Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Šta je potrebno od dokumentacije da bi to bilo ispravno za knjiženje i uvođenje u osnovna sredstva, i da bi mogla da se obračunava amortizacija?
Finansijska dokumentacija, odnosno prijem računa i plaćanje istog, nije osnov za knjigovodsveno preknjižavanje sa konta „u pripremi“ na konta „u upotrebi“.
Poželjno je da direktni budžetski korisnik – nosilac investicionog ulaganja, dostavi odeljenju nadležnom za poslove finansija, akt (odluka, zahtev, nalog) sa potrebnom dokumentacijom, za knjigovodstveno evidentiranje, odnosno za prenos sredstava iz pripreme u osnovno sredstvo u upotrebi. Istovremeno, potrebno je odrediti i lice koje isto duži tj. koje je odgovorno za to sredstvo.
Najstrožije posmatrano, knjiženje u osnovna sredstva se vrši tek kada se dobije upotrebna dozvola, odnosno “preknjižavanju” treba da prethodi dobijanje upotrebne dozvole. Do tada, svi troškovi u vezi sa izgradnjom i stavljanjem u funkciju (dobijanje građevinske dozvole, izgradnja, dobijanje upotrebne dozvole) - se knjiže i dodaju u investicionu vrednost po kojoj se osnovno sredstvo, prebacuje u evidenciju osnovnih sredstava.
U praksi u Srbiji, veliki je broj situacija u kojima je objekat fakticki u upotrebi bez upotrebne dozvole, a da je pri tome na takvom objektu već nastala potreba za dodatnim investicionim ulaganjem i sl. Prema nalazima Državne revizorske institucije (DRI) kod pojedinih lokalnih samouprava, može se zaključiti da se naglasak stavlja na faktičko stanje, bez posebnog osvrta na postojanje upotrebne dozvole, te DRI ukazuje da je nepravilno da se u statusu “u pripemi” vode objekti koji su faktički “u upotrebi”, odnosno bi da takve objekte trebalo prebaciti na konta “u upotrebi”.
Ne zanemarujući prethodno izneti stav da je najpravilnije da se knjiženje u osnovna sredstva vrši po dobijanju upotrebne dozvole, ukazujemo da bi manje rigidan pristup mogao da podrazumeva sledeće:
- U slučaju da je reč o putu koji je izgrađen u periodu pre uvođenja elektronske objedinjene procedure (pre 1.1.2016 godine u skladu sa Zakonom o planiranju I izgradnji) kao osnov za preknjižavanje u osnovna sredstva u upotrebi bi se mogli tretirati (kumulativn): okončana situacija, izjava nadzornog organa da je završena izgradnja objekta i Rešenje o građevinskoj dozvoli;
- Ako se radi o putu koji je građen posle 1.1.2016. godine (kada je uvedena elektronska objedinjena procedura) - novoizgrađeni objekat bi se uvodio u poslovne knjige na osnovu (kumulativno): Rešenja o upotrebnoj dozvoli (na osnovu koje se inače vrši upis prava svojine na objektu u Katastru nepokretnosti), okončane situacije i izjave/obaveštenja nadzornog organa da je završena izgradnja građevinskog objekta.
Ovom prilikom ukazujemo i na sledeće: ukoliko u poslovnim knjigama postoje brojne nepokretnosti koje se neopravdano dugo vode kao sredstva „u pripremi“, potrebno je da popisna komisija utvrdi status tih nepokretnosti (stepen dovršenosti, da li stepen dovršenosti investicija odgovara stepenu dovršenosti po privremenim obračunskim situacijama, da li je investitor, a zatim nadzor, pravilno overio obračunske situacije, da li su plaćanja po ovim obračunima pravilno izvršena i sl.) i mere za rešavanje statusa ovih nepokretnosti.
Pojedine LS se postavljaju tako da osnovna sredstva iz pripreme - „prevode“ u osnovna sredstva u upotrebi upravo na osnovu godišnjeg popisa imovine i obaveza.
Godišnji popis imovine i obaveza regulisani su Zakonom o računovodstvu („Sl. glasnik RS”, br. 62/13, 30/18 i 73/19), Pravilnikom o načinu i rokovima vršenja popisa imovine i obaveza korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem („Sl. glasnik RS”, br. 33/15 i 101/18). Prilikom popisa, potrebno je da budžetski korisnici isti vrše i u skladu sa Uredbom o evidenciji nepokretnosti (Sl. glasnik RS, br. 70/14,19/15, 83/15 i 13/17).
