Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Da li mere o kojima se informišu roditelji ulaze u IPP?
Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Sl.glasnik RS“, br.80/2018) članom 4. definiše mere podrške i ni kod jedne vrste mera, uključujući i stav 2. koji glasi „Кomisija na osnovu sagledanih potreba za podrškom detetu, učeniku i odraslom preporučuje i druge vidove podrške koje nisu navedene u pravilniku, a koji će doprineti obrazovnoj i socijalnoj inkluziji deteta, učenika i odraslog“, nije jasno i nedvosmisleno precizirano da li se određene grupe mera unose, ili izostavljaju iz unosa u IPP, ali se u praksi pred drugim institucijama ili ustanovama zahteva i stav IRK.
Pravilnik pod ostalim merama dodatne podrške iz sistema obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite o kojima Кomisija informiše roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslog i upućuje ih na nadležne institucije ujedno smatra i ostvarivanje prava na uvećanje dečjeg dodatka ili uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica. Mišljenje 3 za ostvarivanje uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica zaista više nije preduslov ni za postupanje po zahtevu, a pogotovo ne za odluku po istom, ali zato Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom („Sl. glasnik RS”, br. 113/2017, 50/2018, 46/2021 - odluka US, 51/2021 - odluka US, 53/2021 - odluka US, 66/2021, 130/2021, 43/2023 – US, 62/2023 i 11/2024 – odluka US) članom 33. stav 2. jasno definiše da „Iznos dečijeg dodatka, utvrđen u stavu 1. ovog člana, za jednoroditeljske porodice i staratelje, uvećava se za 30%, a za roditelje deteta sa smetnjama u razvoju i deteta sa invaliditetom, za koje je doneto mišljenje Кomisije, i za dete koje ostvaruje dodatak za pomoć i negu drugog lica, a koje ne koristi usluge smeštaja, uvećava se za 50%“. Iz ovog se nedvosmisleno može zaključiti da zaposleni na poverenim poslovima utvrđivanja prava na dečiji i uvećan dečiji dodatak treba i mora (uz svu drugu neophodnu dokumentaciju za odlučivanje) da pribavi i IPP Mišljenja 3 u kom stoji navedeno „pravo na uvećan dečiji dodatak“. U ovoj situaciji je zaposlenom neophodna i dokumentacija koja prati navode roditelja, jer mu Zakon to i nalaže.
U prilog tumačenja da je potrebno uneti u IPP sve vidove potrebnih mera podrške, idu i obaveze izveštavanja IRK. Ukoliko se ne bi unosile sve mere potrebne podrške, ne bi se mogle identifikovati kako za potrebe izveštavanja, tako ni identifikovati i dokumentovati za potrebe njihovog uvođenja i finansiranja kroz budžete grada/opštine.
Iz svega navedenog, Stručna služba SKGO smatra da je svaki vid podrške koji je potreban detetu, učeniku i odraslom potrebno uvesti u IPP, uprkos činjenici da se član 4. može veoma široko i različito tumačiti.
Bez koje dokumentacije zahtev za IRK se ne može podneti?
Za pokretanje postupka pred IRK dovoljan je samo popunjen i potpisan od strane roditelja/zakonskog zastupnika/odraslog Obrazac 1. (neophodan element), a koordinator Кomisije je u obavezi da ukoliko uz obrazac nije dostavljena uopšte, ili nije dostavljena sva neophodna dokumentacija za pokretanje, postupanje i vođenje postupka procene, prikupi istu. Obaveze koordinatora komisije propisana su članom 6. stav 2. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Sl.glasnik RS“, br. 80/2018).
Kome su dostupna Mišljenja 3, gde se čuvaju u sistemu obrazovanja i ko je zadužen u obrazovanju za „dostupnost“ podataka o detetu?
Nakon donošenja Mišljenja 3 IRK i u okviru njega individualnog plana podrške iz svih sistema, Mišljenja 3 treba dostaviti roditelju/zakonskom zastupniku/odraslom, ustanovi koja je pokrenula postupak, kao i svim ustanovama, institucijama, organima, pružaocima usluga koji po IPP treba da pruže dodatnu podršku detetu, učeniku i odraslom.
