Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Kada je u opštini obrazovan Privremeni organ, ko treba da sazove konstitutivnu sednicu Skupštine nakon održanih izbora?
U skladu sa članom 65. Zakona o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, broj 14/22), konstitutivnu sednicu skupštine saziva predsednik skupštine iz prethodnog saziva u roku od deset dana od dana objavljivanja rešenja o dodeli mandata na veb-prezentaciji, tako da se ta sednica održi najkasnije 30 dana od dana objavljivanja rešenja o dodeli mandata na veb-prezentaciji.
Međutim, raspuštanjem lokalne skupštine, prestaje njen mandat, što uključuje i mandate svih odbornika, pa i predsednika skupštine, usled čega on više ne može da obavlja poslove iz nadležnosti predsednika skupštine.
Zakon o lokalnim izborima ne uređuje pitanja funkcionisanja lokalne skupštine u slučaju njenog raspuštanja, što je materija Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon, 47/18 i 111/21 - dr. zakon).
U skladu članom 86. stav 4. Zakona o lokalnoj samoupravi, u slučaju raspuštanja lokalne skupštine, do konstituisanja novog saziva skupštine i izbora izvršnih organa jedinice lokalne samouprave, tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupštine i izvršnih organa jedinice lokalne samouprave, obavlja privremeni organ jedinice lokalne samouprave koji čine predsednik i četiri člana.
U skladu sa navedenim, konstitutivnu sednicu novog saziva skupštine jedinice lokalne samouprave, nakon izbora održanih usled raspuštanja prethodnog saziva skupštine, treba da sazove predsednik privremenog organa, s obzirom na to da je privremeni organ, u skladu sa zakonom, preuzeo obavljanje neodložnih poslova iz nadležnosti skupštine, u koje svakako spada i sazivanje konstitutivne sednice novog saziva skupštine.
Pravobranilac koga je postavila Skupština grada stiče uslov za starosnu penziju, a mandat na koji je postavljen traje još oko dva meseca nakon sticanja uslova za penziju. Da li je moguće da pravobranilac ostane na toj funkciji do kraja mandata i kakav bi u tom slučaju bio radno pravni status? Da li je moguće na tu funkciju ponovo postaviti isto lice, dakle penzionera, i kakav bi radno pravni status bio u tom slučaju, odnosno da li bi imao pravo na isplatu i plate i penzije?
Članom 82a stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 - odluka US, 86/2019, 62/2021, 125/2022, 138/2022 i 76/2023) predviđeno je da se pravo na starosnu penziju, prevremenu starosnu penziju ostvaruje posle prestanka osiguranja.
Dakle, da bi lice ostvarilo pravo na starosnu penziju mora mu se utvrditi prestanak osiguranja, tj. prestanak radnog odnosa. Kada stekne status korisnika starosne penzije lice može ponovo biti birano, imenovano ili postavljeno na neku od funkcija u organima jedinice lokalne samouprave bez ograničenja.
Što se tiče plate funkcionera koji ima status korisnika starosne penzije kao odgovor prilažemo Mišljenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave br. 120-01-00105/2020-19 od 21. oktobra 2020. godine.
Da li radni odnos prestaje imenovanom i postavljenom licu danom potvrđivanja mandata za odbornika ako istog dana podnese na sednici Skupštine opštine usmenu ostavku?
Članom 30. stav 3. Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon, 47/18 i 111/21 - dr. zakon) propisano je da „danom potvrđivanja odborničkog mandata licima koje je imenovala, odnosno postavila skupština jedinice lokalne samouprave, prestaje funkcija na koju su imenovani, odnosno postavljeni“.
Ostavka odbornika predstavlja jedan od načina za prestanak prethodno potvrđenog mandata odbornika pre isteka vremena na koje je odbornik izabran, propisan članom 67. stav 1. Zakona o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, broj 14/22).
Iz navedenog proističe da donošenjem odluke od strane skupštine jedinice lokalne samouprave o potvrđivanju odborničkih mandata nastupaju pravne posledice iz člana 30. stav 3. Zakona o lokalnoj samoupravi, te naknadni prestanak potvrđenog mandata, pa makar bio i istog dana, podnošenjem usmene ostavke na sednici skupštine jedinice lokalne samouprave u skladu sa članom 68. stav 4. Zakona o lokalnim izborima, nema nikakvog uticaja na nastupanje navedene pravne posledice.
