Pitanja i odgovori

Formiranje jaslenih i vaspitnih grupa u okviru predškolske ustanove nije u nadležnosti interresornih komisija, već je u nadležnosti jedinica lokalne samouprave koje su i osnivači.

U nastavku dajemo pregled izvoda iz Zakona koji se odnose na osnivanje predškolske ustanove, obavljanje delatnosti van sedišta i o organizaciji vaspitno-obrazovnog rada.

Članom 9. Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju propisano je da:

“Jedinica lokalne samouprave osniva predškolsku ustanovu za najmanje pet, a najviše sto vaspitnih grupa, u skladu sa aktom o mreži predškolskih ustanova.

Izuzetno, ako ne postoje uslovi za osnivanje predškolske ustanove u skladu sa stavom 1. ovog člana, jedinica lokalne samouprave može da osnuje predškolsku ustanovu sa manjim, odnosno većim brojem vaspitnih grupa, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: Ministarstvo).

Na teritoriji autonomne pokrajine, saglasnost iz stava 2. ovog člana, daje nadležni organ autonomne pokrajine.”

Članom 12. istog Zakona propisano je da:

“Predškolska ustanova obavlja delatnost u svom sedištu.

Predškolska ustanova, koja ima rešenje o verifikaciji, može da obavlja delatnost van sedišta u izdvojenom odeljenju - objektu predškolske ustanove, školi ili drugom prostoru, ako ispunjava uslove u skladu sa Zakonom.

Odluku o obavljanju delatnosti van sedišta donosi upravni odbor, a ustanova može početi sa obavljanjem delatnosti iz stava 2. ovog člana po dobijanju rešenja o verifikaciji i saglasnosti Ministarstva.

Vaspitno-obrazovni rad van sedišta ostvaruje se uz uvažavanje specifičnosti koje proističu iz fizičke odvojenosti od predškolske ustanove.

Član 30. istog Zakona propisuje:

Vaspitno-obrazovni rad sa decom organizuje se u vaspitnim grupama. Vaspitne grupe mogu biti jaslene, za uzrast od šest meseci do tri godine i grupe vrtića, za uzrasni period od tri godine do polaska u školu.

Vaspitne grupe mogu biti formirane za decu istog ili različitog uzrasta.

Broj dece koja se upisuju u vaspitnu grupu, istog uzrasta, jeste:

Izuzetno od stava 3. ovog člana, broj dece koja se upisuju u vaspitnu grupu, jeste:

• na bolničkom lečenju
• sa smetnjama u razvoju i invaliditetom - razvojna grupa.
  

Ako ne postoji mogućnost za formiranje vaspitnih grupa u skladu sa stavom 3. ovog člana, osnivač može utvrditi manji, odnosno najviše 20% veći broj dece od broja koji se upisuje u vaspitnu grupu, u skladu sa kriterijumima, koje propisuje ministar.”

Prema Pravilniku o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, kojim se uređuje sastav i rad Interresorne komisije, procena potreba za dodatnom podrškom se zasniva na celovitom i individualizovanom pristupu detetu, učeniku i odraslom, sa ciljem da se pružanjem dodatne podrške omogući uključivanje u obrazovanje, odnosno puna i efektivna društvena uključenost kroz ostvarivanje prava i korišćenje usluga i resursa zajednice. Da bi se omogućio celovit pristup, Interresornu komisiju čine profesionalci koji su predstavnici tri resora: obrazovanja, zdravlja i socijalne zaštite, a koji su obavezni da u donošenju mišljenja poštuju najbolji interes deteta.

U članu 2. stav 2. Pravilnika se navodi: Dodatna podrška obezbeđuje se, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, svakom detetu, učeniku i odraslom u cilju uključivanja, učešća i napredovanja po pravilu u nesegregisanom obrazovnom okruženju do završetka srednjeg obrazovanja, kao i nesmetanog obavljanja svakodnevnih životnih aktivnosti i kvalitetnog života u zajednici.

Članom 4. tačka 4. Pravilnika je propisano da u mere dodatne podrške koje se, u skladu sa propisima, realizuju na osnovu mišljenja Komisije spada upućivanje deteta u razvojnu grupu u predškolskoj ustanovi, odnosno u školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, tako da je ova odluka u isključivoj nadležnosti Interresorne komisije i donosi se kada su iscrpljene sve mere dodatne podrške u nesegregisanom obrazovnom okruženju. Na osnovu svih prikupljenih podataka, Komisija treba da odgovorno donese mišljenje koje sadrži sve neophodne individualizovane mere podrške za konkretno dete.