Zakonom i podzakonskim aktima nije definisana procedura, rokovi i prostor u kom se čuvaju Mišljenja 3, ne samo u obrazovanju, već i u drugim sistemima. U (neujednačenoj) praksi se Mišljenja 3. najčešće nalaze kod pedagoga /psihologa/defektologa u okviru obrazovne ustanove, ili kod ovlašćenog člana tima za IOP/člana tima za inkluzivno obrazovanje.
Član 126. stav 4. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl.glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018 – dr. zakoni, 10/2019, 6/2020, 129/2021 i 92/2023), između ostalog, definiše obaveze direktora da obrazuje stručna tela i timove; usmerava i usklađuje rad stručnih organa u ustanovi; odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima učenika i zaposlenih, u skladu sa ovim i drugim zakonima; obezbeđuje uslove za ostvarivanje prava dece i prava, obaveze i odgovornosti učenika i zaposlenih, u skladu sa zakonima, te u skladu sa tim je i u obavezi da ovlasti zaposleno lice za prijem, čuvanje i rukovanje podacima. Bez obzira ko je u okviru pojedinačne obrazovne ustanove zadužen za prikupljanje, čuvanje i rukovanje podacima, mora da postupa sa istim u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
Šta podrazumeva promena sastava IRK?
Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Sl.glasnik RS“, br. 80/2018) članom 5. stav 2. definiše sastav IRK tako da važeći Pravilnik zahteva 4 stalna i jednog povremenog člana IRK, dok se stavom 3. istog člana definišu sistemi iz kojih stalni članovi dolaze i zvanje članova IRK. Novim Pravilnikom je u stalni sastav uveden defektolog odgovarajućeg profila kao četvrti član.
Da li verifikacijom odborničkog mandata u SO prestaje članstvo u Privremenom organu opštine, odnosno da li lice kome je verifikovan odbornički mandat može da nastavi da radi u Privremenom organu do izbora izvršnih organa opštine?
Članom 30. stav 3. Zakona o lokalnoj samoupravi propisano je da danom potvrđivanja odborničkog mandata licima koje je imenovala, odnosno postavila skupština jedinice lokalne samouprave, prestaje funkcija na koju su imenovani, odnosno postavljeni. Imajući u vidu da su predsednik i članovi privremenog organa, u skladu sa članom 86. stav 6. Zakona o lokalnoj samoupravi imenovani od strane Vlade, a ne lokalne skupštine, potvrđivanjem odborničkog mandata odborniku ne prestaje funkcija u privremenom organu već ona nastavlja da traje sve do isteka mandata privremenog organa usled izbora predsednika opštine i opštinskog veća.
Iz svega navedenog proističe da lokalna skupština ne treba da konstatuje prestanak mandata predsedniku i članovima privremenog organa, niti svima zajedno ni pojedinačno, već da, odmah nakon izbora predsednika skupštine i postavljenja sekretara skupštine konstatuje da je prestao mandat privremenog organa kao takvog (znači, ne mandat članovima privremenog organa) ali samo u delu koji se odnosi na obavljanje tekućih i neodložnih poslova iz nadležnosti skupštine. Privremeni organ nastavlja i dalje da obavlja tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti predsednika opštine i članova opštinskog veća, sve do izbora ovih organa, kojom prilikom se konstatuje da je privremenom organu prestao mandat u celosti.
Okolnost da je član ili predsednik privremenog organa postao odbornik pa čak i izabran za predsednika skupštine ne utiče sama po sebi na trajanje njegovog mandata u okviru privremenog organa, s obzirom na to da je Zakon o lokalnoj samoupravi prestanak funkcije usled potvrđivanja mandata odbornika vezao isključivo za funkcije na koje postavlja ili imenuje skupština, a ne i za funkcije na koje postavlja ili imenuje Vlada.
