Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
U vezi otpisa kamate po čl. 10. i 73. ZPPPA koji datum se uzima u obzir prilikom donošenja rešenja o otpisu: datum isteka zadnje rate po rešenju o reprogramu, zadnji datum u tekućoj godini u kome je sklopljen reprogram ili datum donošenja rešenja (npr. današnji dan). Sa obveznicima koji na vreme nisu isplatili zadnju ratu reprograma da li se donosi rešenje o ukidanju reprogramu ili postoji mogućnost da naknadnom uplatom ispuni reprogram?
Podnošenjem zahteva za odlaganje plaćanja dugovanog poreza na rate poreski obveznik ima obavezu da usaglasi stanje dugovanog poreza na određeni dan. Dan usaglašavanja stanja dugovanog poreza je dan sa kojim se sprovode knjiženja u poreskom računovodstvu i smatra se danom ulaska dugovanog poreza u reprogram. Na kartici poreskog obveznika na dan ulaska dugovanog poreza u reprogram stanje i glavnog duga i kamate je nula i od tog dana se vrši obračun kamate na ceo dugovani porez koji se odlaže do dana dospeća prve rate kada se knjiži i iznos prve rate i iznos obračunate kamate u poreskom računovodstvu. Obračun kamate se vrši na ostatak duga što znači da je sledeći obračun kamate na ostatak duga (iznos nakon plaćanja prve rate) od datuma dospeća prve rate do datuma dospeća druge rate za plaćanje u visini referentne kamatne stope Narodne banke Srbije.
Poreskom obvezniku koji redovno izmiruje rate dugovanog poreza, uključujući i tekuće obaveze u skladu sa zakonom otpisuje se kamata na dug koji se odnosi na dugovani porez plaćen u tom periodu, po isteku svakih 12 meseci, do izmirenja tog duga u potpunosti. U slučaju kada poreski obveznik i pre isteka roka plaćanja dugovanog poreza isplati dugovani porez u potpunosti, poreskom obvezniku se otpisuje kamata na taj dug i na taj dan (član 76. stav 4. ZPPPA i član 10. stav 5. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji).
Prema navedenom, datumi koji određuju knjiženja kamate u postupku odlaganja plaćanja dugovanog poreza na rate su:
- datum ulaska dugovanog poreza u reprogram – na taj dan se knjiži ulaz kamate u reprogram (kao minusna stavka),
- datumi dospeća rata reprograma koje su utvrđene rešenjem ili sporazumom o odlaganju plaćanja dugovanog poreza na rate – na te datume se knjiže kamate koje dospevaju po reprogramu,
- datumi dospeća tekućih obaveza za plaćanje – od tada se računa kamata ako obveznik ne plati u potpunosti ili delimično tu obavezu.
Ako obveznik redovno plaća rate reprograma sa pripadajućom kamatom i tekuće obaveze, onda se po isteku svakih 12 rata (ne kraj tekuće godine, već kalendarski 12 meseci od prve rate), kao i po isteku poslednje rate knjiži otpis odgovarajućeg dela kamate. Za ove otpise se ne donosi posebno rešenje, jer je rešenjem o reprogramu već utvrđeno da će biti izvršen odgovarajući otpis kamate uz ispunjenje propisanih uslova.
Ako obveznik pre isteka poslednje rate plati celokupan reprogramirani dug sa pripadajućom kamatom, na dan poslednje uplate kada je dug namiren knjiži se storno preostalih rata reprograma i kamate do tog dana. Takođe se donosi rešenje kojim se ukida reprogram jer je obveznik izmirio dug pre vremena. Datum donošenja samog rešenja je bilo koji dan nakon plaćanja, odnosno namirenja duga, ali se knjiži sa danom namirenja duga (to je datum pod kojim se vidi na upitu stanja).
Ako obveznik ne plati ratu reprograma ili tekuću obavezu, sa danom kada je obvezniku nastao dug, odnosno kada je prestao da plaća, knjiži se storno preostalih rata reprograma i kamate do tog dana. Takođe se donosi rešenje o ukidanju reprograma zbog neplaćanja. Datum donošenja samog rešenja je bilo koji dan nakon dana kada je obveznik pao u docnju, ali bi trebalo da se knjiži sa danom kada je nastao dug zbog koga je obveznik ispao iz reprograma (da ne bi bilo situacija da ispadanje iz reprograma zavisi od toga kada je zaposleni uočio da neko nešto nije platio).
