Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Поштовани, чланом 27к став 1. Закона о буџетском систему прописано је да без посебних дозвола и сагласности у текућој календарској години можемо да примимо у радни однос на неодређено време и радни однос на одређено време у својству приправника до 70% укупног броја лица којима је престао радни однос на неодређено време по било ком основу у претходној календарској години (умањен за број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника у тој календарској години). Конкретно, у 2024.години смо примили уз сагласност комисије приправника на одређено време, ове године је то лице засновало радни однос на неодређено време по истеку приправничког стажа, интересује нас да ли у 2026.години то исто лице поново рачунамо као умањење броја новозапослених, с обзиром да је и ове године рачунато као умањење за број лица на одређено време у својству приправника у претходној календарској години.
Одговор:
Чланом 27к став 1. Закона о буџетском систему прописано је да је у периоду од 1. јануара 2021. године до 31. децембра 2026. године корисницима јавних средстава дозвољено да без посебних дозвола и сагласности у текућој календарској години приме у радни однос на неодређено време и радни однос на одређено време у својству приправника до 70% укупног броја лица којима је престао радни однос на неодређено време по било ком основу у претходној календарској години (умањен за број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника у тој календарској години), док о пријему новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника изнад тог процента одлучује тело Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства.
Дакле, пријем приправника на одређено време умањује простор за пријем запослених на неодређено време, јер је претпоставка да ће лица примљена у својству приправника по испуњењу законских услова (истек приправничког стажа и полагање стручног испита) наставити да раде на неодређено време.
У конкретном случају који сте навели, лице, односно приправник, које сте у 2024. години примили уз сагласност комисије, не рачунате поново као умањење броја новозапослених, с обзиром да је већ рачунато као умањење за број лица на одређено време у својству приправника у претходној календарској години.
У октобру месецу сам примила, уколико одбијем додатак за минули рад, плату мању од минималне зараде за тај месец. Како ми се плата обрацунава на основу коефицијента,који није повецан са осталим коефицијентима у просвети, а била је несто веца од минималне, те нисам имала повецање ни по том основу, сада,од 2026. ово це се наставити,јер минималац поново расте...Како је то могуце?Како треба поступити?
Да ли се радни стаж у Републичком фонду пензијског и инвалидског осигурања и радни стаж у Републичком фонду обавезног здравственог осигурања може сматрати радним стажом у државним органима у смислу преузимања службеника, признавања минулог рада и радног стажа за остваривање права на јубиларну награду у органима локалне самоуправе?
Чланом 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) прописано је да запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји.
Чланом 150. став 2. Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Сл. гласник РС“, бр. 34/2003, 64/2004 - одлука УСРС, 84/2004 - др. закон, 85/2005, 101/2005 - др. закон, 63/2006 - одлука УСРС, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018 и 46/2019 - одлука УС) прописано је да је Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање правно лице са статусом организације за обавезно социјално осигурање у коме се остварују права из пензијског и инвалидског осигурања и обезбеђују средства за ово осигурање.
Републички фонд за здравствено осигурање је правно лице са статусом организације за обавезно здравствено осигурање чија је основна делатност да осигураним лицима обезбеди остваривање права из области обавезног здравственог осигурања кроз закључење уговора са даваоцима здравствених услуга.
Имајући у виду да Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање и Републички фонд обавезног здравственог осигурања немају статус државних органа, органа аутономне покрајине, односно органа локалне самоуправе, године проведене у радном односу у овим субјектима се не узимају у обзир приликом одређивања права на минули по одредбама Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе.
Да ли члан Конкурсне комисије за избор начелника и заменика начелника општинске управе може да буде рођак једног од кандидата на то место?
Чланом 22. Уредбе о спровођењу интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл.гласник РС", бр. 107/2023) прописано је да уколико се попуњава положај у јединици локалне самоуправе, председника и остале чланове комисије именује решењем градско, односно општинско веће (у даљем тексту: Веће). Најмање један члан комисије одређује се из реда чланова Већа, а један члан је службеник који обавља послове из области управљања људским ресурсима. За члана комисије за попуњавање радног места заменика начелника и подсекретара секретаријата органа управе града Београда, одређује се начелник градске, односно општинске управе. Члан комисије може да буде изабрано, именовано или постављено лице или службеник, државни службеник или друго лице које поседује стручна знања у области у којој се обављају послови радног места које се попуњава.