U konkretnoj situaciji može se postaviti jedino pitanje primene odredbi člana 56. Zakona o sprečavanju korupcije („Službeni glasnik RS“, br. 35/19, 88/19, 11/21 - autentično tumačenje, 94/21 i 14/22) koji uređuje kumulaciju javnih funkcija, i shodno tome preporučujemo da se za mišljenje obratite Agenciji za sprečavanje korupcije.
Da li važi rok od dva meseca iz člana 87. Zakona o lokalnoj samoupravi ili iz člana 65. novog Zakona o lokalnim izborima ako na konstitutivnoj sednici Skupštine, nakon potvrđivanja mandata odbornicima, isti napuste sednicu i ne dođe do izbora predsednika, zamenika predsednika Skupštine i postavljenja sekretara?
Članom 65. Zakona o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, broj 14/22) propisano je da „konstitutivnu sednicu skupštine saziva predsednik skupštine iz prethodnog saziva u roku od deset dana od dana objavljivanja rešenja o dodeli mandata na veb-prezentaciji, tako da se ta sednica održi najkasnije 30 dana od dana objavljivanja rešenja o dodeli mandata na veb-prezentaciji“.
Ovu odredbu treba razumeti tako što se njom određuje ne samo rok u kojem se treba objaviti poziv za održavanje konstitutivne sednice lokalne skupštine, već i to da se tim pozivom određuje i datum kada lokalna skupština treba da se okupi, pri čemu datum tog okupljanja ne može da bude nakon isteka roka od 30 dana od objavljivanja rešenja o dodeli odborničkih mandata. Ovako formulisan, član 65. Zakona o lokalnim izborima ne propisuje obavezu da lokalna skupština bude konstituisana u roku od 30 dana od dana objavljivanja rešenja o dodeli mandata.
Ovo stoga što je samo konstituisanje definisano Zakonom o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon, 47/18 i 111/21 - dr. zakon), koji u članu 28. stav 3. propisuje da se skupština opštine smatra konstituisanom izborom predsednika skupštine i postavljenjem sekretara skupštine, dok se Zakon o lokalnim izborima, u članu 66, ograničava samo na definisanje predsedavanja konstitutivnom sednicom i uređivanje pitanja od značaja za potvrđivanje mandata odbornika.
U tom smislu, za konstituisanje lokalne skupštine je ključna odredba člana 87. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi, kojom je propisano da „ako se u jedinici lokalne samouprave ne sprovedu izbori za odbornike ili ako se posle sprovedenih izbora ne konstituiše skupština u skladu sa ovim zakonom u roku od dva meseca od objavljivanja rezultata izbora, Vlada imenuje privremeni organ iz člana 86. stav 4. ovog zakona koji obavlja tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupštine i izvršnih organa jedinice lokalne samouprave“. U skladu sa stavom 2. istog člana, predsednik Narodne skupštine je dužan da odluku o raspisivanju novih izbora za skupštinu jedinice lokalne samouprave donese u roku od mesec dana, od dana kad je trebalo sprovesti izbore, odnosno konstituisati skupštinu jedinice lokalne samouprave“.
U skladu sa navedenim, može se zaključiti da je zakonska obaveza da se novi saziv lokalne skupštine okupi na konstitutivnoj sednici u roku od 30 dana od dana objavljivanja rešenja o dodeli mandata odbornika na veb-prezentaciji Republičke izborne komisije, odnosno da u tom roku započne sa svojim konstituisanjem koje treba da obavi u roku od dva meseca od objavljivanja rezultata izbora, jer će se, u suprotnom, steći uslovi da Vlada imenuje privremeni organ i da predsednik Narodne skupštine raspiše nove lokalne izbore.
Direktor narodne biblioteke 20. januara puni 65 godina, a 2022. godine je imenovan za direktora na period od 4 godine. Kako postupiti u ovom slučaju - da li da ide u penziju po sili zakona ili ne?
