Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли нотар/јавни бележник има право да од странке која продаје некретнину тражи уверење о измиреном порезу на непокретност, односно да ли је измирење пореза на имовину услов за продају непокретности регулисано неком законском одредбом?
Према одредби члана 4. став 1. Закона о промету непокретности, уговор о промету непокретности закључује се у облику јавнобележнички потврђене (солемнизоване) исправе.
Купопродаја непокретности је правни посао који је регулисан уговором о купопродаји непокретности чија форма и садржина су прописани Законом о облигационим односима и Законом о промету непокретности.
Уговором се могу утврдити и обавезе продавца да, приликом изласка из поседа некретнине, мора исплатити све трошкове који су до тог момента ишли на терет предметне непокретности – струја, вода, грејање и друго. Може се захтевати и да продавац купцу о овоме пружи јасан доказ, а из разлога да нови власник и корисник услуга не би дошао у незавидан положај.
Настанак пореске обавезе код купопродаје непокретности прописан је чланом 10. став 7. Закона о порезима на имовину. Обвезник пореза на имовину уређен је Законом и нема основа да се мења вољом уговорних страна, па је до момента продаје непокретности порески обвезник продавац и обавеза се до дана преноса права својине на непокретности правним послом утврђивала, а тако ће се и наплаћивати од продавца - пореског обвезника.
Сходно наведеном, сматрамо да јавни бележник може захтевати уверење о измиреном порезу уколико је то елемент уговора о закључењу правног посла, само у смислу да нови власник (купац) располаже доказима да су обавезе које терете предметну непокретност измирене.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли може да се објави шаблон обавештења/подсетника пореском обвезнику о стању дугованог пореза?
Према члану 71. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, подсетник се може послати пореском обвезнику пре доспелости пореске обавезе, да пореску обавезу плати о доспелости, односно да доспелу, а неплаћену обавезу са каматом, плати у року од пет дана од дана достављања подсетника за доспелу пореску обавезу.
Подсетник се може послати писаним или електронским путем, СМС поруком или на други начин о чему се у зависности од начина подсећања пореског обвезника саставља и службена белешка.
С обзиром да није прописана форма подсетника, као ни начин подсећања, сматрамо да свака локална пореска администрација има могућност да на најоптималнији начин подсети пореске обвезнике на плаћање пореских обавеза.
Погледај/преузми:
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли порески обвезник плаћа комуналну таксу за сваку халу посебно или не, уколико он у склопу комплекса има више хала где обавља делатност, а и огранци су регистровани на истој адреси?
Законом о финансирању локалне самоуправе прописано је плаћање локалне комуналне таксе за истицање фирме на пословном простору (фирмарина). У члану 16. овог закона наведено је да је фирма, у смислу овог закона, сваки истакнути назив или име које упућује на то да правно или физичко лице обавља одређену делатност. Ако се на једном пословном објекту налази више истакнутих фирми истог обвезника, такса се плаћа само за једну фирму.
Значи, закон ограничава истицање фирме на једном пословном објекту, односно да се плаћа једна фирмарина ако је на једном објекту истакнуто више назива фирми.
За утврђивање фирмарине први услов је да је фирма заиста и истакнута, што обвезник сам пријављује или се утврђује увиђајем на лицу места, о чему службено лице сачињава записник.
Поред испуњења законом прописаних услова за плаћање фирмарине (висина годишњег прихода, разврставање и делатност), води се рачуна и о напред наведеном, да се за један пословни објекат може утврдити само једна фирмарина. Ако обвезник делатност обавља у више пословних објеката (без обзира да ли они чине комплекс или не), тада се може утврдити фирмарина за сваки објекат посебно, али само под условом да је на сваком објекту заиста и извршено истицање фирме, о чему мора постојати или поднета пријава од стране обвезника или доказ прибављен службеним путем - записник о увиђају.
