Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Neophodno mišljenje u vezi primene člana 44. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. Naime, dobijen je zahtev od službe za poljoprivredu za osnovicu za promenu namene poljoprivrednog zemljišta. Radi se o parceli koja je manja od 10 ari i za koju u 2018.. kao “prethodnoj“ godini nije bio utvrđen porez. Aktom JLS o cenama za 2018. nisu bile utvrđene cene za poljoprivredno zemljište ni u jednoj od tri zone. Osnovica za zemljište gde je obaveza utvrđena - preko 10 ari utvrđena je na osnovu osnovice iz 2017. (znači program automatski vuče podatak osnovica iz prethodne godine). Dakle, kod parcela koje su veće od 10 ari ne postoji problem, jer su one imale utvrđenu obavezu -odnosno osnovicu, problem je kod parcela ispod 10 ari kojima obaveza nije bila utvrđena (član 44. stav 2. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara). Da li se u ovom slučaju primenjuje član 44. stav 4. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara ili se stav 2. istog člana tumači šire (tj. da li zemljište gde smo u toj zoni imali utvrđen porez na osnovu osnovice, koja je povučena iz 2017. i u kojoj je sadržana cena iz 2017. množena sa kvadraturom, da li se daje podatak o toj ceni, odnosno da li se ona koristi da se izračina osnovica po traženom zahtevu ili to nije ispravno tumačenje?
Članom 44. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobarapropisano je da je osnоvicа zа prоmеnu nаmеnе pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа јеdnаkа оsnоvici zа pоrеz nа imоvinu tоg zеmlјištа u gоdini kоја prеthоdi gоdini u kојој је pоdnеt zаhtеv zа prоmеnu nаmеnе zеmlјištа.
Оsnоvicа zа prоmеnu nаmеnе pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа zа kоје niје utvrđеn pоrеz nа imоvinu u gоdini kоја prеthоdi gоdini u kојој sе mеnjа nаmеnа, оdnоsnо оsnоvicа zа pоlјоprivrеdnо zеmlјištе kоје је оslоbоđеnо plаćаnjа pоrеzа nа imоvinu utvrđuје sе nа оsnоvu prоsеčnе cеnе kvаdrаtnоg mеtrа pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа u оdgоvаrајućој, оdnоsnо grаničnој zоni, оdrеđеnе аktоm јеdinicе lоkаlnе sаmоuprаvе zа pоtrеbе utvrđivаnjа pоrеzа nа imоvinu.
Ukоlikо је utvrđеnа prоsеčnа cеnа kvаdrаtnоg mеtrа pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа u višе grаničnih zоnа primеnićе sе cеnа kvаdrаtnоg mеtrа kоја је nајpоvоlјniја zа оbvеznikа. Ukоlikо niје utvrđеnа prоsеčnа cеnа u zоni niti grаničnim zоnаmа, vrеdnоst zеmlјištа utvrđuје оvlаšćеni sudski vеštаk zа pоslоvе pоlјоprivrеdе, u sklаdu sа prоpisоm kојim sе urеđuје pоstupаk еksprоpriјаciје.
U skladu sa gore navedenim, pošto nije utvrđena prosečna cena poljoprivrednog zemljišta ni u jednoj zoni za 2018. godinu, a te prosečne cene treba da budu korišćene za utvrđivanje naknade, naknada treba da bude utvrđena na osnovu procene vrednosti ovlašćenog veštaka za poslove poljoprivrede.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je kupio zemljište na kojem je izgrađena kuća za stanovanje koja je u fazi rušenja i nema osnovne elemente za život. Kako prethodni vlasnik nikada nije bio u evidenciji za datu nepokretnost, da li je novi vlasnik u obavezi da podnese PPI-2 za taj objekat uzimajući u obzir Misljenje Ministrastva finansija da je obaveza poreskog obveznika da svoj objekat renovira i osposobi za stanovanje i da ne može biti oslobođen plaćanja poreza jer je objekat ruiniran?
