Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
U toku godine pravno lice je zaključilo ugovor o kupoprodaji poslovnog prostora. U ugovoru je navedeno da će se plaćanje izvršiti u dve rate (jedna do 31.12.2018. i druga do 31.03.2019. godine). Da li je to pravno lice dužno da podnese PPI-1 (izmenu poreza) za stečenu nepokretnost, ako u katastru stoji kao vlasnik nepokretnost stari vlasnik, a u zabeležbama, vrsta tereta: ostale zabeležbe propisane zakonom i datum zaključenja ugovora?
Kada je po osnovu ugovora o kupoprodaji pravno lice steklo pravo svojine na poslovnom prostoru, obaveza po osnovu poreza na imovinu tom pravnom licu nastala je danom zaključenja ugovora o kupoprodaji, nezavisno od toga da li je i kada taj poslovni prostor upisan u katastru nepokretnosti, odnosno da li je i kada sticalac prava prema zaključenom ugovoru u katastru nepokretnosti upisan kao imalac prava svojine na tom poslovnom prostoru. Način plaćanja obaveza po ugovoru nije od uticaja na sticanje prava svojine na predmetnoj nepokretnosti.
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 21, Bilten 6/15 .pdf
Mišljenje Ministarstva finansija - broj 9, Bilten 4/15 .pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li se može po službenoj dužnosti pripisivati dug naslednicima imovine a koji je neizmiren iza prethodnih, preminulih vlasnika nepokretnosti? Kakva procedura se sprovodi u tom slučaju?
Smrću poreskog obveznika prestaje njegova dalja poreska obaveza. Poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva.
Članom 19. ZPPPA uređeno je ispunjenje poreske obaveze. Ispunjenje poreske obaveze u slučaju smrti fizičkog lica uređena je odredbama člana 22. ZPPPA. To je pravni osnov da se izvrši prenos duga sa umrlog lica na naslednika u visini i na način propisan ovim zakonom.
Svi postupci u odnosu na preminulo fizičko lice se obustavljaju danom smrti (član 45. Zakona o opštem upravnom postupku). Ako se donose bilo koja akta u poreskom postupku nakon smrti poreskog obveznika, na njegov JMBG, doneti su neosnovano i potrebno je da se storniraju u poreskom računovodstvu.
Ako nije raspravljena zaostavština, od dana smrti, obveznik poreza na imovinu na prava na nepokretnosti preminulog obveznika je držalac nepokretnosti. Obaveza je, dakle, držaoca nepokretnosti da LPA prema mestu nepokretnosti dostavi dokaz o smrti poreskog obveznika i da podnese poresku prijavu PPI-2 za utvrđivanje poreza na imovinu, na svoje ime. Ukoliko je raspravljena zaostavština pokojnika, naslednici su u obavezi da u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju, dostave nadležnoj LPA, poreske prijave na osnovu kojih će se utvrditi godišnji porez na imovinu, naslednicima. U oba slučaja obveznici mogu ostvariti pravo na poreski kredit ukoliko stanuju u predmetnoj nepokretnosti, znači imaju istu poresko pravnu situaciju kao i preminuli vlasnik.
Dakle, porez se ne može utvrđivati i plaćati na umrlo lice, a obaveza je naslednika ili držaoca nepokretnosti, da obaveste organ o smrti poreskog obveznika, dostave dokaz, kao i da dostave popunjene i potpisane poreske prijave za utvrđivanje poreza na imovinu.
S obzirom da je u pitanju pripisivanje duga iza prethodnih, umrlih vlasnika, nasledniku se može preneti samo dug onog lica koga je on nasledio. Na primer, ako se dug vodi na preminulom dedi, pri čemu je sprovedena ostavina na oca koji je u međuvremenu preminuo, ali dug u LPA nije prenet sa dede na oca (jer LPA nije imala saznanja o tome), pa je nakon smrti oca doneto ostavinsko rešenje kojim je imovina oca preneta sa oca na sina, u tom slučaju sin ne može naslediti dedina poreska dugovanja koja se vode u LPA, jer on nije ni naslednik dede već oca. U tom slučaju se dedin dug otpisuje jer je dedin naslednik preminuo pre nego što je izvršen prenos duga sa dede na njega (ne može se doneti rešenje na umrlo lice nakon njegove smrti). Smrću fizičkog lica to lice prestaje da bude nosilac prava i obaveza, pa se tom licu (ocu), kao nasledniku (od dede), ne može izvršiti prenos duga u smislu da to lice ispunjava poresku obavezu preminulog lica čiju imovinu je nasledio.