Огранак, у складу са Законом о привредним друштвима нема својство правног лица, и сходно томе, према одредбама члана 16. Закона о финансирању локалне самоуправе, не може бити обвезник таксе за истицање фирме у пословном простору. С обзиром да је у Закону о привредним друштвима, у члану 567. прописано да је огранак издвојени организациони део привредног друштва преко кога друштво обавља делатност у складу са законом и да огранак у правном промету иступа у име и за рачун привредног друштва, као и да је чланом 16. Закона о финансирању локалне самоуправе прописано да је фирма, у смислу тог закона, сваки истакнути назив или име које упућује на то да правно или физичко лице обавља одређену делатност, обвезник таксе на истицање фирме на пословном простору огранка је привредно друштво оснивач огранка.
Сходно наведеном, обвезник таксе за истицање фирме на пословном простору може бити само домаће привредно друштво - оснивач огранка.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Порески обвезник - правно лице XX д.о.о је доставило захтев за прекњижавање уплата са рачуна приход од закупа - 742152 на рачун - боравишна такса 714552. Вођење аналитике оба рачуна није у надлежности локалне пореске администрације. Обвезник је на захтеву уписао позиве на број свог предузећа, али увидом у извод Управе за трезор стоји погрешан ПИБ. Да ли локална пореска администрација може да изврши прекњижавање средстава том предузећу, ако је дао изјаву да је у налогу за уплату грешком уписао погрешан ПИБ?
Чланом 28. Правилника о условима и начину вођења рачуна за уплату јавних прихода и распоред средстава са тих рачуна ("Сл. гласник РС", бр. 16/16 … 19/2021), прописано је:
„Повраћај више или погрешно уплаћених јавних прихода обвезника, врши Управа за трезор на терет рачуна за уплату јавних прихода, у складу са чланом 60. Закона о буџетском систему ("Службени гласник РС", бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - исправка, 108/13, 142/14, 68/15 - др. закон и 103/15).
Повраћај јавних прихода из става 1. овог члана, Управа за трезор врши на основу решења Пореске управе, локалне пореске администрације, односно другог акта надлежног органа.
За све више или погрешно уплаћене јавне приходе обвезника, за које у колони 8 Прилога 1 није уписана реч: "ПУ" или "ЛПА", односно за које аналитику уплата не води Пореска управа или локална пореска администрација, надлежни орган по чијем налогу је извршено плаћање издаје потврду обвезнику да средства нису, односно неће бити искоришћена по својој намени. Обвезник доставља оригинал потврду, оригинал налога за уплату или извод - као доказ о извршеној уплати, и захтев за повраћај више или погрешно уплаћеног јавног прихода Пореској управи - надлежној филијали, односно локалној пореској администрацији.
На основу наведене документације Пореска управа - надлежна филијала, односно локална пореска администрација доноси решење за повраћај више или погрешно уплаћених јавних прихода, и исто доставља Управи за трезор на извршење.“
Сходно наведеном, порески обвезник, правно лице XX д.о.о, уз захтев за прекњижавање мора у свему да поступи по наведеном члану Правилника, дакле да уз захтев за прекњижавање поднесе потребну документацију. За поступање по захтеву порески орган мора да поседује комплетну документацију, а кључан документ за поступање ЛПА је потврда да средства нису и неће бити искоришћена по својој намени и да се средства могу вратити односно прекњижити.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Порески обвезник је био у репрограму пореског дуга, али му је услед непоштовања истог укинуто право на одложено плаћање пореских обавеза и донето му је решење о укидању. Порески обвезник је на сопствену иницијативу поднео захтев за репрограм пореског дуга, а коме није претходила добијена опомена од стране пореског органа. Да ли се након доношења решења о укидању репрограма, одмах доноси решење о принудној наплати (репрограм је био без средстава обезбеђења) или се прво пореском обвезнику шаље опомена? Да ли се у конкретном случају, дужник обавештава и принудно му се наплаћују само дуговања - која су ушла у репрограм или укупна дуговања - аконтације које су у међувремену доспеле за наплату?
У споразуму, односно у решењу о одлагању плаћања дугованог пореза обавезно се уноси упозорење пореском дужнику да ће, ако одложени дуг не плаћа у роковима из споразума, односно решења, или уколико у периоду за који је одложено плаћање дугованог пореза не измири текућу обавезу, осим у случају ако је поднео захтев за одлагање плаћања те текуће обавезе, надлежни порески орган по службеној дужности поништити споразум, односно укинути решење и одмах приступити наплати, која ће се, водећи рачуна о ефикасности наплате, наплатити из датог средства обезбеђења, односно у поступку принудне наплате пореског дуга, сагласно одредбама члана 74. став 7. Закона о пореском поступку и пореској администрацији.
