Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Obveznik je podneo zahtev za otpis dugova po osnovu zastarelosti 22.04.2015. godine, dok je opomena uručena 3.12.2014. godine. Na dan 31.12.2009. (posmatrano iz 2015. godine) celokupan dug je iznosio: glavnica - 14.560,53 din, dok je kamata bila u iznosu od 15.014,01 din. Da li ovaj dug na dan 31.12.2009. godine zastareva u potpunosti s obzirom da su vršene uplate 2010, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015. godine? Da li se izvršenim uplatama u periodu od 2010-2015. godine namiruje taj dug ili ne?
S obzirom na to da je u pitanju obveznik koji se obratio zahtevom za otpis zbog zastarelosti 2015. godine, s tim u vezi posmatra se taj momenat kao ključni za odlučivanje. Naime dana 1.1.2015. godine bi potencijalno mogao da zastari dug koji je nastao do 31.12.2009, jer je taj dug trebalo naplatiti ili prekinuti zastarelost najkasnije do 31.12.2014. (pet godina).
Prema ZPPPA uređen je redosled namirenja poreskih obaveza kod plaćanja, tako da se svakako uplatama namiruju najstarija dugovanja. To znači da se moraju uzeti u obzir sve uplate izvršene do dana podnošenja zahteva za zastarelost u smislu da su te uplate namirile obaveze prema redosledu njihovog dospeća. Konkretno uplate izvršene 2010 i kasnije nisu mogle da namire obaveze iz 2010. i kasnije, a da dug iz 2009. ostne negde sa strane i da čeka da zastari, već se uplatama namiruju uvek najstarija dugovanja.
Pored toga, kako je 2014. godine izdata opomena, time je prekinuta zastarelost prava na naplatu, čime je zastarelost počela ponovo da teče. Eventualno, može se proveriti da li je uplatama namiren dug koji je nastao zaključno sa 31.12.2008. i ako nije naplaćen u celosti, nenaplaćeni deo bi se mogao otpisati po osnovu zastarelosti, jer opomena iz 2014. nije prekinula zastarelost duga iz 2008. godine.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li se nadstrešnice površine 45x15 m2 (ukupna površina 675 m2) koje su namenjene kao garažno mesto za smeštaj autobusa trebaju oporezivati?
Prema odredbama člana 2. tačka 22) Zakona o planiranju i izgradnji, objekat jeste građevina spojena sa tlom koja predstavlja fizičku, funkcionalnu, tehničko-tehnološku ili biotehničku celinu (zgarde svih vrsta, saobraćajni, vodoprivredni i energetski objekti, objekti infrastrukture, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije, groblja, skloništa i sl).
Prema odredbi člana 2. tačka 23) Zakona o planiranju i iugradnji, zgrada jeste objekat sa krovom i spoljnim zidovima, izgrađena kao samostalna upotrebna celina koja pruža zaštitu od vremenskih i spoljnih uticaja, a namenjena je za stanovanje, obavljanje neke delatnosti ili za smeštaj i čuvanje životinja, robe, opreme za različite proizvode i uslužne delatnosti i dr. Zgradama se smatraju i objekti koji imaju krov, ali nemaju (sve) zidove (npr. nadstešnice), kao i objekti koji su pretežno ili potpuno smešteni ispod površine zemlje (skolništa, podzemne garaže i sl).
Konstituisano oporezivo pravo na nadstrešnici, koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije je predmet oporezivanja porezom na imovinu.
Poštujući odredbe člana 6a. Zakona o porezima na imovinu, za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu, nepokretnosti su razvrstane u odgovarajuće grupe nepokretnosti (i u ovom slučaju to može biti: garaža i garažno mesto ili poslovna zgrada i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti koji služe za obavljanje delatnosti).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Koji je organ uprave nadlezan za utvrđivanje naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljista? Da li je to Odeljenje za poljoprivredu ili Odeljenje za LPA?
Prema članu 46. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, utvrđivanje naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta vrši rešenjem opštinska, odnosno gradska uprava na čijoj teritoriji se nalazi poljoprivredno zemljište, na zahtev vlasnika, odnosno korisnika zemljišta ili po nalogu poljoprivrednog inspektora.
Članom 48. istog zakona propisano je da prihodi od naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta u visini od 60% pripadaju budžetu Republike Srbije, a u visini od 40% pripadaju budžetu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi poljoprivredno zemljište čija se namena menja.
Na osnovu navedenog, može se konstatovati da naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta nije izvorni prihod jedinice lokalne samouprave.
