Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Da li lice kome u sistematizaciji stoji da se pored administrativnih poslova na izradi projekata bav i poslovima ostvarivanja jednakih mogućnosti, može da bude član Saveta za rodnu ravnopravnost?
Zakon o rodnoj ravnopravnosti propisuje osnivanje Saveta za rodnu ravnopravnost – savetodavnog tela organa uprave JLS. Ne postoje zakonske smetnje da članovi/ce Saveta budu lica zaposlena u ustanovama, organima i organizacijama koje deluju u oblastima od značaja za rodnu ravnopravnost i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja, a koja nemaju status imenovanih i postavljenih lica, već su službenici koji neposredno obavljaju određene poslove od značaja za ostvarivanje nadležnosti Saveta za rodnu ravnopravnost. Ta lica su u Savetu predstavnici relevantnih ustanova, organa i organizacija i svojim stručnim radom u Savetu doprinose da on uspešno ostvaruje svoju ulogu i nadležnosti. Saglasno tome, imajući u vidu primere koji se u pitanju navode, ne postoje smetnje da rešenjem o obrazovanju i imenovanju članova/članica Saveta za članicu saveta bude imenovana osoba koje je na mestu koordinatora/ke za mlade u Kancelariji za mlade ili službenik/ca u organu u JLS koji obavlja poslove ostvarivanja jednakih mogućnosti i sl.
U čl. 63. st. 3. Zakona o rodnoj ravnopravnosti propisano je da se aktima skupštine JLS bliže uređuju izbor, nadležnosti i način rada tela za rodnu ravnopravnost: komisije za rodnu ravnopravnost i saveta za rodnu ravnopravnost. Prema čl. 73. ZRR, JLS dužne su da usklade svoja akta u roku od šest meseci od stupanja na snagu ZRR (rok je istekao 29. 11. 2021. godine). One JLS koje nemaju osnovana tela za rodnu ravnopravnost (Komisija za rodnu ravnopravnost i Savet za rodnu ravnopravnst) dužne su da donesu odgovarajuće akte o osnivanju tih tela, takođe u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju dostavila je Interresornoj komisiji obaveštenje o prestanku pružanja usluge dodatne podrške za nekoliko učenika iako je Tim za pružanje dodatne defektološke podrške škole za decu sa smetnjama u razvoju smatrao da je neophodno nastaviti sa časovima podrške. Učenici pohađaju redovnu školu i dolazili su na defektološku podršku u školu za decu sa smetnjama u razvoju na osnovu mišljenja Interresorne komisije. Razlog prestanka pružanja podrške je nezainteresovanost roditelja da dovode decu na tretmane u školu. U obaveštenju koje je škola dostavila pozivaju se na član 7. Pravilnika o kriterijumima i standardima pružanja dodatne podrške u obrazovanju dece, učenika i odraslih sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u vaspitnoj grupi, odnosno drugoj školi i porodici (,,Sl. glasnik RS" br. 70/2018). Da li komisija može još nešto da uradi u ovim slučajevima kada je podrška predložena, a nije realizovana i ne postoji zahtev za novom podrškom?
Škola za učenike sa smetnjama u razvoju je, postupajući u skladu sa Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, čl.10, obavestila IRK o prestanku podrške, uz obrazloženje.
Osvrnućemo se na deo u kojem navodite da se to desilo „iako je Tim za pružanje dodatne defektološke podrške smatrao da je neophodno nastaviti sa časovima podrške“.
Prema Pravilniku o kriterijumima i standardima pružanja dodatne podrške u obrazovanju dece, učenika i odraslih sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u vaspitnoj grupi, odnosno drugoj školi i porodici („Službeni glasnik RS“, br.70/2018), čl. 3, stav 4: „Dodatna podrška iz stava 1. tačka 1) ovog člana i iz stava 2. ovog člana ostvaruje se na osnovu mišljenja interresorne komisije i planira se u okviru individualnog obrazovnog plana deteta, učenika i odraslog, u skladu sa propisima.“ Iz ove odredbe dalje sledi da procenu potreba za ovom vrstom dodatne podrške donosi tim za dodatnu podršku učeniku, dakle tzv. IOP tim škole koju učenik pohađa.