U drugom slučaju, ako nije vršena ostavina sa dede na oca, već sin direktno nasleđuje dedu, tada se na njega prenose dedina dugovanja.
Prilikom prenosa duga naslednicima mora se voditi računa o vrednosti nasleđene imovine svakog pojedinačnog naslednika, kao i o tome da li je dug koji je evidentiran na JMBG preminulog lica zastario.
Preporuka je da se pre prenosa duga sa umrlog lica na naslednika, naslednik pozove u postupak, kako bi se usaglasilo stanje duga za koji se vrši prenos, jer se može desiti da postoje činjenice i dokazi sa kojima LPA ne raspolaže.
Forma rešenja za prenos duga sa umrlog lica na naslednika.doc
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li može kladionica koja je obveznik lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru da bude zadužena i po osnovu takse za držanje sredstava za igru?
Zakon o igrama na sreću uređuje šta se smatra zabavnim igrama, a šta igrama na sreću. Članom 3. stav 1. ovog zakona propisano je da se igrama na sreću, u smislu ovog zakona, ne smatraju igre na računarima, simulatorima, video-automatima, fliperima i drugim sličnim napravama, koje se stavljaju u pogon uz pomoć novca ili žetona, kao i pikado, bilijar i druge slične igre, u kojima se učestvuje uz naplatu, a u kojima učesnik ne može ostvariti dobitak u novcu, stvarima, uslugama ili pravima, već pravo na jednu ili više besplatnih igara iste vrste (zabavne igre). Zabavne igre, u smislu stava 1. ovog člana, nisu predmet uređivanja ovog zakona.
Članom 11. Zakona o finansiranju lokalne samouprave uređeno je da se za korišćenje prava, predmeta i usluga za koje se plaća lokalna komunalna taksa, ne može uvoditi posebna naknada.
Prema članu 15. lokalne komunalne takse se mogu uvoditi, između ostalog, za isticanje firme na poslovnom prostoru i za držanje sredstava za igru (“zabavne igre”).
Znači, obveznik koji plaća firmarinu, može biti i obveznik za zabavne igre jer su to dva osnova po kojima se plaćaju ove takse, pri čemu nije propisano da plaćanje takse po jednom osnovu isključuje plaćanje takse po drugom osnovu.
Napominjemo da treba voditi računa o tome da li kladionica drži sredstva za igru (zabavne igre) ili se bavi isključivo igrama na sreću, jer držanje igara na sreću, koje nisu zabavne igre, ne podleže plaćanju lokalne komunalne takse za zabavne igre.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Pravno lice je podnelo PPI-1 sticanje imovine u toku godine, dok je kao vrednost u Ugovoru o kupoprodaji iskazana cena od 122.400.000,00 sa obračunatim PDV-om, i obveznik kao osnovicu za obračun poreza na imovinu koristi 102.000.000,00din, cenu bez PDV-a. Osnovica za obračun je iskazana vrednost iz Ugovora (ZPPPA), fakturisana vrednost kupcu je 122.400.000,00 din koju on i plaća. Da li postoji Mišljenje Ministarstva finansija o tome da li se umanjuje PDV od ukupne cene i da li je od uticaja napomena u Ugovoru da je iskazana vrednost sa PDV-om?