Da li će i kolika tolerancija LPA biti u pogledu plaćanja i ukidanja, zavisi od stava vašeg rukovodstva. Strogo po zakonu, mesta za toleranciju nema, ali uzimajući u obzir razne okolnosti i to da se reprogramom obvezniku daje mogućnost da na relaksiraniji način plati svoje obaveze, kao i da obveznik može da propusti plaćanje iz možda nekih opravdanih razloga, predlažemo da ipak pre ukidanja prvo pokušate da kontaktirate obveznika koji plaća, ali ne redovno. Onaj koji nije ništa platio više meseci, svakako treba da bude izbačen iz reprograma. Ovo preporučujemo iz razloga što obvezniku kome je ukinut reprogram ne može biti dozvoljen novi pod istim uslovima. Zakon dozvoljava da samo obveznik koji je imao reprogram po članu 10. dobije posle ispadanja reprogram po članu 73. ZPPPA.
Pred kraj svake godine i izrade završnog računa, treba proveriti ko plaća i ko ne plaća, kome treba proknjižiti otpis kamate zbog dvanaeste rate, a kome zbog završetka reprograma, a koga treba izbaciti iz reprograma (proknjižiti storno i doneti rešenje o ukidanju).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li može da se objavi primer rešenja (ili samo dispozitiv) u kojem se odobrava plaćanje pozitivne kamate u smislu člana 75. stav 9. ZPPPA, jer je obveznik tokom 2017. godine uplatio iznos po rešenju koje je kasnije poništeno?
U skladu sa članom 99. Pravilnika o poreskom računovodstvu plaćanje se ne vrši sa računa javnog prihoda, već iz budžeta JLS. Ovim članom Pravilnika propisano je da kamata plaćena poreskom obvezniku, ako poreski organ u skladu sa Zakonom ne postupi u ostavljenom roku, po njegovom pismenom zahtevu, odnosno po presudi suda, se ne knjiži već pada na teret redovnog poslovanja poreskog organa, a sredstva se obezbeđuju iz prihoda poreskog organa.
U skladu sa navedenim, ovo rešenje se ne izvršava kao takvo u Upravi za trezor, niti ga izvršava LPA. Smatramo da uz poseban zahtev, ovo rešenje i zahtev obveznika, treba dostaviti organizacionoj jedinici koja vrši plaćanja iz budžeta jedinice lokalne samouprave (odeljenje za finansije). Pri tom je u budžetu potrebno da postoje sredstva za ove namene.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Na katastarskoj parceli koja je u vlasništvu rudnika kao vrsta nepokretnosti upisano je šumsko zemljište koje rudnik koristi za eksploataciju i prijavljuje zemljište kao eksploataciona polja po knjigovodstvenoj vrednosti. Na toj katastarskoj parceli izgrađen je objekat površine 4m2 koji služi kao portirnica (ima slučaj gde je na parceli izgrađen objekat u kojem čuvaju eksploziv). Postoji mišljenje Ministarstva da se zemljište na kojem je izgrađen objekat smatra građevinskim zemljištem, ali kako postupiti u ovom specifičnom slučaju, jer su ipak u pitanju eksploataciona polja?
U Mišljenju Ministarstva finansija broj 430-00-00516/2016-04 od 30.01.2017. godine, objavljenom u Biltenu MF za januar 2017 godine, citirano je Mišljenje Ministarstva rudarstva i energetike, u kome je, između ostalog, navedeno da je eksploataciono polje prostor na kojem se odobrava izvođenje eksploatacije mineralnih sirovina i eksploataciono polje određuje se rešenjem koje izdaje nadležni organ, tako da istekom važnosti rešenja isti prostor prestaje da bude eksploataciono polje, odnosno ako je istekla važnost izdatog odobrenja za eksploataciju, a novo odobrenje nije izdato, isti prostor se više ne smatra eksploatacionim poljem.
Prema tome, da li je nepokretnost eksploataciono polje ili ne, zavisi od napred navedenih uslova, a ne od toga da li je na njemu izgrađena portirnica od 4m2.