Ukoliko je poreski obveznik kupoprodajom stekao pravo svojine na zemljištu i na objektu, pri čemu se ne radi o objektu u izgradnji već o objektu koji je bio završen i osposobljen za korišćenje (možda i upisan u katastar), a koji je u međuvremenu pre prodaje ruiniran, tada je tom obvezniku poreska obaveza za taj objekat nastala danom sticanja, pri čemu na postojanje poreske obaveze, u skladu sa mišljenjima ministarstva finansija, nije od uticaja da li se taj objekat može koristiti ili ne. Ako obveznik izvrši rušenje tog objekta, danom rušenja prestaće obaveza poreza na imovinu.
Pored toga, poreska obaveza prethodnom vlasniku takođe treba da bude utvrđena za period dok je na tom objektu imao pravo svojine, vodeći računa o odredbama o zastarelosti prava na utvrđivanje.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ako opstinska uprava nije donela akt o prosečnoj ceni za drugo zemljište, na koju poziciju u podprilogu uz Prilog-1 pravna lica upisuju prosečnu cenu (cena poljoprivrednog zemljišta je umanjena za 40%)?
Članom 6. stav 8. Zakona o porezima na imovinu propisano je da ako nije utvrđena prosečna cena drugog zemljišta (iz člana 6a stav 7. ovog zakona) u zoni, zato što u zoni i graničnim zonama nije bilo najmanje tri prometa uz naknadu drugog zemljišta, a utvrđena je prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u toj zoni, vrednost drugog zemljišta (osim eksploatacionih polja) koja čini osnovicu poreza na imovinu za poresku godinu, utvrđuje se primenom prosečne cene poljoprivrednog zemljišta u toj zoni umanjene za 40%. U slučaju iz stava 8. ovog člana smatra se da je utvrđivanjem prosečne cene poljoprivrednog zemljišta u zoni utvrđena prosečna cena drugog zemljišta.
Prema tome, pravno lice koje je poreski obveznik za drugo zemljište, u podprilog unosi podatak o vrsti nepokretnosti – drugo zemljište, a u polje I 2.1. unosi iznos prosečne cene tako što prosečnu cenu poljoprivrednog zemljišta umanji za 40 % (npr. ako je aktom o prosečnim cenama za tu zonu utvrđena prosečna cena poljoprivrednog zemljišta od 100 dinara, u podprilogu za drugo zemljište se u polju I 2.1. unosi prosečna cena 60 dinara koja je umanjena za 40%). Ovo iz razloga što se utvrđivanjem prosečne cene poljoprivrednog zemljišta smatra da je utvrđena i cena drugog zemljišta.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ako je pomoćni objekat - ekonomski objekat, štala i objekti slične namene, i oslobađa se po osnovu NS - objekti koji su namenjeni i koriste se za poljoprivrednu proizvodnju, šta se piše u vrsti nepokretnosti S - drugi građevinski objekti ili NS - poljoprivredno zemljište?
S obzirom na to da se navodi da je u pitanju pomoćni objekat - ekonomski objekat, štala i objekti slične namene, i da imaju poresko oslobođenje jer su namenjeni i koriste se za poljoprivrednu proizvodnju, u podacima o nepokrertnosti u polju vrsta nepokretnosti treba uneti: N - poslovne zgrade i drugi građevinski objekti koji služe za obavljanje delatnosti.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Primljen je zahtev za za pristup informacijama od javnog značaja u kome se traži spisak lica koja su obveznici komunalne takse. S tim u vezi, da li su podaci o pravnim licima i preduzetnicima koji su obveznici komunalne takse za isticanje firme, informacije od javnog značaja?
