Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Da li je za prevremeni upis u osnovnu školu nadležna isključivo redovna osnovna škola, u skladu sa čl. 55 Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, ili bi i škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, takođe bila u obavezi da organizuje proveru spremnosti za prevremeni upis, ukoliko joj se roditelj obrati?
Prevremni upis u osnovnu školu omogućava deci koja brže napreduju da se na uzrastu od 6 do 6 i po godina upišu u prvi rezred osnovne škole. Prilikom procene spremnosti za prevremeni upis, procenjuje se da li socijalni, emocionalni i kognitivni razvoj deteta dostiže uzrast prosečnog sedmogodišnjaka. Ukoliko dete koje zadovoljava kriterijume za prevremeni upis u osnovnu školu, iz svega proizilazi da nema osnova da se to dete upiše u školu za učenike sa smetnjama u razvoju.
Da li se sa lokalnog nivoa mogu finansirati troškovi prevoza deteta i pratioca, koje objektivno može da koristi sredstva javnog prevoza, ukoliko se usluga logopedskog ili defektološkog tretmana pruža u privatnoj praksi, van mesta prebivališta deteta?
U proceni potreba za dodatnom podrškom treba se rukovoditi članom 2. Pravilnika koji glasi: „Dodatna podrška obuhvata prava, usluge i resurse koji detetu, učeniku i odraslom obezbeđuju prevazilaženje fizičkih, komunikacijskih i socijalnih prepreka unutar obrazovnih ustanova i zajednice.
Dodatna podrška obezbeđuje se, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, svakom detetu, učeniku i odraslom u cilju uključivanja, učešća i napredovanja po pravilu u nesegregisanom obrazovnom okruženju do završetka srednjeg obrazovanja, kao i nesmetanog obavljanja svakodnevnih životnih aktivnosti i kvalitetnog života u zajednici.
Dodatna podrška se obezbeđuje u okviru sistema obrazovanja i vaspitanja, zdravstvene i socijalne zaštite.“
Ovede se radi najpre o tome da li je ovakva podrška predložena od starne IRK, tj. da li IRK preporučuje ovakvu podršku kao meru koja je neophodna za uključivanje i učešće u obrazovnom sistemu. Sledeće, treba ustanoviti da li pripada sistemu obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite. Takođe, kada je reč o terapiji, treba videti da li je zasnovana na naučnim metodama, da li je licencirana i da li je osoba stručna.
Da li se internatski smeštaj za učenike srednjih škola sa smetnjama u razvoju može finasirati ili sa lokalnog nivou u skladu sa ZOSOV ili samo sa republičkog nivoa u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti?
U vezi finansiranja fizioterapeuta, domskog smeštaja i prevoza treba napomenuti da je članom 11. stav 4. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Sl. glasnik RS“, br. 113/17 i 50/18) data mogućnost opštini, odnosno gradu da mogu, ako su obezbedili sredstva, da utvrde i druga prava, veći obim prava od prava utvrđenih ovim zakonom i povoljnije uslove za njihovo ostvarivanje.
Ukoliko škola ne obezbedi pedagoškog asistenta, a u opštini ne postoji škola za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju- iz koje bi mogao biti angažovan saradnik, da li detetu kom je potrebna podrška pedagoškog asistenta, ista može da bude obezbeđena u vidu angažovanja osobe koja bi vršila ulogu pedagoškog asistenta a koja bi bila finansirana iz budžeta opštine na osnovu sklopljenog ugovora?
Pravilnik o pedagoškom i andragoškom asistentu ("Sl. glasnik RS", br. 87/2019) uređuje bliže uslove za rad, stepen i vrstu obrazovanja i program obuke za pedagoškog i andragoškog asistenta. Pedagoški asistent nije personalizovana usluga već se obezbeđuje za grupu dece, učenika i finansira se sa nacionalnog nivoa tj. iz budžeta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Zakon o socijalnoj zaštiti definiše usluge socijalne zaštite kao aktivnosti pružanja podrške i pomoći pojedincu i porodici radi poboljšanja, odnosno očuvanja kvaliteta života, otklanjanja ili ublažavanja rizika nepovoljnih životnih okolnosti, kao i stvaranje mogućnosti da samostalno žive u društvu. Isti zakon prepoznaje pet grupa usluga: usluge procene i procenjivanja, dnevne usluge u zajednici, usluge podrške za samostalni život, savetodavno terapijske i socijalno edukativne usluge, i usluge smeštaja. Pored ovih, u zajednici su se razvijale i druge, inovativne usluge, koje odgovaraju na širok spektar potreba ljudi, tako da u skladu sa prethodno navedenim može se uvesti inovativna usluga angažovanja saradnika i definisati organizacioni model.
Da li podaci iz Centra za socijalni rad ili Doma zdravlja moraju biti zatraženi, s obzirom da su članovi komisije iz tih sistema i proveravaju iz svojih službi?
Kako škole za decu sa smetnjama u razvoju dobijaju status resursnog centra?
U toku je usvajanje Pravilnika o resursnom centru koji bliže uređuje pod kojim uslovima, u kojoj proceduri i prema kojim kriterijuma će pojedine škole steći status resursnog centra. Nakon stupanja na snagu ovog pravilnika, škola koja procenjuje da ispunjava propisane kriterijume treba da uradi elaborat i da ga podnese Ministartsvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koje će doneti odluku.
