Питања и одговори

Питање јесте специфично, јер може да се покрене и спроведе поступак набавке а да не постоји обезбеђен износ, али не може да закључи уговор, а да нема обезбеђеног износа који ће доспети на плаћање у тој буџетској години.

На припадајућој апропријацији у моменту уговарања, у складу са чланом 54. Закона о буџетском систему, мора бити обезбеђен цео износ који се уговара. Не може се закључити уговор а да није обезбеђен износ који се уговара. Дакле, ако се закључује уговор у току важења привременог финансирања треба планирати цео износ.

На бази консултација које смо обавили и из праксе, произилази да је нпр., код краткорочнијих набавки хране, хигијене, осигурања, месечног одржавања опреме – могуће спроводити сукцесивне набавке са краћим периодом трајања (унутар периода привременог финансирања) и са обезбеђеним средствима за тај период, док код радова и набавки које се реализују у целини то није могуће.

Из одредби Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 113/2017 - др. закон, 95/2018, 114/2021, 92/2023) не произилази да распуштањем скупштине јединице локалне самоуправе и именовањем привременог органа престаје са радом Жалбена комисија. Евентуална разлика у раду Жалбене комисије за време привременог органа је што ће све одлуке у смислу именовања, престанка дужности, разрешења или изузећа члана Жалбене комисије уколико су неодложне доносити привремени орган.

У поступцима у којима се одобрава изградња објеката поред Закона о планирању и изградњи примењују се и други законски и подзаконски акти који су од значаја за пројектовање и изградњу објеката.

Члан 16. Правилника о поступку спровођења обједињене процедуре иако садржи таксативно набројану документацију која се доставља уз захтев за издавање грађевинске дозволе не може дерогирати обавезе утврђене другим законима и подзаконским актима који се примењују у области изградње објеката.

Мишљење Стручне службе СКГО је смо да све захтеве за издавање грађевинске дозволе који су поднети после дана ступања на снагу Уредбе о начину и поступку управљања отпадом од грађења и рушења („Сл. глансик РС“, бр. 93/2023 и 94/2023-исправка) подносилац захтева треба уз захтев за издавање грађевинске дозволе да приложи План управљања отпадом сходно члану 6. став 3. горе наведене Уредбе.

Подела месне надлежности грађевинске инспекције утврђена је чланом 172. Закона о планирању и изградњи ("Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон, 9/2020, 52/2021 и 62/2023), којим је прописано да надзор над извршавањем одредаба овог закона и прописа донетих на основу овог закона, врши министарство надлежно за послове урбанизма и грађевинарства (став 1.); да инспекцијски надзор врши надлежно министарство преко инспектора у оквиру делокруга утврђеног законом (став 2.); да се аутономној покрајини поверава вршење инспекцијског надзора у области просторног планирања и урбанизма на територији аутономне покрајине и над изградњом објеката за које издаје грађевинску дозволу на основу овог закона, као и надзор над радом градских и општинских грађевинских инспектора на територији аутономне покрајине (став 3.); и да се општини, граду и граду Београду, поверава вршење инспекцијског надзора над изградњом објеката за које издају грађевинску дозволу на основу овог закона (члан 4.), што значи да је надлежно министарство посао вршења инспекцијског надзора поверило аутономној покрајини, општини, граду и граду Београду према томе ко је надлежан за издавање грађевинске дозволе на основу Закона о планирању и изградњи.

Када су у питању дозволе за извођење грађевинских радова у специјалним резерватима природе, најпре, Законом о заштити природе ("Сл. гласник РС", бр. 36/2009, 88/2010, 91/2010 - испр., 14/2016, 95/2018 - др. закон и 71/2021) је чланом 27. став 1. алинеја 2. специјални резервати природе су дефинисани као заштићено природно добро. Чланом 35. Закона о заштити природе је прописано да се на заштићеном подручју успостављају режими заштите И степена, II степена и/или III степена, тако да заштићено подручје И категорије проглашава Влада на предлог Министарства, заштићено подручје II категорије проглашава Влада, односно надлежни орган аутономне покрајине, када се заштићено подручје налази на територији аутономне покрајине, а заштићено подручје III категорије проглашава надлежни орган јединице локалне самоуправе, како је то прописано чланом 41а истог закона.

