Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Poreski obveznik je podneo zahtev za reprogram za posebnu naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine, ali je radnik LPA greškom u uplatnici uneo račun od poreza na imovinu. Poreski obveznik je sa te uplatnice prepisivao za naredne reprogramske rate i sve uplate su otišle na račun za porez. Reprogram je zavrsen sa 28.05.2018. godine. Kako da se postupi u ovom slučaju, a da se ispoštuje zakonska procedura, jer se na ekologiji pojavila kamata od 3000,00 dinara, koju poreski obveznik ne bi smeo da trpi i kako da se proknjiži resenje o izmirenju reprograma?
Sve uplate koje su izvršene na pogrešan račun treba preknjižiti na ispravan račun naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine. Zatim zapisnički treba konstatovati zbog čega je došlo do pogrešnog plaćanja, pa utvrditi iznos neosnovano obračunate kamate na računu eko naknade, zbog greške u uplatnom računu koja je prouzrokovana pogrešnim popunjavanjem uplatnice od strane zaposlenog u LPA. U zapisniku treba konstatovati da li je obveznik vršio plaćanja u iznosima koji su bili propisani reprogramom (uključujući I tekuće obaveze). Takođe, treba konstatovati da li je obveznik navedenim uplatama ispunio uslove za otpis kamate po reprogramu.
Članom 68. stav 4. ZPPPA propisano je koji dan se smatra danom plaćanja u slučaju preknjižavanja i to je pravni osnov da se uplate koje su izvršene na pogrešan račun mogu smatrati blagovremenim uplatama na drugom (ispravnom) računu, i zbog čega se osnovano vrši storno kamate obračunate zbog naknadnog preknjižavanja uplata. Napominjemo da su sredstva po osnovu pogrešno izvršenih uplata izvršena u budžet JLS.
U vezi knjiženja otpisa kamate po reprogramu, obvezniku se može evidentirati pravo na otpis kamate po reprogramu ukoliko je pored rata reprograma (koje je plaćao na pogrešan račun, a sredstva naknadno preknjižena), plaćao blagovremeno I tekuće obaveze.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Potrebno je tumačenje sledeće odredbe Zakona o finansiranju lokalne samuprave: "Ako se na jednom poslovnom objektu nalazi više istaknutih firmi istog obveznika, taksa se plaća samo za jednu firmu.” Poreski obveznik je uložo žalbu zato što je vlasnik dve firme i obe su istaknute na istoj adresi. Da li je ispravno utvrditi obavezu za obe firme, u pitanju je doo?
Poreski obevznik za lokalnu komunalnu taksu za isticanje firme je pravno lice ili preduzetnik koji obavlja delatnost.
Članom 15a. Zakona o finansiranju loaklne samouprave uređeno je koja pravna lica i predzetnici ne plaćaju lokalnu komunalnu taksu - firmarinu, a koja plaćaju, kao i koji su maksimalni godišnji iznosi firmarine.
Navedeno znači da se firmarina utvrđuje svakom poreskom obvezniku (pravnom licu ili preduzetniku) posebno, u skladu sa navedenim propisima.
Članom 16. Zakona o finansiranju lokalne samouprave uređeno je da je firma, u smislu obog zakona, svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost. Dalje je propisano da ako se na jednom poslovnom objektu nalazi više istaknutih firmi istog obveznika, taksa se plaća samo za jednu firmu. Navedena norma da se na jednom poslovnom objektu nalazi više istaknutih firmi istog obveznika, podrazumeva više natpisa za jednog poreskog obveznika (jedno pravno lice ili preduzetnik), a ne za više pravnih lica koje imaju istog vlasnika. Pod pojmom “isti obveznik” podrazumeva se jedno pravno lice, odnosno preduzetnik, jer je poreski obveznik pravno lice, odnosno preduzetnik (koje ima svoj PIB), bez obzira da li je isto lice njihov vlasnik.
