Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Шта је потребно од документације да би то било исправно за књижење и увођење у основна средства, и да би могла да се обрачунава амортизација?
Финансијска документација, односно пријем рачуна и плаћање истог, није основ за књиговодсвено прекњижавање са конта „у припреми“ на конта „у употреби“.
Пожељно је да директни буџетски корисник – носилац инвестиционог улагања, достави одељењу надлежном за послове финансија, акт (одлука, захтев, налог) са потребном документацијом, за књиговодствено евидентирање, односно за пренос средстава из припреме у основно средство у употреби. Истовремено, потребно је одредити и лице које исто дужи тј. које је одговорно за то средство.
Најстрожије посматрано, књижење у основна средства се врши тек када се добије употребна дозвола, односно “прекњижавању” треба да претходи добијање употребне дозволе. До тада, сви трошкови у вези са изградњом и стављањем у функцију (добијање грађевинске дозволе, изградња, добијање употребне дозволе) - се књиже и додају у инвестициону вредност по којој се основно средство, пребацује у евиденцију основних средстава.
У пракси у Србији, велики је број ситуација у којима је објекат фактицки у употреби без употребне дозволе, а да је при томе на таквом објекту већ настала потреба за додатним инвестиционим улагањем и сл. Према налазима Државне ревизорске институције (ДРИ) код појединих локалних самоуправа, може се закључити да се нагласак ставља на фактичко стање, без посебног осврта на постојање употребне дозволе, те ДРИ указује да је неправилно да се у статусу “у припеми” воде објекти који су фактички “у употреби”, односно би да такве објекте требало пребацити на конта “у употреби”.
Не занемарујући претходно изнети став да је најправилније да се књижење у основна средства врши по добијању употребне дозволе, указујемо да би мање ригидан приступ могао да подразумева следеће:
- У случају да је реч о путу који је изграђен у периоду пре увођења електронске обједињене процедуре (пре 1.1.2016 године у складу са Законом о планирању И изградњи) као основ за прекњижавање у основна средства у употреби би се могли третирати (кумулативн): окончана ситуација, изјава надзорног органа да је завршена изградња објекта и Решење о грађевинској дозволи;
- Ако се ради о путу који је грађен после 1.1.2016. године (када је уведена електронска обједињена процедура) - новоизграђени објекат би се уводио у пословне књиге на основу (кумулативно): Решења о употребној дозволи (на основу које се иначе врши упис права својине на објекту у Катастру непокретности), окончане ситуације и изјаве/обавештења надзорног органа да је завршена изградња грађевинског објекта.
Овом приликом указујемо и на следеће: уколико у пословним књигама постоје бројне непокретности које се неоправдано дуго воде као средства „у припреми“, потребно је да пописна комисија утврди статус тих непокретности (степен довршености, да ли степен довршености инвестиција одговара степену довршености по привременим обрачунским ситуацијама, да ли је инвеститор, а затим надзор, правилно оверио обрачунске ситуације, да ли су плаћања по овим обрачунима правилно извршена и сл.) и мере за решавање статуса ових непокретности.
Поједине ЛС се постављају тако да основна средства из припреме - „преводе“ у основна средства у употреби управо на основу годишњег пописа имовине и обавеза.
Годишњи попис имовине и обавеза регулисани су Законом о рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 62/13, 30/18 и 73/19), Правилником о начину и роковима вршења пописа имовине и обавеза корисника буџетских средстава Републике Србије и усклађивања књиговодственог стања са стварним стањем („Сл. гласник РС”, бр. 33/15 и 101/18). Приликом пописа, потребно је да буџетски корисници исти врше и у складу са Уредбом о евиденцији непокретности (Сл. гласник РС, бр. 70/14,19/15, 83/15 и 13/17).
