Питања и одговори

Законом о финансирању локалне самоуправе и посебном одлуком о локалним комуналним таксама, коју доноси скупштина јединице локалне самоуправе, уређено је плаћање локалних комуналних такси на територији јединице локалне самоуправе.
Чланом 11. Закона о финансирању локалне самоуправе прописано је да скупштина јединице локалне самоуправе може уводити локалне комуналне таксе за коришћење, права, предмета и услуга.

У складу са чланом 12. Закона о финансирању локалне самоуправе, обвезник локалне комуналне таксе јесте корисник права, предмета и услуга за чије је коришћење прописано плаћање локалне комуналне таксе, а члан 13. прописује да таксена обавеза настаје даном почетка коришћења права, предмета или услуге за чије је коришћење прописано плаћање локалне комуналне таксе и таксена обавеза траје док траје коришћење права, предмета или услуге.

Чланом 16. Закона о финансирању локалне самоуправе прописано је да фирма, у смислу овог закона, јесте сваки истакнути назив или име које упућује на то да правно или физичко лице обавља одређену делатност. Ако се на једном пословном објекту налази више истакнутих фирми истог обвезника, такса се плаћа само за једну фирму. За сваку фирму истакнуту ван пословног објекта плаћа се такса за сваку истакнуту фирму.

Одлуком скупштине јединице локалне самоуправе утврђују се износи локалне комуналне таксе за истицање фирме на пословном простору и може бити прописано да се утврђују зависно од:

• регистроване претежне делатности обвезника, односно делатности коју обвезник обавља, предвиђене Законом о финансирању локалне самоуправе и Уредбом о класификацији делатности,
• величине правног лица,
• дела територије, односно зоне у којој се делатност обавља,
• техничко-употребне карактеристике објекта у коме се обавља делатност.

Одлуком скупштине јединице локалне самоуправе уређују се и олакшице, рокови и начин плаћања локалне комуналне таксе за истицање фирме на
пословном простору.

Чланом 15а Закона о финансирању локалне самоуправе прописано је који обвезници не плаћају фирмарину, као и који су највиши износи фирмарине
за одређене категорије обвезника, у зависности од врсте делатности и величине правног лица, у смислу Закона о рачуноводству.

Ставом 1. члана 15а прописано је да предузетници и правна лица која су према закону којим се уређује рачуноводство разврстана у мала правна лица (осим предузетника и правних лица која обављају делатности: банкарства; осигурања имовине и лица; производње и трговине нафтом и дериватима нафте; производње и трговине на велико дуванским производима; производње цемента; поштанских, мобилних и телефонских услуга; електропривреде; казина, коцкарница, кладионица, бинго сала и пружања коцкарских услуга и ноћних барова и дискотека), а имају годишњи приход до 50.000.000 динара, не плаћају локалну комуналну таксу за истицање фирме на пословном простору (у даљем тексту: фирмарина).

Према члану 15а став 4. Закона о финансирању локалне самоуправе, правна лица која су према закону којим се уређује рачуноводство разврстана у велика, средња и мала правна лица, у смислу закона којим се уређује рачуноводство и предузетници, а обављају делатности банкарства, осигурања имовине и лица, производње и трговине нафтом и дериватима нафте, производње и трговине на велико дуванским производима, производње цемента, поштанских, мобилних и телефонских услуга, електропривреде, казина, коцкарница, кладионица, бинго сала и пружања коцкарских услуга и ноћних барова и дискотека, фирмарину плаћају на годишњем нивоу највише до десет просечних зарада.

У наведеном члану Закона о финансирању локалне самоуправе нису побројана микро правна лица, јер је ова категорија правних лица уведена
у Закон о рачуноводству касније, при чему се одредбе Закона о финансирању локалне самоуправе нису мењале након тога. То је чињеница
коју обвезник превасходно истиче у жалби.

У вези могућности утврђивања фирмарине за микро правна лица, у прилогу је Мишљење Министарства финансија из 2014. године, у коме је наведено да се и микро правним лицима може утврђивати фирмарина и у одговору на жалбу може се позвати на ово Мишљење које је обавезујуће за поступање ЛПА, у складу са чланом 11. Закона о пореском поступку и пореској администрацији.

Услов за утврђивање фирмарине и микро правним лицима је да у одлуци скупштине јединице локалне самоуправе буде прописан износ фирмарине и за микро правна лица, у складу са наведеним мишљењем.