Zа nеpоkrеtnоst kојu оbvеznik kојi vоdi pоslоvnе knjige stekne, izgradi ili mu pо drugоm оsnоvu nаstаnе pоrеskа оbаvеzа u tоku pоrеskе gоdinе, оsnоvicu pоrеzа nа imоvinu zа tu gоdinu čini njеnа nаbаvnа vrеdnоst, izkаzаnа u pоslоvnim knjigаmа оbvеznikа. Nаbаvnа vrеdnоst, оdnоsnо cеnа kоštаnjа је iznоs gоtоvinе ili gоtоvinskоg еkvivаlеntа kојi је plаćеn ili fеr vrеdnоst drugе nаdоknаdе dаtе zа pоtrеbе sticanja sredstva u vrеmе sticanja ili izgradnje.
Fakturna vrednost dobavljača, uvećana za zavisne troškove ovih sredstava (dopreme, carine, montaže, poreza i sl.) i dovođenje u stanje njihove funkcionalne pripremljenosti, tj. uključivanje u upotrebu, predstavlja nabavnu vrednost. Nabavna vrednost sluzi za evidenciju osnovnih sredstava u knjigovodstvu.
Prema tome, PDV ulazi u nabavnu vrednost, a kao dokaz može se od obveznika tražiti knjigovodstvena kartica početnog stanja za tu nepokretnost.
Mišljenje Ministartsva finansija, br. 413-00-00265/2017-04 od 20.12.2017. .pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li postoji model akta na osnovu koga se vrši postupak prinudne naplate iz zakupa poslovnog prostora, jer vlasnici duguju i blokirani su računi, a restorani rade sa zakupcima i ne može se ništa?
Rešenje o prinudnoj naplati iz novčanih potraživanja.docx
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li se Odluka o naknadama za korišćenje javnih dobara koja se donese u aprilu u skladu sa Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara može retroaktivno primenjivati od 1. januara 2019. godine?
Što se tiče retroaktivne primene Odluke o naknadama za korišćenje javnih površina ako nije doneta ne može se ni primenjivati od 1. januara 2019. godine.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li se komunalna taksa može utvrđivati i naplatiti po staroj odluci za prethodni period?
Mišljenje ministarstva finansija broj 011-00-01080/2018-04 od 26.12.2018. godine
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Članom 55. Zakona o vodama, nadležni organ JLS је u obavezi da donese i realizuje Operativni plan odbrane od poplava za vode drugog reda na teritoriji grada. Operativni plan donosi se u cilju zaštite područja ugroženih poplavama i njegova realizacija podrazumeva sledeće aktivnosti: · Izrada elaborata kojim se predviđa obim, vrsta i dinamika izvođenja radova; · Funkcionalni poslovi – konstantno utvrđivanje i praćenje realnog stanja na terenu i preliminarna procena rizika od poplava; · Radovi na uređenju vodotokova; · Nabavka materijala i opreme za „magacin“ (džakovi za pesak i HTZ oprema) Imajući u vidu prethodno navedeno, u okviru kog Programa treba planirati sredstva za aktivnosti vezane za realizaciju Operativnog plana odbrane od poplava za vodotokove drugog reda?
Kako u odluci o budžetu prikazati troškove koji su namenjeni izradi tehničke dokumentacije za kapitalne projekte?