Циљ пописа је усклађивање књиговодственог и стварног стања, односно свођење стања у књигама на стварно стање. Поступак који се практикује је следећи:
- Образује се посебна комисија за попис инвестиција са задатком да изврши попис инвестиција у току, завршених инвестиција, неоправданих аванса као и евентуално обустављених инвестиција, нефинансијске имовине у припреми као и аванси за нефинансијску имовину;
- Пре почетка пописа комисији могу да се дају пописне листе преузете из помоћних књига основних средстава о називу објекта (инвестиције), врсти објекта, локацији, години почетка изградње и сл.;
- Рад пописне комисије обухвата утврђивање стварних количина имовине која се пописује. У пописне листе уносе се подаци по објектима и комисија треба да провери да ли степен довршености исказан и исплаћен по привременим односно окончаним ситуацијама, одговара стварном степену довршености као и да ли су исплате исправно извршене. Уколико је неки објекат довршен и стављен у употребу, комисија евиндентира да је објекат завршен и стављен у употребу;
- По извршеном попису, пописна комисија сачињава извештај о извршеном попису, који обавезно садржи: стварно и књиговодствено стање; разлике између стварног стања утврђеног пописом и књиговодственог стања; предлог начина решавања утврђених разлика, као и друге примедбе и предлоге пописне комисије у вези са пописом укључујући и предлог за стављање у употребу основних средстава који су се водили на контима основних средстава у припреми, уз који се прилаже пописна листа (у којој је евидентиран степен завршености за сваки објекат појединачно и да ли је исти стављен у употребу) као и документација која је служила за састављање пописне листе;
- Надлежни орган код корисника буџетских средстава разматра извештај о извршеном попису и доноси Одлуку о усвајању извештаја о попису имовине и обавеза;
- Извештај о извршеном попису и Одлука о усвајању извештаја о попису имовине и обавеза доставља се рачуноводственој служби на књижење, ради усаглашавања књиговодственог стања са стварним стањем.
У јавној установи културе је извршена систематизација (усклађивање са новом уредбом о каталогу радних места). Један од радника има мировање радног односа по основу постављења на функцију. Да ли радник који има мировање радног односа може да потпише понуђени анекс уговора о раду, или мора да се сачека до његовог повратка? Радника коме мирују права и обавезе мења други радник, да ли њему да се понуди нови анекс уговора о раду, или је то немогуће јер је он на замени уместо радника коме мирују права и обавезе, па сходно томе ни радник на замени не може да потпише нови анекс уговора о раду ако то не учини радник кога он мења?
Чланом 79. став 1. тачка 4) Закона о раду предвиђено је да запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду другачије одређено, ако одсуствује са рада због избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца.
За време мировања радни однос траје, али права и обавезе из радног односа се не остварују све док не престану разлози за мировање. У том смислу, послодавац запосленом може понудити анекс уговора тек након што се запослени врати код послодавца код кога су му мировала права из радног односа.
Што се запосленог који обавља послове на одређено време тиче, њему се може одмах понудити анекс уговора о раду.
Ако службеник буде привремено премештен,“при чему задржава сва права на свом радном месту“, да ли то подразумева да ће службеник у том периоду обављати послове на које је привремено премештен, али и послове свог „првобитног“ радног места, на које је и распоређен по систематизацији?
Да ли на изборној листи од 16 кандидата, 16-ти кандидат мора да буде жена?
Члан 20. став 3. Закона о локалним изборима предвиђа да на изборној листи мора бити 40% мање заступљеног пола. Међу сваких пет кандидата по редоследу на листи (првих пет места, других пет места и тако до краја листе) мора бити најмање по два кандидата - припадника оног пола који је мање заступљен на листи.
Уколико се подноси изборна листа са 16 кандидата и уколико је по 2 представника мање заступљеног пола у сваких 5, шеснаести на листи мора бити припадник мање заступљеног пола, јер само тако прелази 40%.