Ukazujemo na to da iz formulacije člana 30. stav 3. Zakona o lokalnoj samoupravi, da funkcija prestaje danom potvrđivanja odborničkog mandata, proističe da pravna posledica ima dejstvo na ceo dan kada je doneta odluka o potvrđivanju mandata, a ne samo od trenutka donošenja odluke o potvrđivanju mandata.
Radni odnos na nedređeno vreme je zasnovan 3. jula 2023. godine. Rešenjem je određeno 16 dana godišnjeg odmora, za period od jula do kraja decembra 2023. godine. Da li se ima pravo na preostalih 16 dana odmora (druga polovina) za period od januara do juna 2024. godine?
Član 69. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje) kaže da u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu. Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u JLS („Sl. glasnik RS“, br. 38/2019, 55/2020 i 51/2022) su članom 17. propisana merila za utvrđivanje dužine godišnjeg odmora.
Članom 72. Zakona o radu predviđeno je da zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora iz člana 69. ovog zakona (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.
Dakle, srazmerni godišnji odmor se utvrđuje u kalendarskoj godini srazmerno vremenu provedenom u radnom odnosu, u ovom slučaju u 2023. godini, dok će mu se za 2024. godinu utvrditi pun odmor za tu godinu.
Da li načelnik opštinske uprave može biti penzioner?
Članom 47. stav 1. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) predviđeno je da se radna mesta službenika dele na položaje i izvršilačka radna mesta, u zavisnosti od složenosti poslova, ovlašćenja i odgovornosti.
Članom 48. stav 3. istog zakona predviđeno je da su u jedinici lokalne samouprave i gradskoj opštini, položaji u smislu odredaba ovog zakona, radna mesta načelnika gradske, opštinske, odnosno uprave gradske opštine i njihovih zamenika.
Članom 158. stav 1. tačka 1) istog zakona predviđeno je da službeniku prestaje radni odnos po sili zakona danom navršenja 65 godina života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja. Dakle, korisnici penzije stariji od 65 godina ne mogu biti raspoređeni na službenička radna mesta, kao ni postavljeni na položaj načelnika uprave.
Da li lice koje je obavljalo funkciju pomoćnika predsednika opštine, a koje je razrešeno sa funkcije raspuštanja skupštine i konstituisanja Privremenog organa, a koje se opredelilo za 3 mesečne naknade u skladu sa Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, ima pravo na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor?
Član 14. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) glasi:
“Funkcioner po prestanku funkcije ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, u visini plate koju je imao u vreme prestanka funkcije.
Pravo iz stava 1. ovog člana može se izuzetno produžiti do tri meseca ukoliko u tom vremenu funkcioner stiče pravo na penziju.
Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana prestaje pre isteka roka od tri meseca, zasnivanjem radnog odnosa ili sticanjem prava na penziju prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Funkcioner pravo iz st. 1. i 2. ovog člana ostvaruje kod poslodavca kod koga je ostvarivao prava po osnovu radnog odnosa u trenutku prestanka funkcije.
Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana, po zahtevu funkcionera, utvrđuje nadležni organ, odnosno radno telo iz člana 4. ovog zakona.
Zahtev iz stava 5. ovog člana funkcioner može uputiti najkasnije u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije, s tim što pravo iz stava 3. ovog člana ostvaruje počev od narednog dana od dana prestanka funkcije.
Funkcioneru prestaje radni odnos prestankom funkcije, odnosno danom prestanka obaveze vršenja dužnosti, odnosno nakon proteka roka iz st. 1-3. ovog člana, za funkcionere koji ostvaruju pravo na naknadu plate po prestanku funkcije.”
Članom 76. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da je u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora i da ta naknada ima karakter naknade štete.
Dakle, u ovom konkretnom slučaju funkcioner će imati pravo na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor po prestanku radnog odnosa, što je u ovom slučaju prestanak prava na naknadu plate po prestanku funkcije.