Članom 2a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da se ovaj zakon primenjuje i na izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave koje te jedinice utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu u javnopravnom odnosu, kao i na sporedna poreska davanja po tim osnovama, uključujući i izvorne javne prihode koje jedinice lokalne samouprave utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu u postupcima u kojima donose poreske upravne akte, kao i druge akte u upravnom postupku.
Lokalna poreska administracija administrira izvorne javne prihode primenom Zakona o poreskom psotupku i poreskoj administraciji.
U odredbama Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara koje se odnose na naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine i naknadu za korišćenje javnih površina, navodi se da ove naknade vrši organ jedinice lokalne samouprave u čijoj su nadležnosti utvrđivanje, kontrola i naplata javnih prihoda, a u članu 271. Zakona navedeno je da postupak utvrđivanja, kontrole i naplate naknade sprovodi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu javnih prihoda i vrši se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija.
Prema tome, u Zakonu je jasno precizirano kada administriranje naknade vrši lokalna poreska adminsitracija (organ jedinice lokalne samouprave u čijoj su nadležnosti utvrđivanje, kontrola i naplata javnih prihoda).
Naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta nije novouvedena naknada, već se ista naplaćivala i ranije, tako da smatramo da isti organ jedinice lokalne samouprave koji je naknadu naplaćivao do kraja 2018. godine, to treba da čini i dalje, jer novim zakonom ništa nije promenjeno u pogledu nadležnosti.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako postupati ukoliko pravna lica i ove godine podnesu fizički poresku prijavu za porez na imovinu (PPI-1)? Da li je prihvatiti uz napomenu da bi ubuduće trebalo podnositi elektronskim putem PPI-1 ili je odbaciti?
Članom 38. ZPPPA propisano je da se od 1.1.2019. sve poreske prijave za porez na imovinu pravnih lica (PPI-1) podnose isključivo u elektronskom obliku, bez obzira na koji period se odnose, što znači da poreska prijava koja se odnosi na period pre 2019. godine, ako se podnosi posle 1.1.2019. godine, treba da bude podneta u elektronskom obliku.
Fizička lica mogu poresku prijavu (PPI-2) podneti ili u elektronskom obliku ili u pismenom obliku – neposredno ili putem pošte.
Aplikacija LPA podržava i unos poreske prijave PPI-1 koja je primljena u papirnom obliku.
Prema zakonu, poreske prijave primljene u papiru posle 1.1.2019. godine treba da budu odbačene kao nedopuštene uz obaveštenje poreskom obvezniku da je u obavezi da poresku prijavu podnese u elektronskom obliku. Ukoliko obveznik to ne učini, njegova poreska prijava podneta u papiru može da posluži LPA da u postupku kontrole utvrdi poresku obavezu.
Kratki rokovi, novi obrasci poreskih prijava i kašnjenje sa aplikativnim rešenjem za podnošenje poreskih prijava PPI-1 u elektronskom obliku, kao i problem kod unosa koji se još uvek rešavaju, mogu biti opravdanje što su LPA u pojedinim slučajevima primljenu poresku prijavu u papirnom obliku unele u aplikaciju i proknjižile zaduženje po njoj. Međutim, to ne bi trebalo da bude praksa i da se obveznici na to navikavaju jer nije u skladu sa zakonom.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li u situaciji kada poreski obveznici koji imaju zakonskog osnova da vrše obračun po knjigovodstvenoj vrednosti, a elektronskim putem su poslali prijavu, a nisu dostavili u tab-u dokaz i karticu osnovnih sredstava, treba da se od poreskog obveznika traže kartice osnovnih sredstava na dan 31.12. kako bi potvrdili da su koristili ispravnu vrednost?
Poreska prijava u elektronskom obliku za porez na imovinu podnosi se od 01.01.2019. godine, saglasno odredbama člana 38. stav 7. Zakona o poreksom postupku i poreskoj administarciji (ZPPPA).
Izuzetno, poreski obveznici fizička lica koja su dužna da podnesu poresku prijavu koja nije u vezi sa obavljanjem delatnosti, mogu poresku prijavu da podnesu u elektronskom obliku ili u pismenom obliku neposredno ili putem pošte. (član 38. stav 9. ZPPPA).
