Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Da li savetnik pacijenata prilikom utvrđivanja bitnih činjenica i relevantnih okolnosti zbog sumnje na kršenje prava na kvalitet pružanja zdravstvene usluge u pogledu kvaliteta komunikacije na relaciji zdravstveni radnik-pacijent, može prihvatiti kao dokaz audio ili video snimak koji je napravio pacijent i priložio uz prigovor?
Kao prethodno pitanje, neophodno je istaći da snimanje u zdravstvenim ustanovama nije dozvoljeno bez izričite saglasnosti direktora. Nadalje, ukoliko je eventualno instaliran video nadzor u ustanovi, potrebno je imati u vidu da snimci sa nadzornih kamera ne predstavljaju medicinsku dokumentaciju, te savetnik pacijenata nema zakonskih ovlašćenja da utvrđuje činjenično stanje na osnovu uvida u audio snimke nadzornih kamera.
Savetnik pacijenata saglasno članu 40. stav 4. Zakona o pravima pacijenata ima ovlašćenje da izvrši uvid u deo medicinske dokumentacije pacijenta-podnosioca prigovora, koja je u vezi sa navodima iznetim u prigovoru, u prisustvu zdravstvenog radnika, iz čega proističe da se audio ili video snimak koji je napravio pacijent ne može koristiti kao dokaz.
Kakav je postupak savetnika pacijenata kada je izjavljen prigovor na rad lekara-stomatologa u privatnoj praksi?
Postupak savetnika pacijenata po prigovoru koji se odnosi na privatnu praksu identičan je postupku koji se sprovodi po prigovoru koji se odnosi na zdravstvene ustanove u državnoj svojini, osim u jednom izuzetku.
Naime, članom 40. stav 1. Zakona o zdravstvenoj zaštiti propisano je da privatna praksa može obavljati zdravstvenu delatnost ako Ministarstvo zdravlja rešenjem utvrdi da su ispunjeni uslovi za obavljanje zdravstvene delatnosti.
Imajući u vidu citirani član Zakona, potrebno je da savetnik pacijenata zatraži i izvrši uvid u rešenje o ispunjenosti uslova za rad izdatog od strane zdravstvenog inspektora Ministarstva zdravlja.
Ukoliko utvrdi da osnivač privatne prakse poseduje navedeno rešenje nastavlja sa postupkom, dok u suprotnom napušta prostorije i o tome odmah obaveštava zdravstvenu inspekciju.
Da li savetnik pacijenata postupa po prigovoru pacijenta koji odbije da ga potpiše?
Članom 4. Pravilnika o načinu postupanja po prigovoru, obrascu i sadržaju zapisnika i izveštaja savetnika za zaštitu prava pacijenata propisani su neophodni elementi koje je potrebno da sadrži zapisnik o usmeno podnetom prigovoru. Navedena odredba primenljiva je i na pismeno podnet prigovor. Pomenuti član propisuje da je neophodno da podnosilac prigovora isti potpiše. Saglasno navedenom, savetnik pacijenata nema nadležnost da postupa po anonimnim prigovorima, kakvim se može smatrati prigovor koji je nepotpisan.
Koliki je vremenski rok čuvanja medicinske dokumentacije?
Članom 41. Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva ("Sl. glasnik RS", br. 123/14, 106/15, 105/17 i 25/19 - dr. zakon), utvrđeno je da se medicinska dokumentacija čuva u rokovima propisanim ovim zakonom, kao i propisima kojima se uređuje arhivska građa. Zakonom o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva je utvrđeno da se zdravstveni karton i istorija bolničkog lečenja čuva 10 godina nakon smrti pacijenta ili 90 godina nakon otvaranja, odnosno u propisanim slučajevima 40 godina. Matična knjiga, stomatološki karton i podaci koji se vode u elektronskom obliku čuvaju se trajno. Ostala osnovna medicinska dokumentacija čuva se 15 godina nakon poslednjeg upisa podataka.
Zdravstvena ustanova, privatna praksa i drugo pravno lice za koje je posebnim zakonom predviđeno da obavlja i poslove zdravstvene delatnosti (u daljem tekstu: drugo pravno lice) dužni su da po prestanku obavljanja zdravstvene delatnosti, odnosno brisanja iz registra nadležnog organa, predaju na čuvanje zdravstvenu dokumentaciju nadležnom arhivu u skladu sa zakonom kojim se uređuje arhivksa građa.
Za nepridržavanje propisanih rokova čuvanja, zaprećene su novčane kazne.
Da li zdravstvena inspekcija Ministarstva zdravlja može da prosledi predstavku savetniku za zaštitu prava pacijenata koja se odnosi na kršenje prava pacijenta pre sprovedenog postupka od strane savetnika pacijenata?
Imajući u vidu da je Zakonom o pravima pacijenata ("Sl. glasnik RS", br. 45/13 i 25/19 - dr. zakon) i Pravilnikom o načinu postupanja po prigovoru, obrascu i sadržaju zapisnika i izveštaja savetnika za zaštitu prava pacijenata („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 71/13 i 40/14-ispravka), propisano da po prigovoru koji se odnosi na prava pacijenata zdravstvena inspekcija postupa u slučaju nezadovoljstva izveštajem savetnika pacijenata, zdravstveni inspektor u ovom trenutku može proslediti predstavku nadležnom savetniku pacijenata ukoliko on prethodno nije sproveo postupak po prigovoru pacijenta, odnosno njegovog zakonskog zastupnika.