Privremeni organ lokalne samouprave do kraja 2023. godine je u obavezi je da donese Odluku o privremenom finansiranju budžeta JLS za period januar-mart 2024. godine, koja počinje da se primenjuje od 01.01.2024. godine. Kako izraditi Plan javnih nabavki na godišnjem nivou (član 88. stav 1. Zakona o javnim nabavkama), kada se sredstva finansijskim planom ograničavaju na tri meseca? Kako da se ispoštuju, npr. član 30. stav 1. i član 152. stav 7. Zakona o javnim nabavkama ("Sl. glasnik RS", br. 91/2019 i 92/2023)? Kako planirati javne nabavke za 2024. godinu?
Budući da je Plan javnih nabavki plan koji ne podrazumeva obavezu celokupne realizacije, te da su vrednosti procenjene, ali ne i konačne niti obavezne za plaćanje, sve što je moguće uraditi je praviti Plan javnih nabavki, kao i svake godine, prema objektivnim potrebama naručioca, a konačna realizacija Plana će se videti tek kada bude ustanovljeno redovno poslovanje i finansiranje JLS.
U tom smislu, Plan javnih nabavki je obavezan da bi uopšte neka javna nabavka bila pokrenuta, a zavisno od raspoloživih sredstava i perioda kada se finansiranje bude ustalilo pokreću se postupci i preuzimaju obaveze koje će se zaista moći ispoštovati.
U prvostepenom postupku, rešavajući po žalbi na rešenje kojim je odbačen zahtev za uvid u matičnu knjigu, pogrešno je utvrđena činjenica i žalba odbačena kao neblagovremena iako je bila podneta u zakonom predviđenom roku. Koji organ je nadležan za poništavanje rešenja i da li se u ovom slučaju može primeniti član 163. stav 1. ZUPa?
Postupanje prvostepenog i drugostepenog organa u postupku po žalbi definisano je odredbama iz članova 151. do 174. Zakona o opštem upravnom postupku.
Prema odredbama iz čl. 162. ovog Zakona data je mogućnost da prvostepeni organ rešenjem odbaci žalbu iz procesnih razloga, odnosno razloga neblagovremenosti, nedozvoljenosti, ukoliko je žalbu podnelo neovlašćeno lice, kao i ukoliko nije uređena u roku koji je organ odredio.
Protiv rešenja prvostepenog organa kojim je žalba odbačena može se izjaviti žalba u roku od 8 dana od obaveštenja o rešenju. Žalba se predaje drugostepenom organu, koji ukoliko utvrdi da je žalba osnovana istovremeno odlučuje i o žalbi koja je bila odbačena.
S tim u vezi, organ nadležan za odlučivanje o rešenju o odbacivanju žalbe koje je doneo prvostepeni organ je drugostepeni organ.
Prvostepeni organ bi u odgovoru na žalbu mogao ukazati na činjenicu koja je pogrešno utvrđena prilikom donošenja rešenja o odbacivanju žalbe.
Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predviđeno je da Kadrovski plan usvaja Skupština gradske opštine istovremeno sa Odlukom o budžetu. Imajući u vidu trenutnu sistuaciju i privremeno finansiranje za naredni period, da li je obavezno da se do kraja 2023. godine donese Kadrovski plan za 2024. godinu?
Članom 77. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) predviđeno je da se nacrt kadrovskog plana priprema u skladu sa budžetskim kalendarom, istovremeno sa nacrtom budžeta autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, tako da bude usaglašen sa sredstvima obezbeđenim budžetom. Kadrovski plan za autonomnu pokrajinu usvaja nadležni organ autonomne pokrajine istovremeno sa odlukom o budžetu. Kadrovski plan u jedinici lokalne samouprave usvaja skupština grada, opštine, odnosno gradske opštine istovremeno sa odlukom o budžetu jedinice lokalne samouprave, odnosno gradske opštine.
Članom 46. Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022, 118/2021 - dr. zakon i 92/2023) predviđeno je između ostalog da u slučaju da Narodna skupština, odnosno skupština lokalne vlasti, ne donese budžet u roku utvrđenom budžetskim kalendarom, vrši se privremeno finansiranje u vremenu od najduže prva tri meseca fiskalne godine. Privremeno finansiranje, u smislu navedenog, vrši se najviše do jedne četvrtine iznosa planiranih rashoda i izdataka u aktu o budžetu prethodne fiskalne godine, s tim što raspoređeni rashodi i izdaci u prethodnoj godini po vrstama i namenama ne predstavljaju ograničenje, izuzev za isplatu prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, koje se vrši do nivoa izvršenih rashoda u zadnjem kvartalu prethodne godine. Nadležni izvršni organ lokalne vlasti donosi odluku o privremenom finansiranju.
