Questions and answers

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, cevovod, crpne stanice (i ostala neophodne oprema), predstavljaju tehnološku celinu koja jedno kada je izgrađena potpuno, obezbeđuje ostvarenje navedenog cilja. Otuda ovi izlazni rezultati predstavljaju jedan projekat i kao takav ga treba planirati prema Uredbi o sadržini, načinu pripreme i ocene, kao i praćenju sprovođenja i izveštavanju o realizaciji kapitalnih projekata (u daljem tekstu Uredba) i Pravilniku o sadržini, rokovima i postupku dostavljanja investicione dokumentacije za kapitalne projekte.

Uporište za ovu tvrdnju nalazimo odredbama Zakona o vodama koji u članu 3. stav 1, tačka 34 kaže „javna kanalizacija jeste skup tehničko-sanitarnih objekata i mera, kojima se obezbeđuje neprekidno i sistematsko sakupljanje, odvođenje, prečišćavanje i ispuštanje otpadnih i atmosferskih voda naselja i privrede u odgovarajuće prijemnike-recipijente”.

Takođe, eksproprijacija zemljišta za pomenutu namenu je sastavni deo projekta, to jest ulazi u investicionu fazu (član 25. Uredbe).

Neophodno je popuniti obrasce za planiranje programskog budžeta ali bez ciljeva i indikatora, pa samim tim i bez bazne vrednosti, projekcija i izvora verifikacije. U šestomesečnom i godišnjem izveštaju se izveštava o ovim programskim aktivnostima kroz obrazac 1 koji se odnosi samo na finansijske pokazatelje, tj. rashode. Uputstvo za izradu programskog budžeta kaže da u slučajevima kada se program odnosi isključivo na administrativne nadležnosti i troškove budžetskog korisnika (ili više budžetskih korisnika), uključujući aktivnosti podrške radu drugih organa (npr., podrška radu Vlade) takav program je tipa administrativni i za ovaj tip programa nije potrebno definisati ciljeve i indikatore.

Član 5. Uredbe određuje: „Kapitalnim projektom se pored izgradnje i kapitalnog održavanja zgrada i građevinskih objekata infrastrukture smatra i ulaganje u kupovinu zgrada i objekata, kao i drugu nefinansijsku imovinu čiji je vek trajanja, odnosno korišćenja duži od jedne godine, nezavisno od toga da li je kapitalni projekat iskazan kao poseban projekat unutar programa ili kao izdatak u okviru određene programske aktivnosti u budžetu.“ Dalje, član 7. Uredbe kaže „Za kapitalne projekte srednje i velike vrednosti, a koji se odnose na kupovinu zgrada i objekata, mašina i opreme, softvera, zemljišta i ostale nefinansijske imovine za čiju realizaciju nije potrebno pribavljanje građevinske dozvole, studija izvodljivosti izrađuje se u smanjenom obimu (sadrži analizu varijantnih rešenja, analizu troškova i koristi, ciljeva koji se žele postići, analizu troškova za rad i održavanje i druge elemente neophodne za donošenje investicione odluke).“  Sledi da, ukoliko je procenjena vrednost nabavke softvera preko 500.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, za kupovinu softvera treba uraditi studiju izvodljvosti (u smanjenom obimu) tj. onako kako je opisano u članu 7. Uredbe.

Uredba, član 3. tačka 5) kaže: „Ovlašćeni predlagač je direktni korisnik budžetskih sredstava koji za kapitalne projekte iz svoje nadležnosti sačinjava, odnosno prikuplja svu investicionu dokumentaciju, ocenjuje i selektuje predloge ideja za kapitalne projekte i unosi ih u Integrisanu bazu kapitalnih projekata, odnosno bazu kapitalnih projekata lokalne vlasti. Ovlašćeni predlagač podnosi zahtev za finansiranje kapitalnog projekta ministarstvu nadležnom za poslove finansija, odnosno lokalnom organu nadležnom za finansije, u skladu sa budžetskim kalendarom“