Znači, ako je, na primer, jedno fizičko lice vlasnik dva pravna lica, koja obavljaju delatnost u jednom objektu, pri čemu svako od tih pravnih lica ima po jedan istaknuti naziv, firmarinu plaća svako pravno lice za svoju istaknutu firmu, u visini propisanoj posebnom odlukom jedinice lokalne samouprave donetom u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave.
Ukoliko jedno od ta dva pravna lica ima na tom objektu, recimo, tri natpisa firme (na zidu, na krovu i na ulaznim vratima), a drugo pravno lice ima samo jedan natpis, u tom slučaju oba pravna lica plaćaju samo po jednu firmarinu. U tom slučaju se za prvo pravno lice (koje ima tri natpisa – istaknute firme) primenjuje navedena odredba da ako se na jednom poslovnom objektu nalazi više istaknutih firmi istog obveznika (tri za jedno pravno lice), taksa se plaća samo za jednu firmu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U skladu sa odredbama starog ZPPPA stranke su pozivane u prostorije kada poreska obaveza nije pravilno utvrđena i sastavljan je zapisnik (pružana je zakonska obavezu strankama za učestvovanje u postupku) na osnovu koga je donošeno rešenje. I ako stoji da se odredbe izmenjenog zakona, a koje se tiču poreske kontrole odlažu za primenu na 1.1.2019. nije jasno da li će po novim izmenama zakona biti dovoljna samo prepiska sa poreskim obveznikom u formi zapisnika i eventualnih primedbi na zapisnik ili će i u buduće poreski obveznik morati da po pozivu dolazi u prostorije radi sačinjavanja zapisnika? Da li se vrši kancelarijska kontrola?
Novododatim članovima ZPPPA 117a-117g. pružanje poreskih usluga, obrada poreske prijave i drugih izveštaja poreskog obveznika, od 1. januara 2019. godine vrše se i promene u pogledu osnovnih funkcija Poreske uprave, tako da se poslovni procesi u kontroli ne posmatraju više kao poslovi kancelarijske kontrole i poslovi terenske kontrole i radnje u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela, već je novim, zamenjenim članom 117. ZPPPA propisano da Poreska uprava, u skladu sa zakonom, obavlja:
1) pružanje poreske usluge,
2) poresku kontrolu i
3) radnje u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela.
S tim u vezi, kod prijema poreskih prijava i drugih izveštaja više se ne vrši kancelarijska kontrola kao do sada, već je obrada svih poreskih prijava i drugih izveštaja poreskog obveznika (u papirnom i elektronskom obliku), uređena u okviru „Pružanja poreskih usluga na sledeći način:
Prema članu 117a. ZPPPA, pružanje poreskih usluga je skup radnji u poreskopravnom odnosu kojima se obezbeđuje ostvarivanje prava poreskih obveznika, odnosno kojima se stvaraju jednaki uslovi za poštovanje poreskih propisa.
Prema članu 117g. ZPPPA, u postupku prijema i obrade poreske prijave i drugih izveštaja, proverava se tačnost i potpunost poreske prijave i drugih izveštaja, koje poreski obveznik, u skladu sa zakonom, dostavlja Poreskoj upravi.
Ako poreska prijava i drugi izveštaj koji se dostavljaju uz prijavu sadrže nedostatke u smislu tačnosti i potpunosti, Poreska uprava obaveštava podnosioca prijave o tim nedostacima.
Ako podnosilac prijave ne postupi po obaveštenju, smatraće se da poreska prijava odnosno drugi izveštaji nisu ni podneti Poreskoj upravi.
Prema navedenom ovi postupci se ne smatraju poreskom kontrolom.
U skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama ZPPPA, poreska kontrola, prema članu 123. ZPPPA koji se primenjuje od 1. januara 2019. godine, je postupak provere i utvrđivanja zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreske obaveze, kao i postupak provere tačnosti, potpunosti i usklađenosti sa zakonom, odnosno drugim propisima, podataka iskazanih u poreskoj prijavi, poreskom bilansu, računovodstvenim izveštajima i drugim evidencijama poreskog obvezanika koji vrši poreska uprava u skladu sa ovim zakonom.
