Pitanja i odgovori

Klasteri, kao mreže međusobno povezanih preduzeća u lancu vrednosti i pružaoca usluga, obrazovnih, naučno-istraživačkih i drugih institucija i agencija podrške, su efikasan mehanizam za unapređenje konkurentnosti, produktivnosti, inovativnosti i zaposlenosti na određenom području. 

Klasteri doprinose lokalnom ekonomskom razvoju kreirajući okruženje u kojem mala i srednja preduzeća ostvaruju bolje poslovne performanse, kreiraju više novih radnih mesta, izvršavaju veće poreske uplate i isplaćuju veće zarade zaposlenima. Klasteri podstiču preduzetništvo i osnivanje novih preduzeća kroz kreiranje uslova za lakše iskorišćavanje novih poslovnih šansi i efekata ekonomije obima i širine, smanjivanje ulaznih barijera za nova preduzeća, uspostavljanje bliskih odnosa saradnje i poverenja između preduzeća što omogućava brži i lakši pronalazak kupaca za proizvode i usluge preduzeća; usku specijalizaciju i snižavanje troškova itd. 

Inicijative za razvoj klastera predstavljaju važne instrumente regionalnih i lokalnih politika ekonomskog razvoja.

U analizi lokalne privrede mogu se koristiti primarni i sekundarni, kvalitativni i kvantitativni podaci. Primarni podaci su oni koje sami prikupljamo koristeći različite metode prikupljanja podataka kao što su ankete, intervjui i fokus grupe. Sekundarni podaci su oni koji su već raspoloživi, odnosno dostupni u različitim statističkim i drugim bazama, izveštajima i publikacijama kao npr. u publikacijama Republičkog zavoda za statistiku. Kvantitativni podaci su objektivni, numerički, dok su kvalitativni podaci subjektivni i deskriptivni. Određene manjkavosti kvantitativnih podataka su uslovile potrebu za primenom kvalitativnih metoda, odnosno prikupljanje podataka metodama kao što su intervjui, posmatranje, upitnici. Odabir vrste i metoda za prikupljanje podataka zavisiće od predmeta i cilja istraživanja koji se želi sprovesti.

Upravljanje podacima se odnosi na obradu podataka za vreme i nakon istraživačkog procesa i ono obuhvata dokumentovanje, formatiranje, skladištenje, poverljivost, etiku i deljenje podataka. Dokumentovanje se odnosi na način na koji ćemo organizovati podatke kako bi drugi mogli da ih razumeju i koriste; formatiranje se odnosi na odluku o formatu u kojem ćemo čuvati podatke; skladištenje podrazumeva čuvanje podataka na više sigurnih lokacija, odnosno tzv. ,,back-up"; poverljivost i etičnost treba obezbediti kada podaci sadrže osetljive informacije, kada je potrebno obezbediti pisani pristanak ispitanika ili kada ih je neophodno učiniti anonimnim; deljenje podrazumeva mogućnost korišćenja podataka od strane drugih lica. Za efikasno upravljanje podacima je neophodno utvrditi ko je odgovoran za koju aktivnost upravljanja podacima; obezbediti raspolaganje svim potrebnim veštinama; obezbediti sve potrebne resurse (ljudi, vreme, novac); planirati troškove skladištenja.

Efikasnost instrumenata i mera lokalnih politika u značajnoj meri je uslovljena njihovom zasnovanošću na podacima. Da bi se donele ispravne odluke, npr. u pogledu odabira prioritetnog sektora čiji će se razvoj posebno podržavati, tokom planiranja lokalnog ekonomskog razvoja treba koristiti određene analitičke tehnike i metode. Rezultati istraživanja i analiza se koriste da bi se unapredio proces donošenja odluka i bolje koristila već postojeća znanja i prikupile nove informacije za buduće odluke. Donošenje odluka i kreiranje politika na bazi dokaza (podataka, rezultata analiza) je važan alat za ostvarivanje ciljeva lokalnog ekonomskog razvoja. Analize lokalne privrede pružaju odgovore na sledeća pitanja: kakvo je trenutno stanje lokalne ekonomije; koji sektori (delatnosti) su najznačajniji, odnosno koji imaju najjaču konkurentsku poziciju u lokalnoj ekonomiji; koji sektori čine tzv. ekonomsku bazu lokalne privrede u smislu da kreiraju najveći broj radnih mesta ili najviše doprinose vrednosti proizvodnje; koji sektori u lokalnoj ekonomiji rastu najbrže, kreirajući rastući broj novih radnih mesta i razvojnih šansi; da li u lokalnoj ekonomiji postoje klasteri i u kojim delatnostima; kakve su performanse lokalne ekonomije u poređenju sa drugim područjima.