Poštujući odredbe člana 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administaciji, kada je reč o davanju podataka i informacija o drugim poreskim obveznicima, propisano je načelo čuvanja službene tajne u poreskom postupku, koje je obavezujuće za službena lica i sva druga lica koja učestvuju u poreskom postupku. Tajni podatak predstavlja svaki dokument, informacija, podatak i druga činjenica o poreskom obvezniku do kojih su službena lica i sva druga lica koja učestvuju u poreskom postupku došla u poreskom, prekršajnom, predistražnom ili sudskom postupku.
Stavom 2. navedenog člana propisano je: „Povreda tajnog podatka ugrožava interes poreskih obveznika i javni interes Republike, koji pretežu nad interesom za pristup informacijama od javnog značaja koje predstavljaju tajni podatak, a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene ovim zakonom“. Dakle, neovlašćeno korišćenje ili objavljivanje dokumenta, informacija, podataka ili drugih činjenica do kojih dolazi nadležni poreski organ u poreskom postupku, odnosno u prekršajnom postupku ili sudskom postupku povodom poreske stvari, ugrožava i interese poreskog obveznika i javni interes. Neovlašćeno korišćenje ili objavljivanje moglo bi da poreskom obvezniku nanese štetu i da ugrozi njegove različite interese (narušavanje privatnosti i lične sigurnosti, odavanje poslovne tajne i dr.). Pored toga, ako poreski obveznici nemaju garancije da će podaci koje dostavljaju nadležnom poreskom organu, odnosno do kojih se dođe u poreskom postupku, biti tretirani kao tajni podaci, postojaće podsticaj da se ne prijavljuju ili da se samo selektivno dostavljaju podaci od značaja za oporezivanje.
Odredbama člana 9. stav 1. tačka 5) Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisano je, između ostalog, da tražioc neće ostvariti pravo na pristup informacijama od javnog značaja ukoliko bi se dostupnim učinila informacija ili dokument za koji je propisima određeno da se čuva kao državna, službena , poslovna ili druga tajna.
Pored toga, odredbama člana 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je opšte pravilo da će se, ako je drugim zakonom neko pitanje iz oblasti koju uređuje Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, uređeno na drugačiji način, primanjivati odredbe Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
U skladu sa gore navedenim, davanje spiska obveznika koji su obveznici komunalne takse nije u skladu sa odredbama člana 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je podneo poresku prijavu 2004. godine u tadašnjoj RUJP-a i naveo u poreskoj prijavi da stanuje na predmetnoj nepokretnosti. Od 2009. godine je baza iz RUJP-a prebačena na LPA i pomenuti obveznik nije imao pravo na poresko umanjenje (stajalo je u rubrici da li živi: ne). U ovoj godini je primećeno da postoji propust, i ne zna se da li je poreska uprava primenjivala poresko umanjenje za tog obveznika od 2004-2009. godine. Takođe, ne postoji ni fizički uvid u rešenja poreske uprava iz tog perioda. Kako postupiti u ovom slučaju?
Poreski postupak može se pokrenuti po službenoj dužnosti ili po zahtevu stranke (član 33. ZPPPA). S obzirom da je konkretno u pitanju, greška poreskog organa koja ima za poledicu pogrešno utvrđenu obavezu po osnovu godišnjeg poreza na imovinu, u tom slučaju potrebno je da se utvrdi tačno činjenično stanje i da se pribave dokazi za dalje postupanje. Pre svega potrebno je dostaviti zahtev Poreskoj upravi u vezi dokaza iz kojih će se moći nedvosmisleno utvrditi da je obaveza utvrđena bez prava na poreski kredit u odnosu na podnetu poresku prijavu i tada podneti dokaze o pravu na poreski kredit (npr. rešenje o utvrđivanju obaveza po osnovu godišnjeg poreza na imovinu, neki drugi dokument iz spisa koji bi eventualno uticao na pravo poreskog obveznika na poreski kredit), kao i da se uputi zahtev Ministarstvu unutrašnjih poslova, Policijskoj upravi za dostavljanje podataka koji se odnose na prijavljene adrese prebivališta ili boravišta poreskog obveznika.