Навод обвезника у жалби да одлука ЈЛС мора бити у складу са законом није од утицаја на решавање предметне жалбе, већ се по том питању може покренути оцена уставности саме одлуке. ЛПА има обавезу да поступи по одлуци коју је усвојила скупштина ЈЛС. У вези навода жалбе под редним бројем 5, који се односе на процену пореске основице методом парификације или методом унакрсне процене, потребно је у поступку по жалби констатовати да се исти не односе на утврђивање фирмарине, већ се основица утврђује на основу поднете пријаве и расположивих података за предметног обвезника, као и применом елемената прописаних Законом и одлуком ЈЛС.

Правно лице које је поднело жалбу обавља делатност производња електричне енергије, које спада у групу делатности "електропривреда", па у том смислу мишљења смо да се износ фирмарине може прописати до 10 просечних зарада.

У поступку по жалби може се истаћи и позивати се на текстуални део Одлуке, у ком су побројана и микро правна лица.

Напомињемо да је услов за плаћање фирмарине и то да је фирма заиста и истакнута, што значи да у списима предмета треба да се има или пријава обвезника или записник о увиђају са лица места којим се то доказује. Иако обвезник то не оспорава, битно је знати да је и то услов за плаћање фирмарине.

Мисљење Министарства финансија_микро правна лица.пдф

На основу члана 2. Уредбе о критеријумима за одређивање активности које утичу на животну средину према степену негативног утицаја на животну средину који настаје обављањем активности, износима накнада (“Сл. гласник РС”, број 86/2019 и 89/2019) одређени су критеријуми за одређивање негативног утицаја активности које утичу на животну средину правних лица и предузетника утврђују се у оквиру претежне делатности коју обавља обвезник накнаде.

Под претежном делатношћу, у смислу ове уредбе, сматра се она делатност која је регистрована код Агенције за привредне регистре као и делатност чијим је обављањем правно лице и предузетник остварио највише прихода у години која претходи години за коју се врши утврђивање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине.

Према степену негативног утицаја на животну средину активности правних лица и предузетника деле се према делатности на оне које имају:

1) велики утицај на животну средину;

2) средњи утицај на животну средину;

3) мали утицај на животну средину.

Делатности су разврстане према критеријумима из Прилога који је саставни део Уредбе.

У случају да једно правно лице или предузетник обавља активност на територији више јединица локалне самоуправе, накнаду за заштиту и унапређивање животне средине, обрачунату у складу са чланом 3. Уредбе плаћа тако што се укупан износ тако обрачунате накнаде дели укупним бројем јединица локалне самоуправе на чијој територији обавља претежну делатност.

Разврставање правних лица и предузетника на велика правна лица, средња правна лица, мала и микро правна лица у смислу ове уредбе врши се сходно закону којим се уређује рачуноводство. Износ накнаде у смислу ове уредбе утврђује се за календарску годину.

Износ накнаде за заштиту и унапређивање животне средине за правна лица и предузетнике чија активност у оквиру делатности има мали негативан утицај на животну средину износи за:

1) велика правна лица 500.000,00 динара;

2) средња правна лица 125.000,00 динара;

3) мала правна лица 50.000 динара;

4) микро правна лица и предузетника 5.000,00 динара.

Делатност удружења на основу ове Уредбе и Прилога који је његов саставни део, спада у делатности које имају мали утицај на животну средину. У самом Прилогу налазе се разврстани под СЕКТОР С - Остале услужне делатности, шифра делатности 94 - делатност Удружења.

Саветујемо да удружења грађана пре подношења пореске пријаве електронским путем посредством портала ЛПА, провере у Прилогу Уредбе да ли је обухваћена шифра делатности за коју су регистровани, те уколико је то случај – да изврше подношење пријаве.

На основу поднетих пријава, а пре израде решења, уколико постоје одређене дилеме и посебности за специфичне случајеве, ЛПА може од Министарства надлежног за заштиту животне средине затражити званично мишљење и тумачење.

Обвезник накнаде за заштиту и унапређивање животне средине у складу са чланом 134. Закона о накнадама за коришћење јавних добара је:

правно лице и предузетник које обавља одређене активности које утичу на животну средину, односно физичко лице које утиче на животну средину;

власник теретних возила, односно лица која обављају транспорт нафте и нафтних деривата, односно сировина, производа и полупроизвода хемијских и других опасних материја из индустрије или за индустрију на територији ЈЛС са статусом угрожене животне средине на подручју од значаја за Републику Србију.