Sa druge strane Zakonom o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS“, broj 25/19), je propisano da je zdravstvena inspekcija ovlašćena da postupa po predstavkama i vrši uvid u ostvarivanje zdravstvene zaštite i prava pacijenata.
Da li postoji uzrasna granica deteta za realizaciju podrške zaposlenih iz škola za učenike sa smetnjama u razvoju?
Ne postoji propisana norma u pogledu uzrasta učenika koji mogu dobiti podršku od zaposlenih u školama za učenike sa semtnjama u razvoju, već se ovde radi o stručnjačkoj proceni defektologa da nakon određene uzrasne granice neke vrste intervencije, odnosno podrške koju defektolog pruža nisu delotvorne.
Na koji način se uvodi kućna nastava koja ranije nije postojala u mnogim sredinama, a sada je dodatni resurs podrške?
U skladu sa Pravilnikom o načinu organizovanja nastave za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju za učenike koji ne mogu zbog zdravstvenih smetnji da prisustvuju obrazovno-vaspitnom radu u školi u dužem vremenskom periodu škola može da organizuje kontinuiran, odnosno obrazovno-vaspitni rad po potrebi, kao poseban oblik rada za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju.
Nastavu za učenike na dužem kućnom lečenju, na zahtev roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, ostvaruje škola u koju je učenik upisan, uz saglasnost Ministarstva. Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik učenika koji zbog zdravstvenih problema ili hroničnih bolesti ne može da pohađa nastavu duže od tri nedelje, dužan je da o potrebi organizovanja nastave za učenika na kućnom lečenju, obavesti školu u koju je učenik upisan podnošenjem zahteva.
Zahtev roditelja naročito sadrži razloge zbog kojih je učeniku neophodno organizovati nastavu na kućnom lečenju. Uz zahtev roditelja, škola ministarstvu dostavlja dokumentaciju kojom se dokazuje potreba organizovanja nastave na kućnom lečenju:
1) mišljenje lekara o sprečenosti deteta da pohađa nastavu u školi sa očekivanom dužinom sprečenosti;
2) mišljenje interresorne komisije koje se odnosi na navedeni period.
Ukoliko uz zahtev nije dostavljeno mišljenje interresorne komisije, škola će roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika uputiti da pribavi mišljenje interresorne komisije.Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik može dostaviti zahtev bez mišljenja interresorne komisije, uz navođenje razloga zbog kojih nije bilo moguće njegovo pribavljanje.
Da li je potrebno mišljenje interresorne komisije za prevremeni upis u predškolsku ustanovu?
Ne postoji zakonski osnov za prevremeni upis u pripremni predškolski program. Pripremni predškolski program jeste deo redovnog programa predškolske ustanove u celodnevnom ili poludnevnom trajanju, koji se ostvaruje sa decom u godini pred polazak u školu. Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik čije dete nije obuhvaćeno vaspitno-obrazovnim radom u predškolskoj ustanovi, dužan je da upiše dete starosti od pet i po do šest i po godina u predškolsku ustanovu, odnosno osnovnu školu koja ostvaruje pripremni predškolski program, s tim da ima pravo da izabere predškolsku ustanovu, odnosno osnovnu školu.
Da li je moguće da na zahtev roditelja dete ponavlja prvi razred?
U skladu sa Pravilnikom o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju zaključna ocena iz obaveznog predmeta za učenika prvog razreda je opisna i iskazuje se kao napredovanje učenika u ostvarivanju ishoda, angažovanje i preporuka.
Učenik kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju, rizika od ranog napuštanja školovanja i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju ocenjuje se na osnovu angažovanja i stepena ostvarenosti ciljeva i ishoda definisanih planom individualizacije i IOP-om.Ukoliko učenik stiče obrazovanje i vaspitanje po IOP-u 1, ocenjuje se na osnovu angažovanja i stepena ostvarenosti ishoda, uz prilagođavanje načina i postupka ocenjivanja.Ukoliko učenik stiče obrazovanje i vaspitanje po IOP-u 2, ocenjuje se na osnovu angažovanja i stepena ostvarenosti prilagođenih ciljeva i ishoda, koji su definisani u personalizovanom planu nastave i učenja, uz prilagođavanje načina i postupka ocenjivanja. Učeniku koji stiče obrazovanje i vaspitanje po individualnom obrazovnom planu, a ne ostvaruje planirane ciljeve i ishode, revidira se individualni obrazovni plan.
Kako se deca sa smetnjama u razvoju koja su starijeg uzrasta upisuju u školu u prvi razred?
Deca koja su „prerasla“ upis u prvi razred, upisuju se u osnovnu školu u skladu sa čl. 55. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju:
„Ako dete starije od sedam i po godina zbog bolesti ili drugih razloga nije upisano u prvi razred, može da se upiše u prvi ili odgovarajući razred na osnovu prethodne provere znanja.
Prethodnu proveru znanja obavlja tim sastavljen od nastavnika razredne nastave, pedagoga i psihologa škole uvažavajući standarde postignuća i ceneći najbolji interes deteta.“
Da li obrazac br. 4 popunjava svaki stalni član komisije ili koordinator komisije?
Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom uređuje da podatke za zbirku podataka o deci, učenicima i odraslima za koje je pokrenut postupak procene potrebe prikupljaju i obrađuju stalni članovi Komisije i koordinator Komisije u okviru svoje oblasti rada i zadataka u Komisiji, dok za zbirku podataka o radu Komisije podatke prikuplja i obrađuje samo koordinator Komisije.