Poreski inspektor je službeno lice koje je ovlašćeno da vrši poresku kontrolu na osnovu naloga za kontrolu, odnosno poziva.
Donošenje poreskog rešenja nakon sprovedenog postupka poreske kontrole ZPPPA propisuje u slučaju kada utvrđivanje poreza obavlja sam poreski obveznik (samooporezivanje), na taj način što se u članu 129. ZPPPA, koji uređuje donošenje rešenja u poreskoj kontroli, upućuje na donošenje poreskog rešenja iz člana 54. stav 2. tačka 2) podtačka 1) ZPPPA. Prema navedenom, ostaje otvoreno pitanje donošenja rešenja u poreskoj kontroli kada je zakonom propisano da se ne sprovodi samooporezivanje, odnosno kada se na osnovu podnete poreske prijave donosi rešenje o utvrđivanju poreske obaveze (član 54. stav 2. tačka 2) ZPPPA), imajući u vidu da se zbog obimnosti poreskih oblika koje administrira LPA, ne može izvršiti provera tačnosti i potpunosti svih podnetih poreskih prijava pre donošenja poreskih rešenja svake godine.
Dakle, dostavljanje obaveštenja kao poreskog akta o utvrđenim nedostacima u poreskoj prijavi u smislu tačnosti i potpunosti nije postupak kontrole. Poreska kontrola počinje dostavljanjem naloga ili poziva, a može se raditi i u službenim prostorijama. Donošenje zapisnika u poreskom postupku nije prepiska sa poreskim obveznikom, već postupak kontrole, pri čemu se u zapisniku konstatuju činjenice koje su utvrđene po definisanom „predmetu kontrole“. I ubuduće će se raditi kontrole samo se neće zvati „kancelarijska kontrola“ već „poreska kontrola“.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kod knjiženja takse od 5% kod prinudne naplate kada se primenjuju odredbe novog ZPPPA kod kojeg se kod prinudne naplate rešenje istovremeno dostavlja i obvezniku i NBS. S obzirom na to da je ranije sa datumom izvšnosti knjiženo 5%, da li je sada dostavnica od NBS merodavna za knjiženje takse od 5% ili dostavnica sa rešenja koje je poslato obvezniku?
Odredbom člana 77. stav 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji uređeno je da se rešenje o prinudnoj naplati istovremeno dostavlja poreskom obvenzniku i organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu, čime postaje izvršno. S obzirom da će NBS danom prijema rešenja o prinudnoj naplati, a saglasno nalogu datom u dispozitivu rešenja početi da obračunava kamatu, datum knjiženja u poreskom računovodstvu je datum sa dostavnice o prijemu rešenja u NBS na izvršenje. Takođe, datum sa dostavnice o dostavljanju rešenja poreskom obvezniku je datum koji određuje rokove za podnošenje žalbe na rešenje.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je prvi put zadužen komunalnom taksom za isticanje firme na poslovnom prostoru u 2009. godini i od tada više nije zaduživan. Obveznik nema nijednu uplatu do danas. U januaru 2015. godine je obvezniku izdata Opomena za neplaćene obaveze po osnovu navedene komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru. Da li obveznik ima pravo na otpis duga zbog nastupanja relativne zastarelosti?
Prema članu 114. ZPPPA pravo poreskog organa na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče. Zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je obaveza poreskog dužnika dospela za plaćanje.
Prema članu 114d. ZPPPA zastarelost se prekida svakom radnjom poreskog organa preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju naplate poreza i sporednih poreskih davanja. Posle prekida zastarelost počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u rok za zastarelost.
Prema tome, za obaveze poreskog dužnika koje su dospele za plaćanje zaključno sa 31.12.2009. godine, zastarelost je počela da teče 1.1.2010. godine i pravo na naplatu trajalo je 5 godina, odnosno do 31.12.2014. godine. To je relativni rok za zastarelost prava na naplatu.
