Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Систематизацијом опстинске управе систематизовано је место инспектора за саобраћа којим се предвиђа поступање инспектора у циљу заштите локалних и некатегорисаних путева, као и улица у насељу. С тим у вези, потребно је мишљење у вези примене члана 108. Закона о јавним путевима у погледу надлежног инспектора јединице локане самоуправе који врши надзор над применом прописа којим се уређује заштита општинских путева и улица. С обзиром на то, да у члану 108. пише само надлежни инспектор, да ли је за поступање надлежан комунални инспектор који поступа по Закону о комуналним делатностима где се помиње одржавање путева као комунална делатност или пак саобраћајни инспектор који би поступао по Закону о јавним путевима и имао надлежности за примену члана 105. истог закона?
Чланом 2. став 2. Закона о комуналним делатностима („Сл. гласник РС“, бр. 88/11, 104/16 и 95/18) предвиђено је да се под комуналним делатностима подразумевају делатности од општег интереса, а у ставу 3. као једна од комуналних делатности наведено је и одржавање улица и путева (тачка 10)). Сагласно овом Закону, под одржавањем улица и путева у градовима и другим насељима подразумева се извођење радова којима се обезбеђује безбедно и несметано одвијање саобраћаја и чува и унапређује употребна вредност улица, путева, тргова, платоа и сл.
Чланом 7. Закона о јавним путевима („Сл. гласник РС“, бр. 41/18 и 95/18) прописано је да јединица локалне самоуправе уређује и обезбеђује обављање послова који се односе на изградњу, реконструкцију, одржавање, заштиту, коришћење, развој и управљање некатегорисаним путевима у насељу.
С обзиром на то да, се ради о систематизованом радном месту инспектора за чије поступање је предвиђена заштита локалних и некатегорисаним путева, као и улица у насељу, мишљења само да је за ово поступање надлежан комунални инспектор јер је одржавање путева комунална делатност и он може да буде надлежан за све комуналне делатности. Тада, комунални инспектор има права, обавезе и овлашћења сагласно члану 34. Закона о комуналним делатностима. Међутим, уколико постоји само саобраћајни инспектора, онда би он био надлежан за одржавање путева.
Када се спроводи интерни конкурс, а у управи нема службеника који би испуњавао услове као члан комисије у области за коју се попуњава радно место, да ли се такав члан комисије може именовати ван редова запослених у управи?
Из одредби члана 85. Закона о запосленима у АП и ЈЛС, који каже да конкурсну комисију за спровођење интерног конкурса именује службеник на положају који руководи органом аутономне покрајине, односно начелник управе, руководилац службе или организације, тако да конкурсну комисију обавезно чине непосредни руководилац организационе јединице у којој се попуњава радно место, службеник који је стручан у области за коју се попуњава радно место и службеник који обавља послове из области управљања људским ресурсима, закључује се да комисију морају чинити службеници те управе.
С обзиром на то, да је чланом 81. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе регулисан начин попуњавања извршилачких радних и то трајним премештајем, спровођењем интерног конкурса, преузимањем службеника или заснивањем радног односа након спроведеног јавног конкурса, да ли се ова законска одредба односи само и искључиво на једну јединицу локалне самоуправе и њена предузећа и установе или се она примењује и на попуњавања извршилачких радних места између две различите јединице локалне самоуправе (нпр. трајни премештај службеника из Градске управе једног града у Градску управу другог града или рецимо трајни премештај службеника из Градске управе једног града у јавно предузеће другог града)? На који начин се спроводи поступак трајног премештаја?
Сходно члану 81. Закона о запосленима у АП и ЈЛС извршилачко радно место се попуњава трајним премештајем, спровођењем интерног конкурса, преузимањем службеника или заснивањем радног односа након спроведеног јавног конкурса.
Даље, чланом 82. Је уређен редослед приликом попуњавања извршилачког радног места где се каже да ће предност имати премештај службеника, са напредовањем или без њега. Ако послодавац одлучи да радно место не попуни премештајем, спроводи се интерни конкурс. Ако интерни конкурс није успео, радно место може да се попуни преузимањем службеника од другог послодавца из члана 4. овог закона, односно из државног органа. Ако се радно место не попуни ни преузимањем службеника, обавезно се спроводи јавни конкурс. Ако ни јавни конкурс није успео, радно место се не попуњава, али послодавац може одлучити да се спроведе нови јавни конкурс.
