Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
U slučaju već pokrenutih procedura javnih nabavki, za koje se procenjuje da će momenat ugovaranja, odnosno preuzimanja obaveza nastupiti u periodu januar - mart 2024. godine, da li na pripadajućoj aproprijaciji u mometnu ugovaranja, odnosno preuzimanja obaveza, moraju biti obezbeđena sredstva u celosti u skladu sa ugovorenim iznosom ili samo za deo obaveza koje će dospeti na plaćanje u I kvartalu, uzimajuci u obzir Privremeno finansiranje.
Pitanje jeste specifično, jer može da se pokrene i sprovede postupak nabavke a da ne postoji obezbeđen iznos, ali ne može da zaključi ugovor, a da nema obezbeđenog iznosa koji će dospeti na plaćanje u toj budžetskoj godini.
Na pripadajućoj aproprijaciji u momentu ugovaranja, u skladu sa članom 54. Zakona o budžetskom sistemu, mora biti obezbeđen ceo iznos koji se ugovara. Ne može se zaključiti ugovor a da nije obezbeđen iznos koji se ugovara. Dakle, ako se zaključuje ugovor u toku važenja privremenog finansiranja treba planirati ceo iznos.
Na bazi konsultacija koje smo obavili i iz prakse, proizilazi da je npr., kod kratkoročnijih nabavki hrane, higijene, osiguranja, mesečnog održavanja opreme – moguće sprovoditi sukcesivne nabavke sa kraćim periodom trajanja (unutar perioda privremenog finansiranja) i sa obezbeđenim sredstvima za taj period, dok kod radova i nabavki koje se realizuju u celini to nije moguće.
Da li konstituisanjem Privremenog organa prestaje da radi Žalbena komisija?
Iz odredbi Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018, 114/2021, 92/2023) ne proizilazi da raspuštanjem skupštine jedinice lokalne samouprave i imenovanjem privremenog organa prestaje sa radom Žalbena komisija. Eventualna razlika u radu Žalbene komisije za vreme privremenog organa je što će sve odluke u smislu imenovanja, prestanka dužnosti, razrešenja ili izuzeća člana Žalbene komisije ukoliko su neodložne donositi privremeni organ.
Da li organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole ima pravo da od podnosioca zahteva za izdavanje građevinske dozvole zahteva da dostavi i rešenje o saglasnosti na Plan upravljanja otpadom odnosno da odbaci zahtev zbog formalnih nedostataka jer nije priloženo rešenje o saglasnosti na Plan upravljanja otpadom, a koje rešenje bi onda podnosilac zahteva priložio uz usaglašeni zahtev za izdavanje građevinske dozvole?
U postupcima u kojima se odobrava izgradnja objekata pored Zakona o planiranju i izgradnji primenjuju se i drugi zakonski i podzakonski akti koji su od značaja za projektovanje i izgradnju objekata.
Član 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure iako sadrži taksativno nabrojanu dokumentaciju koja se dostavlja uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole ne može derogirati obaveze utvrđene drugim zakonima i podzakonskim aktima koji se primenjuju u oblasti izgradnje objekata.
Mišljenje Stručne službe SKGO je smo da sve zahteve za izdavanje građevinske dozvole koji su podneti posle dana stupanja na snagu Uredbe o načinu i postupku upravljanja otpadom od građenja i rušenja („Sl. glansik RS“, br. 93/2023 i 94/2023-ispravka) podnosilac zahteva treba uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole da priloži Plan upravljanja otpadom shodno članu 6. stav 3. gore navedene Uredbe.
Da li građevinski inspektor sa "lokala" može donositi rešenje o rušenju objekata za koje lokalna samouprava nije nadležna da izda rešenja za izgradnju?
Podela mesne nadležnosti građevinske inspekcije utvrđena je članom 172. Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023), kojim je propisano da nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši ministarstvo nadležno za poslove urbanizma i građevinarstva (stav 1.); da inspekcijski nadzor vrši nadležno ministarstvo preko inspektora u okviru delokruga utvrđenog zakonom (stav 2.); da se autonomnoj pokrajini poverava vršenje inspekcijskog nadzora u oblasti prostornog planiranja i urbanizma na teritoriji autonomne pokrajine i nad izgradnjom objekata za koje izdaje građevinsku dozvolu na osnovu ovog zakona, kao i nadzor nad radom gradskih i opštinskih građevinskih inspektora na teritoriji autonomne pokrajine (stav 3.); i da se opštini, gradu i gradu Beogradu, poverava vršenje inspekcijskog nadzora nad izgradnjom objekata za koje izdaju građevinsku dozvolu na osnovu ovog zakona (član 4.), što znači da je nadležno ministarstvo posao vršenja inspekcijskog nadzora poverilo autonomnoj pokrajini, opštini, gradu i gradu Beogradu prema tome ko je nadležan za izdavanje građevinske dozvole na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji.