Новине уведене у Закону о локалним изборима предвиђају да изборна листа приликом кандидовања мора да садржи 40 % мање заступљеног пола тако да међу сваких пет кандидата по редоследу на листи првих пет места, других пет и тако до краја листе мора бити најмање по два кандидата мање заступљеног пола. Како распоредите кандидате на листи тј. од тих пет по ком редоследу стављати нпр. жене прва и трећа, или друга и пета. Ако учествује више изборних листа на локалу и већина на својим листама стави нпр по три места мушкарце а четврто и пето за жене. Ако та листа добије само три одборничка места и тако више листа добију само по једног, два или три одборничка места по томе приликом конституисања скупштине и доделе одборничких мандата испашће да су само мушкарци у скупштини пошто их редом скидамо са сваке листе по броју мандата који су добили а по Закону треба да има 40 % жена. Да ли приликом доделе мандата одборницима требамо онда прескакати мушкарце са листе и убаците жене како би у скупштини имали 40 % жена, конкретно шта урадити да би се женама доделили ти одборнички мандати?
Закон о локалним изборима (као и Закон о избору народних посланика) садрже одредбу коју сте цитирали и која се односи искључиво на садржину изборне листе, односно обавезу да на изборној листи буде најмање 40% мање заступљеног пола, што ће, на жалост, у највећем броју случајева бити жене. Закон, међутим, не прописује обавезу да 40% жена буде у локалном парламенту, иако би то требало да буде последица прописане садржине изборне листе. То практично значи да Закон дозвољава да жене буду на четвртим и петим местима у оквиру сваких пет места на листи. То, даље, значи да изборне комисије треба да додељују одборничке мандате водећи искључиво рачуна о редоследу кандидата, без обзира на пол. Нема, дакле, прескакања било ког кандидата, нема прескакања мушкараца да би се мандат доделио жени. Ако су нпр. некој изборној листи припала три мандата, они се додељују кандидатима под редним бројевима 1, 2. и 3, без обзира на њихов пол. Понављам, Закон не прописује обавезу да у скупштини јединице локалне самоуправе буде 40% жена приликом конституисања, већ се ограничава на прописивање њихове заступљености искључиво на изборним листама.
Да ли једној спортској организацији (клуб) средства која се доделе за годишње и посебне програме могу да буду већа од 20% будзета одређена за спорт?
Локална самоуправа у складу са Законом о спорту, члан 138. став 1. и 2. и Законом о буџетском систему, уколико има средства предвиђена буџетском резервом, одлуком надлежног органа јединице локалне самоуправе евентуално може одобрити накнадна средства али само по посебном програму и уколико је наведена спортска организација аплицирала за наведена средства у текућој години у складу са важећим законом, подзаконским актима, у предвиђеном року и важећим правилником јединице локалне самоуправе - Правилником о одобравању и финансирању програма којима се задовољавају потребе и интереси грађана у области спорта у општини.
Даље, чланом 138. став 4. прописано је да се једној организацији у области спорта не може одобрити више од 20% средстава од укупне суме средстава буџета ЈЛС предвиђених за финансирање програма из области спорта, с тим да се трошкови програма којима се задовољавају потребе и интереси грађана у ЈЛС морају односити, по правилу, најмање 15% на активности повезане са спортом деце.
Према свему наведеном, закључак је да није могуће да се једној спортској организацији издвоји висе од 20% од буџета издвојених за програме спорта.
Да ли је потребно да председник општине донесе посебан акт или се критеријуми могу утврдити у самом конкурсу?
У вези утврђивања ближих мерила и допунских критеријума, да ли се доноси посебна одлука за сваку област, или се може регулисати једном одлуком?
Да ли је за праћење реализације потребно донети решење којим се утврђује која лица конкретно су задужена за праћење по одређеном јавном конкурсу?
Праћење реализације пројекта најчешће је посао који обавља запослени у локалној самоуправи, по правилу лице које је учествовало у раду комисије за избор пројеката.