Članom 34. Zakona o kulturi ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 13/2016, 30/2016 - ispr., 6/2020, 47/2021, 78/2021 i 76/2023) predviđeno je da direktora ustanove imenuje i razrešava osnivač. U ime osnivača, skupština opštine imenuje i razrešava upravni odbor, nadzorni odbor i direktora ustanove, organizacije i službe čiji je osnivač i daje saglasnost na njihove statute u skladu sa zakonom.
Članom 39. Zakona o kulturi predviđeno je da dužnost direktora ustanove prestaje istekom mandata i razrešenjem. Osnivač ustanove razrešiće direktora pre isteka mandata:
1) na lični zahtev;
2) ako obavlja dužnost suprotno odredbama zakona;
3) ako nestručnim, nepravilnim i nesavesnim radom prouzrokuje veću štetu ustanovi ili tako zanemaruje ili nesavesno izvršava svoje obaveze da su nastale ili mogu nastati veće smetnje u radu ustanove;
4) ako je protiv njega pokrenut krivični postupak za delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje dužnosti direktora, odnosno ako je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje dužnosti direktora ustanove;
5) iz drugih razloga utvrđenih zakonom ili statutom ustanove.
Članom 175. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - US), propisano je da radni odnos prestaje kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju.
Dakle, u ovom konkretnom slučaju ukoliko se osnivač i direktor biblioteke nisu sporazumeli o produžetku radnog odnosa, radni odnos i funkcija direktora biblioteke prestaće navršenjem 65 godina života ukoliko ima najmanje 15 godina staža osiguranja.
Odredbama članova 41. i 42. Zakona o zaposlenima u AP i JLS ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) koja se tiču dodatnog rada navedeni su službenici i službenici na položaju, te shodno tome, da li iz navedenih odredbi proizlilazi da dodatni rad za funkcionere (izabrana i postavljena lica) nije dozvoljen ili da za iste nije potrebna saglasnost?
Odredbe članova 41. i 42. Zakona o zaposlenima u AP i JLS("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) odnose se na službenike, dok se na funkcionere u pogledu dodatnog rada primenjuju propisi o sprečavanju korupcije.
S tim u vezi, za mišljenje u vezi sa dodatnim radom funkcionera potrebno je obratiti se Agenciji za sprečavanje korupcije.
Veliki broj nosioca RPG koji su nezaposlena lica (nalaze se na evidenciji nacionalne službe za zapošljavanje) nisu u mogućnosti da overe zdravstvene knjižice preko nezaposlenosti jer imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo u aktivnom statusu. Da li je ispravno da im se ne overi zdravstvena knjižica kao poljoprivrednim osiguranicima i prinuđeni su da osiguranje ostvaruju preko poljoprivrednog gazdinstva?
Od početka registracije istih, sva fizička lica koja registruju gazdinstvo u RPG da li kao nosioci ili su članovi u gazdinstvu, ne mogu da overe zdravstvenu knjižicu po osnovu nezaposlenosti. Članom 13. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano je da su osiguranici poljoprivrednici lica koja se bave poljoprivrednom delatnošću kao nosioci poljoprivrednog domaćinstva, članovi poljoprivrednog domaćinstva, nosioci porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, članovi porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, članovi mešovitog domaćinstva, ako nisu osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti, korisnici penzije ili nisu na školovanju.
Kod overe zdravstvene knjizice, nosilac poljoprivrednog gazdinstva potpisuje izjavu da poseduje/neposeduje registrovano poljoprivredno gazdinstvo, a Republički fond za zdravstveno osiguranje vrši proveru sada po službenoj dužnosti kod Uprave za agrarna plaćanja, a na osnovu matičnog broja da li je lice upisano ili nije u registar P. Ranije se pribavljalo uverenje kod nadležne filijale Uprave za trezor da fizičko lice nije upisano u registar pa tek onda može da se izvrši overa zdravstvene knjižice ako je lice prijavljeno kod Nacionalne sluzbe za zapošljavanje.