U svakom slučaju se Mišljenje Ministarstva da se zemljište na kome je izgrađen objekat ne može primeniti u svim slučajevima, jer zavisi od vrste zemljišta, kao i namene i vrste samog objekta (npr. ako je na poljoprivrednom zemljištu koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju izgrađen objekat koji se koristi za tu poljoprivrednu proizvodnju, to zemljište neće zbog tog objekta postati građevinsko).
Mišljenje Ministarstva finansija broj 430-00-00516/2016-04 od 30.01.2017. godine.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako da se zaduži pravno lice porezom na imovinu za 2014. i 2015. godinu, jer za te godine nije podneo poresku prijavu, a za ranije je podnosio. Imovinu je prodao u julu 2015. godine, poseduje se ugovor. Obveznik je pozvan da podnese prijavu i nije se odazvao.
Kаdа sе оbvеznik nе оdаzоvе zahtevu i nе pоdnеsе pоrеsku priјаvu, tаdа sе sprоvоdi postupak pоrеskе kоntrоlе (nајčеšćе kаncеlаriјskе), u skladu sa оdrеdbаmа Zаkоnа о pоrеskоm postupku i pоrеskој аdministrаciјi i sаčinjаvа zаpisnik, pо kоmе sе dоnоsi rеšеnjе о utvrđivаnju оbаvеzе pоrеzа nа imоvinu pоrеskоm оbvеzniku kојi niје pоdnео pоrеsku priјаvu. Pоrеskа оbаvеzа utvrđuје sе nа оsnоvu rаspоlоživih pоdаtаkа pоrеskоg оrgаnа, primеnоm оdrеdbi Zаkоnа о pоrеzimа nа imоvinu kојi је vаžiо u pеriоdu zа kојi sе utvrđuје pоrеskа оbаvеzа.
U pоstupku kаncеlаriјskе kоntrоlе pоrеski inspеktоr, nаkоn pоzivаnjа pоrеskоg оbvеznikа dа učеstvuје u pоstupku kаncеlаriјskе kоntrоlе, sаčinjаvа zаpisnik u kоmе kоnstаtuје svе činjеnicе оd znаčаја zа оpоrеzivаnjе, nаvоdi svе dоkаzе i dоkumеntаciјu kојimа rаspоlаžu, kао i prоpisе nа оsnоvu kојih sе pоrеskа оbаvеzа utvrđuје. Zаpisnik sе dоstаvlја pоrеskоm оbvеzniku, nа isti оbvеznik imа prаvо dа pоdnеsе primеdbе u rоku оd pеt dаnа, kоје pоrеski inspеktоr rаzmаtrа u rоku оd pеt dаnа i sаčinjаvа dоpunu zаpisnikа. Nаkоn tоgа sе dоnоsi rеšеnjе о utvrđivаnju pоrеzа nа imоvinu u pоstupku kаncеlаriјskе kоntrоlе.
U rešenju se pored poreza utvrđuje i kamata kоја sе оbrаčunаvа оd dаnа dоspеćа kvаrtаlа dо dаnа kоntrоlе (dana sačinjavanja zapisnika). Ukupnо utvrđеnе оbаvеzе pоrеzа nа imоvinu zа rаniјe gоdine i kаmаta knjižе sе sа dаnоm kоntrоlе.
Forma zapisnik i rešenje - kada nije podneta prijava.docx
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li poreski obveznik koji ima pravo zakupa građevinskog zemljišta, čiji je vlasnik Republike Srbija, treba da plaća porez na imovinu od 2014. godine?
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu koji se primenjuje od 1.1.2014. godine, pravo zakupa građevinskog zemljišta u javnoj svojini, odnosno poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini preko 10 ari prestalo je da bude predmet oporezivanja. Znači, poreski obveznik koji ima pravo zakupa građevinskog zemljišta u javnoj svojini nije obveznik poreza na imovinu od 1.1.2014. godine.
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 11, Bilten 6/15.pdf
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 1, Bilten 12/16.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Šta od dokaza treba da dostave pravna lica koja u Prilogu-2 iskazuju vodno zemljište i vodne objekte?
Poreskim obveznicima koji poresku obavezu utvrđuju samooporezivanjem, dokazi se mogu tražiti samo u postupku poreske kontrolu.
Članom 51. ZPPPA propisano je da poreski obveznik snosi teret dokaza za činjenice od uticaja na smanjenje ili ukidanje poreza.