Сматрамо да није неопходно донети посебно решење за праћење примене. Посао који се односи на праћење реализације пројекта могао бити обухваћен описом радних места или решењем које се односи на све послове сарадње и комуникације са организацијама цивилног друштва.
Да ли може из Одлуке да се изостави део да се конкурс објављује у дневним новинама, ако на територији општине не постоје новине које се дистрибуирају на локалу, а објављивање у новинама које се дистрибуирају на територији целе државе захтева значајна финансијска средства?
СКГО је, на основу Уредбе о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса која реализују удружења, у партнерству са Канцеларијом за сарадњу са цивилним друштвом израдио Модел одлуке о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса које реализују удружења. Моделом се препоручују стандарди поступања и услови под којима се реализује конкурс и прати спровођење пројеката (су)финансираних из буџета ЛС. Тиме, објављивање конкурса у дневним новинама није обавеза, већ могућност која стоји на располагању свакој локалној самоуправи.
Напомињемо да је Уредба обавезала све кориснике да конкурс оглашава на званичној интернет страници и порталу е Управа (чл. 6), као и огласној табли ЈЛС ( чл. 22 Уредбе).
Код финансирања пројеката производње медијских садржаја, с обзиром да се на финансирање у овој области примењује посебан Правилник о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања, да ли се овај конкурс уноси у Годишњи план јавних конкурса, тј. да ли се у једној области, један исти конкурс током године може расписивати више пута, нпр. по кварталима?
Иако се примењују другачији правни основи у поступку финансирања медијских садржаја, према сугестији Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом, требало би унети и ову врсту конкурса у Годишњи план јавних конкурса. Циљ је остварити што већу транспарентност у раду ЈЛС и организација цивилног друштва који се, између осталог постиже и уношењем свих конкурса који се односе на организације цивилног друштва, укључујући и медије, у Годишњи календар јавних конкурса.
С друге стране, није могуће расписати један исти конкурс, јер једном расписан конкурс не може више пута да се објављује/расписује.
Сматрамо да пракса треба да омогући транспарентан процес избора као и једноставно и лако праћење утрошених средстава и остварених циљева. У консултацијама са Канцеларијом за сарадњу са цивилним сектором, скренута нам
је пажња да је немогуће унети у Годишњи календар један конкурс са више временских интервала.
Такође, остаје питање формирања комисије за оцену пристиглих предлога, односно спровођење овог конкурса. Имајући у виду да се ради о једном конкурсу, требало би формирати и комисију која ће ценити предлоге у сва три, односно четири циклуса. Уколико се прихвати модел одлуке, као и препорука из Уредбе, те се и представници организација цивилног друштва позивају да учествују у раду комисије објављивањем јединственог јавног конкурса, могуће је да би овакав начин представљао проблем за оне организације које би имале интерес да учествују на бар једном од ових конкурса, уз истовремено могућност и жељу да учествују и у раду конкурсне комисије.
У случају када општина нема Јавног бележника, који органи могу да врше оверу потписа подршке изборним листама на парламентарним, а који на локалним изборима?
1) По питању овере изјава бирача који подржавају изборну листу кандидата за народне посланике Народне скупштине, чланом 43. став 3. Закона о избору народних посланика прописано је да те изјаве морају да буду оверене у надлежном суду.
Имајући наведено у виду, у градовима и општинама у којима још увек нису именовани јавни бележници, оверу ових изјава и даље обављају основни судови, судске јединице и пријемне канцеларије основних судова.
2) Што се тиче локалних избора, чланом 23. став 3. Закона о локалним изборима прописано је да потпис којим бирач подржава изборну листу кандидата за одборнике скупштине јединице локалне самоуправе мора бити оверен у складу са законом којим се уређује овера потписа, што значи да тамо где нема јавних бележника, те изјаве, уз основне судове, судске јединице и пријемне канцеларије основних судова, могу да оверавају и општинске управе.