U pogledu okolnosti da su u pitanju učenici koji pohađaju redovnu školu dolazili na defektološku podršku u školu za učenike sa smetnjama u razvoju, na osnovu mišljenja Interresorne komisije, skrećemo pažnju da ovakav način organizovanja dodatne podrške nije u duhu dobre inkluzivne prakse. Isti pravilnik članom 5. stav 1. uređuje gde se pruža ova vrsta dodatne podrške: „Dodatna podrška se pruža u ustanovi koju pohađa dete, učenik ili odrasli, a izuzetno u drugoj ustanovi ili porodici, u skladu sa najboljim interesom korisnika.“
U ovoj situaciji, IRK može da deluje savetodavno, da uputi Tim za dodatnu defektološku podršku na saradnju sa timom za dodatnu podršku učeniku iz škole koju učenik pohađa (roditelj je član ovog tima), kako bi zajedno evaluirali efekte ovog vida dodatne podrške i, ukoliko procene da je neophodna učenicima, organizuju rad tako da ovu podršku učenici dobijaju u školi koju pohađaju.
Da li prilikom upisa deteta u srednju školu u školski centar sa domom učenika je potrebno novo mišljenje IRK za dete?
Ovde je ključno da li se učenik upisuje u redovnu srednju školu, ili se radi o srednjoj školi sa domom učenika u kojoj se obrazuju učenici sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.
U prvom slučaju, mišljenje interresorne komisije nije potrebno (nezavisno od toga da li je učenik završio osnovnu školu za učenike sa smetnjama razvoju, ili redovnu osnovnu školu).
U situaciji kada se učenik upisuje u srednju školu za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom (sa ili bez doma za učenike), smatramo da je, u skladu sa Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, čl. 4, tačka 1) podtačka (4), ovo mera koja se realizuje na osnovu mišljenja interresorne komisije, te da je mišljenje IRK tada neophodno.
Da li voditelji slučaja na javnim ovlašćenjima treba da obrađuju zahteve korisnika za obezbeđivanje usluga koja se finansiraju iz budžeta jedinice lokalne samouprave u pogledu prijema zahteva i pružanja usluge procene i planiranja?
Pravilnikom o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad je definisano da je voditelj slučaja stručnjak zadužen za konkretan slučaj koji procenjuje i koordinira postupkom procene potreba konkretnog korisnika, preduzima mere i koordinira preduzimanje mera u zaštiti i podršci korisniku, koristeći potencijale centra i drugih službi i resursa u lokalnoj zajednici. Dakle, ne postoji nedoumica da je voditelj slučaja u Centru za socijalni radtaj koji obavlja poslove procene i planiranja za korisnika, bez obzira iz kojih sredstava će biti plaćen. U prilog tome govori i član 68. stav 2. Zakona o socijalnoj zaštiti koji definiše da voditelj slučaja procenjuje da da li korisnik ima potrebu za uslugom koju obezbeđuje RS, AP odnosno JLS i u skladu sa tim izdaje korisniku uput za korišćenje navedene usluge. Imajući u vidu da je procena i planiranje izvorni posao u nadležnosti Republike koji je poveren Centru za socijalni rad, voditelj slučaja koji radi na javnim ovlašćenjima je jedini koji procenjuje potrebe korisnika a iz koje može da proizađe upravni akt ili izvršni dokument.
Da li organ JLS ili pružalac usluge mogu da donose odluke o uslugama i pravima iz oblasti socijalne zaštite koje su u nadležnosti JLS ili to mora da radi CSR.
Postupak za korišćenje usluge socijalne zaštite, koju obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave sprovodi isključivo Centar za socijalni rad. U Centru za socijalni rad se takođe vodi postupak za ostvarivanje i isplatu jednokratne novčane pomoći dok postupak za ostvarivanje prava na pomoć u naturi sprovodi organ, organizacija ili služba određena aktom jedinice lokalne samouprave. Sva ostala prava koja obezbeđuje JLS se ostvaruju na način i pod uslovima koje propiše JLS odgovarajućim aktima.
Da li sredstva dobijena kroz namenski transfer za ovu godinu mogu da budu preneta u narednu godinu, odnosno da li sredstvima dobijenim ove godine može da se nastavi finansiranje usluge i u narednoj godini?
Koja je uloga u JLS u stručnom usavršavanju stručnih radnika u Centru za socijalni rad?
Jedinica lokalne samouprave nema neposrednu odgovornost za stručno usavršavanje stručnih radnika u Centar za socijalni rad. Naime, odgovornost za stručno usavršavanje snose sami stručni radnici i poslodavac. Međutim, kako je u ovom slučaju poslodavac Centar za socijalni radkoji ne ostvaruje profit niti prihode na tržištu, već obavlja poslove u ime republičke, pokrajinske i lokalne vlasti, neophodno je da organ vlasti za koje Centar za socijalni rad obavlja poslove obezbedi sredstva za poslovanje. U ovom slučaju se radi o sredstvima za stručno usavršavanje u onom delu za koji je nadležan poslodavac. Poslodavac u skladu sa politikom osnivača i organa vlasti koji su poverili poslove Centar za socijalni rad, svojim planom odlučuje o obimu stručnog usavršavanja koji će da obezbedi stručnim radnicima. Ova odlika zavisi od mnoštva faktora ali sadržaj stručnog usavršavanja bi trebalo da obuhvati primenu svih tehnika, metoda politika i propisa koji do tada nisu primenjivani.