Још један институт који је на располагању приликом попуњавања извршилачког радног места је интерни конкурс у складу са Законом о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору. У складу са чланом 18. поменутог Закона, у циљу ефикаснијег спровођења рационализације успоставља се интерно тржиште рада у јединици локалне самоуправе кога чине запослени у свим организационим облицима из члана 2. став 5. овог закона (запослени у органима јединице локалне самоуправе, јавним службама, јавним предузећима, правним лицима основаним од стране тих предузећа, привредним друштвима и другим организацијама које у систему локалне самоуправе имају обавезу пријављивања података о запосленима у Регистар, односно запослени чије се плате, односно зараде финансирају из буџета јединице локалне самоуправе). Попуњавање непопуњених радних места организациони облик може извршити спровођењем интерног конкурса за систем локалне самоуправе на који се могу пријавити запослени из свих организационих облика у систему локалне самоуправе.
Влада је Уредбом о интерном конкурсу ("Сл. гласник РС", бр. 17/2016) уредила поступак интерног конкурса за систем локалне самоуправе. Мишљење Министарства државне управе и локалне самоуправе је да се интерни конкурс у складу са Законом о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору може спровести након интерног конкурса у складу са Законом о запосленима у АП и ЈЛС.
Дакле, трајно се премештају службеници, са напредовањем или без њега, у оквиру истог органа. На интерном конкурсу (по Закону о запосленима у АП и ЈЛС) могу учествовати службеници запослени на неодређено време код послодавца који оглашава овај конкурс, док на интерном конкурсу у складу са Законом о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору могу учествовати запослени у свим организационим облицима те локалне самоуправе.
Преузимање, које представља факултативни начин попуњавања извршилачког радног места, може се спровести уколико је службеник запослен на неодређено време у аутономним покрајинама или јединицама локалне самоуправе, односно државним органима.
Да ли се службеник на положају, службеници и помоћници градоначелника запослени у Кабинету градоначелника, као и запослени у Служби интерне ревизије и буџетске контроле као посебне и самосталне организационе јединице које оснива градоначелник рачунају у укупан број запослених у Градској управи, у смислу Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору?
У складу са Законом о начину одређивање максималног броја запослених у јавном сектору, као и одлуком Владе Републике Србије о максималном броју запослених у јавном сектору укупан предвиђен број запослених на свим радним местима утврђеним у акту о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у организационом облику, мора да одговара броју запослених који је за тај организациони облик утврђен Одлуком Владе, односно Одлуком скупштине јединице локалне самоуправе.
Мишљење Министарства дрзавне управе и локалне самоуправе_максималан број.пдф
Да ли запослени у локалној самоуправи има право на јубиларну награду ако је остварио 10 година стажа у суду и локалној самоуправи и годину дана на пословима секретара месне заједнице?
У складу са чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС право на јубиларну награду остварују запослени у ЈЛС за навршених 10, 20 30, 35 или 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остварио право из радног односа.
С обзиром на то, да месна заједница није орган ЈЛС, већ облик месне самоуправе и као тавка посебно правно лице, радни стаж остварен у месној заједници не рачуна се у стаж за јубиларну награду у смислу одредби ПКУ за запослене у ЈЛС.
Ко је надлежан за тумечење и примену Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС?
У складу са чланом 80. Закона о државној управи органи државне управе дужни су да дају мишљења о примени одредаба закона и других општих аката, у року од 30 дана. Мишљења органа државне управе нису обавезујућа.
С обзиром да је Посебан колективни уговор за запослене у ЈЛС закључен између Владе Републике Србије, у чије име је колективни уговор потписао министар Министарства државне управе и локалне самоуправе, Сталне конференције градова и општина – Савеза градова и општина Србије, репрезентативног синдиката - Синдиката Управе Србије, тумачење одредби овог колективног уговора у надлежности је Министарства државне управе и локалне самоуправе.
Ваља споменути и да је у складу са чланом 76. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС формиран Одбор за праћење примене Уговора који има девет чланова – три члана која именује Влада, три члана која именују репрезентативни синдикат и три члана која именује Стална конференција градова и општина – Савез градова и општина Србије. Одбор је обавезан да најмање једном у три месеца разматра актуелна питања везана за:
- материјални и социјални положај запослених;
- међусобне односе репрезентативних синдиката и послодавца;
- потребу измена и допуна Уговора;
- праксу и мишљења у вези са применом Уговора.