У складу са чланом 138. став 1. Закона, обвезник накнаде за заштиту и унапређивање животне средине из члана 134. став 1. овог закона, дужан је да поднесе пријаву са подацима од значаја за утврђивање накнаде органу јединице локалне самоуправе у чијој су надлежности утврђивање, контрола и наплата јавних прихода до 31. јула сваке године за коју се утврђује накнада.

У случају да једно правно лице или предузетник обавља активност на територији више јединица локалне самоуправе, накнаду за заштиту и унапређивање животне средине, обрачунату у складу са чланом 3. Уредбе о критеријумима за одређивање активности које утичу на животну средину према степену негативног утицаја на животну средину који настаје обављањем активности, износима накнада (“Сл. гласник РС”, бр. 86/19 и 89/19) – плаћа тако што се укупан износ тако обрачунате накнаде дели укупним бројем јединица локалне самоуправе на чијој територији обавља претежну делатност.

Чланом 2. Уредбе прописани су критеријуми за одређивање негативног утицаја активности које утичу на животну средину правних лица и предузетника и утврђују се у оквиру претежне делатности коју обавља обвезник накнаде. Под претежном делатношћу, у смислу ове Уредбе, сматра се она делатност која је регистрована код Агенције за привредне регистре као и делатност чијим је обављањем правно лице и предузетник остварио највише прихода у години која претходи години за коју се врши утврђивање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине.

Стручна служба СКГО указује да је разматрање у истом смислу било, поред осталог, предмет коресподенције града Београда и министарства надлежног за животну средину и да су ова разматрања посредством СКГО, пренета свим ЈЛС у оквиру релевантних Мрежа. Са друге стране, у сарадњи са локалним самоуправама, СКГО и даље уочава да се поступање по овом питању разликује, те је један од закључака да је у даљем раду на предметним прописима (пре свега, Закону и Уредби) потребно ово питање прецизније уредити (посебно у смислу формулисања/уређивања поступања код новооснованог правног лица у погледу ограничења од 0,4% оствареног прихода у претходној години у складу са чланом 137. Закона – будући да лице није ни постојало у претходној години).

С тим у вези, у наставку износимо два главна усмерења у поступању по ово питању:

• према становишту министарства надлежног за животну средину, у случају да је обвезник основан у току периода за који се врши утврђивање накнаде, подноси се пријава органу надлежном за утврђивање накнаде (и то свим ЛПА на чијим територијама се обавља делатност), с обзиром да су ти подаци од утицаја на утврђивање накнаде. У вези са овим, министарство је изнело став да се накнада за одговарајућу календарску годину утврђује сразмерно периоду обављања активности које су од утицаја на животну средину. Приликом попуњавања пријаве обвезник накнаде попуњава и податак о почетку обављања делатности (датум) што је од значаја за доношење решења о утврђивању накнаде. У овом случају, претпоставка је да се за референтни приход у претходној години посматра износ “0 РСД” (није га било, правно лице није обављало делатност) и у односу на то, утврђује накнада.
• Други правац поступања уочен код ЈЛС јесте да се опредељују да се за новоосноване обвезнике не утврђује накнада, тј. преовладава став да не постоји довољан и прецизан правни основ за утврђивање накнаде у било ком износу. Ово стога што ће правно лице које је основано 2020. године – разврставање имати тек по завршном рачуну за 2020. годину (у току 2021. године), али оно неће имати приход из претходне године (у односу на који накнада не може бити већа од 0,4%). Даљи разлог за овакав став је тај што, уколико би се таквим обвезницима утврдила накнада на пун износ прописан Уредбом, они би били у неповољнијем положају од обвезника који имају приход чијих 0,4% је мање од прописаног износа накнаде, а што би последично могло да доведе до жалби на решења и плаћања трошкова.

У прилогу је и документација  која може бити значајна и за нека друга питања и вези са предметном накнадом.

ЗАХТЕВ за мисљење Министарство ЗС.пдф

ОДГОВОР на Захтев за мисљење.пдф

Законом о финансирању политичких активности („Службени гласник РС“, бр. 43/2011, 123/2014 и 88/2019) уређени су извори и начин финансирања, евиденција и контрола финансирања политичких активности политичких странака, коалиција и група грађана, односно политичких субјеката.

Чланом 16. овог закона, прописано је да се средства из јавних извора која се обезбеђују за финансирање редовног рада политичких субјеката чији су кандидати изабрани за народне посланике, посланике, односно одборнике одређују на нивоу од 0,105% пореских прихода буџета Републике Србије, пореских прихода буџета аутономне покрајине, односно пореских прихода буџета јединице локалне самоуправе.