Takođe iz prakse su nam kolege rekle da lice koje registruje gazdinstvo u kome je nosilac gazdinstva,možda ne odmah ali u svakom slučaju prepoznaje se u sistemu po matičnom broju i zadužuje se po osnovu penzionog i invalidskog osiguranja poljoprivrednika, tako da su mnoge JLS odnosno njihova odeljenja za poljoprivredu odavno savetovali takve slučajeve koji eventualni imaju i neku naknadu preko Nacionalne sluzbe za zapošljavanje da vode računa o ovim obavezama koje su regulisane nekim drugim zakonima i da svoju registraciju usklade i prilagode datim uslovima.
Svakako, Stručna služba SKGO preporučuje da bi najbolje bilo obratiti se nadležnim državnim institucijama za zvaničan stav po ovom pitanju.
U kom trenutku se konstatuje prestanak mandata članovima privremenog organa, posebno onih koji su i kandidati za odbornike kojima je dodeljen mandat? Da li u trenutku potvrđivanja odborničkih mandata ili u trenutku izbora izvršnih organa opštine?
Članom 86. stav 4. Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon, 47/18 i 111/21 - dr. zakon) propisano je da „do konstituisanja skupštine i izbora izvršnih organa jedinice lokalne samouprave, tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupštine i izvršnih organa jedinice lokalne samouprave, obavlja privremeni organ jedinice lokalne samouprave koji čine predsednik i četiri člana“.
S obzirom na to da lokalna skupština, u skladu sa članom 85. stav 1. tačka 2) Zakona o lokalnoj samoupravi, ima rok od mesec dana od svog konstituisanja da izabere predsednika opštine i opštinsko veće, jasno je da se konstituisanje lokalne skupštine i izbor izvršnih organa ne mora obaviti na istoj sednici skupštine.
Članom 30. stav 3. Zakona o lokalnoj samoupravi propisano je da danom potvrđivanja odborničkog mandata licima koje je imenovala, odnosno postavila skupština jedinice lokalne samouprave, prestaje funkcija na koju su imenovani, odnosno postavljeni. Imajući u vidu da su predsednik i članovi privremenog organa, u skladu sa članom 86. stav 6. Zakona o lokalnoj samoupravi imenovani od strane Vlade, a ne lokalne skupštine, potvrđivanjem odborničkog mandata odborniku ne prestaje funkcija u privremenom organu već ona nastavlja da traje sve do isteka mandata privremenog organa usled izbora predsednika opštine i opštinskog veća.
Iz svega navedenog proističe da lokalna skupština ne treba da konstatuje prestanak mandata predsedniku i članovima privremenog organa, niti svima zajedno ni pojedinačno, već da, odmah nakon izbora predsednika skupštine i postavljenja sekretara skupštine konstatuje da je prestao mandat privremenog organa kao takvog (znači, ne mandat članovima privremenog organa) ali samo u delu koji se odnosi na obavljanje tekućih i neodložnih poslova iz nadležnosti skupštine. Privremeni organ nastavlja i dalje da obavlja tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti predsednika opštine i članova opštinskog veća, sve do izbora ovih organa, kojom prilikom se konstatuje da je privremenom organu prestao mandat u celosti.
Okolnost da je član ili predsednik privremenog organa postao odbornik pa čak i izabran za predsednika skupštine ne utiče sama po sebi na trajanje njegovog mandata u okviru privremenog organa, s obzirom na to da je Zakon o lokalnoj samoupravi prestanak funkcije usled potvrđivanja mandata odbornika vezao isključivo za funkcije na koje postavlja ili imenuje skupština, a ne i za funkcije na koje postavlja ili imenuje Vlada.
U konkretnoj situaciji na koju referišete u svom pitanju, može se postaviti jedino pitanje primene odredbi člana 56. Zakona o sprečavanju korupcije („Službeni glasnik RS“, br. 35/19, 88/19, 11/21 - autentično tumačenje, 94/21 i 14/22) koji uređuje kumulaciju javnih funkcija.
Da li je dovoljno dostaviti izveštaj veštaka geodetske struke da su temelji postavljeni u urađeni u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom ili je potrebno dostaviti i izveštaj veštaka geodetske struke da su temelji postavljeni u urađeni u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom i izveštaj nadležnog građevinskog invpektora da je objekat završten u konstruktivnom smislu?