Takođe, članom 8. Stav 6. Pravilnika propisuje da procena potreba za dodatnom podrškom, odnosno donošenje mišljenja Komisije, ne odlaže uključivanje i/ili pohađanje obrazovne ustanove.

U skladu sa članom 9. Pravilnika, protiv mišljenja Komisije, roditelj odnosno drugi zakonski zastupnik i odrasli može izjaviti prigovor Komisiji u roku od 15 dana od dana dostavljanja mišljenja.

Zakon o sportu (“Službeni glasnik RS”, br. 10/2016) u članu  71. bliže objašnjava način osnivanja sportskog privrednog  društva, a konkretno u stavu 3. se navodi:

„Sportsko udruženje može da promeni pravni oblik u sportsko privredno društvo donošenjem odluke o organizovanju kao društvo sa ograničenom odgovornošću i prenošenjem osnivačkih prava na jedinicu lokalne samouprave na čijoj teritoriji ima sedište, uz prethodnu saglasnost te jedinice lokalne samouprave.“

Dalje, u Zakonu o sportu u članu 33. se navodi:

„Radi obavljanja sportskih aktivnosti i sportskih delatnosti sportska organizacija može se osnovati kao udruženje (u daljem tekstu: sportsko udruženje) ili kao privredno društvo (u daljem tekstu: sportsko privredno društvo), u skladu sa ovim zakonom, a na pitanja koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju se opšti propisi o udruženjima, odnosno privrednim društvima.“

U Republici Srbiji osnovno obrazovanje i vaspitanje je obavezno za učenike starosti od šest i po do petnaest godina. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, član 84. propisano je da je odgovornost  roditelja da dete upiše u osnovnu školu i obezbedi redovnost pohađanja škole.

Istim zakonom,  član 3. propisano je da  lice sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ima pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njegove obrazovne i vaspitne potrebe u sistemu obrazovanja i vaspitanja, uz pojedinačnu odnosno grupnu dodatnu podršku u nastavi i učenju ili u posebnoj vaspitnoj grupi ili školi, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Pravilnikom o načinu organizovanja nastave za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju ("Službeni glasnik RS", broj 66/18) uređuje se način organizovanja nastave za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju. Obrazovno-vaspitni rad za učenike na dužem kućnom lečenju podrazumeva organizovanje nastave individualno za učenika u kućnim uslovima.

Osnovna škola je u obavezi da organizuje obrazovno-vaspitni rad kao poseban oblik rada za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja i vaspitanja na način i pod uslovima utvrđenim pravilnikom.

Roditelj školi podnosi Zahtev koji sadrži razloge zbog kojih je učeniku neophodno organizovati nastavu na kućnom lečenju. Uz zahtev roditelja, škola ministarstvu dostavlja dokumentaciju kojom se dokazuje potreba organizovanja nastave na kućnom lečenju:

1) mišljenje lekara o sprečenosti deteta da pohađa nastavu u školi sa očekivanom dužinom sprečenosti;

2) mišljenje Interresorne komisije koje se odnosi na navedeni period.

Prema roditelju koji ne postupa u skladu sa članom 84. ZOSOV-a, odnosno koji detetu uskraćuje pravo na obrazovanje, osnovna škola je u obavezi da preduzme propisane mere.

Da, JLS može da primi donaciju. Relevantni zakoni koji to omogućavaju su Zakon o budžetskom sistemu i Zakon o donacijama i humanitarnoj pomoći. JLS može doneti akt - Pravilnik o donacijama i humanitarnoj pomoći koji uređuje način i postupak primanja donacije kao namenskog ili nenamenskog bespovratnog prihoda. Potrebno je da se nakon donošenja ovog akta, napraviti i ugovor kojim se regulišu prava i obaveze davaoca i primaoca donacije.

Na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) mogu da se prijave:

• nezaposleni koji traži posao
• zaposleni koji traži promenu zaposlenja
• druga lica koje traže zaposlenje

Osnovna dokumentacija za prijavljivanje:

• lična karta ili druga važeća javna isprava sa fotografijom i podacima o licu izdata od strane ovlašćenog državnog organa, u kojoj postoji podatak o prebivalištu lica
• dokaz o školskoj spremi ili stručnoj osposobljenosti (original dokumenta na uvid)
• akt o prestanku radnog odnosa (ako je lice bilo u radnom odnosu)
• drugi dokazi u skladu sa zakonom (uverenja, potvrde, izjave).

U slučaju da je za dalji tok u smislu evidencije potrebna i procena radne sposobnosti onda je potrebno da se dostavi dodatna dokumentacija za osobe sa invaliditetom i to:

• dokaz o statusu osobe sa invaliditetom, u skladu sa Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom ( Sl. glasnik RS, 36/2009 I 32/2013).