Дакле, висина средстава за редован рад политичких странака које се финансирају из буџета јединице локалне самоуправе, одређује се на нивоу од 0,105% планираних пореских прихода буџета ЈЛС за годину за коју се буџет доноси (приходи планирани на групи конта 71 – Порези, односно у овом случају у одлуци о буџету ЈЛС за 2020. годину. Овако утврђен износ средстава се у буџету јединице локалне самоуправе планира на расходној страни на економској класификацији 481- Дотације невладиним организацијама. 

У складу са одредбама члана 17. овог закона, расподела средстава за финансирање редовног рада политичких партија врши се политичким субјектима који су освојили мандате у представничким телима сразмерно броју гласова, обрачунатих тако што се број гласова до 5% важећих гласова свих бирача који су гласали множи коефицијентом 1,5, а број гласова преко 5% важећих гласова свих бирача који су гласали множи коефицијентом 1.

Политичком субјекту који је на изборима наступао као коалиција средства се деле према коалиционом споразуму.

Сразмерни део припадајућих средстава, надлежни орган јединице локалне самоуправе преноси политичким субјектима сваког месеца, до десетог дана у месецу за претходни месец.

Изборна комисија ЈЛС доноси Извештај о спроведеним изборима за одборнике ЈЛС који, између осталог, садржи број гласова и мандата који су освојиле поједине листе. На основу наведеног извештаја, надлежна финансијска служба врши обрачун расподеле средстава на начин предвиђен чланом 17. Закона о финансирању политичких активности, односно сразмерно броју гласова. Дакле, за исплату је довољан извештај Изборне комисије и обрачун финансијске службе (не доноси се посебно решење за расподелу средстава), на основу којег се средства преносе политичким субјектима сваког месеца, до десетог дана у месецу за претходни месец.    

Изменама и допунама Закона о избору народних посланика и Закона о локалним изборима, дошло је до промене која се односи на цензус, према којој у расподели мандата учествују све изборне листе које су добиле најмање 3% гласова бирача, уместо минималних 5% предвиђених у претходном законском решењу.

Међутим, како одредбе члана 17. Закона о финансирању политичких активности нису мењане, приликом обрачуна расподеле средстава за основицу се узима број гласова политичког субјекта, тако што се број гласова до 5% важећих гласова свих бирача који су гласали множи коефицијентом 1,5, а број гласова преко 5% коефицијентом 1. 

У наставку је дат пример начина расподеле средстава за финансирање редовног рада политичких субјеката након спроведених избора у складу са тренутно важећим чланом 17. Закона о финансирању политичких активности.

Пример обрачуна расподеле средстава за редован рад политичких субјеката:

У ЈЛС одржани су избори. Број укупних гласача је 35.000. На изборима је учествовало пет политичких странака.

Странка 1 је освојила 13.100 гласова

Странка 2 је освојила 15.250 гласова

Странка 3 је освојила 4.750 гласова

Странка 4 је освојила 1.000 гласова

Странка 5 је освојила 900 гласова

Обрачун испод прописаног цензуса је: 35.000 и 5% = 1.900 гласача.

Обрачун изнад прописаног цензуса је: 35.000 – 1.900 = 33.100 гласача.

Прва три политичка субјекта прелазе цензус од 5%, а четврти и пети су испод цензуса.

Основица за обрачун расподеле средстава утврђује се тако што се узима број гласова до 5% гласача и множи коефицијентом 1,5 (1.900 x 1,5 = 2.850), а важећи број гласова изнад 5% множи се коефицијентом 1 (33.100 x 1 = 33.100). На тај начин се добије основица од 35.950 гласова.

Укупно планирани порески приходи буџета ЈЛС износе 2.815.000.000,00 динара. Износ за расподелу буџетских средстава на политичке субјекте који су прошли цензус утврђује се тако што се планирани порески приходи (приходи планирани на групи конта 71-Порези), множе са 0,105% (2.815.000,00 x 0,105%) и добије се укупан годишњи износ средстава од 2.955.750,00 динара (средства планирана на расходној страни на апропријацији намењеној за финансирање рада политичких партија и на економској класификацији 481-Дотације невладиним организацијама).

Распоред средстава врши се на основу односа укупног броја гласова оних који су прешли 5% и укупног броја гласова испод 5% и за утврђени индекс се увећава број гласова сваког политичког субјекта који је прешао 5%.