Članom 12. stav 1. tačka 7a) propisano je poresko oslobođenje za vodno zemljište i vodne objekte koji su upisani u registar katastra vodnog dobra, odnosno katastra vodnih objekata, osim za ribnjake. Navedena odredba se primenjuje od 1.1.2016. godine. U period od 1.1.2014. do 31.12.2015. poresko oslobođenje propisano je za vodno zemljište, kao i za vodne objekte za koje je izdata pravosnažna vodna saglasnost, odnosno za koje se vodna dozvola ne izdaje u skladu sa zakonom kojim se uređuju vode, osim za ribnjake.
Zakonom o vodama uređeno je šta se smatra vodnim zemljištem, a šta vodnim objektima. Od 2017. uslov za poresko oslobođenje je da je to zemljište upisano u katastar vodnih dobara, a za objekat da je upisano u registar vodnih objekata.
Vodno zemljište, u smislu ovog zakona, jeste zemljište na kome stalno ili povremeno ima vode, zbog čega se formiraju posebni hidrološki, geomorfološki i biološki odnosi koji se odražavaju na akvatični i priobalni ekosistem. Vodno zemljište tekuće vode, u smislu ovog zakona, jeste korito za veliku vodu i priobalno zemljište. Vodno zemljište stajaće vode, u smislu ovog zakona, jeste korito i pojas zemljišta uz korito stajaće vode, do najvišeg zabeleženog vodostaja. Vodno zemljište obuhvata i napušteno korito i peščani i šljunčani sprud koji voda povremeno plavi i zemljište koje voda plavi usled radova u prostoru (pregrađivanja tekućih voda, eksploatacije mineralnih sirovina i slično).
Vodni objekti, u smislu ovog zakona, jesu građevinski i drugi objekti, koji zajedno sa uređajima koji im pripadaju čine tehničku, odnosno tehnološku celinu, a služe za obavljanje vodne delatnosti. Vodni objekti su dobra od opšteg interesa, osim objekata koje su pravna i fizička.
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 22, Bilten 6/15.pdf
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 11, Bilten 4/14.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Benzinska pumpa podnela je poreski prijavu za nepokretnosti koje poseduje, ali nigde nije iskazan rezervoar za gorivo koji se nalazi pod zemljom. Kako se postupa u tom slučaju, da li je dovoljan zaključak?
Poreska prijava koja je formalno i matematički ispravna mora da bude evidentirana kao takva. U slučaju kada se utvrdi da poreski obveznik nije prijavio sve nepokretnosti, može se pozvati (telefonom) da sam podnese izmenjenu poresku prijavu i prijavi nepokretnosti koje nije prijavio prvobitnom poreskom prijavom. Ako ne, onda se mora poslati poziv za kancelarijsku kontrolu i u tom postupku utvrditi razlika poreza, odnosno iznos poreza za nepokretnosti koje obveznik nije prijavio i utvrdio svojom poreskom prijavom (pod uslovom da je za nepokretnosti navedene u poreskoj prijavi poreska obaveza pravilno utvrđena). U zapisniku se utvrđuje i pripadajuća kamata na poresku obavezu utvrđenu u postupku poreske kontrole, obračunata od datuma dospeća propisanog zakonom, do dana sačinjavanja zapisnika o kontroli. Napominjemo da se u tom slučaju donosi zapisnik o kancelarijskoj kontroli i rešenje o utvrđivanju poreske obaveze, kao i pripadajuće kamate.
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 2, Bilten 5/18.pdf
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 5, Bilten 7,8/16.pdf
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 11, Bilten 11/15.pdf
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 9a, Bilten 11/14.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li je osnovica za utvrđivanje poreza na imovinu za proizvodnu halu pravnog lica čija je pretežna delatnost 2932-Proizvodnja ostalih delova i dodatne opreme za motorna vozila knjigovodstvena vrednost?
Za opredeljivanje da li je poreska osnovica za proizvodnu halu knjigovodstvena vrednost, nije od uticaja pretežna šifra delatnosti poreskog obveznika, već namena objekta, u smislu koja delatnost se može obavljati u tom prostoru (a prema klasifikaciji delatnosti), odnosno da se u tim objektima u kojima su smešteni proizvodni pogoni koristi za obavljanje delatnosti koja spada u prerađivačku industriju.