Чланом 24. исте Уредбе дефинисано је да пошто прегледају пријаве на конкурс, чланови комисије дужни су да дају писмене изјаве о томе да ли они или с њима повезана лица имају приватни интерес везан за спровођење конкурса. Важно је напоменути да сходно Закону о спречавању корупције ("Сл. гласник РС", бр. 35/2019, 88/2019, 11/2021 - аутентично тумачење, 94/2021 и 14/2022) као повезано лице сматра се лице које крвни сродник закључно са другим степеном сродства (чл. 2. Закона). Члан комисије код кога постоји сукоб интереса, изузима се из комисије, а ако су именовани заменици чланова, заменик члана наставља рад у комисији. Ако заменици чланова комисије нису именовани или ако сукоб интереса постоји и код заменика члана, именује се нови члан комисије.
Узимајући у обзир наведено, члан Конкурсне комисије за избор начелника или заменика начелника општинске управе мора се изузети из рада конкурсне комисије уколико је крвни сродник кандидата закључно са другим степеном сродства.
Обвезник је поднео жалбу на решење којим се утврђује пореска обавеза,али није уплатио административну таксу за жалбу. Жалба је неоснована и треба је проследити другостепеном органу. Првостепени орган је упутио жалиоцу налог за плаћање таксе. Како таксени обвезник није доставио доказ о уплати у предвиђеном току, упућена му је опомена по којој такође није поступио. Како би првостепени орган могао да изврши принудну наплату сходно члану 14. ст. 4. Закона о републичким административним таксама, потребан нам је Нацрт решења о принудној напалти како би првостепени орган поступио по истој . Посебно наглашавамо да је порески обвезник корисник пензије. Унапред Вам се захваљујем на одговору.
Обвезник који улаже жалбу плаћа републичку административну таксу у складу са Законом о републичким административним таксама. Тарифни број 6. овог закона прописује да се за жалбу органу, ако овим законом није друкчије прописано, плаћа такса у износу од 610 динара. Ова такса је у целости приход буџета Републике Србије. Члан 14 Закона о републичким административним таксама прописује: Ако обвезник који је дужан да плати таксу, органу непосредно поднесе захтев уз који није приложен доказ о плаћеној такси у прописаном износу, осим у случају уплате у готовом новцу код ДКП, одговорно лице органа надлежног за пријем захтева затражиће од обвезника да поднесе доказ о уплати прописане таксе у року од десет дана од дана подношења захтева и упозорити га на последице неплаћања таксе, о чему се на поднетом захтеву сачињава забелешка. Ако захтев, уз који није приложен доказ о плаћеној такси у прописаном износу стигне поштом, одговорно лице органа надлежног за пријем захтева позваће обвезника писменом опоменом да, у року од десет дана од дана пријема опомене, плати прописану таксу и таксу за опомену и упозорити га на последице неплаћања такси. Ако обвезник, у року из ст. 1. и 2. овог члана, не поднесе доказ да је такса уплаћена у прописаном износу, наплата прописане таксе и таксе за опомену из става 2. овог члана врши се пре уручења затраженог решења или друге исправе, односно пре саопштења обвезнику да је радња извршена. Ако обвезник из ст. 1. и 2. овог члана не поднесе доказ да је прописана такса, као и такса за опомену, уплаћена, надлежни орган ће обавестити обвезника када спис буде донет, односно радња извршена и, ако таксе не буду уплаћене и доказ о томе достављен надлежном органу, по истеку десет дана од дана обавештења обавестити Пореску управу и приложити потребне доказе, ради покретања поступка принудне наплате." Тарифни број 18. овог закона прописује таксу за опомену којом се обвезник позива да плати таксу у износу од 360 динара.
У складу са наведеним одредбама, локална пореска администрација није надлежна да врши принудну наплату републичке административне таксе, већ је потребно доставити обавештење са доказима Пореској управи која је надлежна за предузимање мера принудне наплате републичке административне таксе. Напомињемо да се термин "Пореска управа" у овом закону односи на Пореску управу у саставу Министарства финансија, а не на локалну пореску администрацију, која је орган јединице локалне самоуправе.
Како и под којим условима сарадник може напредовати у звање млађи саветник уколико у градској управи ради четири године а пре три године се дошколовао и завршио ОАС обима од најмање 240 ЕСПБ и обавило волонтерски стаж код другог послодавца у трајању од једне године? У три узастопне године има оцене истиче се.
Чланом 133ђ Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС, бр. 21/16, 113/17, 113/17-др. закон, 95/18, 114/21 и 92/23) предвиђено је да службеник напредује премештајем на непосредно више извршилачко радно место у истом или другом органу. Непосредно више извршилачко радно место јесте оно чији се послови раде у непосредно вишем звању или у истом звању али на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице.
Даље је чланом 133е предвиђено да руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему. Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се". Такође, руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар". Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање. Прекид у оцењивању услед одсутности са рада службеника не сматра се прекидом узастопности из ст. 1-3. овог члана.