Na osnovu člana 11. stav 3. Uredbe koji kaže “Troškove razrade projektnih ideja (izradu prethodne studije izvodljivosti, odnosno prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom, kao i studije izvodljivosti, odnosno studije opravdanosti sa idejnim projektom) predlagač ideje kapitalnog projekta planira u okviru određene programske aktivnosti, odnosno u okviru određene pozicije u finansijskom planu ili godišnjem programu poslovanja.“ - sledi da u Planu javnih investicija mogu da se nađu samo oni projekti za koje postoji izrađena kompletna projektna/investiciona dokumentacija (a imajući na umu obaveze po Zakonu o planiranju i izgradnji)
Takođe, član 3. Uredbe kaže: „6) Procenjeni troškovi kapitalnog projekta predstavljaju projekciju ukupnih finansijskih sredstava neophodnih za sprovođenje faza projektnog ciklusa do završetka faze realizacije. Oni obuhvataju sve troškove vezane za pripremu predloga ideje kapitalnog projekta, razradu predloga ideje kapitalnog projekta, sve troškove u vezi sa izradom tehničke dokumentacije, troškove pribavljanja zemljišta, troškove pripremanja i opremanja građevinskog zemljišta, troškove izgradnje, odnosno nabavke radova, dobara i usluga za realizaciju kapitalnog projekta, kao i druge troškove neophodne za realizaciju određene vrste projekta.“;
Takođe, član 2. Pravilnika o sadržini, rokovima i postupku dostavljanja investicione dokumentacije za kapitalne projekte navodi koja investiciona dokumentacija se izrađuje, a član 3. navodi koja se dostavlja u zavisnosti od kategorije kapitalnog projekta. Troškovi izrade projektne/investicione dokumentacije planiraju se kod ekonomske klasifikacije 5114 u okviru programa 15 Opšte usluge lokalne samouprave kod programske aktivnosti 0001 Funkcionisanje lokalne samouprave i gradskih opština.
Ukoliko se investicije planiraju u okviru razdela Opštinske uprave, ko je u tom slučaju zadužen za sprovođenje javnih nabavki? Uprava za kapitalna ulaganja zahteva da svi dokumenti u vezi javne nabavke budu potpisani od strane predsednika opštine/gradonačelnika, pa je pitanje da li javnu nabavku sprovodi predsednik opštine/gradonačelnik ili načelnik uprave?
Da li investicije u odluci o budžetu treba planirati u razdelu Opštinske uprave?
Kako se izrađuje studija izvodljivosti za projekat asfaltiranja puteva prema zahtevima Uredbe i kako se kod ovog projekta računa vrednosna granica od 500.000 evra u dinarskoj protivrednosti?
Član 3. Uredbe kaže: „6) Procenjeni troškovi kapitalnog projekta predstavljaju projekciju ukupnih finansijskih sredstava neophodnih za sprovođenje faza projektnog ciklusa do završetka faze realizacije. Oni obuhvataju sve troškove vezane za pripremu predloga ideje kapitalnog projekta, razradu predloga ideje kapitalnog projekta, sve troškove u vezi sa izradom tehničke dokumentacije, troškove pribavljanja zemljišta, troškove pripremanja i opremanja građevinskog zemljišta, troškove izgradnje, odnosno nabavke radova, dobara i usluga za realizaciju kapitalnog projekta, kao i druge troškove neophodne za realizaciju određene vrste projekta;“
Dalje, u članu 6. se kaže“ Troškove kapitalnog projekta procenjuje predlagač ideje kapitalnog projekta, odnosno ovlašćeni predlagač“
Takođe, u Zakonu o planiranju i izgradnji, član 145. navodi izgradnju objekata i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola. Gde, po našem mišljenju spada vrsta projekata navedena u pitanju. Dalje u istom članu se kaže „Rešenje o odobrenju izvođenja radova se izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. ovog zakona, koji dostavi idejni projekat u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije prema klasi objekta, odnosno tehnički opis i popis radova za izvođenje radova na investicionom održavanju, odnosno uklanjanju prepreka za kretanje osoba sa invaliditetom, a uredio je odnose sa jedinicom lokalne samouprave u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta i platio odgovarajuću administrativnu taksu.“
Sledi, da se za navedeni tip projekta (najverovatnije obuhvaćen članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji, budući da je „asfaltiranje puteva“ praktično, faza izgradnje puta, pa se, pod pojmom „asfaltiranje puteva“, najverovatnije misli na „rekonstrukciju puteva“) studija izvodljivosti radi na isti način kao i za druge tipove projekata, pri čemu se dostavlja Idejni projekat u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije prema klasi objekata, odnosno tehnički opis i popis radova za izvođenje radova na investicionom održavanju…“ . Troškove kapitalnog projekta procenjuje predlagač ideje kapitalnog projekta, odnosno ovlašćeni predlagač i ako oni premašuju 500.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, potrebno je uraditi Studiju izvodljivosti.