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 6d, Bilten 2/15.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je na Prilogu-1 iskazao dva Podpriloga za poljoprivredno i šumsko zemljište, jer su granične parcele. Da li je to ispravno ili mora podneti dva Priloga-1 i po jedan Podprilog uz Prilog-1?
Prema članu 7. stav 2. Zakona o porezima na imovinu osnovicu poreza na imovinu poreskog obveznika koji nepokretnosti u svojim poslovnim knjigama ne iskazuje u skladu sa stavom 1. ovog člana (fer vrednost) čini:
- za neizgrađeno zemljište – vrednost zemljišta;
- za ostale nepokretnosti - vrednost objekata uvećana za vrednost pripadajućeg zemljišta.
Prema Mišljenju Ministarstva finansija broj 430-00-00067/2014-04 оd 3.3.2014. god:
Kаdа је prеdmеt оpоrеzivаnjа pоrеzоm nа imоvinu prаvо svојinе nа zеmlјištu pоvršinе prеkо 10 аri, rеč је о pоvršini zеmlјištа kоје prеdstаvlја fizičku cеlinu, nеzаvisnо оd:
- vrstе zеmlјištа (grаđеvinskо, pоlјоprivrеdnо, šumskо i drugо),
- dа li zеmlјištе kао fizičku cеlinu čini јеdnа ili višе kаtаstаrskih pаrcеlа, оdnоsnо njihоvih dеlоvа,
- brоја pоrеskih оbvеznikа nа zеmlјištu kоје је prеdmеt оpоrеzivаnjа (prеdmеt оpоrеzivаnjа оprеdеlјuје pоvršinа zеmlјištа prеkо 10 аri, а nе brој pоrеskih оbvеznikа zа tо zеmlјištе).
Prema tome, predmet oporezivanja je zemljište koje se sastoji od dve parcele različitih vrsta zemljišta (poljoprivredno i šumsko), tako da se za to zemljište (kao celinu) utvrđuje poreska osnovica.
Prema Pravilniku o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu, poreska osnovica će utvrđuje u Prilogu 1, što znači da je obveznik pravilno postupio kada je za predmetno zemljište podneo jedan Prilog -1 i dva Podpriloga (u kojima je iskazao posebne vrednosti delova zemljišta). Da se na tom zemljištu, recimo, nalaze i objekti, za njih bi trebalo podneti samo posebne Podpriloge (u kojima bi se utvrdila vrednost objekata), pri čemu bi se ukupna poreska osnovica (za zemljište i objekte na njemu) utvrdila u Prilogu – 1.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je obveznik kome je utvrđena obaveza za 5 godina 2016. godine. Rešenja mu nisu uručena iste, ali su knjižena na 31.12.2016.. U avgustu 2017. su mu uručena rešenja na koja on blagovremeno izjavljuje žalbu. U međuvremenu je obveznik preminuo i po žalbama nije odlučeno, tj. prvostepeni organ nije razmatrao žalbu. Preminuli poreski obveznik je imao punomoćnika koji je potpisao poreske prijave u 2016. Naslednik ima pravosnažno rešenje o nasleđivanju pokojnog poreskog obveznika. Da li u ovom slučaju treba rešavati po žalbi na ime preminulog poreskog obveznika, gde bi se sa punomoćnikom rešavalo po žalbi ili na ime naslednika koji bi bio uključen u postupak?
S obzirom da je stranku zastupao punomoćnik, u granicama dobijenog punomoćja, postupak se nastavlja sa punomoćnikom koji saglasno odredbama člana 52. Zakona o opštem upravnom postupku ima pravni osnov da učestvuje u poreskom postupku, ali samo u okviru dobijenog punomoćja. Dakle, punomoćje na prestaje smrću stranke, s tim što neslednik, kao pravni sledbenik stranke, odnosno njen novi zakonski zastupnik može opozvati ranije dato punomoćje.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Potrebno je pojašnjenje člana 12. tačka 4) Zakona o porezima na imovinu, u smislu, koje uslove treba da ispunjava nepokretnost da bi se smatrala kulturnim ili istorijskim spomenikom (za poresko uverenje)?