Nakon pribavljanja potrebnih dokaza koji bi ukazivali na grešku poreskog organa potrebno je izvršiti potrebne radnje u poreskom postupku u vezi uklanjanja i menjanja već donetih konačnih rešenja. Takođe, prilikom menjanja i uklanjanja rešenja nepohodno je voditi računa i o institutu apsolutne zastarelosti (čl.114ž. i 114z. ZPPPA).
Prema navedenom, ukoliko je učinjena greška od strane poreskog organa, postupak se vodi po službenoj dužnosti, menjanjem već donetih rešenja i ispravljanjem podataka u poreskom računovodstvu u tekućoj fiskalnoj godini, pri čemi za svaku godinu za koju se menja utvrđena obaveza mora se doneti posebno (pojedinačno) rešenje kojim se menja postojeća i utvrđuje nova (tačnu) poreska obaveza.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Opštinska uprava je tražila da se dostavi tržišna vrednost katastarskih parcela u skladu sa sa članom 3. stav 1. Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu. Saglasno tome, dostavljena je prosečna cena kvadratnog metra građevinskog zemljišta iz Odluke i zona. Problem je što je podnosilac zahteva uložio žalbu Opštinskom veću gde je navedeno da je u pitanju deo parcele koja se vodi kao gradsko građevinsko zemljište, a način korišćenja i katastarska klasa je kanal i zbog toga se smatra da treba da se plati manje. Nije doneta Odluka za utvrđivanje prosečne cene drugog zemljišta, a sada se traži obaveštenje u skladu sa dostavljenim podacima. Kako postupiti u navedenom slučaju?
Odredbom člana 3. stav 1. Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu („Sl. glasnik RS“, br. 64/15), propisano je da visinu naknade za konverziju utvrđuje organ jedinice lokalne samouprave nadežan za imovinsko pravne odnose, u skladu sa aktom o utvrđivanju prosečne cene kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti po zonama za utvrđivanje poreza na imovinu, donetim od strane jedinice lokalne samouprave, na teritoriji na kojoj se nalazi građevinsko zemljište za koje je podnet zahtev za konverziju i sprovedenog postupka u skladu sa ovim zakonom, po tržišnoj vrednosti predmetnog građevinskog zemljišta, u skladu sa propisom kojim se uređuje porez na imovinu.
Dalje, odredbom člana 12. stav 1. Zakona propisano je da ako nadležni organ utvrdi da su uz zahtev dostavljeni propisani dokazi, utvrđuje da li postoje uslovi predviđeni ovim zakonom za umanjenje tržišne vrednosti i bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana, po službenoj dužnosti pribavlja od nadležne LPA akt o tržišnoj vrednosti predmetnog građevinskog zemljišta, u skladu sa članom 3. stav 1. ovog Zakona. Stavom 2. i 3. istog člana Zakona propisano je da je rok za dostavljanje akta iz stava 1. ovog člana pet dana i da po dobijanju akta iz stava 1. ovog člana nadležni organ u roku od tri dana obaveštava podnosioca o visini naknade i nalaže podnosiocu zahteva izjašnjenje o načinu plaćanja. Dalje je stavom 9- 11. ovog člana propisano da se uz obaveštenje iz stava 3. ovog člana prilaže i akt LPA, da podnosilac ima pravo prigovora na akt LPA u roku od 15 dana od dana dostavljanja i da po prigovoru rešava opštinsko, odnosno gradsko veće JLS, na čijoj teritoriji se nalazi građevinsko zemljište koje je predmet konverzije uz naknadu.
Prema tome, Zakonom je definisano da se daje podatak za građevinsko zemljište i u tom smislu LPA nema pravo da menja vrstu zemljišta, odnosno ne može se za potrebe konverzije koristiti prosečna cena drugog zemljišta jer je predmet konverzije građevinsko zemljište.