Dakle, obveznici su u obavezi da elektronskim putem podnesu poresku prijavu PPI 1, sa odgovarajućim prilozima i podprilozima, a LPA je u obavezi da prijavu u elektronskom obliku primi, proknjiži utvrđene obaveze, a po potrebi, i u skladu sa planom kontrola za tekuću godinu izvrši kontrolu pravilnosti obračuna poreza na imovinu. U postupku kontrole pravilnosti utvrđenog poreza na imovinu po podnetoj prijavi tražiće se svi potrebni dokazi za utvrđivanje činjeničnog stanja.
Prema navedenom u postupku podnošenja PPI 1 poreski obveznici nemaju obavezu da dostave i kartice iz računovodstva.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li može da se objavi zahtev koji se upućuje bankama da dostave stanje na tekućim računima tj. štednji?
Primer dopisa bankama u postupku prinudne naplate.docx
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Postoji saznanje da su se ranije kod delova objekata upisivale godine kad je deo objekta izgrađen (prizemlje jedne godine, sprat druge). Da li to pravilo i dalje važi, ili s obzirom da je u prijavi dodata i godina rekonstrukcije, da li se sada ceo objekat prijavljuje na godinu rekonstrukcije? I da li postoje razlike u situacijama kada je dograđen ceo sprat ili samo soba?
U praksi se različito postupa prilikom obračuna amortizacije objekata kod kojih je nakon izgradnje ili rekonstrukcije izvršena dogradnja.
Neko popunjava posebnu prijavu za svaki naknadno dograđeni deo, pa ispada da obveznik ima više objekata. Onda se tu javlja problem poreskog kredita. Ali s druge strane, ne može se ni celom objektu dati godina izgradnje koja u stvari predstavlja godinu dogradnje jednog dela.
Obrazac poreske prijave PPI-2 nije prilagođen i ne može obezbediti sve podatke neophodne za izračunavanje amortizacije u slučaju dogradnje objekta, jer se može uneti samo jedna površina I jedna godina izgradnje, odnosno rekonstrukcije. Eventualno se može u napomeni uneti podatak o godini dogradnje i površini koja je dograđena, kako bi se na osnovu takve prijave moglo izvršiti pravilno utvrđivanje poreza na imovinu. Ili da se sačini službena beleška (u prilogu).
Prema Zakonu o planiranju i izgradnji, rekonstrukcija jeste izvođenje radova na postojećem objektu u postojećem gabaritu i volumenu objekta kojima se poboljšava stanje objekta (utiče na stabilnost i sigurnost objekta, menjaju konstruktivni elementi, povećava broj funkcionalnih jedinica u samom objektu, menja spoljni izgled objekta). U tom slučaju kao godina za obračun amortizacije uzima se godina u kojoj je izvršena rekonstrukcija.
Adaptacija objekta predstavlja radove manjeg obima koji ne utiču na izmenu godine za amortizaciju ( promena organizacije prostora u objektu, zamena uređaja, postrojenja, opreme, kojima se ne utiče na stabilnost I sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled…).
Dogradnja je izvođenje radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta i sa njim čini jedinstvenu građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu
Ukoliko novoizgrađeni prostor, formiran dogradnjom ili nadziđivanjem postojećeg objekta, čini zasebnu građevinsku i ekonomsku celinu koja može biti samostalni predmet prometa, osnovica poreza na imovinu se umanjuje za amortizaciju počev od isteka svake kalendarske godine u odnosu na godinu u kojoj je izvršena izgradnja ili rekonstrukcija tog posebnog dela. U tom slučaju nema osnova da se na postojećem delu menja amortizacija. U ovom slučaju postojeća prijava se ne menja, obveznik podnosi posebnu prijavu za dograđeni objekat sa pripadajućom godinom izgradnje.
U slučaju kada je izvršena dogradnja ili nadziđivanje postojećeg objekta, a izvedenim radovima je formirana jedinstvena građevinska, funkcionalna ili tehnička celina, koja samo kao jedinstvena može biti predmet pravnog prometa i koja se kao jedinstvena oporezuje porezom na imovinu, vrednost objekta koja čini osnovicu poreza na imovinu umanjuje se za amortizaciju koja se obračunava za broj godina od isteka godine u kojoj je izvršena izgradnja (poslednja rekonstrukcija) postojećeg objekta koji je umanjen srazmerno učešću korisne površine postojećeg objekta u odnosu na ukupnu korisnu površinu tog objekta nakon dogradnje.
U ovom slučaju se obveznik podnosi novu prijavu za novoformiranu celinu i ne popunjava podatak u polju godina izgradnje, već u napomeni navodi godine izgradnje i površine za stari i dograđeni deo objekta. Stara prijava zatvara se sa godinom dogradnje i u deo „OstalI podaci“ unosi se da je prijava zatvorena iz razloga podnete prijave broj______, od dd.mm.gggg, za novoformiranu celinu.