Одбор сачињава записник о разматраним питањима из става 3. овог члана и доставља га потписницима уговора. Одбор заузима ставове о актуелним питањима која разматра и о томе обавештава учеснике.
Да ли је за инспектора животне средине потребно да лице има стечено образовање и радно искуство из области заштите животне средине или као дипломирани економиста може да обавља послове инспектора заштите животне средине, туристичког инспектора и инспектора за пореску контролу? Да ли је основано да једно лице буде распоређено на три радна места инспектора?
Чланом 68а. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано да се под радним искуством у струци у смислу одредаба овог закона подразумева се радно искуство на пословима у оквиру захтеване врсте и степена стручне спреме, односно образовања које се захтева за радно место чије послове службеник обавља.
Поред наведеног, чланом 46. Закона о инспекцијском надзору је прописано:
“Послове инспекцијског надзора надлежна инспекција врши преко инспектора.
Инспекцијски надзор може обављати лице које има стечено прописано образовање, радно искуство у струци, положен државни стручни испит и испит за инспектора и које испуњава друге услове прописане за рад у органима државне управе:
- у звању вишег саветника, самосталног саветника или саветника или одговарајућем звању инспектора утврђеном посебним прописом - за вођење поступка и изрицање управних мера у инспекцијском надзору;
- у звању млађег саветника, сарадника или млађег сарадника или одговарајућем звању инспектора утврђеном посебним прописом - за вођење поступка или предузимање радњи у инспекцијском надзору.
Инспектор је дужан да у свом раду користи функционални јединствени информациони систем”.
Инспекцијски надзор у конкретној области може да врши само оно лице, које поред осталих услова, има прописано образовање, у складу са одговарајућим законом. Уз то, не постоји могућност распоређивања на три радна места инспектора.
Да ли лице које има 18 година радног стажа у ЈЛС и које ради са ВИ степеном стручне спреме (звање млађи сарадник), а у међувремену је стекло диплому факултета-ВИИ степен, може да буде распоређен на радно место са звањем млађи саветник (у систематизацији постоји слободно радно место)? Да ли лице треба да буде на приправничком стажу у случају да му се призна стручна спрема?
Чланом 63. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано:
“У звању млађег саветника обављају се сложени послови који подразумевају примену утврђених метода рада, поступака или стручних техника унутар прецизно одређеног оквира деловања, уз редован надзор непосредног руководиоца и доношење одлука на основу постојеће праксе или општих и појединачних упутстава непосредног руководиоца. Послови захтевају способност решавања мањих техничких или процедуралних проблема.
За рад на пословима у звању млађег саветника службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код послодавца из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона”.
Напредовање на више извршилачко место је уређено одредбама члана 133е. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, који гласи:
“Руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему.
Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се".
Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар".
Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање.
Прекид у оцењивању услед одсутности са рада службеника не сматра се прекидом узастопности из ст. 1-3. овог члана”.
Потребно је напоменути да је, у складу са чланом 133ђ, непосредно више извршилачко радно место јесте оно чији се послови раде у непосредно вишем звању или у истом звању али на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице.
Дакле, службеник који је накнадно стекао високо образовање и има најмање пет година проведених у радном односу код послодавца може бити распоређен у звању млађег саветника уколико испуњава услове за рад на том радном месту и услове за напредовање из цитираног члана 133е Закона, као и под условом да је то радно место непосредно више извршилачко радно место у односу на радно место на ком је службеник радио до распоређивања.
Да ли запослени, који је засновао радни однос и има звање саветника, има право на исти коефицијент као што имају други саветници у ЈЛС на истом радном месту?
Што се тиче утврђивања плате запослених у ЈЛС, до почетка примене Закона о платама службеника и намештеника у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, настављају да се примењују постојећи прописи, односно Закон о платама у државним органима и јавним службама и Уредба о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима. Висина коефицијента и додатних коефицијената, као и увећања коефицијената, који су утврђени наведеном Уредбом, кореспондира са сложеношћу и одговорношћу послова који се обављају у одговарајућим звањима.