Ако се доспели, а неплаћени порески дуг наплаћује из средства обезбеђења наплате, не доноси се решење о принудној наплати, већ се само обавештава порески обвезник да ће се приступити принудној наплати доспелог, а неплаћеног пореског дуга из датих средстава обезбеђења наплате у складу са законом.
За пореске дужнике којима је одобрено одлагање плаћања дугованог пореза за које према Закону о пореском поступку и пореској администрацији не треба захтевати средство обезбеђења нити испуњење услова из Уредбе о ближим условима за одлагање плаћања пореског дуга у складу са чланом 74. став 6. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, у решењу о одлагању плаћања дугованог пореза обавезно се уноси упозорење пореском дужнику да ће, ако одложени дуг не плаћа у роковима из решења, или уколико у периоду за који је одложено плаћање дугованог пореза не измири текућу обавезу, осим у случају ако је поднео захтев за одлагање плаћања те текуће обавезе, надлежни порески орган по службеној дужности укинути решење и доспели, а неплаћени порески дуг наплатити у поступку принудне наплате над обвезником, сагласно одредбама члана 74. став 9. Закона о пореском поступку и пореској администрацији. Принудна наплата се спроводи из предмета принудне наплате прописаних чланом 84. Закона о пореском поступку и пореској администрацији.
Према наведеном, након доношења решења о укидању решења о одлагању плаћања дугованог пореза доноси се обавештење, као порески акт којим се порески обвезник обавештава о даљем току поступка наплате. Без обзира да ли је донето решење о одлагању плаћања дугованог пореза на рате са средством обезбеђења или без средства обезбеђења, након доношења решења о укидању решења о одлагању плаћања не доноси се опомена, већ се обавештењем порески обвезник обавештава да ће се отпочети поступак принудне наплате у складу са законом.
Када су питању порески обвезници из члана 74. става 6. ZPPPA, правилно би било да се у поступку принудне наплате прво наплати дуг који је био у поступку одлагања, а да се затим изда опомена за дуг који је настао након периода за који је било одобрено одлагање плаћања, дакле доспеле неплаћене обавезе .
Уколико се у поступку принудне наплате (једним решењем) наплаћују обавезе које су биле у поступку одлагања плаћања и доспеле текуће обавезе, сматрамо да порески орган може да изда опомену за доспеле текуће обавезе, а да се у образложењу решења о принудној наплати детаљно, по периодима, образложи дуг који се наплаћује, а узимајући у обзир да је и решењем о укидању решења о одлагању плаћања пореском обвезнику остављена могућност жалбе и да је то решење постало коначно.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Локална пореска администрација се у току доношења решења принудне наплате (блокада рачуна) за физичка лица сусрела са неколико проблема. Порески обвезник има више рачуна у више различитих банака. Решења о блокади су урађена за сваки рачун појединачно, и истовремено је послато пословним банкама информација о блокади. У конкретној ситуацији, десило се да је прва банка одмах скинула износ из решења и блокирала рачун, а да порески орган није стигао да пошаље дописе осталим банкама и обавести их да не би дошло до дупле блокаде, односно да не скидају исти износ са рачуна пореског обвезника који се води код њих. Порески орган је међувремену послао дописе осталим банкама, о обустави поступка принудне наплате, али поједине банке су већ скинуле износе дуга, а дуг је намирен. Како да поступа порески орган у конкретној ситуацији, да ли у том случају оставити обвезнике у претплати? На који начин проверити која банка је од свих пословних банака, којима су послата решења о принудној наплати за истог обвезника скинула износ дуга и извршила блокаду? Шта радити у случају када пословне банке нити блокирају, нити скидају износе дуга, нити обавештавају порески орган о поступку блокаде?