LPA može izdati akt koji sadrži samo podatak o vrednosti predmetnog zemljišta dobijen množenjem prosečne cene po m2 građevinskog zemljišta u odgovarajućoj zoni sa ukupnom površinom zemljišta, ili dati samo podatak o prosečnoj ceni.
Bitno je istaći da se ovako dobijena vrednost građevinskog zemljišta (dobijena množenjem površine i prosečne cene u zoni) u suštini ne bi mogla smatrati tržišnom vrednošću predmetnog građevinskog zemljišta, niti ima osnova za prigovor poreskog obveznika o kome se može raspravljati ili odlučivati u pojedinačnim slučajevima. Naime, prosečna cena kvadratnog metra građevinskog zemljišta u odgovarajućoj zoni ne uzima u obzir pojedinačne karakteristike predmetnog zemljišta, niti tržišne uslove po kojima se to zemljište može prometovati, već se za sva zemljišta iste površine u istoj zoni utvrđuje ista vrednost zemljišta, primenom odredaba Zakona o porezima na imovinu. Tu LPA ne može ništa da odluči drugačije, a opštinsko veće može samo da odbaci prigovor i obrazloži da je uvrđena pravilna zona za predmetno zemljište i primenjena pravilna prosečna cena.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Odeljenje vodi poresko knjigovodstva van LPA odnosno van sistema Institut Mihajlo Pupin za zakup zemljišta, uređenje zemljišta i doprinosa. Kako postupiti sa zahtevima za povraćaj, preknjiženje, pa i otpis. Radi se o poslovima koje je radila Direkcija kao javno preduzeće. Koji organ treba da radi i odlučuje po takvim zahtevima (radi se o obligacionim odnosima)?
Za javne prihode koji se ne administriraju primenom ZPPPA ne vodi se poresko knjigovodstvo. Sve promene, pa i otpis u evidencijama nadležnog organa, sprovodi taj organ u skladu sa dokaznom dokumentacijom o osnovanosti knjiženja. Ukoliko je LPA preuzela administriranje ovih javnih prihoda, za postupanje u vezi otpisa je nadležna LPA.
Povraćaj više ili pogrešno naplaćenih javnih prihoda uređen je članom 60. Zakona o budžetskom sistemu koji glasi:
„Ako je od obveznika naplaćeno više prihoda iz člana 14. stav 1. tač. (1)-(5) ovog zakona, odnosno ako je osnov za naplatu bio pogrešan, izvršiće se povraćaj u skladu sa zakonom kojim se uređuje naplata javnih prihoda.
Povraćaj prihoda iz stava 1. ovog člana vrši se na teret uplatnog računa prihoda.
Ako na uplatnom računu prihoda iz stava 1. ovog člana nema dovoljno sredstava da bi se izvršio povraćaj, Uprava za trezor na uplatni račun javnog prihoda, sa kojeg treba izvršiti povraćaj, prenosi iznos sredstava koji će se vratiti obvezniku, srazmerno propisanom učešću korisnika u rasporedu tog prihoda.
Odredbe st. 1-3. ovog člana shodno se primenjuju na propisani evidencioni račun organa nadležnog za poslove carina za uplatu akciza i poreza pri uvozu.
Uprava za trezor izvršava povraćaj prihoda najkasnije pet radnih dana od dana prijema rešenja, odnosno drugog akta za povraćaj.“
Prema članu 14. Zakona o budžetskom sistemu javni prihodi za koje se može vršiti povraćaj su:
1) porezi;
2) doprinosi za obavezno socijalno osiguranje;
2a) neporeski prihodi, i to:
(1) takse,
(2) naknade,
(3) kazne,
(4) prihodi nastali upotrebom javnih sredstava;
tač. 3) i 4) (brisane)
5) samodoprinos;
Za sledeće javne prihode i primanja nije propisano da se može vršiti povraćaj:
6) donacije, transferi i finansijska pomoć Evropske unije;
7) (brisana)
Primanja države su:
1) primanja od prodaje nefinansijske imovine;
2) primanja od zaduživanja;
3) primanja od prodaje finansijske imovine.