Cilj popisa je usklađivanje knjigovodstvenog i stvarnog stanja, odnosno svođenje stanja u knjigama na stvarno stanje. Postupak koji se praktikuje je sledeći:
- Obrazuje se posebna komisija za popis investicija sa zadatkom da izvrši popis investicija u toku, završenih investicija, neopravdanih avansa kao i eventualno obustavljenih investicija, nefinansijske imovine u pripremi kao i avansi za nefinansijsku imovinu;
- Pre početka popisa komisiji mogu da se daju popisne liste preuzete iz pomoćnih knjiga osnovnih sredstava o nazivu objekta (investicije), vrsti objekta, lokaciji, godini početka izgradnje i sl.;
- Rad popisne komisije obuhvata utvrđivanje stvarnih količina imovine koja se popisuje. U popisne liste unose se podaci po objektima i komisija treba da proveri da li stepen dovršenosti iskazan i isplaćen po privremenim odnosno okončanim situacijama, odgovara stvarnom stepenu dovršenosti kao i da li su isplate ispravno izvršene. Ukoliko je neki objekat dovršen i stavljen u upotrebu, komisija evindentira da je objekat završen i stavljen u upotrebu;
- Po izvršenom popisu, popisna komisija sačinjava izveštaj o izvršenom popisu, koji obavezno sadrži: stvarno i knjigovodstveno stanje; razlike između stvarnog stanja utvrđenog popisom i knjigovodstvenog stanja; predlog načina rešavanja utvrđenih razlika, kao i druge primedbe i predloge popisne komisije u vezi sa popisom uključujući i predlog za stavljanje u upotrebu osnovnih sredstava koji su se vodili na kontima osnovnih sredstava u pripremi, uz koji se prilaže popisna lista (u kojoj je evidentiran stepen završenosti za svaki objekat pojedinačno i da li je isti stavljen u upotrebu) kao i dokumentacija koja je služila za sastavljanje popisne liste;
- Nadležni organ kod korisnika budžetskih sredstava razmatra izveštaj o izvršenom popisu i donosi Odluku o usvajanju izveštaja o popisu imovine i obaveza;
- Izveštaj o izvršenom popisu i Odluka o usvajanju izveštaja o popisu imovine i obaveza dostavlja se računovodstvenoj službi na knjiženje, radi usaglašavanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem.
U javnoj ustanovi kulture je izvršena sistematizacija (usklađivanje sa novom uredbom o katalogu radnih mesta). Jedan od radnika ima mirovanje radnog odnosa po osnovu postavljenja na funkciju. Da li radnik koji ima mirovanje radnog odnosa može da potpiše ponuđeni aneks ugovora o radu, ili mora da se sačeka do njegovog povratka? Radnika kome miruju prava i obaveze menja drugi radnik, da li njemu da se ponudi novi aneks ugovora o radu, ili je to nemoguće jer je on na zameni umesto radnika kome miruju prava i obaveze, pa shodno tome ni radnik na zameni ne može da potpiše novi aneks ugovora o radu ako to ne učini radnik koga on menja?
Članom 79. stav 1. tačka 4) Zakona o radu predviđeno je da zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drugačije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca.
Za vreme mirovanja radni odnos traje, ali prava i obaveze iz radnog odnosa se ne ostvaruju sve dok ne prestanu razlozi za mirovanje. U tom smislu, poslodavac zaposlenom može ponuditi aneks ugovora tek nakon što se zaposleni vrati kod poslodavca kod koga su mu mirovala prava iz radnog odnosa.
Što se zaposlenog koji obavlja poslove na određeno vreme tiče, njemu se može odmah ponuditi aneks ugovora o radu.
Ako službenik bude privremeno premešten,“pri čemu zadržava sva prava na svom radnom mestu“, da li to podrazumeva da će službenik u tom periodu obavljati poslove na koje je privremeno premešten, ali i poslove svog „prvobitnog“ radnog mesta, na koje je i raspoređen po sistematizaciji?
Da li na izbornoj listi od 16 kandidata, 16-ti kandidat mora da bude žena?
Član 20. stav 3. Zakona o lokalnim izborima predviđa da na izbornoj listi mora biti 40% manje zastupljenog pola. Među svakih pet kandidata po redosledu na listi (prvih pet mesta, drugih pet mesta i tako do kraja liste) mora biti najmanje po dva kandidata - pripadnika onog pola koji je manje zastupljen na listi.
Ukoliko se podnosi izborna lista sa 16 kandidata i ukoliko je po 2 predstavnika manje zastupljenog pola u svakih 5, šesnaesti na listi mora biti pripadnik manje zastupljenog pola, jer samo tako prelazi 40%.