Kakva su međusobna prava i obaveze između organa JLS, Centra za socijalni rad i Interresorne komisije?
Lokalna samouprava je pravo građana da neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika upravljaju javnim poslovima od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo. Organi lokalne samouprave planiraju, uređuju i upravljaju javnim poslovima koji su u njihovoj nadležnosti i od interesa za lokalno stanovništvo. Jedinica lokalne samouprave se između ostalog stara o zadovoljavanju potreba građana u oblasti prosvete (predškolsko vaspitanje i obrazovanje i osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje), naučnoistraživačke i inovacione delatnosti, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite, dečije zaštite, sporta i fizičke kulture i obezbeđuje ostvarivanje posebnih potreba osoba sa invaliditetom i zaštitu prava osetljivih grupa.
Interresornu komisiju obrazuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove društvenih delatnosti na osnovu sporazuma o saradnji između ustanova sistema obrazovanja, državne uprave i lokalne samouprave, socijalne zaštite i zdravlja. Zadatak interresorne komisije je da vrši procenu potreba deteta, učenika i odraslog za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom u smislu obrazovanja o čemu donosi mišljenje.
Centar za socijalni rad odlučuje o ostvarivanju prava korisnika iz oblasti socijalne zaštite i o korišćenju usluga socijalne zaštite koje obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave. Centar za socijalni rad, u skladu sa aktima jedinice lokalne samouprave, učestvuje u poslovima planiranja i razvoja socijalne zaštite u jedinici lokalne samouprave. Centar za socijalni rad, kao javno ovlašćenje, obavlja poslove potreba i snaga korisnika i rizike po njega i planira pružanje usluga socijalne zaštite, sprovodi postupke i odlučuje o pravima na materijalna davanja i o korišćenju usluga socijalne zaštite, preduzima propisane mere i pokreće i učestvuje u sudskim i drugim postupcima. Poslove koji se odnose na prava, odnosno usluge socijalne zaštite o čijem se obezbeđivanju stara jedinica lokalne samouprave centar za socijalni rad obavlja u skladu sa propisom koji donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave.
Dakle radi se o potpuno različitim entitetima. Rad organa JLS ima upravni karakter a čije odluke su po pravilu izvršne i za koje snose odgovornost. Interresorna komisija je stručno telo koje daje stručno mišljenje. Organi lokalne samouprave ne moraju da postupe u skladu sa stručnim mišljenjem Intrresorne komisije ali moraju da ga uvaže i da eventualno postupanje suprotno mišljenju Intrresorne komisije obrazlože. Naime, organi JLS, pored stručnog mišljenja Intrresorne komisije, pri odlučivanju uzimaju u obzir prioritete koji su određeni politikom JLS kao i sredstva kojima JLS raspolaže.
Centar za socijalni radje javna služba koju osniva JLS za obavljanje određenih poslova iz njene nadležnosti. Takođe, Centar za socijalni rad, obavlja određene poslove koji su povereni od strane centralne vlasti. Centar za socijalni radmora da postupa u skladu sa politikom i odlukama JLS u delu poslova koje obavlja u ime JLS. Centar za socijalni radpri donošenju odluke o korišćenju nekih usluga socijalne zaštite treba da uzme u obzir mišljenje Intrresorne komisije ali obrazloženu odluku donosi Centar za socijalni rad i za nju snosi odgovornost.
Koje usluge socijalne zaštite se mogu smatrati inovativnim?
U zakonu o socijalnoj zaštiti se pominje termin „Inovativne usluge“ u delu koji navodi izdatke JLS koji se mogu finansirati iz budžeta Republike Srbije, putem namenskih transfera. Međutim, u propisima ne postoji preciznije određenje o inovativnim uslugama. Prema raspoloživoj literaturi, inovativne usluge su one koje daju bolje rezultate od postojećih. Kako su postojeće usluge socijalne zaštite određene specifikacijom usluga, odnosno svrhom, ciljnom grupom i aktivnostima, inovativne usluge su one koje promenom u nekom od ova tri elementa daju bolje rezultate.