Када се спроводи поступак принудне наплате из средстава на текућем рачуну пореског обвезника - физичког лица, након добијања података од НБС у којим пословним банкама порески дужник има отворене рачуне, потребно је наведеним пословним банкама обратити се захтевом за доставу податке о стању на рачунима, динарским и девизним, као и подацима о променама на истим у последњих 6. месеци, а позивајући се на одредбе члана 74. став 4. тачка 5) Закона о платним услугама.
Након достављања података од стране пословних банака и анализом података утврђује се у којој пословној банци ће се извршити принудна наплата за предметни дуг и доставља јој се решење. Према наведеном, ако се утврди да су приливи у једној банци довољни за наплату дуговања или је већ стање средстава на рачуну такво да се може одмах наплатити, доставља се решење само тој банци. Принудна наплата се врши у оној мери у којој се покрива дуговани износ пореза и споредних пореских давања, а у складу са чланом 81. Закона о пореском поступку и пореској администрацији.
Уколико је решење о принудној наплати послато у више банака, а наплаћен је дуг по решењу о принудној наплати, банкама се не достављају дописи о обустави поступка принудне наплате, већ решења о обустави поступка принудне наплате у складу са чланом 80. ZPPPA.
Која банка је извршила решење и „скинула“ средства са рачуна физичког лица на рачун јавног прихода може се утврдити увидом у извод, при чему може се десити да ће све банке поступити по пријему решења о принудној наплати, уколико на рачуну има средстава, и из тог разлога значајна је претходна анализа расположивих података, а поступак се мора свакодневно пратити.
У вези питања шта се ради у случају кад пословне банке нити блокирају, нити скидају износе , нити обавештавају порески орган о поступку извршења решења, упућујемо на примену одредби члана 95. став 7. ZPPPA, у коме је прописано, да ради обезбеђења наплате пореза и споредних пореских давања после почетка поступка принудне наплате из новчаних средстава са рачуна пореског обвезника установљава се привремена мера обезбеђења наплате потраживања. Обезбеђење наплате потраживања у принудној наплати из новчаних средстава – је забрана отуђења, оптерећења и располагања средствима из других прихода на текућем рачуну пореског обвезника, и садржи налог банци да под датумом и тачним временом пријема решења изврши ову привремену меру у складу са одредбама закона којим се уређује платни промет, а који се односи на принудну наплату са рачуна клијента, као и да одмах обустави измирење новчаних обавеза које обвезник над којим се спроводи поступак принудне наплате има према трећим лицима, и по другом основу у складу са законом, осим за плаћања која су изузета законом.
Дакле, достављањем решења о принудној наплати банка установљава привремену меру на рачуну пореског обвезника, тако да средства која буду стигла на рачун искористиће се за наплату пореског дуга по решењу, а не за друге намене. Уколико се решење не спроводи , дописом је потребно обратити се банци, и уколико је потребно за утврђивање тачног стања, поново затражити промет на предметном рачуну, што би могло и да послужи као доказ за примену одредби члана 96а, став 9. ZPPPA, односно да се порески дуг може наплатити са рачуна банке, ако се утврди да је банка поступала супротно налозима из решења, као разлоге неизвршавања решења.
У складу са чланом 10. ZPPPA уређује се поступак повраћаја више или погрешно плаћеног пореза и споредних пореских давања. Сходно наведеном, сматрамо да не би требало оставити средства на рачунима која су неосновано наплаћена (претплата), а о чему је потребна и сагласност пореског обвезника.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Порески обвезник - правно лице има већи износ пореског дуга према ЈЛС (углавном по основу накнаде за коришћење грађевинског земљишта), а који (дуг) није застарео, с обзиром да је био у поступку принудне наплате, одлагања, а вођен је и поступак пред Управним судом. ЈЛС има удео у акцијама у том предузећу и то износу од 80%. За дуг према ЈЛС, према стању у евиденцији локалне пореске администрације, дужник ће поднети захтев Влади РС за конверзију у складу са чланом 67. став 4. тачка 3 Закона о пореском поступку и пореској администрацији. Да ли је могуће покренути овај поступак, односно да ли је могућа конверзија потраживања ЈЛС, као повериоца, у удео у капиталу, по конверзији, у предузећу у коме већ има удео у акцијама?