Novine uvedene u Zakonu o lokalnim izborima predviđaju da izborna lista prilikom kandidovanja mora da sadrži 40 % manje zastupljenog pola tako da među svakih pet kandidata po redosledu na listi prvih pet mesta, drugih pet i tako do kraja liste mora biti najmanje po dva kandidata manje zastupljenog pola. Kako rasporedite kandidate na listi tj. od tih pet po kom redosledu stavljati npr. žene prva i treća, ili druga i peta. Ako učestvuje više izbornih lista na lokalu i većina na svojim listama stavi npr po tri mesta muškarce a četvrto i peto za žene. Ako ta lista dobije samo tri odbornička mesta i tako više lista dobiju samo po jednog, dva ili tri odbornička mesta po tome prilikom konstituisanja skupštine i dodele odborničkih mandata ispašće da su samo muškarci u skupštini pošto ih redom skidamo sa svake liste po broju mandata koji su dobili a po Zakonu treba da ima 40 % žena. Da li prilikom dodele mandata odbornicima trebamo onda preskakati muškarce sa liste i ubacite žene kako bi u skupštini imali 40 % žena, konkretno šta uraditi da bi se ženama dodelili ti odbornički mandati?
Zakon o lokalnim izborima (kao i Zakon o izboru narodnih poslanika) sadrže odredbu koju ste citirali i koja se odnosi isključivo na sadržinu izborne liste, odnosno obavezu da na izbornoj listi bude najmanje 40% manje zastupljenog pola, što će, na žalost, u najvećem broju slučajeva biti žene. Zakon, međutim, ne propisuje obavezu da 40% žena bude u lokalnom parlamentu, iako bi to trebalo da bude posledica propisane sadržine izborne liste. To praktično znači da Zakon dozvoljava da žene budu na četvrtim i petim mestima u okviru svakih pet mesta na listi. To, dalje, znači da izborne komisije treba da dodeljuju odborničke mandate vodeći isključivo računa o redosledu kandidata, bez obzira na pol. Nema, dakle, preskakanja bilo kog kandidata, nema preskakanja muškaraca da bi se mandat dodelio ženi. Ako su npr. nekoj izbornoj listi pripala tri mandata, oni se dodeljuju kandidatima pod rednim brojevima 1, 2. i 3, bez obzira na njihov pol. Ponavljam, Zakon ne propisuje obavezu da u skupštini jedinice lokalne samouprave bude 40% žena prilikom konstituisanja, već se ograničava na propisivanje njihove zastupljenosti isključivo na izbornim listama.
Da li jednoj sportskoj organizaciji (klub) sredstva koja se dodele za godišnje i posebne programe mogu da budu veća od 20% budzeta određena za sport?
Lokalna samouprava u skladu sa Zakonom o sportu, član 138. stav 1. i 2. i Zakonom o budžetskom sistemu, ukoliko ima sredstva predviđena budžetskom rezervom, odlukom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave eventualno može odobriti naknadna sredstva ali samo po posebnom programu i ukoliko je navedena sportska organizacija aplicirala za navedena sredstva u tekućoj godini u skladu sa važećim zakonom, podzakonskim aktima, u predviđenom roku i važećim pravilnikom jedinice lokalne samouprave - Pravilnikom o odobravanju i finansiranju programa kojima se zadovoljavaju potrebe i interesi građana u oblasti sporta u opštini.
Dalje, članom 138. stav 4. propisano je da se jednoj organizaciji u oblasti sporta ne može odobriti više od 20% sredstava od ukupne sume sredstava budžeta JLS predviđenih za finansiranje programa iz oblasti sporta, s tim da se troškovi programa kojima se zadovoljavaju potrebe i interesi građana u JLS moraju odnositi, po pravilu, najmanje 15% na aktivnosti povezane sa sportom dece.
Prema svemu navedenom, zaključak je da nije moguće da se jednoj sportskoj organizaciji izdvoji vise od 20% od budžeta izdvojenih za programe sporta.
Da li je potrebno da predsednik opštine donese poseban akt ili se kriterijumi mogu utvrditi u samom konkursu?
U vezi utvrđivanja bližih merila i dopunskih kriterijuma, da li se donosi posebna odluka za svaku oblast, ili se može regulisati jednom odlukom?
Da li je za praćenje realizacije potrebno doneti rešenje kojim se utvrđuje koja lica konkretno su zadužena za praćenje po određenom javnom konkursu?
Praćenje realizacije projekta najčešće je posao koji obavlja zaposleni u lokalnoj samoupravi, po pravilu lice koje je učestvovalo u radu komisije za izbor projekata.