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (“Sl. glasnik RS”, br. 88/17, 27/18 – dr. zakon, 10/19, 27/18 – dr. zakon i 6/20) članom 18. propisuje da se u prvi razred osnovne škole upisuje svako dete koje do početka školske godine ima najmanje šest i po, a najviše sedam i po godina. U istom članu, stav 3. navedeno  je: “Izuzetno, detetu može se odložiti upis u pri razred za godinu dana, u skladu sa posebnim zakonom.”

Članom 55. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju (“Sl. glasnik RS”, br. 55/13, 101/17, 27/18 – dr. zakon i 10/19) propisano je da prvi razred detetu može odložiti škola, a na osnovu mišljenja Interresorne komisije:

“Izuzetno, kada je to u najboljem interesu deteta, detetu se može odložiti upis za godinu dana od strane škole, a na osnovu mišljenja Interresorne komisije, koje sadrži dokaze o potrebi odlaganja i predlog mera dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu u periodu do polaska u školu.”

Iz navedenog sledi da se u izuzetno, nakon pribavljanja dokaza i uz dodatno obrazloženje, upis u osnovnu školu deteta starosti šest i po do sedam i po godina može odložiti za godinu dana. Svako naredno odlaganje bi značilo uskraćivanje prava deteta na obavezno obrazovanje.

U Pravilniku o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom među merama koje predlaže Interresorna komisija nije navedena pedagoška asistencija.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018 - dr. zakon, 10/2019, 27/2018 - dr. zakon i 6/2020) u članu 136. stav 3. i stav 4. propisuje da:

„Pedagoški asistent pruža pomoć i dodatnu podršku grupi dece i učenika u ustanovi, u skladu sa njihovim potrebama i pomoć zaposlenima u cilju unapređivanja njihovog rada. Pedagoški asistent u svom radu ostvaruje saradnju sa roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima, organima jedinice lokalne samouprave, nadležnim ustanovama, organizacijama i udruženjima.

Pravilnik o pedagoškom i andragoškom asistentu ("Sl. glasnik RS", br. 87/2019) bliže uređuje uslove za rad, stepen i vrstu obrazovanja i program obuke za pedagoškog i andragoškog asistenta.

Zbog višestruke uloge pedagoškog asistenta i potrebe da neposredno sarađuje sa roditeljima dece i učenika iz osetljivih društvenih grupa, kao i sa relevantnim ustanovama i organizacijama na lokalu, očekuje se da će posao pedagoškog asistenta uspešnije obavljati kandidat koji je prepoznat u zajednici kao osoba koja deluje u korist ostvarivanja prava osoba iz osetljivih društvenih grupa i ima njihovo poverenje.

Iz ovog razloga, članom 155. stav 7. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da:

„U postupku izbora pedagoškog asistenta, odnosno andragoškog asistenta pribavlja se mišljenje nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.

Dakle, uloga nadležnog organa jedinice samouprave je da kandidatu/kandidatima za koje smatra da će uspešno ostvariti saradnju sa roditeljima, institucijama i organizacijama u lokalnoj zajednici, da pozitivno mišljenje u procesu konkurisanja za posao pedagoškog asistenta u obrazovnoj ustanovi.

U Pravilniku o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom pravo na smeštaj u domu učenika nije navedeno kao mera koja je u nadležnosti Interresorne komisije. Takođe, u Konkursu za prijem učenika srednjih škola u Republici Srbiji u ustanove za smeštaj i ishranu učenika u okviru konkursne dokumentacije se ne traži mišljenje Interresorne komisije.

Pored ovih učeničkih domova koji su u mreži ustanova učeničkog standarda, postoji i jedan broj škola za učenike sa smetnjama u razvoju koje u svom sastavu imaju učenički dom. Ove domove koriste učenici koji su upisani u konkretnu školu. Kako je za upis u školu za učenike sa smetnjama u razvoju neophodan uslov mišljenje Interresorne komisije (Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, član 4, tačka 1) (4) upućivanje deteta u razvojnu grupu u predškolskoj ustanovi, odnosno u školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, učenici koji koriste domove učenika pri školama za učenike sa smetnjama u razvoju po ovom osnovu već imaju mišljenje Interresorne komisije.

Član 17. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, propisuje da u predškolsku ustanovu može da se upiše dete na zahtev roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika. U predškolsku ustanovu upisuje se svako dete u godini pred polazak u školu. Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik čije dete nije obuhvaćeno vaspitno-obrazovnim radom u predškolskoj ustanovi, dužan je da upiše dete starosti od pet i po do šest i po godina u predškolsku ustanovu, radi pohađanja pripremnog predškolskog programa. Ne postoji pravni osnov za odlaganje upisa deteta u obavezni pripremni predškolski program.