Dakle, u smislu Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave Kadrovski plan će se doneti istovremeno kada se bude usvajao budžet opštine. Međutim, ukoliko Kadrovski plan iz 2023. godine nije u potpunosti izvršen i postoji mogućnost za zapošljavanje novih lica u smislu propisa o kontrolisanom zapšljavanju u javnom sektoru i obezbeđena su sredstva za novo zapošljavanje, moglo bi se razmotriti donošenje privremenog kadrovskog plana kako bi se omogućilo popunjavanje ovih radnih mesta.
Uzimajući u obzir da je u skladu sa članom 5 st. 5. i 6. ZOBS-a, većina JLS nakon poslednjeg Rebalansa budžeta imala uvećanje obima budžeta na osnovu ostvarenih namenskih transfera ili donacija, da li se kao osnov za limit kod planiranja Odluke o privremenom finansiranju uzima zadnji Rebalans budžeta za prethodnu godinu ili važeći Plan na dan 31.12. prethodne budžetske godine koji u sebi sadrži i navedena naknadna uvećanja budžeta?
U skladu sa članom 46. stav 5. Zakona o budžetskom sistemu, privremeno finansiranje se vrši najviše do jedne četvrtine iznosa planiranih rashoda i izdataka u aktu o budžetu prethodne fiskalne godine.
S tim u vezi, jedinice lokalne samouprave prilikom donosenja odluke o privremenom finansiranju kao osnov za limit uzimaju planirane iznose rashoda i izdataka iz poslednje usvojene odluke o rebalansu budzeta za 2023. godinu.
Kada su u pitanju namenski transferi koje su jedinice lokalne samouprave ostvarile nakon usvajanja rebalansa napominjemo da će se njihov raspored i korišćenje moći vršiti tek nakon isteka perioda privremenog finansiranja, tj. kada se donese odluka o budžetu za celu fiskalnu godinu.
Da li postoji razlika u polaganju stručnog ispita za komunalne miliocionare i načelnika komunalne milicije? Da li je načelnik komunalne milicije obavezan da polaže stručni ispit za komunalnog milicionara?
Članom 35. Zakona o komunalnoj miliciji ("Sl. glasnik RS", br. 49/2019) predviđeno je da komunalni milicionar, pored uslova predviđenih za zaposlenje u organima jedinica lokalne samouprave, mora da ispunjava i posebne uslove, i to da: 1) ima psihofizičku sposobnost potrebnu za obavljanje poslova komunalne milicije; 2) ne postoje bezbednosne smetnje za obavljanje poslova komunalnih milicionara; 3) ima položen ispit za komunalnog milicionara (u daljem tekstu: ispit); 4) ima stečeno najmanje srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju i najmanje jednu godinu radnog iskustva u struci. Psihofizičku sposobnost iz stava 1. tačka 1) ovog člana utvrđuje Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova i izdaje lekarsko uverenje o tome na način predviđen za proveru psihofizičke sposobnosti policijskih službenika. Izuzetno, u radni odnos za obavljanje poslova komunalnog milicionara može se primiti policijski službenik u statusu ovlašćenog službenog lica, preuzimanjem iz Ministarstva unutrašnjih poslova, pod uslovom da ispunjava i ostale uslove predviđene ovim zakonom. Na popunjavanje radnih mesta komunalnih milicionara putem preuzimanja na osnovu stava 3. ovog člana, shodno se primenjuju propisi koji se odnose na preuzimanje službenika.