Сходно члану 67. став 4. тачка 3 пореска обавеза се може намирити конверзијом потраживања по основу пореза у трајни улог Републике у капиталу пореског обвезника, на начин и по условима које пропише Влада Републике Србије.
Даном намирења пореске обавезе путем конверзије пореског потраживања у трајни улог у капиталу пореског обвезника сматра се дан када је Влада донела акт о конверзији у складу са чланом 68. ZPPPA.
Узимајући у обзир одредбе члана 146. Закона о привредним друштвима, којим је прописано повећање основног капитала претварањем (конверзијом) потраживања према друштву у основни капитал, одредбе члана 67. ZPPPA, као и одредбе члана 2а ZPPPA којим је прописано да се овај закон примењује и на изворне јавне приходе јединице локалне самоуправе, која те приходе утврђује, наплаћује и контролише у јавноправном односу, као и на споредна пореска давања по тим основама, укључујући и изворне јавне приходе које јединице локалне самоуправе утврђују, наплаћују и контролишу у поступцима у којима доносе пореске управне акте, као и друге акте у управном поступку, сматрамо да би најцелисходније било да упутите захтев за мишљење Министарству финансија, Сектору за фискални систем, у вези примене законског оквира за вашу конкретну порескоправну ситуацију.
Погледај/преузми:
Мишљење Министарства финансија.пдф које се односи на намирење пореске обавезе путем конверзије
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли раскид Уговора о раду, запосленог и исплатиоца зараде, производи последице на правну судбину решења о принудној наплати новчаних средстава са рачуна пореског дужника - исплатиоца зараде?
Предмети принудне наплате прописани су чланом 84. Закона о пореском поступку и пореској администрацији , и то:
Наплата пореза и споредних пореских давања, у поступку принудне наплате, спроводи се на:
1) новчаним средствима пореског обвезника;
2) новчаним потраживањима пореског обвезника;
2а) заради, односно накнади зараде, односно пензији, као и на другим врстама прихода на текућим рачунима физичких лица, у делу који није изузет од извршења према закону којим се уређује извршење и обезбеђење;
3) неновчаним потраживањима и другим правима пореског обвезника;
4) готовом новцу и хартијама од вредности;
4а) штедним улозима;
5) покретним стварима;
6) непокретностима.
Принудна наплата из новчаних потраживања, прописана је чланом 96. ZPPPA, на следећи начин:
Принудна наплата из новчаних потраживања пореског обвезника извршава се на основу решења из члана 92. став 2. овог закона.
Решењем из става 1. овог члана налаже се дужнику пореског обвезника да свој дуг намири уплатом на уплатни рачун јавних прихода по доспелости потраживања.
Ако дужник из става 2.овог члана не изврши плаћање, по доспелости, Пореска управа врши принудну наплату из новчаних средстава са рачуна дужника пореског обвезника, у складу са чланом 95. овог закона.
Одредбе члана 96а ZPPPA прописују и принудну наплату пореза и споредних пореских давања из зараде, накнаде зараде, односно пензије, као и на другим врстама прихода на текућим рачунима пореског обвезника и извршава се на основу решења из члана 92. став 2. овог закона.
Решењем из става 1. овог члана одређује се заплена на одређеном делу зараде, накнаде зараде, односно пензије, и налаже исплатиоцу ових прихода да приликом сваке исплате тих прихода, почев од прве наредне исплате од пријема решења из става 1. овог члана, па све до потпуне наплате пореза и споредних пореских давања, врши обуставу на заради, накнади зараде, односно пензији и уплату обустављеног износа на прописани уплатни рачун јавних прихода.
Исплатилац зараде, накнаде зараде, односно пензије, је дужан да поступа по налогу из решења из става 2. овог члана.
Исплатилац зараде, накнаде зараде, односно пензије, је дужан да обавести надлежни порески орган о променама од утицаја на извршење решења из става 2. овог члана, најкасније у року од пет дана од дана настанка промене.