Однос оних који су прешли 5% у односу на укупан број (основицу за обрачун расподеле средстава) је:  33.100 : 35.950 = 92,07%

Однос оних који нису прешли 5% у односу на укупан број (основицу за обрачун расподеле средстава) је: 2.850 : 35.950 = 7,93%

Број гласова оних који су прешли 5% повећавају се сразмерно за: 7,93 : 92,07 = 8,613%

Припадајући износ средстава за сваку странку која је изнад цензуса прописаног чланом 17. Закона о финансирању политичких активности, утврђује се множењем броја прерачунатих гласова са износом средстава по једном гласу. Износ средстава по једном гласу утврђује се тако што се укупно планирани износ средстава за финансирање редовног рада политичких субјеката подели са укупним бројем прерачунатих гласова (2.955.750,00 : 35.950 = 82,2183 дин/прерачунатом гласу).

Законом о накнадама за коришћење јавних добара прописано је шта се сматра коришћењем јавне површине. Чланом 239. прописано је да је највиши износ накнаде за коришћење јавне површине прописан у Прилогу 12. овог закона. Критеријуми за прописивање висине накнада су: време коришћења простора, зона у којој се налази простор који се користи, уколико је зона утврђена актом јединице локалне самоуправе, као и техничко-употребне карактеристике објекта, уколико се јавна површина користи за постављање објеката. Даље је прописано да се актом скупштине јединице локалне самоуправе утврђује висина накнаде у складу са ст. 1. и 2. овог члана, олакшице, начин достављања и садржај података о коришћењу јавне површине надлежном органу који утврђује обавезу плаћања накнаде.
То значи да је одлуком скупштине јединице локалне самоуправе којом се уређује плаћање накнада за коришћење јавне површине, уређено и на основу којих података локална пореска администрација утврђује накнаду.

Напомињемо да су од 1. јануара 2019. године, када је почео да се примењује Закон о накнадама за коришћење јавних добара, престале да важе одредбе Закона о финансирању локалне самоуправе којима се прописује утврђивање локалних комуналних такси за коришћење јавних површина.

Поступак давања на коришћење јавне површине за одређене намене, план постављања привремених објеката, локације које се дају на коришћење за одређене намене, ближе услове и критеријуме за одабир корисника утврђује јединица локалне самоуправе својим актом.

Да би се утврђивање накнаде за коришћење јавних површина у складу са Законом о накнадама за коришћење јавних добара и Одлуком о накнадама за коришћење јавних површина за територију општине Нови Бечеј, вршило по актима који су издати пре доношења овог закона, потребно је проверити да ли се та акта могу применити и на утврђивање накнаде, односно да ли су усклађени са критеријумима прописаним одлуком о накнадама.

Одлуком о накнадама за коришћење јавних површина за територију општине Нови Бечеј треба да буде уређено који подаци се достављају надлежној локалној пореској администрацији за утврђивање накнаде, тако да организациона јединица која се бави достављањем података треба да се изјасни да ли су њихова акта која су издата раније и по којима је извршено заузеће јавне површине и даље на снази и да ли садрже све елементе од значаја за утврђивање накнаде.

Питање да ли се Урбанистичко-технички услови морају усагласити са Програмом постављања и уклањања мањих монтажних објеката привременог карактера, односи се на организациону јединицу која је надлежна за издавање тих услова и израду Програма и не спада у делокруг локалне пореске администрације. Локална пореска администрација има обавезу да по добијеним подацима изврши утврђивање накнаде, при чему одлуком мора бити дефинисано који подаци им се достављају.

Код утврђивања накнаде на основу примљених података о коришћењу јавне површине и применом критеријума прописаних чланом 240. Закона о накнадама за коришћење јавних добара (према површини коришћеног простора, сразмерно времену коришћења тог простора или према техничко-употребним карактеристикама објекта), локална пореска администрација примењује цене које су прописане одлуком о накнадама за пореску годину.

Да би физичко лице које је са МЗ склопило уговор о давању на коришћење тада неизграђеног грађевинског земљишта ради изградње породичног стамбеног објекта могло слободно да располаже објектом, али и земљиштем испод објекта на којем је тренутно уписано право коришћења МЗ, и право својине ЈЛС потребно је да се покрене одговарајући поступак уписа права својине на земљишту.

На поменуту ситуацију, обзиром да се ради о земљишту које је данас изграђено грађевинско земљиште примењују се одговарајуће одредбе Закона о планирању и изградњи („Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон и 9/2020).

Наиме, чланом 102. став 3.  Закона о планирању и изградњи прописано је да:

“Право својине на катастарској парцели уписује се у корист лица које је уписано као власник објекта, односно објеката који се налазе на тој парцели, односно у власништву лица које је уписано као носилац права коришћења на катастарској парцели на неизграђеном грађевинском земљишту, осим за лица чији је положај уређен законом којим се уређује претварање права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду.”