Надлежност за издавање грађевинске дозволе на овим подручјима утврђена је чланом 133. став 1. тачка 9а Закона о планирању и изградњи ("Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон, 9/2020, 52/2021 и 62/2023) којим је прописано да грађевинску дозволу за изградњу објеката издаје министарство надлежно за послове грађевинарства (у даљем тексту: Министарство), ако овим законом није другачије одређено, тако да министарство издаје грађевинску дозволу за изградњу објеката у границама заштићеног природног подручја прве и друге категорије проглашене актом Владе, у смислу одредби закона којим се уређује заштита природе (осим породичних стамбених објеката, пољопривредних и економских објеката, са припадајућом инфраструктуром, који се граде у селима), а да се аутономној покрајини поверава издавање грађевинских дозвола за изградњу објеката одређених у члану 133. овог закона који се у целини граде на територији аутономне покрајине (члан 134).

Чланом 4. Уредбе о заштити специјалног резервата природе Горње подунавље ("Сл. гласник РС", бр. 45/2001, 81/2008 и 107/2009) на овом подручју утврђују се режими сва три степена.

На основу наведеног, мишљења смо да би надзор над извођењем бесправних грађевинских радова на изградњи, инвестиционом одржавању и адаптацији породичних стамбених објеката, пољопривредних и економских објеката, са припадајућом инфраструктуром, у специјалним резерватима природе, био у надлежности грађевинског инспектора јединице локалне самоуправе, на чијој територији се налази специјални резерват природе.

Осим тога, Законом о инспекцијском надзору ("Сл. гласник РС", бр. 36/2015, 44/2018 - др. закон и 95/2018) је чланом 30. прописана је обавеза инспектора да, ако је ненадлежан, према свом знању и искуству, о стању које је затекао састави записник, којег без одлагања прослеђује инспекцији у чијем делокругу је вршење инспекцијског надзора.

Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано:

“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:

• За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,
• За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
• За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
• За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
• За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.

Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.

У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.

Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права.

Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.“

С обзиром да је суд правосудни државни орган, године рада код овог послодавца рачунаће се за јубиларну награду.

Члан 145. Закона о планирању и изградњи каже“ Надлежни орган за издавање грађевинске дозволе не проверава усаглашеност приложене техничке документације са мерама и условима заштите животне средине, из одлуке о сагласности на студију и студије о процени утицаја на животну средину, односно одлуке да није потребна процена утицаја на животну средину. Усаглашеност исте се потврђује изјавом инвеститора и одговорног пројектанта, којом потврђују да је техничка документација усаглашена са мерама и условима заштите животне средине и која се обавезно прилаже уз захтев за издавање решења о одобрењу за извођење радова“.

Сходно томе, мишљење Стручне службе СКГО је да је неопходно да се приложи Одлука да није потребна процена утицаја.

Електране из обновљивих извора до 500kW у смислу Закона о коришћењу обновљивих извора енергије, представљају мала постројења.

Члан 2. став 1. тачка 5) Правилника о посебној врсти објеката ….предвиђа да само за постројења за производњу електричне енергије из енергије сунца инсталисане снаге до 50kW није потребно прибављати акт надлежног органа у смислу члана 145. Закона о планирању и изградњи. То значи да се за све електране – постројења инсталисане снаге до 50kW (из других обновљивих извора али не из енергије сунца), као и за постројења за производњу електричне енергије из енергије сунца преко 50kW у складу са чланом 4. став 1. тачка 30) Правилника о посебној врсти објеката…мора издати акт у смислу члана 145. Закона о планирању и изградњи.

Надлежни орган имајући у виду напред наведене одредбе Правилника, није овлашћен да цени да ли се електрана гради за сопствене потребе или за потребе крајњег купца у смислу одредби Закона о коришћењу обновљивих извора енергије и других подзаконских аката јер су ти односи инвеститора тог постројења и ЕДБ Електродистрибуција регулисани посебним прописима у области енергетике.

У оваквим случајевима надлежни орган утврђује:

• да ли се ради о постројењу које користи енергију сунца или које користи други обновљиви извор
• колику инсталисану снагу инвеститор планира да изведе приликом изградње постројења

и у зависности од тога поступа у складу са чланом 2. став 1 тачка 5. или у складу са чланом 4. став 1. тачка 30) Правилника о посебној врсти објеката….