Kada su u pitanju dozvole za izvođenje građevinskih radova u specijalnim rezervatima prirode, najpre, Zakonom o zaštiti prirode ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 91/2010 - ispr., 14/2016, 95/2018 - dr. zakon i 71/2021) je članom 27. stav 1. alineja 2. specijalni rezervati prirode su definisani kao zaštićeno prirodno dobro. Članom 35. Zakona o zaštiti prirode je propisano da se na zaštićenom području uspostavljaju režimi zaštite I stepena, II stepena i/ili III stepena, tako da zaštićeno područje I kategorije proglašava Vlada na predlog Ministarstva, zaštićeno područje II kategorije proglašava Vlada, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, kada se zaštićeno područje nalazi na teritoriji autonomne pokrajine, a zaštićeno područje III kategorije proglašava nadležni organ jedinice lokalne samouprave, kako je to propisano članom 41a istog zakona.
Nadležnost za izdavanje građevinske dozvole na ovim područjima utvrđena je članom 133. stav 1. tačka 9a Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023) kojim je propisano da građevinsku dozvolu za izgradnju objekata izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva (u daljem tekstu: Ministarstvo), ako ovim zakonom nije drugačije određeno, tako da ministarstvo izdaje građevinsku dozvolu za izgradnju objekata u granicama zaštićenog prirodnog područja prve i druge kategorije proglašene aktom Vlade, u smislu odredbi zakona kojim se uređuje zaštita prirode (osim porodičnih stambenih objekata, poljoprivrednih i ekonomskih objekata, sa pripadajućom infrastrukturom, koji se grade u selima), a da se autonomnoj pokrajini poverava izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata određenih u članu 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine (član 134).
Članom 4. Uredbe o zaštiti specijalnog rezervata prirode Gornje podunavlje ("Sl. glasnik RS", br. 45/2001, 81/2008 i 107/2009) na ovom području utvrđuju se režimi sva tri stepena.
Na osnovu navedenog, mišljenja smo da bi nadzor nad izvođenjem bespravnih građevinskih radova na izgradnji, investicionom održavanju i adaptaciji porodičnih stambenih objekata, poljoprivrednih i ekonomskih objekata, sa pripadajućom infrastrukturom, u specijalnim rezervatima prirode, bio u nadležnosti građevinskog inspektora jedinice lokalne samouprave, na čijoj teritoriji se nalazi specijalni rezervat prirode.
Osim toga, Zakonom o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 36/2015, 44/2018 - dr. zakon i 95/2018) je članom 30. propisana je obaveza inspektora da, ako je nenadležan, prema svom znanju i iskustvu, o stanju koje je zatekao sastavi zapisnik, kojeg bez odlaganja prosleđuje inspekciji u čijem delokrugu je vršenje inspekcijskog nadzora.
Da li se dve godine rada u sudu računaju u jubilarnu nagradu?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
- Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa,
- Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
- Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
- Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
- Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.“
S obzirom da je sud pravosudni državni organ, godine rada kod ovog poslodavca računaće se za jubilarnu nagradu.
Da li nadležni organ za izdavanja rešenje o odobrenju za izvođenje radova na osnovu člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji (kad nije potrebno pribaviti lokacijske uslove, npr. pomoćni objekti, ugradnja unutrašnje gasne instalacije ...) mora tražiti odluku da nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu od investitora, ili se za radove koji nisu na listi projekata za koje je obavezna procena o uticaja na životnu sredinu ovaj dokument ne prilaže uz zahtev?
Član 145. Zakona o planiranju i izgradnji kaže“ Nadležni organ za izdavanje građevinske dozvole ne proverava usaglašenost priložene tehničke dokumentacije sa merama i uslovima zaštite životne sredine, iz odluke o saglasnosti na studiju i studije o proceni uticaja na životnu sredinu, odnosno odluke da nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu. Usaglašenost iste se potvrđuje izjavom investitora i odgovornog projektanta, kojom potvrđuju da je tehnička dokumentacija usaglašena sa merama i uslovima zaštite životne sredine i koja se obavezno prilaže uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju za izvođenje radova“.