U tom periodu, od 1.1.2010. do 31.12.2014. godine, poreski organ je mogao svojom radnjom da prekine rok za zastarelost. Opomena izdata u 2015. godini nije prekinula rok za zastarelost jer je taj rok već istekao 31.12.2014. godine. Navedeno znači, da je dug, nastao do 31.12.2009. godine zastareo i da po zahtevu poreskog obveznika može da se utvrdi prestanak poreske oabveze sa pripadajućom kamatom. Ukoliko je po rešenju o utvrđivanju lokalne komunalne takse za 2009. godinu, deo obaveze dospeo u 2010. godini (npr. za decembar 2009. godine, obaveza dospela 15. januara 2010. godine), onda bi za tu obavezu zastarelost prava na naplatu nastupila 31.12.2015. godine, ali pošto je opomena iz 2015. godine uključila tu obavezu, za nju je prekinuta zastarelost tom radnjom poreskog organa. Za tu obavezu zastarelost je počela da teče iznova od 1.1.2016. godine i poreski organ ima pravo da vrši naplatu do 31.12.2019. godine, kada nastupa i apsolutna zastarelost (ako nije bilo zastoja zastarelosti po ZPPPA).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako postupiti kada je pogrešan uplatni račun prilikom kucanja rešenja o preknjiženju i Uprava za trezor je izvršila preknjižavanje sa pogrešnog uplatnog računa? Da li se donosi rešenje o ispravci greške ili neko drugo rešenje?
ZPPPA u članu 62. i Pravilnik o ispravci greške pri evidentiranju poreza i sporednih poreskih davanja propisuju da se rešenje o ispravci greške donosi zbog greške u evidentiranju poreza i sporednih poreskih davanja u poreskom računovodstvu, odnosno kada se u postupku kontrole po zahtevu obveznika ili po službenoj dužnosti utvrdi da je netačno evidentiran iznos poreza i sporednih poreskih davanja.
Međutim, u ovom slučaju se ne može doneti rešenje o ispravci greške propisano ZPPPA.
ZUP takođe propisuje ispravljanje greške u rešenju i u članu 144. uređuje da organ uvek može da ispravi svoje rešenje ili njegove overene prepise i ukloni greške u imenima i brojevima, pisanju ili računanju i druge očigledne netačnosti. Rešenje o ispravci počinje da proizvodi pravna dejstva od kada i rešenje koje se ispravlja, ali ako je ispravka nepovoljna po stranku – od kada stranka bude obaveštena o ispravci.
Pri sаstаvlјаnju ili prеpisivаnju rеšеnjа mоžе dа dоđе dо grеšаkа u sаmоm pisаnju, оdnоsnо prеkucаvаnju tеkstа. Pоsrеdi su tzv. tеhničkе grеškе kоје nisu vеzаnе zа sаmu izјаvu vоlје dоnоsiоcа аktа, vеć zа izrаžаvаnjе, оdnоsnо prеnоšеnjе tе vоlје оdgоvаrајućim simbolimа (slоvimа, brојеvimа i sl.); niје, dаklе, rеč о pоvrеdаmа prаvnih nоrmi – о prаvnim grеškаmа kоd uprаvnih аkаtа. Zbоg tоgа, tеhničkа grеškа nе mоžе dа budе rаzlоg zа pоništај rеšеnjа u žаlbеnоm ili u uprаvnо-sudskоm pоstupku.
U skladu sa navedenim, a pod pretpostavkom da se radi radi o grešci u kucanju broja računa, moglo bi se doneti rešenje o ispravci po ZUP-u, koje se mora dostaviti Upravi za trezor.
S obzirom da se ovde radi o specifičnom slučaju, jer je Uprava za trezor izvršila preknjižavanje sa pogrešnog računa javnog prihoda, ukoliko se dobije odgovor od Uprave za trezor da ne može da sprovede rešenje o ispravci, odnosno da po njemu izvrši preknjižavanje, najcelishodnije je doneti novo rešenje o preknjižavanju sa pogrešnog računa na ispravan račun sa obrazloženjem da se radi o ispravci greške i takvo rešenje dostaviti Upravi za trezor.