Da li podške treba pružati zato što dete ima pravo na to ili u skladu sa detotetovim potrebama treba biti realan i uputiti na dnevni boravak? Iako su podrške opravdane s aspekta prava, da li je samo to uslov za opravdano angažovanje resursa?
Jednakost i dostupnost ostvarivanja prava na obrazovanje i vaspitanje zasnovanom na socijalnoj pravdi i principu jednakih šansi bez diskriminacije je je zajamčeno ustavno pravo.Pravo na obrazovanje bez diskriminacije po bilo kom osnovu ostvaruje se kroz stvaranje jednakih mogućnosti za uključivanje, učešće i napredovanje u obrazovanju za svako dete i učenika.
U Pravilniku o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom ("Sl. glasnik RS", broj 80/2018) propisano je da svaki član IRK vrši opservaciju i da na osnovu toga utvrđuju potrebe deteta, učenika i odraslog za dodatnom podrškom u oblasti zdravstvene zaštite, socijalne zaštite i obrazovanja U stavu 2. člana2. istog Pravilnika navodi se: „Dodatna podrška obezbeđuje se, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, svakom detetu, učeniku i odraslom u cilju uključivanja, učešća i napredovanja po pravilu u nesegregisanom obrazovnom okruženju do završetka srednjeg obrazovanja, kao i nesmetanog obavljanja svakodnevnih životnih aktivnosti i kvalitetnog života u zajednici.“ Na ovaj način se skreće pažnja na značaj uključivanja deteta u redovno obrazovanje zajedno sa vršnjacima i uz potrebnu dodatnu podršku.
Uključivanje deteta u sistem vaspitanja i obrazovanja ne isključuje mogućnost dodatne podrške koje može da dobije u dnevnom boravku.
Da li je zakonski moguće odložiti dva puta polazak u prvi razred (2 god) od strane IRK?
Članom 55. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju propisano je upis u prvi razred detetu može odložiti škola, a na osnovu mišljenja interresorne komisije:
„Izuzetno, kada je to u najboljem interesu deteta, detetu se može odložiti upis za godinu dana od strane škole, a na osnovu mišljenja interresorne komisije, koje sadrži dokaze o potrebi odlaganja i predlog mera dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu u periodu do polaska u školu“.
Član 8. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom uređuje da svaki član Komisije vrši opservaciju neposredno, u prirodnom životnom okruženju (porodici, predškolskoj ustanovi ili školi) i utvrđuje potrebe deteta za dodatnom podrškom u okviru svog domena rada. Svaki član Komisije u toku postupka procene koristi podatke dobijene: od roditelja i drugih lica koja poznaju dete; iz razgovora sa detetom; na osnovu primene instrumenata za procenu iz domena njegove stručnosti; nalaza i izveštaja relevantnih stručnjaka priloženih, odnosno dobijenih uz zahtev.
Za odlaganje upisa u prvi razred osnovne škole za godinu dana, izuzetno i uz dodatno obrazloženje, kada je to u najboljem interesu deteta, važi procedura navedena u članu 8. Pravilnika, a interresornoj komisiji je ostavljeno da proceni koji nalazi i mišljenja su potrebna za svako dete pojedinačno.
Da li komisija u mišljenju može da preporuči pedagoškog aistenta i ko je obavezan da ga obezbedi? Preko koje ustanove/agencije su angažovani pedagoški asistenti?
Pedagoški asistent nije personalizovana podrška za jedno dete/učenika. Pedagoški asistent pruža pomoć i dodatnu podršku grupi dece i učenika u ustanovi, u skladu sa njihovim potrebama i pomoć zaposlenima u cilju unapređivanja njihovog rada.
Bliži uslovi za rad, stepen i vrsta obrazovanja i program obuke za pedagoškog i andragoškog asistenta uređeni su Pravilnikom o pedagoškom i andragoškom asistentu ("Sl. glasnik RS", br. 87/2019).
U Pravilniku o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom među merama koje predlaže Interresorna komisija nije navedena pedagoška asistencija.
Ukoliko je poslat izveštaj za 2020.g. resornim ministarstvima (izveštaji su poslati na obrascu 4 u papiru) da li je potrebno ponovo popuniti izveštaj u ekselu i poslati putem mejla?
Ko realizuje i finansira meru podrške/asistivne tehnologije?
Ako se prate propisi, sve mere podrške za koje nisu obezbeđena sredstva sa republičkog nivoa, finansiraju se od strane JLS. Kako je oblast asistivnih tehnologija (AT) veoma široka, u praksi postoje različita rešenja: neka sredstva AT se nalaze na listi pomagala koja obezbeđuje RFZO. Jedan deo su finansirale JLS preko nabavke opreme za školu, neke AT su finansirane kroz projekte, nagde od starene donatora. Nakon osnivanja resursnih centara, sva pitanja vezana za procenu, nabavku i obuku za primenu AT treba da budu pri resursnom centru.
Da li je potrebno raditi Mišljenje komisije za učenika koji iz srednje škole nastavlja školovanje u okviru Visokoškolske ustanove i dobija status studenta?
Ukoliko učenik koji je završio srednju školu ima mišljenje IRK koje je dobio tokom obrazovanja u srednjoj školi, on to mišljenje prilaže uz dokumentaciju kojom konkuriše ze upis na visokoobrazovnu ustanovu po afirmativnim merama. Kandidati sa invaliditetom ili hroničnim bolestima, imaju mogućnost da dostave medicinsku i drugu dokumentaciju prilikom konkurisanja na visokoobrazovnu ustanovu, tako da mišljenje IRK nije obavezno.