Shodno tome, mišljenje Stručne službe SKGO je da je neophodno da se priloži Odluka da nije potrebna procena uticaja.
Investitor je zainteresovan da na krov svoje poslovne zgrade instalira solarnu elektranu kapaciteta 140 kW. Ukoliko investitor planira instaliranje snage do 50kW, da li to znači da za postavljanje panela nije potrebno izdavati dozvolu ukoliko se ne planira priključenje na elektrodistributivnu mrežu, tj. da li se može primeniti član 145. Zakona o planiranju i izgradnj?
Elektrane iz obnovljivih izvora do 500kW u smislu Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, predstavljaju mala postrojenja.
Član 2. stav 1. tačka 5) Pravilnika o posebnoj vrsti objekata ….predviđa da samo za postrojenja za proizvodnju električne energije iz energije sunca instalisane snage do 50kW nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa u smislu člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji. To znači da se za sve elektrane – postrojenja instalisane snage do 50kW (iz drugih obnovljivih izvora ali ne iz energije sunca), kao i za postrojenja za proizvodnju električne energije iz energije sunca preko 50kW u skladu sa članom 4. stav 1. tačka 30) Pravilnika o posebnoj vrsti objekata…mora izdati akt u smislu člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji.
Nadležni organ imajući u vidu napred navedene odredbe Pravilnika, nije ovlašćen da ceni da li se elektrana gradi za sopstvene potrebe ili za potrebe krajnjeg kupca u smislu odredbi Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije i drugih podzakonskih akata jer su ti odnosi investitora tog postrojenja i EDB Elektrodistribucija regulisani posebnim propisima u oblasti energetike.
U ovakvim slučajevima nadležni organ utvrđuje:
- da li se radi o postrojenju koje koristi energiju sunca ili koje koristi drugi obnovljivi izvor
- koliku instalisanu snagu investitor planira da izvede prilikom izgradnje postrojenja
i u zavisnosti od toga postupa u skladu sa članom 2. stav 1 tačka 5. ili u skladu sa članom 4. stav 1. tačka 30) Pravilnika o posebnoj vrsti objekata….
Kako postupiti u situaciji, kada je Interresorna komisija donela mišljenje za dete za kućno obrazovanje, gde je dobijena saglasnost od strane nadležnog Ministarstva, međutim roditelj deteta se obratio školi da sve zbog lošijeg zdravstvenog stanja deteta ne vidi svrhu kućnog obrazovanja, i želeo bi da prekine s tim.
Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, član 3, svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje, a lice sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ima pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njegove obrazovne i vaspitne potrebe u sistemu obrazovanja i vaspitanja, uz pojedinačnu odnosno grupnu dodatnu podršku u nastavi i učenju ili u posebnoj vaspitnoj grupi ili školi, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.
Prema Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, član 5: Osnovno obrazovanje i vaspitanje obavezno je i ostvaruje se u skladu sa zakonom.
Iz ovih odredbi proizilazi da niko ne može detetu ili učeniku uskratiti pravo na obrazovanje, a posebno to ne može da uradi roditelj koji je, prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, član 22. odgovoran za upis deteta u školu, za redovno pohađanje nastave i obavljanje drugih školskih obaveza.
U okviru svog mandata, Interresorna komisija može izvršiti procenu potreba za dodatnom podrškom iz sistema obrazovanja, zdravlja i socijalne zaštite i uključiti nove mere podrške, a škola treba da uradi reviziju individualnog obrazovnog plana i osmisli dodatna prilagođavanja procesa nastave i učenja kako bi se obezbedilo da učenik napreduje i ostvari svoje potencijale. Stručnu podršku škola može dobiti od nadležne školske uprave.
Da li član Opstinskog veca ima pravo na naknadu plate po prestanku funkcije u trajanju od 3 meseca u skladu sa članom 14. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama loklane samouprave, ako nije bio na stalnom radu?