U svakom slučaju ne može se ostaviti da preknjižavanje ne bude pravilno sprovedeno.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ima li pravo pravno lice da na istom Prilogu-1 iskaže jedan Podprilog za građevinsko zemljište, a jedan za poljoprivredno zemljište?
Prema članu 5. Pravilnika o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu, Prilоg-1 sаdrži pоdаtkе о utvrđivаnju pоrеzа zа nеpоkrеtnоst zа kојu nеmа оsnоvа zа pоrеskо оslоbоđеnjе, tаkо dа brој Prilоgа-1 kојi sе pоdnоsi uz јеdnu pоrеsku priјаvu nа Оbrаscu PPI-1 оdgоvаrа brојu nеpоkrеtnоsti (nеizgrаđеnоg zеmlјištа, оdnоsnо zеmlјištа sа оbјеktоm - оbјеktimа ili njihоvim pоsеbnim dеlоvimа kојi činе grаđеvinsku cеlinu - u dаlјеm tеkstu: оbјеkаt, istоg оbvеznikа kојi sе nа tоm ili ispоd tоg zеmlјištа nаlаzе, оdnоsnо zа оbјеkаt kојi sе nаlаzi nа zеmlјištu ili ispоd zеmlјištа zа kоје је оbvеznik drugо licе) nа kоје sе pоrеz plаćа, а kоје sе nаlаzе nа tеritоriјi istе јеdinicе lоkаlnе sаmоuprаvе.
Sаstаvni dео Prilоgа-1 је Оbrаzаc Pоdprilоg uz Prilоg-1 (u dаlјеm tеkstu: Pоdprilоg), kојi sе pоpunjаvа nа zаsеbnоm primеrku zа nеizgrаđеnо zеmlјištе zа kоје sе utvrđuје pоrеz u Prilоgu-1, оdnоsnо nа zаsеbnоm primеrku zа svаki оbјеkаt i zа pripаdајućе zеmlјištе nа kоmе sе, оdnоsnо ispоd kоgа sе nаlаzi tај оbјеkаt zа kоје sе utvrđuје pоrеz u Prilоgu-1 (tаkо dа brој Pоdprilоgа оdgоvаrа brојu оbјеkаtа kојi sе nаlаzе nа istоm zеmlјištu uvеćаn zа јеdаn).
Prema tome, ako poljoprivredno i građevinsko zemljište zajedno predstavljaju jednu nepokretnost, odnosno ako čine fizičku celinu, onda se za njih predaju podprilozi uz jedan Prilog-1.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Naime, kada poreski obveznik podnese zahtev za odlaganje plaćanja u postupku kada je rešenje predato NBS da li se može, u skladu sa zakonom, uraditi rešenje o prekidu postupka prinudne naplate ili se mora sačekati da se isti zahtev razmotri i donese rešenje o odlaganju plaćanja?
Ako je zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga podnet posle početka postupka prinudne naplate, a poreski dužnik ispunjava uslove za odlaganje plaćanja dugovanog poreza, nadležni poreski organ može, imajući u vidu fazu u kojoj se postupak prinudne naplate nalazi, odnosno da li je u početnoj ili završnoj fazi, da prekine postupak prinudne naplate, o čemu se odlučuje zaključkom. Ceneći fazu u kojoj se postupak prinudne naplate nalazi nadležni poreski organ može prekinuti postupak prinudne naplate, ukoliko je postupak prinudne naplate u početnoj fazi, a ako je postupak u završnoj fazi celishodnije je i racionalnije zahtev odbiti.
Započeti postupak prinudne naplate nadležni poreski organ prekida zaključkom o prekidu postupka prinudne naplate, koji se dostavlja i organizaciji koja sprovodi prinudnu naplatu sa računa, tek kada se odluči po zahtevu za odlaganje, odnosno kada se donese akt (rešenje ili sporazum) o odlaganju plaćanja dugovanog poreza.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Pravno lice je dostavilo PPI-1 u paprirnoj formi, a na CD-u Prilog-1 i Podpriloge kojih ukupno ima 600. Kako postupiti u ovom slucaju?
Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji nije propisano da se poreske prijave za porez na imovinu podnose elektronskim putem (ova obaveza propisana je od 1.1.2019. godine i biće realizovana kroz jedinstven informacioni sistem LPA). To pre svega znači da je vaš obveznik bio u obavezi da poresku prijavu PPI-1 sa svim prilozima i podprilozima dostavi u papirnom obliku, potpisane i pečatirane.
Napominjemo da podnošenje poreske prijave elektronskim putem u skladu sa odredbama ZPPPA ne znači predaju poreske prijave na CD uređaju, već elektronski dokument u skladu sa posebnim zakonom.
U radu LPA se dešava da poreska prijava ima više stotina priloga i podpriloga za koje je potrebno veoma mnogo vremena za unos, pri čemu podaci iz priloga i podpriloga ne utiču na evidentiranje zaduženja po podnetoj poreskoj prijavi, već predstavljaju evidencioni podatak o nepokretnostima za koje se porez prijavljuje.
U vezi dostavljenog CD-a koji sadrži priloge i podpriloge uz poresku prijavu, može se kontaktirati Institut Mihajlo Pupin i proveriti da li postoji mogućnost da se tako dobijeni podaci učitaju u aplikaciju. Takođe, ni Pupin nema obavezu da podatke sa CD-a učita u aplikaciju, jer za to ne postoji zakonski osnov. Pupin je 2014. godine napravio aplikaciju za “elektronske” prijave, koju su poreski obevznici mogli da kupe i koriste.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kada se na osnovu poziva na koji stranka nije reagovala podnosi prijava PPI-2 po službenoj dužnosti? Koja godina izgradnje se stavlja?
Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, članom 55. stav 3. propisano je da ako obveznik ne podnese poresku prijavu, poresko rešenje o utvrđivanju poreza doneće se na osnovu podataka iz poslovnih knjiga poreskog obveznika i evidencija poreskog obveznika i činjeničnog stanja utvrđenog u postupku kontrole.
Prema tome, zakonom nije propisano da se po službenoj dužnosti podnosi poreska prijava PPI-2, u situacijama kada obveznik to ne učini.
Naime, kada obveznik ne podnese poresku prijavu, u skladu sa navedenom odredbom ZPPPA treba da se izvrši utvrđivanje činjeničnog stanja u postupku poreske kontrole. To znači da se obveznik poziva da učestvuje u postupku, a ako se ne odazove, sačinjava se zapisnik o kancelarijskoj kontroli bez prisustva poreskog obveznika, jer je članom 121. ZPPPA propisano da neodazivanje pozivu ne odlaže postupak kancelarijske kontrolu.
Članom 51. ZPPPA propisano je da u poreskom psotupku teret dokaza snosi:
1) Poreska uprava – za činjenice na kojima se zasniva postojanje poreske obaveze
2) Poreski obveznik – za činjenice od uticaja na smanjenje ili ukidanje poreza.
Prema tome, da bi se izvršilo utvrđivanje poreske obaveze potrebno je da se poseduje dokument kojim se nedvosmisleno može dokazati postojanje poreske obaveze određenog poreskog obveznika. Što se tiče amortizacije, po osnovu koje treba izbršiti umanjenje poreske osnovice i koja predstavlja činjenicu od uticaja na smanjenje poreza, prema navedenoj odredbi zakona, obveznik je u obavezi da dostavi dokaze.
Međutim, ako se na osnovu poreske prijave prethodnog vlasnika ili drugog dokaza može utvrditi godina izgradnje, nije pogrešno ako se ista prizna poreskom obvezniku kod utvrđivanja poreza. Naročito ako treba izvršiti retroaktivno zaduženje u skladu sa odredbama o zastarelosti prava na utvrđivanje.