Članom 39. istog zakona predviđeno je da ispit za komunalnog milicionara polaže kandidat za komunalnog milicionara koji je uspešno završio program stručnog osposobljavanja iz člana 37. stav 5. ovog zakona. Ispit za komunalnog milicionara polažu i lica iz člana 35. stav 3. ovog zakona u roku od šest meseci od dana zasnivanja radnog odnosa. Ispit za komunalnog milicionara sprovodi komisija, koju obrazuje ministar nadležan za sistem lokalne samouprave. Program i način polaganja ispita za komunalnog milicionara, sastav i način rada komisije za sprovođenje ispita za komunalnog milicionara, troškove sprovođenja ispita za komunalnog milicionara, izgled i sadržinu obrasca uverenja o položenom ispitu za komunalnog milicionara, način izdavanja uverenja o položenom ispitu za komunalnog milicionara i oblik, način upisa i vođenja evidencije o položenom ispitu za komunalnog milicionara, bliže uređuje ministar nadležan za sistem lokalne samouprave. Visina takse za polaganje ispita iz stava 1. ovog člana, utvrđuje se zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse. Ministarstvo nadležno za sistem lokalne samouprave vodi evidenciju o položenom ispitu za komunalnog milicionara, u koju se upisuje: ime i prezime kandidata; jedinstveni matični broj građana; naziv visokoškolske ustanove, nivo i vrsta stečenog obrazovanja i stručni naziv, odnosno naziv završene srednje škole i obrazovni profil; organ opštine, odnosno grada sa kojim je kandidat zaključio ugovor o stručnom osposobljavanju, odnosno kod koga je zaposlen; broj i datum rešenja kojim je odobreno polaganje ispita za komunalnog milicionara; datum polaganja ispita; podaci o opštem uspehu na ispitu i broj i datum izdatog uverenja o položenom ispitu za komunalnog milicionara. Ministarstvo nadležno za sistem lokalne samouprave izdaje uverenje o položenom ispitu za komunalnog milicionara. Uverenje iz stava 7. ovog člana sadrži sledeće podatke: ime i prezime kandidata koji je položio ispit za komunalnog milicionara; datum i mesto rođenja; jedinstveni matični broj građana; naziv visokoškolske ustanove, nivo i vrsta stečenog obrazovanja i stručni naziv, odnosno naziv završene srednje škole i obrazovni profil i datum polaganja ispita za komunalnog milicionara.
Ministar državne uprave i lokalne samouprave doneo je Pravilnik o ispitu za komunalnog milicionara („Službeni glasnik RS”, broj 148/20), čiji je sastavni deo i Program ispita za komunalnog milicionara, u okviru kojih se ne pravi razlika između ispita za komunalnog milicionara i rukovodioca organizacione jedinice komunalne milicije – načelnika komunalne milicije, tako da se radi o jedinstvenom ispitu za sve komunalne milicionare.
S obzirom da se posebni uslovi za rad u komunalnoj miliciji odnose na sve u toj organizacionoj jedinici, i načelnik komunalne milicije je dužan da polaže ispit za komunalne milicionere, naročito što rukovodi tom organizacionom jedinicom.
Da li su JLS u obavezi da u obrazlozenju Odluke o privrememnom finaniranju prikazuju Progamske informacije, uzimajući u obzir da je akt o privremenom finaniranju oročen dokument na deo godine?
Iskazivanje programskih informacija u okviru Odluke o privremenom finansiranju nije posebno apostrofirano u Zakonu o budžetskom sistemu. U okviru konsultacija koje je SKGO obavljala sa MFIN prilikom pripreme modela Odluke o privremenom finansiranju budžeta JLS (dostupno na: http://www.skgo.org/storage/app/media/uploaded-files/Model%20odluke%20o%20privremenom%20finansiranju%20LS.zip) naglasak nije stavljen na deo iskazivanja programskih informacija, ali MFIN potencira nužnost integrisanja svih aspekata iz akta o privremenom finansiranju, po isteku tog perioda, u budžet za tekuću godinu.
U tom smislu, sigurnije postupanje jeste da se ispoštuje programska klasifikacija i da se, bez obzira na njen privremeni karakter - Odluka o privremenom finansiranju pripremi u skladu sa članom 112. Zakona o budžetskom sistemu, odnosno da se za period privremenog finansiranja rashodi prikažu u skladu sa programskom metodologijom po pojedinim programima, rasporedom sredstava u okviru postojećih 17. programa, u okviru finansijskih planova koji će se kasnije implementirati u Odluku o budžetu, odnosno koji će se u postupku pripreme budžeta za celu godinu objediniti u odluku o budžetu za 2024. godinu.