Tabela za izračunavanje broja godina za amortizaciju celog objekta u godini obračuna.xlsx
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li može da se objavi primer rešenja prinudne naplate sa tekućeg računa pravnih lica (blokada računa)?
Primer rešenja blokada računa.docx
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Stranka je podnela zahtev za otpis zastarelih potraživanja. Radi se o firmarini i stranka se pozvala na član 114. i član 114ž. ZPPPA. Pošto je pregledom kartica ustanovljeno da ima apsolutno zastarelih potraživanja, ali ima i relativno zastarelih posle toga, da li se to može tako posmatrati i otpisati i apsolutno i relativno zastarela potraživanja u jednom postupku ili kako već?
Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, članom 23. propisani su načini prestanka poreske obaveze, tako da do prestanka poreske obaveze može doći i zbog zastarelosti poreza.
Pojam zastarelosti poreske obaveze propisan je odredbama čl. 114-114z. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
O prestanku poreske obaveze odlučuje se rešenjem.
Bez obzira što je konstatovano da u sprovedenom poreskom postupku postoje obe vrste zastarelosti i „relativna“ i apsolutna, trebalo bi da se donese jedno rešenje u kome će se u dispozitivu u jednom iznosu navesti u kom iznosu prestaje poreska obaveza po osnovu zastarelosti. U obrazloženju rešenja je potrebno navesti činjenično stanje i dokaze na osnovu kojih je odlučeno kao u dispozitivu rešenja, gde će se opisati razlozi i osnove za prestanak obaveze.
Forma rešenja za zastarelost.docx
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako nije vođena vanbilansna evidencija javnih prihoda od DRI je dobijen nalog da se isti sprovede. Urađena su rešenja uz dokaze o obveznicima, ali DRI kaže da to nije dovoljno. Pošto je nepoznata procedura oko vanbilansne evidencije, da li se mogu dati neke smernice?
Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, čl. 160. stav 10. i 163. propisana je obaveza vođenja poreskog računovodstva, a članom 163a. uređeno je vanbilansno poresko računovodstvo. Lokalna poreska administracija vodi svoje poresko računovodstvo za izvorne javne prihode iz člana 6. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, počev od 1.01.2007. godine, odnosno od dana preuzimanja poslova administriranja određenih izvornih javnih prihoda od Poreske uprave.
Članom 163. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da se poresko računovodstvo vodi na način uređen aktom koji donosi ministar.
Ministar finansija, na osnovu ovlašćenja iz člana 163.stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, doneo je Pravilnik o poreskom računovodstvu, koji je objavljen u Službenom glasniku broj 103/11 i primenjuje se od 1.1.2012. godine, čime je prestao da važi Pravilnik o knjigovodstvu javnih prihoda.
Ovim pravilnikom uređuju se: knjigovodstvene evidencije, računski plan, knjigovodstvena načela, otvaranje knjiga, knjiženje uplata i obaveza, konsolidovanje i zaključivanje knjiga, rokovi za knjiženje promena i čuvanje knjigovodstvenih evidencija, odgovorna lica i javne isprave poreskog računovodstva za sve javne prihode koje naplaćuje Poreska uprava i nadležni organ jedinice lokalne samouprave u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Članom 163a. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji uređeno je da se u vanbilansnom poreskom računovodstvu vode neplaćene poreske obaveze:
- poreskih obveznika koji su saglasno drugim propisima brisani iz propisanog registra, osim ako je za ispunjenje tih obaveza odgovorno drugo lice;
- za koje je nastupila apsolutna zastarelost u skladu sa ovim zakonom;
- koje su predmet namirenja u skladu sa zakonom kojim se reguliše stečajni postupak putem bankrotstva, do okončanja stečajnog postupka;
- po osnovu spornih i dubioznih potraživanja.
Dalje je propisano da se neplaćene poreske obaveze navedene u stavu 1. ovog člana vode po poreskom obvezniku i iznosima dugovanog poreza i kamate po pojedinačnim uplatnim računima javnih prihoda o čemu poreski organ vodi računa po službenoj dužnosti i postupke prenosa neplaćenih poreskih obaveza iz poreskog računovodstva u vanbilansno poresko računovodstvo vrši po saznanju o brisanju iz propisanog registra, po donošenju rešenja o utvrđivanju spornih i dubioznih potraživanja, rešenja o prestanku obaveze po osnovu apsolutne zastarelosti, odnosno po podnetoj prijavi potraživanja u stečajnom postupku.