Članom 14. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon, 92/2023) predviđeno je da funkcioner po prestanku funkcije ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, u visini plate koju je imao u vreme prestanka funkcije. Pravo iz stava 1. ovog člana može se izuzetno produžiti do tri meseca ukoliko u tom vremenu funkcioner stiče pravo na penziju. Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana prestaje pre isteka roka od tri meseca, zasnivanjem radnog odnosa ili sticanjem prava na penziju prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Funkcioner pravo iz st. 1. i 2. ovog člana ostvaruje kod poslodavca kod koga je ostvarivao prava po osnovu radnog odnosa u trenutku prestanka funkcije. Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana, po zahtevu funkcionera, utvrđuje nadležni organ, odnosno radno telo iz člana 4. ovog zakona. Zahtev iz stava 5. ovog člana funkcioner može uputiti najkasnije u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije, s tim što pravo iz stava 3. ovog člana ostvaruje počev od narednog dana od dana prestanka funkcije. Funkcioneru prestaje radni odnos prestankom funkcije, odnosno danom prestanka obaveze vršenja dužnosti, odnosno nakon proteka roka iz st. 1-3. ovog člana, za funkcionere koji ostvaruju pravo na naknadu plate po prestanku funkcije.
Dalje je članom 15. istog zakona predviđeno da funkcioner ne može ostvariti pravo iz člana 14. zakona, ukoliko je razrešen funkcije po osnovu odgovornosti za krivično delo za koje mu je pravnosnažnom presudom izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju dužem od šest meseci, ukoliko mu je utvrđeno mirovanje radnog odnosa ili usled sprovođenja inicijative za razrešenje na osnovu mere javnog objavljivanja preporuke za razrešenje koju izrekne Agencija za borbu protiv korupcije ili gradski, odnosno opštinski zaštitnik prava građana.
Dakle, lice može ostvariti pravo na naknadu plate po prestanku funkcije ako mu nigde ne miruje radni odnos i kada nije na stalnom radu, jer to nije uslov za ostvarivanje ovog prava.
Službenik je zaposlen na neodređeno vreme u Gradskoj upravi . Početkom godine je premešten na radno mesto za poslove kabineta u posebnoj organizacionoj jedinici: Kabinet gradonačelnika. Da li može biti ocenjen, obzirom da je u kabinetu zasnovao radni odnos na određeno vreme dok traje dužnost gradonačelnika?
Članom 133а Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. Zakon, 123/2021 - dr. Zakon i 92/2023) predviđeno je da se službenik ocenjuje jednom u kalendarskoj godini, najkasnije do kraja februara tekuće godine za prethodnu godinu. Ne ocenjuje se službenik koji je u kalendarskoj godini radio manje od šest meseci bez obzira na razlog, ni službenik koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme. U period od šest meseci iz stava 2. ovog člana ne ulazi vreme u kojem je službenik bio odsutan sa rada zbog korišćenja prava na godišnji odmor.
Istu odredbu o izuzecima o ocenjivanja sadrži i Uredba o ocenjivanju službenika ("Sl. glasnik RS", br. 2/2019).
S obzirom da je u konkretnom slučaju službenik zaposlen na određeno vreme u kabinetu gradonačelnika biće izuzet od ocenjivanja.
Da li lice koje je bilo radno angažovano po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima u ovoj godini, a u novembru prijavljen na određeno radno vreme ima pravo na solidarnu pomoć po osnovu rođenja deteta?
Članom 51. Posebnog kolektivnom ugovorom za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave predviđeno je sledeće:
“Zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć za slučaj:
- duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice ili teže povrede zaposlenog ili obavljanja specijalističkih lekarskih pregleda u okviru lečenja duže i teže bolesti zaposlenog koji se ne finansiraju iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ili za koje bi zaposleni na osnovu zakazanog termina pregleda čekao duže od godinu dana,
- nabavke medicinsko tehničkih pomagala zaposlenog ili člana njegove uže porodice,
- zdravstvene rehabilitacije zaposlenog,
- nastanka teže invalidnosti zaposlenog,
- nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice,
- pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom za slučaj smrti člana uže porodice,
- mesečnu stipendiju tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog čija je smrt nastupila kao posledica povrede na radu ili profesionalnog oboljenja - do visine mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, a ukoliko deca borave u predškolskoj ustanovi poslodavac je dužan da nadoknadi troškove boravka u predškolskoj ustanovi.