Cirkularna ekonomija predstavlja regenerativni ekonomski sistem u okviru kojeg se proizvodni resursi, otpad, emisija otpada i energetski odliv bitno umanjuju usporavanjem, zaokruživanjem i produžavanjem energetskih i materijalnih ciklusa (životnih ciklusa proizvoda). To se ostvaruje pre svega osmišljavanjem i stvaranjem proizvoda na takav način da im se maksimalno produži životni vek, ali i održavanjem, servisiranjem i reciklažom.

Model cirkularne ekonomije u potpunoj je suprotnosti u odnosu na trenutno dominantnu linearnu ekonomiju koja promoviše koncept proizvodnje nazvan “uzmi (iz prirode), napravi (u procesu proizvodnje), iskoristi, odbaci (na otpad)”.

Akt o malom biznisu (Small Business Act - SBA) predstavlja okvir za politiku razvoja privrede u Evropskoj uniji (2008.) – Odnosi se na preduzeća sa manje od 250 zaposlenih, koji čine 99,8% EU privrede (“Mislite prvo o malima“). Za Republiku Srbiju ima ogroman značaj za usaglašaanje propisa i postupaka u procesu EU integracija.

Novi regulatorni okvir Republike Srbije je u postupku usklađivanja je sa novim regulatorni mokvir EU za unapređenje povoljnog poslovnog okruženja za razvoj malih i srednjih preduzeća za period 2021-2027. godine.

Prilikom izrade Plana razvoja i Programa razvoja LER, sektorskih programa i planova JLS, potrebno je da se vodi računa da postoji vertikalna i horizontalna usklađenost politika podrške razvoju privrede.

Akt o malom biznisu je najvažniji u cilju kreiranja inkluzivne privrede, koja podrazumeva stvaranje okruženja povoljnog za razvoj specifičnih grupa unutar lokalne privrede -preduzetnika i porodičnih firmi, privrednih subjekata koji imaju poteškoće u poslovanju, početnika u biznisu, malh, osetljivih i ranjivih privrednika. ženskog preduzetništva, mladih, itd.

Sa druge strane, obaveza je javne uprave da redovno odgovara na zahteve privrede, da nudi jasne informacije i pojednostavljene procedurePrilagoditi sredstva javne politike potrebama M, da poštuje jednakost ponuđača i konkurenciju  u postupcima javnih nabavki, kao i da dodeljuje državnu pomoć na transparentan način, u skladu sa antikorupcijskim pravilima.

Akt o malom biznisu značajan je i kada se govori o podršci inovacijama, pristupu jedinstvenom tržište (standardizacija, patenti), unapređivanju veština malih i srednjih preduzeća, i podsticanja svih vrsta inovacija (umrežavanje istraživačkih institucija, podrška inoviranju, zaštita intelektualne svojine).

Otvoreni podaci su od ključnog značaja za LER, naročito u kontekstu pametnog grada, zelene ekonomije i uključivanja građana, privatnog sektora i akademske zajednice u život lokalne zajednice. Otvoreni podaci nisu isto što i transparentni podaci. Otvoreni podaci su mašinski čitljivi i dostupni svim zainteresovanim stranama u LER-u – lokalnim MMSP, investitorima, mladim preduzetnicima, istraživačima, itd. Ideja je da se dostupni i ažurirani podaci iskoriste od strane privrednika koji rade na unapređenju tehnološkog razvoja i inoviranju.

Prema Zakonu o elektronskoj upravi i odgovarajućem podzakonskom aktu – Uredbi o načinu rada Portala otvorenih podataka, JLS imaju obavezu da otvoren nalog na ovom Portalu i veliki broj podataka iz raznih oblasti javnog interesa objavljuju na ovom Portalu. Podaci iz oblasti LER-a, koji se mogu objaviti su brojni (od troškova poslovanja u industrijskoj zoni, registra MSP, dodeljenih subvencija, podataka o lokacijama, investicijama, do profila privrede, itd.). Bitno je da budu u mašinski čitljivom obliku, spremni za preuzimanje i ponovnu upotrebu kao deo novog istraživanja, celine, ili inovativnog rešenja.