Ако исплатилац зараде, накнаде зараде, односно пензије, не обустави и не уплати износ зараде, накнаде зараде, односно пензије, на коме се спроводи принудна наплата, на прописани уплатни рачун јавних прихода, у року из става 2. овог члана, Пореска управа врши принудну наплату из новчаних средстава са рачуна исплатиоца, у складу са чланом 95. овог закона.
Одредбе члана 79. ZPPPA уређују прекид поступка принудне наплате, на следећи начин:
Поступак принудне наплате прекида се:
1) ако Пореска управа покрене стечајни поступак против пореског обвезника у смислу члана 112. овог закона;
2) ако Пореска управа одобри одлагање плаћања пореза из члана 73., односно члана 74б овог закона;
3) ако се утврди постојање грешке код обрачуна пореске обавезе која има за резултат нижи порез, до исправке утврђивања;
4) у случају из члана 147. ст. 2. и 6. овог закона.
Поступак принудне наплате може се прекинути ако, по истеку рока из члана 71. став 2. овог закона, порески обвезник поднесе захтев за одлагање наплате, под условима из члана 73. , односно члана 74б овог закона.
У случају из ст. 1. и 2. овог члана, Пореска управа доноси закључак о прекиду поступка принудне наплате, који се доставља и организацији која спроводи принудну наплату са рачуна.
Прекид из ст. 1. и 2. овог члана не утиче на заложно право, ни на увећање пореског дуга.
Обустава поступка принудне наплате, уређена је чланом 80. ZPPPA, на следећи начин:
Поступак принудне наплате обуставља се:
1) ако је пореска обавеза поништена;
2) ако порески обвезник накнадно плати дуговану обавезу, укључујући настале трошкове и износ увећања пореског дуга.
У случају из става 1. овог члана заложно право престаје, у складу са овим законом, мере уновчавања се укидају и имовина враћа пореском обвезнику.
У случају из става 1. овог члана Пореска управа издаје решење о обустави поступка принудне наплате, које се доставља и организацији која спроводи принудну наплату са рачуна.
У конкретном случају сматрамо да је правилно поступљено када је због неизвршења решења од стране исплатиоца зараде, донето решење о принудној наплати из новчаних средстава са рачуна исплатиоца, сагласно одредбама члана 95. ZPPPA.
Решење о принудној наплати из новчаних средстава пореског обвезника производи правно дејство од дана достављања организацији надлежној за принудну наплату до дана намирења обавезе, односно дана поништења решења у складу са чланом 95. став 6. ZPPPA.
Узимајући у обзир да је решење о принудној наплати са рачуна исплатиоца, коначно, правоснажно и извршно и да сагласно наведеном законодавном оквиру нема услова ни за прекид ни за обуставу поступка принудне наплате, решење које је достављено на извршење Народној банци Србије ће се и извршавати са рачуна послодавца (сада бившег). Сходно томе, раскид уговора о раду након достављања решења о принудној наплати на извршење није чињеница која може да утиче на прекид поступка принудне наплате.
Против правоснажних и коначних решења дозвољени су посебни случајеви уклањања и мењања решења, који су прописани у складу са члановима 175-185. Законом о општем управном поступку.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Порески обвезник у свом власништву поседује два објекта за становање и то на истој адреси (кућа и летња кухиња, две куће и слично). Да ли порески обвезник може да оствари право на порески кредит на оба објекта, а који се налазе на истој адреси? Да ли су објекти - купатило, кухиња или било која друга просторија у објекту који није примарни за становање услов за ослобађање пореза на тај објекат или ни у једном случају није правилно пореског обвезника ослободити плаћања на други објекат на истој адреси?
Према члану 13. Закона о порезу на имовину, право на умањење утврђеног пореза на имовину остварује обвезник пореза на имовину на права на згради или стану у којем станује што подразумева да, према евиденцијама које (сагласно прописима о личној карти, односно пребивалишту) воде надлежни органи, нема пребивалиште на другој адреси.
Ако се на истој адреси налази више стамбених објеката за које је обвезник пореза на имовину исто физичко лице, то лице право на порески кредит − умањење утврђеног пореза, може остварити за један од тих објеката и то онај у коме обвезник станује.