Za obavezu knjiženja u vanbilansnom poreskom računovodstvu veoma su važne odredbe stava 4. koji propisuje da sadržinu, postupak i način vođenja vanbilansnog poreskog računovodstva, uključujući i način vođenja spornih i dubioznih potraživanja, bliže uređuje ministar aktom iz člana 163. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Dakle, očekuje se izmena i dopuna podzakonskog akta kojim je regulisano poresko računovodstvo, koji će bliže definisati primenu navedenog člana.
Za sada, bezuslovno znamo da se o prenosu neplaćenih poreskih obaveza iz poreskog računovodstva u vanbilansno poresko računovodstvo odlučuje donošenjem rešenja uz prethodno prikupljene podatke o osnovu za prenos u vanbilansno poresko računovodstvo (dokaz o brisanju iz propisanog registra, apsolutnoj zastarelosti, spornim i dubioznim potraživanjima kao i obavezama koje su predmet namirenja u postupku stečaja putem bankrotstva.) Smatramo da posebnu pažnju zaslužuju neplaćene obaveze koje su predmet namirenja u skladu sa zakonom kojim se reguliše stečajni postupak putem bankrotstva, do okončanja stečajnog postupka iz razloga što se pod bankrotstvom podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica, što znači da se nakon prenošenja obaveza, koje su predmet prijave potraživanja u vanbilansno poresko računovodstvo, mogu desiti uplate za namirenje poverilaca u skladu sa rešenjima o glavnoj deobi. Pored navedenog zakonodavac nije dao kriterijume za određivanje spornih i dubioznih potraživanje koje bi se rešenjima isknjižile iz poreskog računovodstva.
Doneta rešenja knjiže se u poreskom računovodstvu, storniranjem neplaćenih poreskih obaveza i njihovim prenosom u vanbilansno poresko računovodstvo.
Na osnovu navedenog smatramo da se nisu stekli svi uslovi za primenu člana 163a. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Ministarstva finansija o kriterijumima i propisima o spornim i dubioznim potraživanjima.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kada se smatra da je poreski dug izmiren u slučaju odlaganja plaćanja poreskog duga?
Danom potpisivanja sporazuma između Poreske uprave i poreskog obveznika, odnosno danom donošenja rešenja Poreske uprave o odlaganju plaćanja dugovanog poreza na rate, ne smatra se da je poreski dug izmiren, već je samo odloženo njegovo plaćanje u rokovima utvrđenim sporazumom, odnosno rešenjem.
S tim u vezi, poreski dug u celosti smatra se izmirenim uplatom poslednje rate poreskog duga koji je odložen, odnosno uplatom celokupnog poreskog duga koji je odložen i koja je preneta na propisani uplatni račun javnih prihoda.
Ako poreski obveznik ne izmiri tekuće obaveze odnosno ako se ne pridržava rokova iz sporazuma ili rešenja o odlaganju plaćanja dugovanog poreza ili ako u periodu za koji je odloženo plaćanje dugovanog poreza ne izmiri tekuću obavezu poreski organ će po službenoj dužnosti poništiti sporazum, odnosno ukinuti rešenje i neplaćeni dugovani porez, uključujući i neplaćenu kamatu na taj dug, naplatiti iz sredstava obezbeđenja, odnosno u postupku prinudne naplate. Dakle, donosi se rešenje o poništavanju sporazuma, odnosno o ukidanju rešenja o odlaganju plaćanja dugovanog poreza na rate (čl. 74. stav 7. i stav 9. ZPPPA i član 10. stav 9. Zakona). Zakonodavac ne propisuje mogućnost naknadnih uplata rata reprograma, osim rokova koji su određeni sporazumom ili rešenjem o odlaganju plaćanja dugovanog poreza na rate, prema tome ne može se naknadnom uplatom ispuniti uslov za reprogram.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Šta čini osnovicu za obračun kamate u periodu odloženog plaćanja dugovanog poreza?
Osnovicu za obračun kamate, u periodu odloženog plaćanja dugovanog poreza i prilikom evidentiranja i plaćanja prve rate reprograma, predstavlja dugovani porez (koji u sebi ne sadrži kamatu) koji je predmet odlaganja. Pri tome, za svaki naredni period u kome se rate evidentiraju i plaćaju, osnovicu za obračun kamate uvek čini preostali dugovani porez (koji u sebi ne sadrži kamatu) koji je predmet odlaganja.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.