Чланом 62. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да се у звању саветника обављају сложени послови који су најчешће прецизно одређени и подразумевају примену утврђених метода рада, поступака или стручних техника са јасним оквиром самосталног деловања, уз повремени надзор непосредног руководиоца. Послови захтевају способност да се проблеми решавају без појединачних упутстава непосредног руководиоца и уз обраћање непосредном руководиоцу само кад је проблем сложен и захтева додатно знање и искуство. За рад на пословима у звању саветника службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и најмање три године радног искуства у струци.
Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима чланом 4. и 5. предвиђени су, између осталог, основни и додатни коефицијенти за свако звање. Додатно, овако утврђени коефицијенти могу се увећати у следећим случајевима (члан 5. став 2 Уредбе):
- именованом и постављеном лицу - највише до 30%;
- запосленом који координира најсложеније активности - највише до 10%, с тим да овај број запослених не може прећи 2% од укупног броја запослених;
- запосленом који руководи унутрашњом организационом јединицом - 10%;
- запосленом који ради на припреми и извршењу буџета или финансијског плана, вођењу пословних књига и састављању рачуноводствених извештаја - највише до 10%.
- запосленом на пословима комуналног полицајца - 10%;
- запосленом на пословима буџетске инспекције - највише до 10%;
- запосленом који ради на пословима инспекцијског теренског надзора у непосредном контакту са субјектима надзора - највише до 20%.
С обзиром да се за послове једног радног места у истом звању обављају послови исте сложености и одговорности, коефицијент се одређује у истој висини.
У питању је право на исплату јубиларне награде за запослене у ЈЛС по Посебном колективном уговору за запослене у ЈЛС. Наиме, Посебним колективним уговором о изменама Посебног колективног уговора за државне органе, измењен је члан 46. којим је, између осталог, прописано да „Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа“. Исто решење задржава и Посебни колективни уговору за запослене у ЈЛС („Сл. гласник РС“, број 38/2019): „Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа. Ради се о запосленом који 01. 09. 2019. године навршава 10 година рада проведених у радном односу у органима општине. Међутим, запослени има још две године проведене у радном односу у државном органу (суду). Да ли у тој ситуацији исплатити јубиларну награду за 10 година рада проведених у радном односу у органима општине, или том запосленом "бежи" право на јубиларну награду за 10 година јер има 12 година проведених у радном односу у државном органу и органу општине? Запослени није ни код једног послодавца остварио право на јубиларну награду за 10 година.
Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.
Запослени има право на јубиларну новчану награду у години у којој навршава прописани број година рада у радном односу у државном органу, органу АП и ЈЛС, која се по правилу исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права.
У питању је запослени који 15 година ради на пословима комуналног инспектора у звању сарадника. Пре неколико месеци је завршио факултет и стекао звање млађег саветника. Да ли може исто лице одмах да постане саветник јер је 15 година обављало наведене послове, односно шта подразумева радно искуство у струци?
У складу са чланом 62. Закона о запосленима у АП и ЈЛС у звању саветника обављају се сложени послови који су најчешће прецизно одређени и подразумевају примену утврђених метода рада, поступака или стручних техника са јасним оквиром самосталног деловања, уз повремени надзор непосредног руководиоца. Послови захтевају способност да се проблеми решавају без појединачних упутстава непосредног руководиоца и уз обраћање непосредном руководиоцу само кад је проблем сложен и захтева додатно знање и искуство. За рад на пословима у звању саветника службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и најмање три године радног искуства у струци.
Даље је чланом 68а. предвиђено да се под радним искуством у струци у смислу одредаба овог закона подразумева радно искуство на пословима у оквиру захтеване врсте и степена стручне спреме, односно образовања које се захтева за радно место чије послове службеник обавља.
С обзиром на наведено, распоређивање на радно место у звању саветника биће могуће када лице испуни услове за обављање послова у том звању.
За конкретну ситуацију, од значаја су и одребе члана 133е. у коме се каже да руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему. Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се". Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар". Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање. Прекид у оцењивању услед одсутности са рада службеника не сматра се прекидом узастопности из ст. 1-3. овог члана”.
Да ли је за спровођење програма приправника по локалном акционом плану за запошљавање општине/града неопходно расписати јавни оглас за пријем приправника или приправнике одређује Национална служба за запошљавање?