Погледај/преузми:
Мишљење Министарства финансија 4/2015.пдф (страна 55 под тачком 7в)
Мишљење Министарства финансија 2/2016.пдф (страна 132 под тачком 3б)
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли се може објаснити и објавити модел заложне изјаве у поступку уписа хипотеке као средства обезбеђења плаћања?
Поред сачињавања и потписивања записника о усаглашавању стања дуга са пореским обвезником на одређени дан, са којим се тражи одлагање плаћања дугованог пореза, локална пореска администрација је у обавези да јавном бележнику достави и обавештење у форми дописа којим се јавни бележник обавештава да се као средство обезбеђења наплате дугованог пореза прихвата хипотека на конкретној непокретности, износ укупног дуга који се обезбеђује и број рата на који се одлаже плаћање дугованог пореза.
Одредбама члана 22. став 1. Законом о поступку уписа у катастар непокретности и водова, јавни бележник по службеној дужности доставља Служби за катастар непокретности исправу која представља правни основ за упис промене у катастру у року од 24 часа од тренутка састављања, потврђивања, односно оверавања јавно бележничке исправе у складу са чланом 23. истог закона. У поступку одлагања плаћања дугованог пореза то је „заложна изјава“.
Сходно наведеном, локална пореска администрација након достављања обавештења за јавног бележника о прихватању понуђеног средства обезбеђења (хипотеке на непокретности пореског обвезника или јемца који је власник имовине) не подноси захтев за упис хипотеке Служби за катастар непокретности, јер се иста уписује достављањем јавнобележничког записа, чији је саставни део „заложна изјава“ од стране јавног бележника, РГЗ Катастру непокретности, по службеној дужности.
Према наведеном, залажну изјаву, сачињава јавни бележник и саставни је део јавнобележничког записа.
Препис листа непокретности, након уписане хипотеке по основу одлагања плаћања дугованог пореза, је доказ који се обезбеђује у списима предмета или од пореског обвезника или по службеној дужности увидом и штампањем листа непокретности из података РГЗ, преко е- шалтера.
Погледај/преузми:
Пример обавештења које се уз записник о усаглашавању доставља јавном бележнику..доц
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Пореском обвезнику је утврђена обавеза пореза на имовину за период 2015-2020. година на основу података из Катастра непокретности, стамбено-пословна зграда (посебни делови зграде су станови и пословни простори-локали). У изводу из листа непокретности је за наведене непокретности уписано следеће: „Начин утврђивања кор.пов.: из употребне дозволе, Врста терета: Забележба, грађевинска или употребна дозвола су издате у поступку легализације и Република Србија не гарантује за стабилност и сугорност објекта. Датум уписа: јун 2012.“ Порески обвезник је поднео захтев за поништењем решења наводећи да су поједини станови и локали неусловни, без прикључка на струју и слично, и да пореска обавеза није ни настала пре 2019. године. Да ли је могуће поништити решење којим је утврђена пореска обавеза из наведених разлога, имајући у виду да је издата употребна дозвола? Каква су искуства са употребним дозволама издатим у процесу легализације, без провере условности односно са забележбом у листу непокретности да Република Србија не гарантује за стабилност и сигурност објекта. На који начин утврдити порез за објекат који није завршен, није прикључен на мреже комуналне инфраструктуре, није извршена завршна обрада зидова и подова, а издата је употребна дозвола у поступку легализације?
Настанак пореске обавезе уређен је чланом 10. Закона о порезима на имовину који прописује да обавеза по основу пореза на имовину настаје најранијим од следећих дана: даном стицања права на које се порез на имовину плаћа у складу са чланом 2. став 1. и чланом 2а овог закона, даном успостављања државине кад се порез плаћа на државину, даном почетка коришћења, даном оспособљавања, даном издавања употребне дозволе, односно даном омогућавања коришћења имовине на други начин” (члан 10. став 1. Закона о порезу на имовину).
Законом о легализацији објекта (Сл. гласник РС број 95/13, 117/2014), у складу са чланом 4. под легализацијом се подразумева накнадно издавање грађевинске и употребне дозволе за објекат, односно део објекта који је изграђен, односно реконструисан или дограђен без грађевинске дозволе, односно који се користи без употребне дозволе.