Danas se govori o različitim aspektima „pameti“ jednog grada – pametnoj ekonomiji (smart economy), pametnom građaninu (smart citizen), pametnim servisima (smart services), pametnim rešenjima (smart solutions), pametnim aplikacijama (smart applications) itd.

Elektronska uprava i pametan grad su „otvoreni“ koncepti i podrazumjevaju izlazak svih bitnih aktera iz zone komfora koju nude zaokruženi, izolovani sistemi. Digitalizacija se zasniva na otvaranju i razmeni podataka, koja je omogućena putem komunikacije između različitih sistema. Prednosti ovakvog integrisanog sistema su brojne – smanjuje se birokratija, direktno se pristupa bazama podataka koje su otvorene, štedi se vreme i novac. Ali, da bi različiti sistemi mogli međusobno da komuniciraju, neophodno je da budu interoperabilni, a to znači, da se poštuju univerzalni standardi, koji će omogućiti njihovu nesmetanu i potpunu komunikaciju, u bezbednom, sigurnom okruženju.

Digitalna transformacija je izrazito dinamičan proces, koji zahteva stalno učenje, praćenje trendova i inoviranje, a saradnja sa privredom je ključna.

Od 2016. godine do danas, sa stupanjem na snagu Zakona o zaposlenima u AP i JLS, značajno je unapređen okvir za merenje učinka zaposlenih u JLS, a dobro definisani radni ciljevi su preduslov za ocenjivanje, odnosno, merenje učinka zaposlenih. Po ovom zakonu, postoji obaveza utvrđivanja individualnih radnih ciljeva na početku kalendarske godine za svakog od ocenjivanih. Svaki zaposleni treba da bude ocenjen za ostvarene rezultate u odnosu na te radne ciljeve.

Potrebno je imati u vidu da se ciljevi ne pripremaju za radna mesta, već za konkretne osobe koje rade na tim radnim mestima, u skladu sa praksom, koje poslove LER-a obavljaju i koje su kompetencije neophodne za to radno mesto.

Radnih ciljeva može biti najviše pet. Poslovi LER-a su po svojoj prirosi visoko složeni i za njih je moguće definisati i više od pet ciljeva, ali se, za potrebe ocenjivanja, ograničava na pet najvažnijih u toj kalendarskoj godini. Bitno je da se kroz definisanje radnih ciljeva službenika za LER ne definiše samo forma, već da bude obuhvaćena i suština.

Radne ciljeve priprema ocenjivač za svakog službenika kome je on ocenjivač, a na osnovu svrhe i opisa radnog mesta, kao i strateških tj. operativnih ciljeva u oblasti LER. U tom smislu, dokumenta na osnovu kojih se formulišu radni ciljevi su Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta ili konačni opis radnog mesta, strateški planovi, operativni planovi i slična dokumenta.

Radni ciljevi treba da proizlaze iz onoga što službenik radi na datom radnom mestu i u tom smislu ocenjivač nema slobodu da, po sopstvenom nahođenju i proizvoljno unosi poslove u radne ciljeve, već radni ciljevi treba da „govore” o očekivanjima koje on kao rukovodilac ima od službenika u pogledu onoga što su njegove glavne dužnosti na poslu. U tom smislu ciljevi mogu da se razlikuju od godine do godine za istog službenika, zavisno od konteksta posla i izmenjenih očekivanja koje rukovodilac ima, a sve radi ostvarivanja potrebnih rezultata u radu.

Način na koji su poslovi LER-a organizovani razlikuje od JLS do JLS. Gradovi po prirodi stvari imaju potrebu za većim brojem ljudi koji su organizovani u Odeljenja, službe ili odseke. Većina manjih JLS ima samo po jednog službenika sa punim ili nepunima radnim vremenom. Nažalost, ovi službenici četo uz poslove podsticanja privrednog razvoja i podršku privredi obavljaju i sijaset drugih poslova, kao što je priprema projekata, pisanje izveštaja za druge oblasti, upravljanje kapitalnim investicijama, itd. Potrebno je da JLS preispitaju i revidiraju postojeću organizaciju i opise poslova LER-a.