Zapisnik o kancelarijskoj kontorli koji sadrži sve elemente i činjenice od značaja za utvrđivanje poreza, treba dostaviti poreskom obvezniku u skladu sa odredbama ZPPPA. Ako nema primedbi ili nakon dopune zapsinika po dostavljenim primedbama (član 122. ZPPPA) podaci iz zapisnika se unose u aplikaciju umesto poreske prijave, odnosno taj zapisnik o utvrđenom činjeničnom stanju u postupku kontrole je osnov za utvrđivanje poreza na imovinu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kada jedan od supružnika kupi imovinu, u katastru se po njihovim novim pravilima to upisuje kao zajednička imovina supružnika na 1/1 kao celo pravo, tj. oboje imaju upisano celo pravo kao zajednička imovina supružnika na 1/1. Da li supružnici treba da podnesu PPI-2 prijave na 1/2 udela ili jedan supružnik (onaj koji je zaključio ugovor) može da podnese PPI-2 na 1/1?
Članom 7. Zаkоnа о pоstupku upisа u kаtаstаr nеpоkrеtnоsti i vоdоvа uređeno je sticаnjе zајеdničkе svојinе nа nеpоkrеntоsti supružnikа i еvidеntirаnjе tаkvоg prаvа svојinе u Kаtаstru. Primеnоm nаvеdеnоg zаkоnа оtvаrа se pitаnjе utvrđivаnjа pоrеskоg оbvеznikа zа pоrеz nа imоvinu: dа li је pоrеski оbvеznik sticаlаc nеpоkrеtnоsti pо ugоvоru ili pоrеskе priјаvе pоdnоsе оbа supružnikа prеmа upisu prаvа zајеdničkе svојinе u RGZ.
Nаpоminjеmо dа је prеmа Zаkоnu о pоrеzimа nа imоvinu prеdmеt оpоrеzivаnjа prаvо svојinе nа nеpоkrеntоsti. Таkоđе је prоpisаnо dа kаdа udеli оbvеznikа nа istој nеpоkrеtоsti nisu оdrеđеni, zа svrhu оpоrеzivаnjа pоrеzоm nа imоvinu smаtrаćе sе dа su јеdnаki.
S obzirom na navedeno, još uvek se ne može dati precizan odgovor kako se podnose poreske prijave u ovim slučajevima. Do dobijanja zvaničnog stava Ministarstva finansija mogu se primati poreske prijave onako kako ih obveznik dostavi, pri čemu treba obavestiti obveznika o mogućnosti izmene nakon dobijanja zvaničnog stava Ministarstva finansija.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Obveznik ima poslovne objekte na jednoj parceli i ima pravo korišćenja na zemljištu na toj parceli. Za tu parcelu je uvidom u planski dokument utvrđeno da je definisana kao površina javne namene, međutim, prava na tom zemljištu ima Republika Srbija i to pravo svojine, a obveznik ima pravo korišćenja. Da li postoji zakonski osnov da se utvrdi zaduženje za komunalnu taksu?
Obveznik lokalne komunalne takse je korisnik prava, predmeta ili usluga za čije je korišćenje odlukom JLS propisano plaćanje komunalne takse.
Odlukom o lokalnim komunalnim taksama za teritoriju svake konkretne opštine propisani su takseni obveznici, visina, olakšice, rokovi i način plaćanja lokalnih komunalnih taksi.
LPA utvrđuje lokalnu komunalnu taksu za korišćenje prostora na javnim površinama na osnovu posebnog odobrenja (rešenja) ili drugog akta nadležnog opštinskog organa, a na osnovu posebne odluke JLS (npr. o postavljanju privremenih objekata), koja se donosi na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji.
Posebno odobrenje (rešenje) nadležnog opštinskog organa je pravni osnov za korišćenje prostora na javnim površinama o postavljanje privremenih objekta za obavljanje delatnosti, od strane taksenog obveznika. To posebno odobrenje (rešenje) je LPA osnov za utvrđivanje komunalne takse za korišćenje prostora na javnim površinama.
U tom smislu, LPA ima osnov da utvrdi lokalnu komunalnu taksu za korišćenje prostora na javnim površinama na način kako je propisano Odlukom o lokalnim komunalnim taksama, a na osnovu posebnih akata donetih u skladu sa navedenim propisima.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.