Rashode za potrebe redovnog održavanja lokalnih puteva, ulica i asfaltnih kolovoza potrebno je predvideti kod direktnog korisnika budžeta opštinske/gradske uprave u programu 7 programske aktivnosti 0701-0002 održavanje saobraćajne infrastrukture sa ekonomskom klasifikacijom 425. U ovom slučaju radi se o redovnom održavanju i sanaciji, ili čak pojačanom održavanju kolovozne konstrukcije kojima se ne povećava knjigovodstvena vrednost osnovnih sredstava (nažalost u velikom broju JLS ne vodi se nikakva evidencija o javnoj svojini lokalnih puteva – kategorisanih i nekategorisanih, te je neophodno realizovati određene korake u popisu, proceni vrednosti i vođenja pomoćnih knjiga vezano za ulice i puteve). Iz svega navedenog proizilazi, da JLS ulažu u rekonstrukciju i popravku puteva i ulica, a koji prema postojećoj evidenciji i nisu svojina JLS, što je u svakom slučaju situacija koju treba korigovati. Izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini (u skupštinskoj proceduri od oktobra 2018. godine, očekivano usvajanje do kraja 2018. godine) stvaraju se osnovi za ubrzano prevazilaženje navedene situacije, budući da se predviđa upis prava javne svojine JLS po službenoj dužnosti, po sili zakona, na nekategorisanim putevima i opštinskim putevima na kojima je kao korisnik upisana JLS, odnosno njeni organi i organizacije.

Sredstva koja se odobravaju na osnovu posebne odluke JLS a vezano za veštačku oplodnju treba planirati u programu 11 koji se odnosi na socijalnu i dečiju zaštitu (u okviru PA 0007 – Podrška rađanju i roditeljstvu ili eventualno kao zaseban projekat) korišćenjem funkcionalne klasifikacione oznake 040.

U najvećem broju slučajeva visina cene komunalnih usluga, a na koju saglasnost daje lokalna skupština, nije „dovoljno visoka“ da bi obezbedila potrebna sredstva za akumulaciju, odnosno za opremanje komunalnih preduzeća novim osnovnim sredstvima a radi obavljanja njihove osnovne delatnosti, na koje su osnovane ili za koje imaju isključivo pravo. U ovim uslovima, osnivač javnih komunalnih preduzeća može predvideti sredstva u obliku subvencije javnim nefinansijskim preduzećima (451) radi nabavke potrebnih osnovnih sredstava (u punom iznosu ili u vidu dela nabavne cene), pod uslovom da je prethodno JKP podnelo Poseban program za korišćenje budžetskih sredstava iz budžeta grada/opštine XY lokalnoj skupštini (navođenjem – konkretizacijom svrhe nabavke, odnosno potrebe za subvencijama iz budžeta) i dobilo saglasnost na poseban program od tog organa.

U dosadašnjoj praksi načina sufinansiranja kapitalnih (a i ne samo kapitalnih) projekata od strane viših nivoa vlasti svedoci smo nemogućnosti prethodnog planiranja sredstava za potrebe sopstvenog učešća (koji se finansira iz lokalnog budžeta iz izvora 01) u odlukama o budžetu opštine, odnosno grada. U momentu izrade nacrta, odnosno utvrđivanja predloga budžeta jedinice lokalne samouprave, organizaciona jedinica nadležna za poslove finansija u upravi JLS nema precizne informacije o:

• konkursima na kojima se JLS aplicirala, a nije još ugovorila zajedničko finansiranje određenog, konkursom podnetog projekta sa višim nivoom vlasti (Ministarstva, Uprava za kapitalna ulaganja APV, Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima),
• budućim konkursima koji budu raspisani u toku budžetske godine, a na kojima JLS može konkurisati sa obavezom obezbeđivanja sopstvenog učešća iz svog budžeta koji je već donet u skladu sa budžetskim kalendarom.

Za potrebe prevazilaženja prethodno opisanog, predlaže se planiranje (rezervacija) potrebnih sredstava sufinasiranje projekata (sopstvenog učešća JLS) u okviru tekuće budžetske rezerve, koje se planiraju prilikom donošenja budžeta JLS u okviru razdela direktnog korisnika opštinske/gradske uprave, u programu 15, PA 0602-0009, u funkciji 160 i na ekonomskoj klasifikaciji 499. Shodno članu 69. Zakona o budžetskom sistemu deo planiranih prihoda budžeta se ne raspoređuje unapred, već se zadržava na ime tekuće budžetske rezerve i ta sredstva se koriste za neplanirane svrhe za koje nisu utvrđene aproprijacije ili za svrhe za koje su predviđene pozicije u budžetu nedovoljne. Evidentne situacije u vezi nemogućnosti planiranja sopstvenog učešća za projekte (u konkretnim programima lokalnog budžeta i to sa jasnim nazivima projekata u skladu sa Uputstvom za izradu programskog budžeta) ispunjavaju sve preduslove za korišćenje sredstava tekuće budžetske za navedene svrhe i to:

• prilikom apliciranja na konkursu (ukoliko raspisivač konkursa traži) u prijavi ili u pratećoj dokumentaciji (izvod iz budžeta) treba navesti da se sopstveno učešće obezbeđuje iz tekuće budžetske rezerve,
• prilikom potpisivanja ugovora o finansiranju konkretnog lokalnog projekta sa višim nivoom vlasti (ili sa međunarodnim donatorom) koji se sufinansira, nadležni izvršni organ na predlog organizacione jedinice nadležne za poslove finansija, rešenjem o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve raspoređuje sredstva sopstvenog učešća sa izvorom 01 za novi projekat i to u okviru konkretnog programa kome taj projekat pripada (pored toga, na osnovu Ugovora, a u skladu sa članom 5. stav 6. Zakona o budžetskom sistemu organ nadležan za poslove finansija otvara deo pozicije za projekat koji se finansira iz izvora 07 ili 08 - ukupna planirana vrednost projekta se obezbeđuje na ovakav način za potrebe njegove realizacije).

Imajući u vidu da se u budžetu za potrebe tekuće budžetske rezerve mogu opredeljivati sredstva čak do 4% ukupnih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine za budžetsku godinu, preporučuje se korišćenje prethodno opisane metodologije u svrhu nesmetanog sprovođenja konkurisanja/realizacije projekata na lokalnom nivou.

Imajući u vidu da se opštinski pravobranilac postavlja na 5 godina i kao funkcioner ima svojstvo postavljenog lica, ne ulazi u maksimalni broj zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu JLS, a zaposleni na poslovima internog revizora i budžetskog inspektora (bez obzira što se nalaze u posebnima organima izvan organizacione strukture opštinske/gradske uprave i za svoj rad direktno odgovaraju predsedniku opštine/gradonačelniku) smatraju se zaposlenima, raspoređenim licima, čije radno mesto i njegovo popunjavanje ulazi u maksimalni broj zaposlenih na neodređeno vreme.

SKGO u okviru Programa Exchange 5 direktno sarađuje sa 8 lokalnih samouprava i ocenjeno je da izrada Plana javnih investicija i uspostavljanje tela predviđenih Uredbom kasni, kako kod ovih JLS, tako i načelno kod budžetskih korisnika na svim nivoima uprave. Ipak, SKGO smatra da je važno da se JLS pridržavaju Uredbe u meri u kojoj je moguće, budući da je ista na snazi od 1. januara 2018. godine, a svakako je, kao i u ranijim budžetskim ciklusima, važno da se ispoštuje Zakon o budžetskom sistemu koji predviđa da se u opštem delu budžeta prikazuje  pregled planiranih kapitalnih izdataka budžetskih korisnika za tekuću i naredne dve budžetske godine.

U planiranju rashoda po postavljenom pitanju, važno je napomenuti da se isti nalaze u programu 2 – Komunalne delatnosti, da su prema Aneksu 5 tačno definisane dve programske aktivnosti za svrhe održavanja javnih zelenih površina, odnosno za održavanje čistoće na površinama javne namene. Za potrebe održavanja javnih zelenih površina potrebno je koristiti ekonomsku klasifikaciju 424 – Specijalizovane usluge, odnosu u slučaju održavanja čistoće preporučuje se korišćenje ekonomske klasifikacije 421 – Stalni troškovi.

Prema Uputstvu za praćenje i izveštavanje o učinku programa preporučuje se formiranje radne grupe za izveštavanje o učinku. Takođe, to uputstvo predlaže da oni koji budu imenovani za sastavljanje izveštaja (koordinatori, odgovorna lica i analitičari) ujedno budu imenovani i za fazu planiranja pojedinih programa, programskih aktivnosti i projekata. Iz toga proizilazi, da izvestioci treba da budu oni koji su podneli finansijski plan za održavanje lokalnih puteva i ulica. Sa jedne strane, delove ovog izveštaja treba da pripremi JKP ukoliko su mu poverena javna ovlašćenja-upravljača puta, a konačan izveštaj sastavlja nadležni direktni korisnik uprave (u zavisnosti od organizacione strukture, najčešće organizaciona jedinica zadužena za poslove inspekcijskog nadzora – inspektor za  poslove saobraćaja i puteva, inspektor za drumski saobraćaj) u skladu sa principom izveštavanja „odozdo, nagore“.