Da li JLS može da finansira uslugu porodičnog saradnika iako ta usluga nije uvrštena u standardne usluge socijalne zaštite a nacrtom izmena i dopuna Zakona o socijalnoj zaštiti je predviđeno da finansiranje te usluge bude u nadležnosti Republike Srbije?
JLS može iz svog budžeta da izdvoji sredstva za sve usluge u skladu sa potrebama lokalne samouprave. Potrebe lokalne samouprave se utvrđuju odgovarajućom odluko JLS. Dakle ukoliko je odgovarajućom odlukom JLS, najčešće odlukom o socijalnoj zaštiti, predviđeno da se obezbedi usluga porodičnog saradnika, onda za to ne postoje nikakve prepreke.
Nacrti pravnih akata nemaju nikakvo pravno dejstvo. Sva rešenja u nacrtu zakona se primenjuju nakon usvajanja izmena i dopuna zakona.
Šta se dešava u slučaju da JLS ne potroši sredstva iz namenskih transfera na odgovarajući način?
Ko je nadležan da kontroliše pružanje lokalnih usluga socijalne zaštite?
Zakonom o socijalnoj zaštiti su utvrđene tri vrste nadzora u ovoj oblasti: inspekcijski nadzor, nadzor nad radom, i nadzor nad stručnim radom ustanova socijalne zaštite.
Inspekcijskim nadzorom se ispituju sprovođenje zakona i drugih propisa neposrednim uvidom u poslovanje i postupanje fizičkih i pravnih lica. Inspekcijski nadzor nad radom ustanova socijalne zaštite i pružalaca usluga socijalne zaštite vrši ministarstvo nadležno za socijalnu zaštitu, preko inspektora socijalne zaštite u svim JLS izuzev na teritoriji pokrajine i u Beogradu. Na teritoriji pokrajine ovaj posao obavlja nadležni pokrajinski sekretarijat. Inspekcijski nadzor nad radom centra za socijalni rad i ustanove socijalne zaštite, odnosno pružaoca usluga socijalne zaštite koji pruža usluge smeštaja u prihvatilište (osim smeštaja za žrtve trgovine ljudima) ili prihvatnu stanicu i dnevne usluge u zajednici na teritoriji grada Beograda vrši gradska uprava grada Beograda kao poverene poslove.
Nadzor nad radom sastoji se od nadzora nad zakonitošću rada i nadzora nad svrsishodnošću rada organa državne uprave i imalaca javnih ovlašćenja u vršenju poverenih poslova državne uprave. Imajući u vidu da usluge socijalne zaštite nisu poslovi državne odnosno lokalne uprave, ovom vrstom nadzora nisu obuhvaćeni pružaoci lokalnih usluga socijalne zaštite.
Nadzorom nad stručnim radom se utvrđuje ispunjenost zahteva u odnosu na poštovanje propisanih stručnih procedura i na korišćenje stručnih znanja i veština, na osnovu uvida u stručnu dokumentaciju i proces pružanja i efekata usluga. Ministarstvo nadležno za socijalnu zaštitu vrši nadzor nad stručnim radom centra za socijalni rad, ustanove za domski smeštaj i centra za porodični smeštaj i usvojenje čiji je osnivač Republika Srbija odnosno autonomna pokrajina, ustanove za vaspitanje dece i omladine i zavoda za socijalnu zaštitu. Nadzor nad stručnim radom navedenih ustanova na teritoriji autonomne pokrajine vrši nadležni pokrajinski sekretarijat, kao povereni posao. Zakon o socijalnoj zaštiti nije uredio nadzor nad stručnim radom ustanova koje osniva JLS te se u tom slučaju primenjuju odredbe zakona o lokalnoj samoupravi prema kom JLS uređuje i vrši nadzor nad ustanovama čiji je osnivač. Zakon o socijalnoj zaštiti je utvrdio nadzor nad stručnim radom ustanova ali ne i drugih pružaoca usluga socijalne zaštite. Ipak, ne postoji smetnja da JLS svojim unutrašnjim aktima uredi nadzor nad stručnim radom pružaoca usluga koje angažuje. Odredbama Zakona o lokalnoj samoupravi je omogućeno da više JLS, sporazumom o saradnji, zajednički organizuju nadzor pružalaca usluga socijalne zaštite, u vidu zajedničkog organa, službe, zajedničkom nabavkom usluge stručnog nadzora ili na drugi način u skladu sa zakonom.
Prema odredbama zakona o javnim nabavkama, JLS je kao naručilac, obavezna da vrši kontrolu izvršenja ugovora o javnoj nabavci u skladu sa uslovima određenim u dokumentaciji o nabavci i izabranom ponudom.