- pomoć zbog uništenja ili oštećenja imovine, elementarnih i drugih vanrednih događaja - do visine neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana,
- rođenja deteta zaposlenog - u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike,
- pomoć zaposlenoj za vantelesnu oplodnju - najviše do tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, a na osnovu uredne dokumentacije,
- drugu solidarnu pomoć za poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja zaposlenog u skladu sa merilima propisanim opštim aktom poslodavca i raspoloživim finansijskim sredstvima.
Članovima uže porodice u smislu ovog člana, smatraju se bračni ili vanbračni partner, deca, roditelji, usvojilac, usvojenik, štićenik i staratelj zaposlenog.
U slučaju da je više članova uže porodice zaposleno kod poslodavca, pravo na solidarnu pomoć za člana uže porodice iz stava 1. tač. 1), 2), 5), 8) i 9) ostvaruje jedan zaposleni.
Duža ili teža bolest odnosno teža povreda u smislu stava 1. tačka 1) ovog člana postoji ako je zaposleni odsutan sa rada najmanje 30 dana neprekidno zbog sprečenosti za rad usled bolesti, odnosno povrede.
Pravo iz stava 1. tač. 1), 2) i 5) ovog člana zaposleni ne ostvaruje za članove uže porodice koji su pravo na pomoć ostvarili kod poslodavca kod koga rade, koji obavljaju samostalnu delatnost ili primaju penziju koja je veća od visine prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike u trenutku podnošenja zahteva.
Solidarna pomoć u toku godine, u slučajevima utvrđenim u stavu 1. tač. 1)-5) ovog člana priznaje se na osnovu uredne dokumentacije, u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu organa jedinice lokalne samouprave, a najviše do visine tri prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
Solidarna pomoć u slučaju utvrđenom u stavu 1. tačka 6) ovog člana priznaje se porodici i ostvaruje se, po zahtevu člana porodice koji se podnosi u roku od 90 dana od dana kada je nastupio osnov za isplatu solidarne pomoći, najviše do visine dve prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
Porodicu u smislu stava 7. ovog člana čine bračni i vanbračni partner, deca, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.
Zaposleni može da ostvari pravo na solidarnu pomoć, ukoliko pravo na medicinsko tehnička pomagala, aparate za rehabilitaciju, lekove i dr. nije ostvareno u skladu sa drugim propisima iz oblasti obaveznog socijalnog osiguranja, boračko-invalidske zaštite i drugim propisima.”
S obzirom da navedene odredbe predviđaju da pravo na solidarnu pomoć ostvaruje zaposleni, a da u konkretnom slučaju u trenutku rodjenja deteta otac deteta nije bio zaposlen u organima opštine već je bio angažovan van radnog odnosa, to lice neće moći da ostvari pravo na solidarnu pomoć bez obzira što je nakon rodjenja deteta zasnovao radni odnos u organima opštine.
Donete su građevinske dozvole po važenju starog zakona dok je prijava radova, zahtev za izdavanje upotrebne dozvole izvršena po donešenju novog zakona i novih pravilnika. Da li se sada uz prijavu radova traži polisa osiguranja? Da li se za upotrebnu dozvolu traži da se uskladi tehnička dokumentacija sa novim Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Službeni glasnik RS", broj 96/23) i novim Prilozima uz Pravilnik? Da li se za upotrebnu dozvolu primenjuju novi Pravilnici?
Samostalnim članom 88. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 62/2023) i članom 61. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br. 96/2023) određeno je da će se svi započeti postupci pre stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji okončati po propisima kojima su započeti.
Time je u skladu sa principom vacatio legis rešena dilema kako postupiti u slučajevima koji su navedeni u pitanju.
To znači da se prijava radova i upotrebna dozvola za sve objekte za koje je izdata lokacijska i građevinska dozvola po ranije važećem zakonu, mora izdati u skladu sa uslovima iz lokacijske i građevinske dozvole, odnosno u skladu sa Zakonom i Pravilnikom kojim je regulisan postupak objedinjene procedure koji je važio u vreme donošenja tih akata.
Ukoliko se objekat gradi na osnovu tehničke dokumentacije (Projekat za građevinsku dozvolu i Projekat za izvođenje) izrađene za vreme važenja ranije Zakona odnosno bez odstupanja od izrađene tehničke dokumentacije, nema osnova da nadležni organ zahteva od investitora usklađivanje te tehničke dokumentacije sa odredbama novog Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br. 96/2023).