Дакле, у овом конкретном случају службеник уколико испуњава све горе наведено има могућност напредовања на непосредно више извршилачко радно место, односно радно место млађи саветник.
Службеник у септембру месецу 2025. године пуни 65 година и одлази у старосну пензију. Четрдесет година рада код Послодавца остварује у новембру 2025. године. Исти је поднео захтев за исплату јубиларне награде за 40 година рада које остварује у новембру месецу када је већ у пензији. У захтеву се позива да остварује јубиларну награду у тој календарској години. Да ли на основу наведеног се службенику може донети решење о исплати јубиларне награде?
Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано:
“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:
- За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,
- За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
- За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
- За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
- За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.
Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.
У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.
Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права.
Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.
Право из става 1. овог члана, остварују сви запослени који почев од 22. марта 2019. године навршавају 10, 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу у складу са овим чланом”.
Имајући у виду наведене одредбе, конкретно одредбе цитираног става 5 члана 50. ПКУ, као и члан 163. став 1 тачка 1) Закона о запосленима у АП и ЈЛС који каже да службенику престаје радни однос по сили закона даном навршења 65 година живота ако има најмање 15 година стажа осигурања, мишљења смо на лице нема право на јубиларну награду пре дана када навршава 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу.
Да ли се запосленом који је радио у Дому здравља, а сада је у радном односу у градској општини, признаје радни стаж који је остварио у Дому здравља у минули рад?
Чланом 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) предвиђено је да запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји. Право на минули рад остварује се и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене. Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје.
С обзиром да дом здравља није државни орган, орган аутономне покрајине, нити орган јединице локалне самоуправе, запослени у органу јединице локалне самоуправе не могу остваривати право на минули рад за године проведене у тој установи.
Постовани, Да ли за услугу израде студије заштите непокретних културних добара за израду ПГР урбанистичке зоне, се може закљуцити уговор са Заводом за заштиту споменика културе без спровођења јавне набавке и који је правни основ за закљуцење уговора?
Јавна набавка израде студије заштите непокретних културних добара за израду ПГР урбанистичке зоне се може спровести у отвореном поступку, где понуду свакако може поднети и Завод за заштиту споменика културе.
У конкретној ситуацији, не постоји основ за спровођење поступка без примене Закона о јавним набавкама, јер би то подразумевало постојање неког од општих изузетака из члана 12. ЗЈН (поготово тачке 11. из тог члана) или набавку чија је процењена вредност испод прагова прописаних чланом 27. ЗЈН.
Поштовани, у којим случајевима грађевински инспектор примењује одредбе Закона о планирању и изградњи које се односе на члан 176 став 1. тачка 1), а када одредбе члана 176 став 1. тачка 2) ? Унапред захвална.
Законом о планирању и изградњи („Сл. гласник РС“, бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон, 9/2020, 52/2021 и 62/2023) је чланом 176. став 1. тачка 1. прописано да је у вршењу инспекцијског надзора грађевински инспектор овлашћен да нареди решењем обуставу радова и уклањање објекта или његовог дела, ако се објекат гради или је његово грађење завршено без грађевинске дозволе, односно ако се објекат гради супротно грађевинској дозволи и потврди о пријави радова, односно решењу о одобрењу за извођење радова из члана 145. овог закона.
Одредбама члана 176. став 1. тачка 2. Закона о планирању и изградњи прописано је да је у вршењу инспекцијског надзора грађевински инспектор овлашћен да наложи решењем обуставу радова и одреди рок који не може бити дужи од 30 дана од дана уредног уручења инвеститору - за подношење захтева са уредном документацијом за прибављање, односно измену грађевинске дозволе, ако се објекат не гради према издатој грађевинској дозволи, односно пројекту за извођење, а ако инвеститор у остављеном року не прибави, односно не измени грађевинску дозволу, да наложи решењем уклањање објекта, односно његовог дела.
Законодавац је овим одредбама закона дао различита оврашћења грађевинском инспектору, у зависности од тога да ли је током вршења инспекцијског надзора утврђено да се објекат гради супротно грађевинској дозволи и потврди о пријави радова, односно решењу о одобрењу за извођење радова из члана 145. овог закона или се објекат не гради према издатој грађевинској дозволи, односно пројекту за извођење, законодовац је дао различита овлашћења грађевинском инспектору.
Разлика између термина „супротно“ и „не гради према“ делује врло суптилно, али је у правном смислу ова разлика врло важна, јер се односи на различите облике неправилности у изградњи објекта, па самим тим и на различита овлашћења грађевинског инспектора.