Обзиром да се у овом конкретном случају ради о земљишту које је додељено ради изградње још 1984. године и да је оно данас изграђено грађевинско земљиште са изграђеном стамбеном зградом у власништву физичког лица потребно је да физичко лице поднесе захтев надлежном катастру (Служба за катастар непокретности на територији ваше ЈЛС) за упис права својине, по члану 102. Закона.

Ова ситуација, према елементима који су наведени у питању односи се на поступак претварања изграђеног грађевинског земљишта без накнаде пред службом за катастар.

Да је којим случајем ово земљиште додељено ради изградње и да је и данас неизграђено грађевинско земљиште примењивале би се одредбе Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду, што овде није случај.

Приликом попуњавања електронског НЕП ЈС обрасца путем софтвера Регистар јединствене евиденције непокретности у јавној својини, подаци исправе о својини (број документа, назив документа и датум) су обавезни подаци међутим, прилагање скенираног обрасца није обавезано. Пожељно је ипак да се приложи а и корисно, јер ће приложени документ тако увек бити доступан. 

У сваком случају, може се приложити извод са јавног приступа катастра непокретности у (.пдф) формату с тим да се у том случају и у називу документа наведе да је у питању извод из катастра непокретности.

Почетак поступка принудне наплате пореза и споредних пореских давања прописан је одредбама члана 77. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, у случајевима када порески обвезник није измирио обавезе по основу јавних прихода и споредних пореских давања у року из члана 71. став 2. Закона о пореском поступку и пореској администрацији. Чланом 71. став 2.  оставља се могућност пореском обвезнику који у целости или делимично није о доспелости измирио дуг по основу јавних прихода, односно споредна пореска давања да у року од пет дана од дана пријема опомене измири своја дуговања са обрачунатом каматом од дана издавања опомене до дана уплате обавеза наведених у опомени.

Уредно достављеном опоменом за доспели неплаћени порез и споредна пореска давања даје се могућност пореском обвезнику да у законом прописаном року измири дуговани порез као и  да са надлежном ЛПА усагласи стања ако се не слаже а износом дугованог пореза из опомене.

Уколико се порески обвезник не појави са примедбама на стање дугованог пореза из опомене или  уколико не измири предметни порез, сматра се да се порески обвезник сложио са износом дугованог пореза у опомени и да је дуг неспорно утврђен и да су се стекли услови за почетак принудне наплате.

С друге стране обавеза је пореског органа да у пореском рачуноводству има тачна и ажурна стања по основу изворних јавних прихода за које је дата опомена пореском обвезнику као и да по службеној дужности води рачуна о апсолутној застарелости.

Пореска управа почиње поступак принудне наплате пореза, односно споредних пореских давања, доношењем решења о принудној наплати.

Обвезник може истаћи захтев за утврђивање застарелости у било којој фази пореског поступка, при чему се о застарелости одлучује пореским управним актом посматрајући стање на картицама пореског обвезника у пореском рачуноводству на дан достављања захтева о престанку пореске обавезе по основу застарелости.

Приликом утврђивања права на застарелост за наплату пореског дуга мора се имати у виду да се сваком уплатом прво намирују најстарија дуговања и то према прописаном редоследу намирења (чл. 70. ZPPPA).

Закон о пореском поступку и пореској администрацији није оставио могућност избора на која дуговања и које пореске обавезе ће се односити појединачна уплата пореског обвезника, већ је јасно и прецизно дефинисао редослед намирења пореских обавеза приликом уплате.

У конкретном случају то значи, ако је након започетог поступка принудне наплате обвезник доставио захтев за престанак пореске  обавезе по основу застарелости, захтев ћете размотрити и одлучити узимајући у обзир и уплате које су се десиле у поступку принудне наплате, до дана подношења захтева.

Поступак наплате је део пореског поступка који се односи на администрирање јавних приходе. Дакле, након утврђивања јавних прихода, врши се њихова наплата /редовна или принудна/. Почетку поступка принудне наплате претходи издавање и уредно достављање опомене за доспели неплаћени порез и споредна пореска давања (чл.71. став 2. ZPPPA). Члан 77. ZPPPA дефинише почетак поступка принудне наплате, дакле ако порески обвезник не плати порез, односно споредно пореско давање у износу И року из опомене или уколико порески обвезник достави захтев за одлагање плаћања дугованог пореза на рате док се не одлучи о захтеву (чл.77. став 6 ZPPPA), почиње поступак принудне наплате доношењем решења.

