom, pripada određenoj korisničkoj grupi, ostvaruje konkretno pravo bez prethodne provere materijalnih uslova.
Članom 30. Zakona o finansijkoj podršci porodici sa decom se dečiji dodatak utvrđuje kao pravo koje se ostvaruje uz prethodnu proveru materijalnih uslova koji su tim zakonom propisani. Istovremeno se u stavu 2. istog člana Zakona uvodi izuzetak kojim se dečiji dodatak utvrđuje kao univerzalno pravo za svu decu koja koriste Dodatak za pomoć i negu drugog lica. Dakle, deca koja koriste Dodatak za pomoć i negu drugog lica ostvaruju pravo na Dečiji dodatak na osnovu utvrđene činjenice da koriste prethodno pomenuti vid podrške. Deca koja koriste Dodatak za pomoć i negu drugog lica ostvaruju pravo na dečiji dodatak bez bilo kakve prethodne provere materijalnih uslova uključujući sve prihode i imovinu koje oni ili njihovi članovi domaćinstva, na bilo koji način, ostvaruju ili poseduju.
Da li je potrebno formirati radnu grupu za izradu Plana upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti? Ako jeste, ko formira radnu grupu? Da li je donošenje Plana uslovljeno imenovanjem Saveta i Komisije ili nezavisno od toga može da se pristupi izradi Plana? Ko izrađuje Akcioni plan jedinice lokalne samouprave koji usvaja skupština JLS?
Zakonom o rodnoj ravnopravnosti („Sl. glasnik RS“, br. 52/2021 i Pravilnikom o izradi i sprovođenju plana upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti („Sl. glasnik RS“, br. 67/2022) nije propisana obaveza obrazovanja radne grupe za izradu ovog plana, ali takva mogućnost nije isključena.
Prema odredbi člana 2. stav 9. navedenog Pravilnika, rukovodilac organa dužan je da obavesti zaposlene o početku izrade, cilju i značaju donošenja plana upravljanja rizicima, što može učiniti isticanjem obaveštenja na vidno mesto u instituciji, slanjem obaveštenja svim zaposlenima putem elektronske pošte i sl. U cilju što boljeg mapiranja potencijalnih rizika i pružanja mogućnosti zaposlenima da se aktivno uključe u proces pružanja doprinosa prepoznavanju i proceni rizika, korisno je sprovesti anketiranje zaposlenih. Anketni upitnik može da obuhvati pitanja koja omogućavaju merenje rasprostranjenosti rodnih stereotipa i predrasuda među zaposlenima, utvrđivanje njihovih stavova i procena u pogledu dostignutog nivoa rodne ravnopravnosti u organu, rizicima od povrede rodne ravnopravnosti i sl.
Ukoliko se gradska/opštinska uprava opredeli da obrazuje radnu grupu za izradu Plana upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti (PUR), odluku o obrazovanju radne grupe donosi načelnik gradske/opštinske uprave.
Donošenje PUR-a je proces koji nije uslovljen prethodni imenovanjem Saveta za rodnu ravnopravnost i Komisije za rodnu ravnopravnost.
Nacrt akcionog plana za rodnu ravnopravnost JLS priprema radna grupa, koju svojom odlukom obrazuje gradonačelnik/predsedni opštine. Ne postoje utvrđena pravila o broju i sastavu radne grupe. Praksa je pokazala da radnu grupu obično čine pojedinci/pojedinke iz različitih organa javne vlasti, kao i organizacija civilnog društva.
S obzirom na to, da je akcioni plan za rodnu ravnopravnost JLS planski dokument, u pogledu njegove pripreme, sadržaja, pokazatelja učinka, načina praćenja i dr. relevantne su odredbe Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 30/18) i Uredba o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika sa prilozima („Sl. glasnik RS, br. 8/19).
Na koji način se može ostvariti pravo na novčanu nadoknadu na ime prevoza dece do škole i nazad? Da li važe isti uslovi za decu u osnovnim i srednjim školama?
Član 189. Zakona o osnovama vaspitanja i obrazovanja definiše da se iz budžeta jedinice lokalne samouprave obezbeđuju i sredstva za prevoz dece i učenika i to:
„Prevoz dece i njihovih pratilaca radi pohađanja pripremnog predškolskog programa na udaljenosti većoj od dva kilometra, učenika osnovne škole na udaljenosti većoj od četiri kilometra od sedišta škole; prevoz, smeštaj i ishranu dece i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovih pratilaca, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od škole; prevoz dece i učenika koji imaju prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave na udaljenosti većoj od četiri kilometra od sedišta škole i u slučajevima kada učenici osnovne škole pohađaju školu na teritoriji druge jedinice lokalne samouprave - ako je škola koju pohađaju najbliža mestu prebivališta učenika; prevoz učenika na republička i međunarodna takmičenja;
U budžetu jedinice lokalne samouprave mogu da se obezbede sredstva za prevoz učenika srednjih škola i učenika koji pohađaju nastavu u dualnom obrazovanju koji imaju prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave na udaljenosti većoj od četiri kilometra od škole,odnosno od prostorija poslodavca kod kojeg obavljaju učenje kroz rad, kao i u slučajevima kada su škola, odnosno prostorije poslodavca kod kojeg učenici obavljaju učenje kroz rad na teritoriji druge jedinice lokalne samouprave.”
Kako ovim članom Zakona nije definisana vrsta prevoza svaka jedinica lokalne samouprave može svojim aktima da bliže definiše i kriterijume. Ima primera gde pojedine opštine odlukom Opštinskog veća donose rešenja o isplati sredstava iz budžeta jedinice lokalne samouprave direktno roditeljima ako se utvrdi da ne postoji ni jedan javni prevoz koji može da obezbedi prevoz učenika do škole. Opštnsko veće ovu odluku donosi na osnovu pravilnika koji je sačinjen za teritoriju svoje nadležnosti pa to npr. može da bude Pravilnik o prevozu učenika ili Pravilnik o finansijskoj podršci porodici. Takođe, za donošenje odluke Opštinskog veća postoji i zakonski osnov u Zakonu o finansijskoj podršci roditelju.