podtač. (1)-(3) (brisane)
(brisana)
Povraćaj javnih prihoda uređen je i članom 28. Pravilnika o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa koji glasi:
„Povraćaj više ili pogrešno uplaćenih javnih prihoda obveznika, vrši Uprava za trezor na teret računa za uplatu javnih prihoda, u skladu sa članom 60. Zakona o budžetskom sistemu.
Povraćaj javnih prihoda iz stava 1. ovog člana, Uprava za trezor vrši na osnovu rešenja Poreske uprave, lokalne poreske administracije, odnosno drugog akta nadležnog organa.
Za sve više ili pogrešno uplaćene javne prihode obveznika, za koje u koloni 8 Priloga 1 nije upisana reč: "PU" ili "LPA", odnosno za koje analitiku uplata ne vodi Poreska uprava ili lokalna poreska administracija, nadležni organ po čijem nalogu je izvršeno plaćanje izdaje potvrdu obvezniku da sredstva nisu, odnosno neće biti iskorišćena po svojoj nameni. Obveznik dostavlja original potvrdu, original naloga za uplatu ili izvod - kao dokaz o izvršenoj uplati, i zahtev za povraćaj više ili pogrešno uplaćenog javnog prihoda Poreskoj upravi - nadležnoj filijali, odnosno lokalnoj poreskoj administraciji.
Na osnovu navedene dokumentacije Poreska uprava - nadležna filijala, odnosno lokalna poreska administracija donosi rešenje za povraćaj više ili pogrešno uplaćenih javnih prihoda, i isto dostavlja Upravi za trezor na izvršenje.“
Pošto se ovde radi o prihodima nastalim upotrebom javnih sredstava, LPA je nadležna da vrši povraćaj na napred opisan način, ali samo uz potvrdu nadležnog organa da sredstva nisu, odnosno neće biti iskorišćena po svojoj nameni i dokaz o uplati. Ako se ti podaci nalaze u evidenciji LPA, onda LPA odgovara za njihovu tačnost i osnovanost za povraćaj i preknjižavanje.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je podneo zahtev za odlaganje duga, sačinjen je zapisnik o usaglašenju stanja duga koji je uredno potpisan, kao i dostavnica o uručenju rešenja o odlaganju duga, zatim i ukinuto rešenje o odlaganju. Nakon svega toga obveznik je podneo zahtev za otpis duga, a evidentno je da je obaveza zastarela (nije prekidan rok zastarelosti, nisu uredno uručena rešenja i sl.). Kako postupiti sa zahtevom za otpis duga?
Zahtev za otpis duga po osnovu zastarelosti poreski obveznik može podneti u bilo kojoj fazi poreskog postupka, pod uslovom da pre dana podnošenja zahteva za zastarelost obaveza nije izmirena.
Pretpostavka je da nakon ispadanja poreskog obveznika iz reprograma nisu preduzete mere prinudne naplate u cilju namirenja dugovanog poreza, što znači da obveznik i dalje ima dug. Ukoliko se primenom propisa utvrdi da je nastupila zastarelost dugovanog poreza, treba da se donese rešenje o prestanku poreske obaveze zbog zastarelosti prava na naplatu.
Prema tome, smatramo da činjenica da je obveznik ispao iz reprograma, ne ukida mu pravo da se pozove na zastarelost i da se o tom zahtevu odlučuje.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Imajući u vidu da, uslovni otpis kamate i mirovanje duga prekida zastarelost i produžava apsolutnu zastarelost za vreme trajanja, šta se, u tom slučaju dešava za one obveznike koji su automaki upali u uslovni otpis kamate i mirovanje duga a nisu ispoštovali ništa i već u 2013. godini spali iz istog. Da li je i za njih prekinuta zastarelost?