Izmenama i dopunama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, broj 114/2021) uveden je pojam kompetencija u proces upravljanja ljudskim resursima, sa ciljem unapređenja upravljanja kadrovima u organima AP i JLS, a koje su neophodne za kvalitetno i efikasno obavljanje poslova. U ovom kontekstu su načinjene izmene zakonskih odredbi u pogledu toga da se Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, pored radnih mesta službenika, uslova za rad na njima i broja izvršilaca, određuju i potrebne kompetencije za obavljanje poslova radnog mesta. Pored navedenog, vrši se i dodatno preciziranje obaveznih elemenata Pravilnika u pogledu radnih mesta, opisa zvanja u kojima su radna mesta razvrstana, uslova za rad na svakom radnom mestu koji se odnose na vrstu i nivo obrazovanja, državni stručni, odnosno poseban stručni ispit i potrebno radno iskustvo u struci, kao i potrebne kompetencije za obavljanje poslova radnog mesta. Predviđeno je da se kompetencije za rad utvrđuju za svako radno mesto u posebnom Obrascu kompetencija, čiji su sadržaj i izgled propisani Uredbom o određivanju kompetencija za rad službenika u organima autonomnih pokrajina i jedinicama lokalne samouprave. Obrazac kompetencija je sastavni deo pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, što je utvrđeno članom 35. ove Uredbe. Navedene izmene su imale za posledicu donošenje novih, odnosno izmene i dopune postojećih podzakonskih akata. Konkretnije:

• doneta je Uredba o određivanju kompetencija za rad službenika u organima autonomnih pokrajina i JLS.pdf- pogledaj/preuzmi
• izvršena je izmena i dopuna Uredba o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u AP i JLS.pdf - pogledaj/preuzmi

Uvođenjem sistema kompetencija, poslovi LER-a bi se mogli značajno urediti.

Prema čl. 142. stav 4. Zakona o sportu, jedinica lokalne samouprave, u roku od godinu dana od usvajanja Nacionalne stategije razvoja sporta, utvrđuje program razvoja sporta na svojoj teritoriji, u skladu sa Strategijom, i dostavlja ga Ministarstvu omladine i sporta u roku od 15 dana od dana usvajanja. Zakon o sportu nije utvrdio prekršajnu odgovornost za JLS zbog nedonošenja programa razvoja sporta na svojoj teritoriji. Treba, međutim, voditi računa da je članom 138. stav 8. Zakona o sportu propisano da JLS vrši odobravanje godišnjih i posebnih programa u skladu sa Zakonom o sportu, Nacionalnom strategijom razvoja sporta, nacionalnim kategorizacijama u sporti i Programom razvoja sporta u jedinici lokalne samouprave. 

Prema čl. 6. Pravilnika o nomenklaturi sportskih zanimanja i zvanja, trener u sportu je zanimanje lica koja učestvuju u demonstriranju sportskih veština, programiranju, planiranju i realizaciji stručno-vaspitnog i stručno-pedagoškog rada u određenoj sportskoj grani, za sportiste svih uzrasta. Karakteristični poslovi trenera u sportu jesu: tehničko-taktičko obučavanje sportista, planiranje trenažnog procesa, vođenje treninga, kontrola pripremljenosti i selekcija sportista, analiza i korekcija trenažnog procesa i takmičenja, vođenje nastupa na takmičenjima; vođenje dokumentacije rada i postignutih rezultata, pripremanje izveštaje o radu; obezbeđivanje materijalno tehničkih uslova za izvođenje vežbanja i trenažnog procesa (čl. 7. Pravilnika o nomenklaturi sportskih zanimanja i zvanja). Operativni sportski trener je jedno od sportskih zvanja u okviru zanimanja trener u sportu (čl. 8. tač. 1) Pravilnika o nomenklaturi sportskih zanimanja i zvanja). U skladu sa navedenim, operativni sportski trener može da bude trener reprezentacije.

Ne postoje, osim ako nisu propisana statutom sportskog udruženja. Prema čl. 40. stav 3. Zakona o sportu, statutom sportskog udruženja se uređuju organi, njihova ovlašćenja, način izbora i razrešenja, trajanje mandata i način odlučivanja.

Ko ne može da bude član uprave sportske organizacije propisano je članom 33. stav 2. Zakona o sportu. Treneri koji su članovi kluba nisu isključeni iz članstva u upravi sportske organizacije.