Ако зграда има употребну дозволу, то значи да је она изграђена по прописима, да поседује опрему која је проверена и функционална, као и да поседује све сагласности надлежних органа да су грађевински радови, водовод и канализација, електроинсталације и све остало изведени на дозвољен начин и прошли су сва неопходна тестирања.
Законом није прописано да се код настанка пореске обавезе у случају да постоји употребна дозвола, проверава како је она издата, који услови су испуњени и слично, у поступку је важно да употребна дозвола као документ постоји.
Према одредбама Закона о озакоњењу објекта (Сл. гласник Рс број: 96/2015…81/2020-одлука УС) прописано је да даном правноснажности решења о озакоњењу стичу услови за упис права својине у јавној књизи о евиденцији непокретности и правима на њима, односно за одговарајући упис у катастар водова, које се по службеној дужности доставља органу надлежном за послове државног премера и катастра, у року од три дана од дана правноснажности решења о озакоњењу (члан 36. Закона о озакоњењу објеката). Настанак пореске обавезе одређује се у сваком конкретном случају применом одредби члана 10. Закона о порезима на имовину.
Поништавање решења уређено је Законом о општем управном поступку у складу са одредбама члана 183. и није у надлежности првостепеног органа , осим уколико се решење поништава у поступку по жалби, у складу са чланом 163. ЗУП.
Решења о утврђивању обавезе су правоснажна и коначна и као таква могу се мењати (поништавати и укидати) само применом одредби Закона о општем управном поступку, и то у складу са члановима 175-185.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли се за сторнирање неосновано утврђених пореских обавеза примењује члан 176. Закона о општем управном поступку - понављање поступка или члан 23. став 1. тачка 3 Закона о пореском поступку и пореској администрацији? У конкретном случају, порески обвезник је преминуо, међутим није благовремено одјављен у пореском књиговодству.
Појам странке у пореском поступку уређен је члановима 10 - 14. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, као и одребама чланова 44 - 55. Закона о општем управном поступку.
Понављање поступка је посебан случај уклањања и мењања решења и уређен је члановима 176 - 182. Закона о општем управном поступку и односи се на коначна решења на које странка више не може да изјави жалбу. Није предвиђено да се понављањем поступка у конкретној управној (пореској) ствари исправљају учињени пропусти.
Одредбе члана 23. ZPPPA уређују „престанак пореске обавезе“, дакле доспеле обавезе која је основано утврђена пореском обвезнику.
Смрћу пореског обвезника престаје његова пореска обавеза. Пореску обавезу преминулог лица испуњавају наследници, у оквиру вредности наслеђене имовине и у сразмери са уделом појединог наследника, у моменту прихватања наследства.
Испуњење пореске обавезе у случају смрти физичког лица уређена је одредбама члана 22. ZPPPA.
Сви поступци у односу на преминуло физичко лице се обустављају даном смрти у складу са чланом 45. Закона о општем управном поступку. Пореска акта која су донета након смрти пореског обвезника (који даном смрти губи својство пореског обвезника), донета су неосновано и потребно је у пореском рачуноводству сторнирати неосновано утврђене обавезе по донетим решењима.
Сторно неоснованих задужења на умрло лице, треба извршити не по захтеву његовог наследника, већ по службеној дужности јер тај обвезник не постоји од дана смрти и даном смрти он је престао да буде порески обвезник, не постоји предмет опорезивања.
Поред тога за дуг преминулог лица, по основу обавеза које се односе на период до дана смрти (ако тај дуг постоји), потребно је размотрити питање евентуалне апсолутне застарелости.
Пренос салда дуга са умрлог лица на наследника врши се за дугове за које није наступила апсолутна застарелост (по службеној дужности), а ако се наследник позове на релативну застарелост тада се тај дуг преноси на наследника у висини вредности наслеђене имовине. Престанак по поднетом захтеву утврђује се на име наследника, као пореског обвезника.
Сходно наведеном, порез се не може утврђивати и плаћати на умрло лице. У прилогу пример форме решења о сторнирању неосновано утврђених задужења.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.