Према Закону о основама система образовања и васпитања,  члан 3,  свако лице има право на образовање и васпитање, а лице са сметњама у развоју и инвалидитетом има право на образовање и васпитање које уважава његове образовне и васпитне  потребе у систему образовања и васпитања, уз појединачну односно групну додатну подршку у настави и учењу или у посебној васпитној групи или школи, у складу са овим и посебним законом.

Према Закону о основном образовању и васпитању, члан 5:  Основно образовање и васпитање обавезно је и остварује се у складу са законом.

Из ових одредби произилази да нико не може детету или ученику ускратити право на образовање, а посебно то не може да уради родитељ који је, према Закону о основама система образовања и васпитања, члан 22.  одговоран за упис детета у школу, за редовно похађање наставе и обављање других школских обавеза.

У оквиру свог мандата, Интерресорна комисија може извршити процену потреба за додатном подршком из система образовања, здравља и социјалне заштите и укључити нове мере подршке, а школа треба да уради ревизију индивидуалног образовног плана и осмисли додатна прилагођавања процеса наставе и учења како би се обезбедило да ученик напредује и оствари своје потенцијале. Стручну подршку школа може добити од надлежне школске управе.

Чланом 14. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон, 92/2023) предвиђено је да функционер по престанку функције има право на накнаду плате у трајању од три месеца, у висини плате коју је имао у време престанка функције. Право из става 1. овог члана може се изузетно продужити до три месеца уколико у том времену функционер стиче право на пензију. Право из ст. 1. и 2. овог члана престаје пре истека рока од три месеца, заснивањем радног односа или стицањем права на пензију према прописима о пензијском и инвалидском осигурању. Функционер право из ст. 1. и 2. овог члана остварује код послодавца код кога је остваривао права по основу радног односа у тренутку престанка функције. Право из ст. 1. и 2. овог члана, по захтеву функционера, утврђује надлежни орган, односно радно тело из члана 4. овог закона. Захтев из става 5. овог члана функционер може упутити најкасније у року од 15 дана од дана престанка функције, с тим што право из става 3. овог члана остварује почев од наредног дана од дана престанка функције. Функционеру престаје радни однос престанком функције, односно даном престанка обавезе вршења дужности, односно након протека рока из ст. 1-3. овог члана, за функционере који остварују право на накнаду плате по престанку функције.

Даље је чланом 15. истог закона предвиђено да функционер не може остварити право из члана 14. закона, уколико је разрешен функције по основу одговорности за кривично дело за које му је правноснажном пресудом изречена безусловна казна затвора у трајању дужем од шест месеци, уколико му је утврђено мировање радног односа или услед спровођења иницијативе за разрешење на основу мере јавног објављивања препоруке за разрешење коју изрекне Агенција за борбу против корупције или градски, односно општински заштитник права грађана.

Дакле, лице може остварити право на накнаду плате по престанку функције ако му нигде не мирује радни однос и када није на сталном раду, јер то није услов за остваривање овог права.

Чланом 133а Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. Закон, 123/2021 - др. Закон и 92/2023) предвиђено је да се службеник оцењује једном у календарској години, најкасније до краја фебруара текуће године за претходну годину. Не оцењује се службеник који је у календарској години радио мање од шест месеци без обзира на разлог, ни службеник који је засновао радни однос на одређено време. У период од шест месеци из става 2. овог члана не улази време у којем је службеник био одсутан са рада због коришћења права на годишњи одмор.

Исту одредбу о изузецима о оцењивања садржи и Уредба о оцењивању службеника ("Сл. гласник РС", бр. 2/2019).

С обзиром да је у конкретном случају службеник запослен на одређено време у кабинету градоначелника биће изузет од оцењивања.