Уколико се објекат гради супротно издатог грађевинској дозволи, значи да грађевинска дозвола постоји али се објекат гради на начин који није у складу са њеним садржајем, односно у супротности је са техничким решењима из главног пројекта, јер инвеститор на пример одступа од дозвољене површине, габарита, спратности, позиције објекта на парцели, материјала или других битних елемената пројекта. Дакле, у овој ситуацији крши се садржај дозволе, тако што је изграђено нешто друго од онога што је дозвољено.
У ситуацији када се објекат не гради према издатој грађевинској дозволи, односно пројекту за извођење значи да радови на изградњи објекта нису у складу са законом прописаним процедурама и условима за грађење који су дефинисани законом и дозволом, јер можда није започета изградња објекта или је започета али грађење објекта није у складу са фазом градње, са пројектом за извођење. Дакле, у овој ситуацији се крше начин и услови градње, тако што грађење није усклађено са правилима градње.
На основу свега изнетог у претходним ставовима, може се закључити да применом члана 176. став 1. тачка 2. Закона о планирању и изградњи поступамо кад утврдимо неправилности и недостатке у градњи објекта због одступања од закона и прописа донетих на основу њега који прописују процедуру и услове грађења, као и одступања од грађевинске дозволе (саставни део ПГД) и пројекта за извођење, док применом члана 176. став 1. тачка 1. Закона о планирању и изградњи поступамо кад утврдимо да се објекат гради или је његово грађење завршено без грађевинске дозволе, односно ако се објекат гради супротно грађевинској дозволи и потврди о пријави радова, односно решењу о одобрењу за извођење радова из члана 145. овог закона. Грађевински инспектор самостално бира на коју ће се тачку или тачке наведеног члана закона позвати, у зависности од конкретног предмета у коме поступа.
Препорука је да се инспектор у поступању увек позове и на члан 176. став 1. тачка 10. Закона о планирању и изградњи, у коме стоји да је грађевински инспектор овлашћен да „нареди спровођење других мера, у складу са овим законом“.
Мртвозорство је на територији наше општине до сада било регулисано одлуком којом су лекари запослени у Дому здравља имали, по сваком појединачном случају, додатну надокнаду. С обзиром на то да је одређени број лекара који је обављао ове послове сада у пензији, као и да имамо мањи број запослених лекара у односу на потребе наших становника, поставља се питање да ли локална самоуправа може да ангажује лекара који није у радном односу у Дому здравља, са којим би закључила уговор о делу, а који би обављао искључиво ове послове.
Законом о здравственој заштити („Сл. гласник РС'' бр.25/19, 92/23 - Аутентично тумачење, 29/25 – УС) чланом 203. став 4. прописано је следеће: „надлежни орган ЈЛС одређује доктора медицине за стручно утврђивање времена и узрока смрти умрлих изван здравствене установе и издавање потврде о смрти'', што је старало услове за ангажовање, од стране ЈЛС на пословима утврђивања времена и узрока смрти лица умрлих ван здравствене установе и доктора медицине који се налазе у старосној пензији.
Међутим, усвајањем Правилника о поступку издавања потврде о смрти и обрасцу потврде о смрти („Сл. гласник РС“ бр. 31/22), који је у члану 3. ст. 3. и 4. прописује електронску форму овог обрасца, као и преузимање обрасца из интегрисаног здравственог информационог система, наводимо да доктори медицине ангажовани у примарној здравственој заштити имају приступ овом информационом систему, што им омогућава обављање и послова из области мртвозорства.
Поштовани молимо вас за правно тумачење о могућности озакоњења објекта који се састоји од темељне плоче и зидова , нема кровну конструкцију. Да ли се такав објекат може озаконити, уз испуњавање свих остали услова за озакоњење?
Чланом 3. Закона о озакоњењу објеката прецизно је наведено да је предмет озакоњења објекат који је завршен у грађевинском смислу. У ставу два истог члана је додатно прецизирано шта се подразумева под тиме, када су у питању зграде, то јест: предмет озакоњења може бити и зграда на којој су изведени само конструктивни грађевински радови (темељ, армиранобетонски или челични стубови са гредама, односно армиранобетонска таваница, кровна конструкција), са или без завршене фасаде. Дакле, објекат (зграда) који нема армирано бетонску таваницу односу кровну конструкцију не може бити предмет озакоњења.
Појам зграде је такође дефинисан и Законом о планирању и изградњи (члан 2): зграда јесте објекат са кровом и спољним зидовима, изграђена као самостална употребна целина која пружа заштиту од временских и спољних утицаја, а намењена је за становање, обављање неке делатности или за смештај и чување животиња, робе, опреме за различите производне и услужне делатности и др.
Дакле, уколико се објекат који је предмет озакоњења сматра зградом било које намене, уколико исти није завршен у конструктивном смислу, тј. уколико нема кровну конструкцију, тај објекат није предмет озакоњења.