Према наведеном, покретању поступка принудне наплате не претходи сачињавање “записника о вођењу поступка”.

Обзиром да се ситуација односи на поступак који се пред првостепеним органом води од 2016. године и где је решењем другостепеног органа поништено првостепено решење и поступак враћен на поновни поступак и одлучивање потребно је пре самог доношења одлуке проверити какав је налог дат другостепеним решењем, односно који су били разлози за поништај.

Према одредбама Закона о општем управном поступку код доношења новог решења првостепени орган је у обавези да поступи сагласно ставовима из решења другостепеног органа.

Када је у питању умањење тржишне вредности неизграђеног грађевинском земљишта из члана 7. Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду, односно да ли се у трошак прибављања урачунавају и трошкови ранијих корисника, неопходно је узети у обзир одредбе овог прописа који је последњим изменама и допунама предвидео нека умањења и по овом основу.

Тако, члан 5. Закона о изменама и допунама Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду, који је сада члан 7. став 1. Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду, гласи:

“Висина накнаде за конверзију, без обзира где се непокретност налази, умањује се када лице из члана 1. став 2. (субјект конверзије уз накнаду) овог закона достави извештај вештака економске или грађевинске струке, са списка овлашћених судских вештака, којим се утврђује да су то лице и/или ранији корисници, односно његови правни претходници на том земљишту имали трошкове прибављања права коришћења на катастарској парцели за коју је поднет захтев за конверзију (трошкови експропријације, административног преноса, трошкови ремедијације, трошкови ревитализације, расељавања, финансирања израде планске документације, и други стварни трошкови).”

Ове одредбе Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду односе се на захтеве који су поднети након ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду (Закон објављен 4. фебруара у Сл. гласнику број 9).

За све друге захтеве који су поднети до тог датума примењује се самостални члан Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду (члан 11.) којим је прописано да ће се поступци започети до дана ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту, уз накнаду окончати према прописима који су важили у тренутку подношења захтева.

Обзиром да се у овом конкретном случају ради о захтеву који је поднет 2016. године, мишљења смо да се умањење по основу трошкова прибављања неке непокретности, а који трошкови нису трошкови подносиоца захтева, већ трошкови ранијег корисника, не може вршити, већ се морају применити само основи умањења из Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту ("Службени гласник РС, број 64/15).

Поступајући првостепени орган има могућност да провери да ли постоји неки други основ за умањење тржишне цене грађевинског земљишта, али само из Закона који је важио у тренутку подношења захтева.

Према одредбама члана 2. Закона о порезима на имовину, порез се плаћа на непокретности које се налазе на територији Републике Србије, и то на: 1) право својине, односно право својине на земљишту површине преко 10 ари; 2) право закупа, односно коришћења, стана или куће за становање, конституисано у корист физичког лица; 3) право коришћења грађевинског земљишта површине преко 10 ари, у складу са законом којим се уређује правни режим грађевинског земљишта.

Непокретностима, у смислу овог Закона сматрају се: 1) земљиште, и то: грађевинско, пољопривредно, шумско и друго; 2) стамбене, пословне и друге зграде, станови, пословне просторије, гараже и други (надземни и подземни) грађевински објекти, односно њихови делови (у даљем тексту: објекти).

Обвезник пореза на имовину је правно и физичко лице (које води, односно које не води пословне књиге), које је на непокретности на територији Републике Србије ималац права, корисник или држалац, из члана 2. став 1. овог закона на које се порез на имовину плаћа у складу са чланом 2. и 2а овог закона.

У складу са чланом 5. овог закона, основица пореза на имовину за непокретност пореског обвезника који не води пословне књиге је вредност непокретности утврђена у складу са овим законом.

Према одредбама члана 6. вредност непокретности из члана 5. овог закона утврђује се применом следећих елемената: 1) корисна површина; 2) просечна цена квадратног метра (у даљем тексту: просечна цена) одговарајућих непокретности у зони у којој се налази непокретност.

Корисна површина је: 1) за земљиште – његова укупна површина, укључујући површину под објектом; 2) за објекат – збир подних површина између унутрашњих страна ободних зидова објекта.

Према томе, када је предмет опорезивања порезом на имовину, право својине на земљишту површине преко 10 ари, реч је о површини земљишта које представља физичку целину, независно од врсте земљишта (грађевинско, пољопривредно, шумско и друго) и да ли земљиште као физичку целину чини једна или више катастарских парцела, односно њихових делова или броја пореских обвезника на земљишту које је предмет опорезивања (предмет опорезивања опредељује површина земљишта преко 10 ари, а не број пореских обвезника за то земљиште). 