Чланом 51. Посебног колективном уговором за запослене у јединицама локалне самоуправе предвиђено је следеће:

“Запослени има право на солидарну помоћ за случај:

• дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице или теже повреде запосленог или обављања специјалистичких лекарских прегледа у оквиру лечења дуже и теже болести запосленог који се не финансирају из обавезног здравственог осигурања или за које би запослени на основу заказаног термина прегледа чекао дуже од годину дана,
• набавке медицинско техничких помагала запосленог или члана његове уже породице,
• здравствене рехабилитације запосленог,
• настанка теже инвалидности запосленог,
• набавке лекова за запосленог или члана уже породице,
• помоћ породици за случај смрти запосленог и запосленом за случај смрти члана уже породице,
• месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог чија је смрт наступила као последица повреде на раду или професионалног обољења - до висине месечне просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а уколико деца бораве у предшколској установи послодавац је дужан да надокнади трошкове боравка у предшколској установи.
• помоћ због уништења или оштећења имовине, елементарних и других ванредних догађаја - до висине неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана,
• рођења детета запосленог - у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике,
• помоћ запосленој за вантелесну оплодњу - највише до три просечне месечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а на основу уредне документације,
• другу солидарну помоћ за побољшање материјалног и социјалног положаја запосленог у складу са мерилима прописаним општим актом послодавца и расположивим финансијским средствима.

Члановима уже породице у смислу овог члана, сматрају се брачни или ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник, штићеник и старатељ запосленог.

У случају да је више чланова уже породице запослено код послодавца, право на солидарну помоћ за члана уже породице из става 1. тач. 1), 2), 5), 8) и 9) остварује један запослени.

Дужа или тежа болест односно тежа повреда у смислу става 1. тачка 1) овог члана постоји ако је запослени одсутан са рада најмање 30 дана непрекидно због спречености за рад услед болести, односно повреде.

Право из става 1. тач. 1), 2) и 5) овог члана запослени не остварује за чланове уже породице који су право на помоћ остварили код послодавца код кога раде, који обављају самосталну делатност или примају пензију која је већа од висине просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике у тренутку подношења захтева.

Солидарна помоћ у току године, у случајевима утврђеним у ставу 1. тач. 1)-5) овог члана признаје се на основу уредне документације, у складу са средствима обезбеђеним у буџету органа јединице локалне самоуправе, а највише до висине три просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

Солидарна помоћ у случају утврђеном у ставу 1. тачка 6) овог члана признаје се породици и остварује се, по захтеву члана породице који се подноси у року од 90 дана од дана када је наступио основ за исплату солидарне помоћи, највише до висине две просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

Породицу у смислу става 7. овог члана чине брачни и ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ.

Запослени може да оствари право на солидарну помоћ, уколико право на медицинско техничка помагала, апарате за рехабилитацију, лекове и др. није остварено у складу са другим прописима из области обавезног социјалног осигурања, борачко-инвалидске заштите и другим прописима.”

С обзиром да наведене одредбе предвиђају да право на солидарну помоћ остварује запослени, а да у конкретном случају у тренутку рођења детета отац детета није био запослен у органима општине већ је био ангажован ван радног односа, то лице неће моћи да оствари право на солидарну помоћ без обзира што је након рођења детета засновао радни однос у органима општине.

Самосталним чланом 88. Закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи („Сл. гласник РС“, бр. 62/2023) и чланом 61. Правилника о садржини, начину и поступку израде и начину вршења контроле техничке документације према класи и намени објеката („Сл. гласник РС“, бр. 96/2023) одређено је да ће се сви започети поступци пре ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи окончати по прописима којима су започети.

Тиме је у складу са принципом вацатио легис решена дилема како поступити у случајевима који су наведени у питању.

То значи да се пријава радова и употребна дозвола за све објекте за које је издата локацијска и грађевинска дозвола по раније важећем закону, мора издати у складу са условима из локацијске и грађевинске дозволе, односно у складу са Законом и Правилником којим је регулисан поступак обједињене процедуре који је важио у време доношења тих аката.

Уколико се објекат гради на основу техничке документације (Пројекат за грађевинску дозволу и Пројекат за извођење) израђене за време важења раније Закона односно без одступања од израђене техничке документације, нема основа да надлежни орган захтева од инвеститора усклађивање те техничке документације са одредбама новог Правилника о садржини, начину и поступку израде и начину вршења контроле техничке документације према класи и намени објеката („Сл. гласник РС“, бр. 96/2023).