Članom 12. Zakona o porezima na imovinu propisano je poresko oslobođenje za nepokretnosti koje su od nadležnog organa proglašene kulturnim ili istorijskim spomenicima – na nepokretnosti u celini, odnosno na posebne delove, koji služe za ove namene – pod uslovom da nisu trajno date drugom licu radi ostvarivanja prihoda (uz naknadu). Pravo na poresko oslobođenje primenom navedene odredbe ne može se ostvariti na primer za objekat u kome se obavlja delatnost (npr. zubarska ordinacija, hotel, restoran i dr.), s obzirom da je to delatnost privrednog karaktera ili za objekat koji je namenjen i koristi se za stanovanje. Znači, da bi poreski obveznik imao pravo na poresko oslobođenje po ovom osnovu potrebno je da kumulativno budu ispunjeni sledeći uslovi:
- da je nepokretnost koja se oporezuje proglašena kulturnim ili istorijskim spomenikom
- da se nepokretnost koja se oporezuje koristi isključivo za te namene
- da nepokretnost koja se oporezuje nije trajno data drugom licu uz naknadu (duže od 183 dana u toku 12 meseci, sa prekidima ili neprekidno).
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 7, Bilten 1/16.pdf
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 4, Bilten 2/16.pdf
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 5, Bilten 10/14.pdf
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 4, Bilten 9/14.pdf
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 2, 3 i 14, Bilten 5/14.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ukoliko potkrovlje ili bilo koja od etaža na porodično stambenoj zgradi nije istarašeno/a, da li se u tom slučaju računa i ta kvadraturu za poresku osnovicu?
Nastanak poreske obaveze propisan je odredbama člana 10. Zakona o porezima na imovinu. Poreska obaveza nastaje najranijim od sledećim dana:
- danom sticanja prava;
- danom početka korišćenja;
- danom osposobljavanja;
- danom izdavanja upotrebne dozvole, odnosno
- danom omogućavanja korišćenja imovine na drugi način.
Kod objekata koji se faktički ne koriste, nastanak poreske obaveze opredeljuje činjenica da li je objekat osposobljen za korišćenje, imajući u vidu da je pravo, ali ne i obaveza poreskog obveznika da koristi objekat. To je u svakom konkretnom slučaju faktično pitanje, pri čemu treba imati u vidu građevinski aspekt (npr. da li je objekat stavljen pod krov, ugrađena stolarija, zastakljeni otvori i sl.), izgrađenost instalacija u objektu, kao i druge elemente koji opredeljuju uobičajeno i bezbedno korišćenje objekta. Ukoliko je za objekat izdata upotrebna dozvola, objekat se smatra osposobljenim za korišćenje.
U Mišljenju Ministarstva finansija, br. 011-00-00481/2010-04 od 03.09.2010. godine, navedeno je:
Na pravo svojine na objektima poreska obaveza je nastala danom sticanja prava svojine – ako konkretni objekti predstavljaju fizičku, funkcionalnu, tehničko-tehnološku ili biotehničku upotrebnu celinu koja pruža zaštitu od vremenskih i spoljnih uticaja, sa uobičajeno potrebnim instalacijama, postrojenjima i opremom, što ih čini principijelno osposobljenim za korišćenje, nezavisno od činjenice da li se za njihovo korišćenje za posebnu namenu moraju dodatno osposobiti (na primer, obezbediti odgovarajuću elektro-instalaciju određene snage) i da li ih vlasnik koristi ili ne.
Naime, pravo je, ali ne i obaveza poreskog obveznika da svoje objekte koristi ili ne, da opredeli namenu korišćenja u skladu sa propisima, kao i da u cilju privođenja objekta toj opredeljenoj nameni vrši određena investiciona ulaganja u suštinskom ili estetskom smislu.
Ukoliko konkretni objekti nisu osposobljeni za korišćenje jer, na primer, ne raspolažu uobičajeno potrebnim instalacijama i opremom (vodovodnom instalacijom, elektro-instalacijom, stolarijom i slično) koja ih čini objektima u smislu propisa kojima se uređuju planiranje i izgradnja, obaveza po osnovu poreza na imovinu na pravo svojine na tim objektima nije nastala
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 3, Bilten 6/18.pdf
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 3, Bilten 12/17.pdf
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 6, Bilten 10/14.pdf
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 3, Bilten 2/14.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.