Član 158. Zakona o planiranju i izgradnji detaljno uređuje postupak za izdavanje upotrebne dozvole. U stavu 5. ovog člana pobrojana je dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.
Stav 6. ovog člana propisuje da nadležni organ neće izdati upotrebnu dozvolu za objekat za koji u skladu sa zakonom nisu podnete izjave o završetku temelja i završetku objekta u konstruktivnom smislu, do pribavljanja uredne dokumentacije.
Stavom 7. ovog člana je propisano da ukoliko se utvrdi da nedostaje izjava o završetku temelja i/ili završetku objekta u konstruktivnom smislu urednom dokumentacijom, u smislu stava 6. ovog člana smatra se i naknadno dostavljeni izveštaj veštaka geodetske struke da su temelji postavljeni i urađeni u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, odnosno izveštaj nadležnog građevinskog inspektora da je objekat završen u konstruktivnom smislu.
Shodno gore navedenom, mišljenje Stručne službe SKGO je da nadležni organ treba da primeni stav 6. člana 158. i da može izdati upotrebnu dozvolu tek nakon dostavljanja oba dokumenta (izjava veštaka da su temelji postavljeni u skladu sa dozvolom i izveštaj inspektora da je objekat završen u konstruktivnom smislu).
Da li je Skupština JLS posle konstituisanja nadležna da utvrdi prestanak mandata predsedniku i članovima Privremenog organa?
Članom 86. stav 4. Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon, 47/18 i 111/21 - dr. zakon) propisano je da „do konstituisanja skupštine i izbora izvršnih organa jedinice lokalne samouprave, tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupštine i izvršnih organa jedinice lokalne samouprave, obavlja privremeni organ jedinice lokalne samouprave koji čine predsednik i četiri člana“.
S obzirom na to da lokalna skupština, u skladu sa članom 85. stav 1. tačka 2) Zakona o lokalnoj samoupravi, ima rok od mesec dana od svog konstituisanja da izabere predsednika opštine, odnosno gradonačelnika i opštinsko odnosno gradsko veće, jasno je da se konstituisanje lokalne skupštine i izbor izvršnih organa ne mora obaviti na istoj sednici skupštine, što, dalje, znači da konstituisanjem skupštine ne prestaje mandat privremenog organa u celosti, već samo u pogledu vršenja tekućih i neodložnih poslova iz nadležnosti skupštine, dok privremeni organ nastavlja da obavlja tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti predsednika opštine, odnosno gradonačelnika i opštinskog odnosno gradskog veća.
Osim toga, treba imati u vidu da privremeni organ, u skladu sa članom 86. stav 5. Zakona o lokalnoj samoupravi, obrazuje Vlada, te bi jedino ona bila nadležna da utvrđuje prestanak mandata organa koji je sama obrazovala.
Međutim, lokalna skupština može, odmah nakon izbora predsednika skupštine i postavljenja sekretara skupštine, da konstatuje da je prestao mandat privremenog organa u delu koji se odnosi na obavljanje tekućih i neodložnih poslova iz nadležnosti skupštine. Naknadno, odnosno nakon izbora izvršnih organa opštine odnosno grada, skupština može da konstatuje da je privremenom organu prestao mandat u celosti. Ta konstatacija bi, dakle, bila isključivo deklaratornog dejstva, a ne utvrđujućeg.
Zakon, inače, ne propisuje obavezu utvrđivanja niti konstatovanja prestanka mandata privremenog organa, što znači da ta radnja nije neophodna u smislu zakonitosti preuzimanja odnosno vraćanja nadležnosti konstituisanoj skupštini i izabranim izvršnim organima, kao što npr. zakon ne propisuje obavezu da se prilikom konstituisanja novog saziva skupštine konstatuje ili utvrdi prestanak mandata prethodnog saziva skupštine. To bi značilo da mandat privremenog organa prestaje po sili zakona, samim nastupanjem okolnosti da je skupština konstituisana odnosno da su izabrani izvršni organi.