S obzirom da se navodi da dete ima pet godine, zakonom nije propisana obaveznost pohađanja predškolske ustanove, pa samim tim Komisija nema osnova za odlaganje upisa. Za upis u predškolsku ustanovu deteta starosti do pet i po godina potrebno je da roditelj podnese zahtev za upis u predškolsku ustanovu.

Prilikom razmatranja zahteva roditelja treba voditi računa o tome koliko će dete biti staro u septembru mesecu, kada počinje nova radna godina za pohađanje pripremnog predškolskog program koji je obavezan.

Za učenika koji se u osnovnoj školi obrazovao po individualnom obrazovnom planu sa prilagođenim ishodima (IOP2), a koji je upisao srednju školu, nije neophodan ponovni izlazak na Komisiju. Na osnovu praćenja napredovanja učenika, Tim za inkluzivno obrazovanje srednje škole koju je učenik upisao procenjuje koja vrsta podrške je potrebna učeniku.

Značajnu pomoć prilikom prikupljanja podataka o detetu srednja škola može da dobije od osnovne škole koju je učenik pohađao. Pravilnik o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje. ("Sl. glasnik RS", br. 74/2018) članom 12. propisuje da u cilju pripreme ustanove i ostvarivanja kontinuiteta podrške, Tim za dodatnu podršku učeniku iz ustanove koju pohađa  učenik je u obavezi da najmanje tri meseca pre prelaska  učenika u drugu ustanovu uspostavi saradnju sa Timom ustanove u kojoj učenik nastavlja da stiče obrazovanje. Saradnja ustanova traje najmanje još tri meseca od trenutka uključivanja u drugu obrazovnu ustanovu. Na osnovu prikupljenih podataka i praćenja napredovanja učenika, Tim planira odgovarajuće mere podrške. Dešava da učeniku nije potreban IOP2 za sve nastavne predmete za koje je imao u osnovnoj školi ili obrnuto, ili da je potrebna još neka dodatna podrška.

U slučaju da je učeniku potrebna još neka vrsta podrške iz sistema obrazovanja, zdravlja i socijalne zaštite, ustanova ili roditelj podnose zahtev Komisiji koja vrši procenu i na osnovu toga donosi Mišljenje u kome se nalaze predložene mere.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018 - dr. zakon, 10/2019, 27/2018 - dr. zakon i 6/2020) u članu 136. stav 3. i stav 4. propisuje da: 

„Pedagoški asistent pruža pomoć i dodatnu podršku grupi dece i učenika u ustanovi, u skladu sa njihovim potrebama i pomoć zaposlenima u cilju unapređivanja njihovog rada. Pedagoški asistent u svom radu ostvaruje saradnju sa roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima, organima jedinice lokalne samouprave, nadležnim ustanovama, organizacijama i udruženjima.“

Pravinik o pedagoškom i andragoškom asistentu ("Sl. glasnik RS", br. 87/2019) bliže uređuje uslove za rad, stepen i vrstu obrazovanja i program obuke za pedagoškog i andragoškog asistenta, naglašavajući, između ostalog, saradnju koju pedagoški asistent ostvaruje sa roditeljima dece i učenika kojima je potrebna dodatna podrška, ako i da „zajedno sa drugim zaposlenima – nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima, kao i organima ustanove, direktorom i timovima, sarađuju sa nadležnim organima jedinice lokalne samouprave, organizacijama, ustanovama, službama i udruženjima“.

Zbog ovakve uloga pedagoškog asistenta i potrebe da neposredno sarađuje sa roditeljima dece i učenika iz osetljivih društvenih grupa, kao i sa relevantnim ustanovama i organizacijama na lokalu, očekuje se da će posao pedagoškog asistenta uspešnije obavljati kandidat koji je prepoznat u zajednici kao osoba koja deluje u korist ostvarivanja prava osoba iz osetljivih društvenih grupa i ima njihovo poverenje.

Iz ovog razloga, članom 155. stav 7. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da:

„U postupku izbora pedagoškog asistenta, odnosno andragoškog asistenta pribavlja se mišljenje nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.“

Dakle, uloga nadležnog organa jedinice samouprave je da kandidatu/kandidatima za koje smatra da će uspešno ostvariti saradnju sa roditeljima, institucijama i organizacijama u lokanoj zajednici, da pozitivno mišljenje u procesu konkurisanja za posao pedagoškog asistenta u obrazovnoj ustanovi.