Чланом 70. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локане самоуправе је прописано:
"Радни однос може се засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време):
1) ради замене одсутног запосленог до његовог повратка;
2) због привремено повећаног обима посла, који постојећи број запослених не може да изврши, најдуже на шест месеци у току једне календарске године;
3) на радним местима у кабинету изабраног лица у органу аутономне покрајине, најдуже док траје дужност тог изабраног лица;
4) на радним местима у кабинету градоначелника града Београда, председника Скупштине града Београда, најдуже док траје дужност тих лица;
5) на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, најдуже док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету);
6) ради учешћа у припреми или реализацији одређеног пројекта, најдуже до завршетка пројекта;
7) ради обуке приправника, за време трајања приправничког стажа;
8) ради замене службеника који је постављен за вршиоца дужности, док траје његова дужност;
9) ради замене службеника коме мирује радни однос због обављања приправничког стажа".
Радни однос на одређено време заснива се без обавезе спровођења интерног или јавног конкурса, изузев радног односа на одређено време ради обуке приправника који се заснива након спроведеног јавног конкурса, у складу са овим законом и ако је потреба запошљавања приказана у кадровском плану.
Радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време, изузев приправнику, кад положи државни стручни испит.
Сходно члану 76. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локане самоуправе, број приправника чији се пријем планира мора да буде исказан у кадровском плану.
Кадровски план састоји се од приказа броја запослених према радним местима и звањима, броја запослених са радним односом на неодређено време који су потребни у години за коју се доноси Кадровски план, број приправника чији се пријем планира и број запослених чији се пријем у радни однос на одређено време планира у кабинету изабраног лица у органу аутономне покрајине као и у кабинету градоначелника, председника општине, односно председника градске општине или због повећања обима посла.
На основу члана 94. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локане самоуправе јавни конкурс се спроводи ради попуњавања радних места службеника и намештеника, као и за пријем приправника.
На основу члана 101. Закона, пре расписивања јавног конкурса за попуну извршилачких радних места и за пријем приправника, службеник на положају који руководи органом аутономне покрајине, односно начелник управе, руководилац службе или организације својим решењем образује конкурсну комисију од три члана.
Конкурсну комисију обавезно чине непосредни руководилац организационе јединице у којој се попуњава радно место, односно прима приправник и службеник који обавља послове из области управљања људским ресурсима.
Чланом 125. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локане самоуправе одређено је да ја приправник лице које послодавац прима у радни однос на одређено време ради оспособљавања за самосталан рад у струци, односно самостално обављање посла.
Послодавац може засновати радни однос са приправником уколико постоји слободно радно место у складу са Кадровским планом и уколико лице са којим заснива такав радни однос има образовање које је прописано као услов за рад на том радном месту.
Сходно члану 126. Закона, својство приправника може стећи лице које није било у радном односу, као и лице које је провело на раду време краће од времена утврђеног за приправнички стаж с тим степеном образовања.
Време проведено у радном односу, односно на раду ван радног односа, код другог послодавца не урачунава се у приправнички стаж уколико послови које је то лице обављало не одговарају степену и врсти стручне спреме за који се приправнички стаж спроводи.
Приправник заснива радни однос на одређено време, после спроведеног јавног конкурса.
Изузетно од става 3. овог члана, ако је након спроведеног јавног конкурса за обављање приправничког стажа примљено лице које је службеник у радном односу на неодређено време код послодавца, службеник се распоређује на радно место на којем се обавља приправнички стаж у статусу приправника, до окончања трајања приправничког стажа.
Службенику из става 4. овог члана, за време обављања приправничког стажа мирују права и обавезе из радног односа у органу, служби или организацији у којем је засновао радни однос на неодређено време.
Чланом 11. Уредбе о спровођењу интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места у аутономним покрајинама и јединицама локане самоуправе прописано је да се јавни конкурс спроводи ради попуњавања радних места службеника и намештеника, као и за пријем приправника.
Чланом 12. Уредбе је предвиђено да јавни конкурс за попуњавање извршилачког радног места службеника и намештеника, као и за пријем приправника, оглашава орган аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и градске општине, у којој се попуњава радно место.
Сходно одредбама Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локане самоуправе и Уредбе о спровођењу интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места у аутономним покрајинама и јединицама локане самоуправе јавни конкурс пријем приправника, оглашава орган јединице локалне самоуправе и градске општине, у којој се попуњава радно место.