Ако је порески обвезник власник земљишта, који чине катастарске парцеле које појединачно имају површину мању од 10 ари, а међусобно се граниче, у том случају предметне катастарске парцеле представљају посебну физичку целину, не сабира се њихова површина у различитим јединицама локалне самоуправе или зонама, и при томе предмет опорезивања на имовину је само земљиште површине преко 10 ари.

С обзиром да је изменама планског акта дошло до промене намене поменутог земљишта где је предметна парцела из режима пољопривредног земљишта прешла у режим грађевинског земљишта, мишљења смо да су се стекли услови за упис јавне својине општине, сагласно члану 102. Закона о планирању и изградњи. 

Пре подношења захтева неопходно је да општина, уколико катастар не спроведе промену по службеној дужности, поднесе захтев за промену намене, након чега се стичу услови за примену члана 102. Закона о планирању и изградњи.

Према одредбама Закона о планирању и изградњи надлежни катастар спроводи упис јавне својине ЈЛС на изграђеном и неизграђеном грађевинском земљишту по службеној дужности.

Уколико катастар не одради свој део посла по службеној дужности, одмах након евидентирања промене намене предметне парцеле у катастру, предлажемо да се поднесе захтев за упис права јавне својине.

Одредбама члана 43а Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС („Сл. гласник РС“, бр. 38/19 и 55/20) предвиђено је да запослени има право на накнаду плате у висини од 100% основне плате за месец у коме је привремено одсуствовао са рада због потврђене заразне болести COVID-19 или због мере изолације или самоизолације наложене у вези са том болешћу, а која је наступила као последица непосредног излагања ризику по основу обављања послова и радних задатака, односно службених дужности и контаката са лицима којима је потврђена болест COVID-19 или наложена мера изолације или самоизолације.

Ове одредбе тумаче се на начин да када се неко зарази заразном болести COVID-19 у сваком случају има право на накнаду плате предвиђене чланом 43а ПКУ, док за лица којима је одређена мера изолације или самоизолације у вези са том болешћу, накнада плате припада уколико је то последица обављања послова и радних задатака. 

Даље је истим чланом предвиђено да запослени остварује право из става 1. овог члана тако што се:

1) за првих 30 дана одсуства са рада, исплата висине накнаде плате врши из средстава буџета послодавца;

2) почев од 31. дана одсуства са рада, исплата висине накнаде плате врши из средстава обавезног здравственог осигурања до законом прописане висине накнаде плате, а из средстава послодавца, односно из средстава буџета послодавца за преостали износ разлике до висине од 100% основне плате.

Право на накнаду плате из ст. 1. и 2. овог члана, остварује и запослени који је одсуствовао са рада из разлога наведених у ставу 1. овог члана у периоду за који до дана ступања на снагу овог колективног уговора није извршен коначни обрачун и исплата накнаде плате по основу привремене спречености за рад.

Одсуство са рада из става 1. овог члана запослени доказују решењем надлежног органа (санитарног инспектора, органа надлежног за контролу прелажења државне границе, царинског органа, изводом из евиденције Министарства унутрашњих послова и др.) или извештајем лекара о привременој спречености за рад (дознака), у складу са законом.

Из наведених одредби произилази да запосленом припада плата у висини од 100% основне плате за месец у коме је привремено одсуствовао са рада због разлога из става 1. члана 43а, то јест, да му припада основна плата у том месецу као да је радио. Појам основне плате уређен је Законом о платама у државним органима и јавним службама у коме се између осталог каже да основну плату изабраних, именованих и постављених лица и запослених у органима и организацијама територијалне аутономије и локалне самоуправе чини производ основице за обрачун плата  и коефицијента који се утврђује актом Владе.

Напослетку, одредбе члана 43а. ПКУ нису престале укидањем ванредног стања у Републици Србији. Одлука о проглашењу заразне болести COVID-19 изазване вирусом САРС-ЦоВ-2 заразном болешћу ("Службени гласник РС", бр. 23/20, 24/20, 27/20, 28/20, 30/20, 32/20, 35/20, 37/20, 38/20, 39/20, 43/20, 45/20, 48/20, 49/20, 59/20 и 60/20...) и Наредба о проглашењу епидемије заразне болести COVID-19 (''Službeni гласник РС'' бр. 37/20) су и даље на снази.