Zakonom o uslovnom otpisu kamate i mirovanju duga, po kome su JLS donosile svoje odluke propisano je da u periodu od 1. novembra 2012. godine do kraja perioda mirovanja glavnog poreskog duga, prekida se zastarelost prava na naplatu poreskog duga, a period za koji je utvrđeno mirovanje poreskog duga ne uračunava se u rok zastarelosti. Za period mirovanja glavnog poreskog duga produžava se rok apsolutne zastarelosti tog duga.
S obzirom da je propisano da se zastarelost prekida u periodu od 1. novembra 2012 do kraja perioda mirovanja, u slučaju kada obveznik nije ni ispunio uslov da započne mirovanje, smatramo da nema osnova da mu se računa prekid niti zastoj zastarelosti, jer nije ispunio nijedan uslov propisan zakonom, odnosno odlukom JLS.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ako je Opomena o neizmirenju duga uručena 2014. godine, da li je ona prekinula zastarelost samo za prethodnih 5 godina (2009,2010,2011,2012 i 2013) i ako jeste da li to znači da je dug koji je postojao na 31.12.2008. godine zastareo?
Opomena iz 2014. mogla je da prekine zastarelost samo duga koji je nastao od 1.1.2009, jer je za dug do 31.12.2008. trebalo preduzeti radnju u periodu 1.1.2009 do 31.12.2013 (pet godina), da bi se prekinula zastarelost.
Pri odlučivanju o zastarelosti mora se voditi računa da obveznik mora podneti zahtev, a zatim se moraju uzeti u obzir i uplate koje su izvršene do dana podnošenja zahteva za otpis duga zbog zastarelosti, jer se može odlučivati o zastarelosti samo nečega što je dugovani iznos na dan podnošenja zahteva, a ne i onoga što je u međuvremenu naplaćeno.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je obveznik koji se oporezuje za poslovni prostor od 1994. godine, i u novembru 2014. dobija Opomenu, nakon čega podnosi zahtev za izlazak na teren jer nikada nije posedovao poslovni prostor (a primao je rešenja). Izlaskom na lice mesta utrvđeno da poslovni prostor ne postoji i oslobođen je plaćanja poreza od 1.01.2015. godine. Po dobijanju Opomene u 2018. godini stranka je uložila prigovor na dug koji je nastao po osnovu tog poslovnog prostora do 01.01.2015. godine. Poreske prijave nema, nije dobijena od Poreske uprave. Shodno gore navedenom, da li ima osnova za otpis tog duga, s obzirom na to da obveznik tvrdi da nikada nije posedovao poslovni prostor, a LS nije u mogućnosti da to utvrdi?
S obzirom da su podaci o poreskom obvezniku preneti iz Poreske uprave i da je sve godine do 2015. utvrđivan porez i uručeno rešenje poreskom obvezniku, podrazumeva obavezu poreskog obveznika da dostavi dokaze, kaoi nove činjenice od značaja za utvrđivanje poreza na imovinu, na osnovu kojih bi se mogao sprovesti ponovni postupak utvrđivanja poreza na imovinu i utvrditi drugačije činjenično stanje, a time i eventualno stornirati zaduženja delom ili u celosti.
Naime, proverom u evidencijama drugih organa i službi, javnih preduzeća i sl. (katastar, urbanizam, EPS, komunalno, Telekom) može se utvrditi ko je bio vlasnik tog prostora. Opština, odnosno Grad bi trebalo da ima podatak o rušenju tog objekta, ako je on uopšte postojao. Takođe, možda postoje orto foto snimci na kojima se vidi da li je objekat postojao ili ne.
U svakom slučaju, neophodno je proveriti sve činjenice pre nego što se obvezniku utvrdi da nije bio poreski obveznik za predmetni prostor.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.