Smatramo da nije neophodno doneti posebno rešenje za praćenje primene. Posao koji se odnosi na praćenje realizacije projekta mogao biti obuhvaćen opisom radnih mesta ili rešenjem koje se odnosi na sve poslove saradnje i komunikacije sa organizacijama civilnog društva.
Da li može iz Odluke da se izostavi deo da se konkurs objavljuje u dnevnim novinama, ako na teritoriji opštine ne postoje novine koje se distribuiraju na lokalu, a objavljivanje u novinama koje se distribuiraju na teritoriji cele države zahteva značajna finansijska sredstva?
SKGO je, na osnovu Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja, u partnerstvu sa Kancelarijom za saradnju sa civilnim društvom izradio Model odluke o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koje realizuju udruženja. Modelom se preporučuju standardi postupanja i uslovi pod kojima se realizuje konkurs i prati sprovođenje projekata (su)finansiranih iz budžeta LS. Time, objavljivanje konkursa u dnevnim novinama nije obaveza, već mogućnost koja stoji na raspolaganju svakoj lokalnoj samoupravi.
Napominjemo da je Uredba obavezala sve korisnike da konkurs oglašava na zvaničnoj internet stranici i portalu e Uprava (čl. 6), kao i oglasnoj tabli JLS ( čl. 22 Uredbe).
Kod finansiranja projekata proizvodnje medijskih sadržaja, s obzirom da se na finansiranje u ovoj oblasti primenjuje poseban Pravilnik o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, da li se ovaj konkurs unosi u Godišnji plan javnih konkursa, tj. da li se u jednoj oblasti, jedan isti konkurs tokom godine može raspisivati više puta, npr. po kvartalima?
Iako se primenjuju drugačiji pravni osnovi u postupku finansiranja medijskih sadržaja, prema sugestiji Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, trebalo bi uneti i ovu vrstu konkursa u Godišnji plan javnih konkursa. Cilj je ostvariti što veću transparentnost u radu JLS i organizacija civilnog društva koji se, između ostalog postiže i unošenjem svih konkursa koji se odnose na organizacije civilnog društva, uključujući i medije, u Godišnji kalendar javnih konkursa.
S druge strane, nije moguće raspisati jedan isti konkurs, jer jednom raspisan konkurs ne može više puta da se objavljuje/raspisuje.
Smatramo da praksa treba da omogući transparentan proces izbora kao i jednostavno i lako praćenje utrošenih sredstava i ostvarenih ciljeva. U konsultacijama sa Kancelarijom za saradnju sa civilnim sektorom, skrenuta nam
je pažnja da je nemoguće uneti u Godišnji kalendar jedan konkurs sa više vremenskih intervala.
Takođe, ostaje pitanje formiranja komisije za ocenu pristiglih predloga, odnosno sprovođenje ovog konkursa. Imajući u vidu da se radi o jednom konkursu, trebalo bi formirati i komisiju koja će ceniti predloge u sva tri, odnosno četiri ciklusa. Ukoliko se prihvati model odluke, kao i preporuka iz Uredbe, te se i predstavnici organizacija civilnog društva pozivaju da učestvuju u radu komisije objavljivanjem jedinstvenog javnog konkursa, moguće je da bi ovakav način predstavljao problem za one organizacije koje bi imale interes da učestvuju na bar jednom od ovih konkursa, uz istovremeno mogućnost i želju da učestvuju i u radu konkursne komisije.
U slučaju kada opština nema Javnog beležnika, koji organi mogu da vrše overu potpisa podrške izbornim listama na parlamentarnim, a koji na lokalnim izborima?
1) Po pitanju overe izjava birača koji podržavaju izbornu listu kandidata za narodne poslanike Narodne skupštine, članom 43. stav 3. Zakona o izboru narodnih poslanika propisano je da te izjave moraju da budu overene u nadležnom sudu.
Imajući navedeno u vidu, u gradovima i opštinama u kojima još uvek nisu imenovani javni beležnici, overu ovih izjava i dalje obavljaju osnovni sudovi, sudske jedinice i prijemne kancelarije osnovnih sudova.
2) Što se tiče lokalnih izbora, članom 23. stav 3. Zakona o lokalnim izborima propisano je da potpis kojim birač podržava izbornu listu kandidata za odbornike skupštine jedinice lokalne samouprave mora biti overen u skladu sa zakonom kojim se uređuje overa potpisa, što znači da tamo gde nema javnih beležnika, te izjave, uz osnovne sudove, sudske jedinice i prijemne kancelarije osnovnih sudova, mogu da overavaju i opštinske uprave.