Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeRadni odnos na nedređeno vreme je zasnovan 15. jula 2023. i rešenjem je određen srazmeran broj dana godišnjeg odmora, za period od jula do kraja decembra 2023. Da li zaposleni ima pravo na srazmeran godišnji odmor za period od januara do 1. jula 2024. s obzirom da se rešenja za godišnji odmor rade u julu za 2024. godinu i taj odmor se koristi do kraja juna 2025. godine?
Član 68. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) u stavu 2. kaže da zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca, a u stavu 3. definiše neprekidni rad i kaže da se pod neprekidnim radom smatra i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade.
Dalje se u članu 69. istog zakona kaže da u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.
Članom 71. istog zakona predviđeno je da zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora iz člana 69. ovog zakona (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.
Dakle, u ovom konkretnom slučaju utvrđen je srazmerni godišnji odmor za 2023. godinu s obzirom da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme u julu 2023. godine i imajući u vidu da se godišnji odmor utvrđuje za kalendarsku godinu. Pogrešna je pretpostavka da je kalendarska godina od jula 2023. do jula 2024. godine, jer je kalendarska godina uvek od 1. januara do 31. decembra. Kako je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme, pretpostavka je da će raditi tokom cele 2024. godine i godišnji odmor će mu se utvrditi za celokupnu 2024. godinu. Ovde je bez uticaja trenutak kada organ JLS uobičajeno utvrđuje godišnji odmor i donosi rešenje o pravu na godišnji odmor i to ne znači da je zaposleni uskraćen za godišnji odmor za period od 1. januara do dana donošenja rešenja o godišnjem odmoru za tu kalendarsku godinu. Član 73. Zakona o radu kaže da se godišnji odmor koristi jednokratno ili u dva ili više delova i da ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine (što može biti u skladu sa planom korišćenja godišnjeg odmora ili van plana korišćenja godišnjeg odmora na zahtev zaposlenog u dogovoru sa poslodavcem), a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.
U slučaju kada je odbornik osuđen na kaznu zatvora dužu od šest meseci, a u članu 67. Zakona o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, br. 14/22) u stavu 1. tački 6), nije navedeno da kazna mora biti bezuslovna, da li Skupština svojom Odlukom treba da konstatuje prestanak mandata odbornika u skladu sa članom 67. stav 1. tačka 6. Zakona o lokalnim izborima i da li odbornik kome treba otvrditi prestanak mandata ima pravo da učestvuje u radu te Skupštine?
U skladu sa članom 67. stav 1. tačka 6) Zakona o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, broj 14/22 i 35/2024), pre isteka vremena na koje je izabran odborniku prestaje mandat ako je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci.
Ovako formulisana zakonska odredba propisuje pravnu posledicu osude na zatvorsku kaznu pod uslovom da je izrečena u trajanju ne manje od šest meseci i ta pravna posledica ogleda se u prestanku odborničkog mandata.
Međutim, u slučaju koji ste naveli u svom pitanju, kada je odborniku izrečena uslovna osuda, u trajanju od 8 meseci“, odborniku ne prestaje mandat.
Ovo stoga što je članom 94. stav 2. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05 - ispravka, 107/05 - ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19) propisano da „pravne posledice osude ne mogu nastupiti kad je za krivično delo učiniocu izrečena novčana kazna, uslovna osuda, ako ne bude opozvana, sudska opomena ili kad je učinilac oslobođen od kazne“.
Iz navedenog proističe da odborniku na koga se odnosi vaše pitanje nije prestao mandat usled osude koju ste naveli, jer Krivični zakonik izričito zabranjuje da u tom slučaju nastupi pravna posledica iz člana 67. stav 1. tačka 6) Zakona o lokalnim izborima, tako da skupština opštine ne treba da donese odluku iz člana 69. Zakona o lokalnim izborima o konstatovanju prestanka mandata odbornika u pitanju.
Da li može zaposleni u upravi na neodređeno vreme u zvanju viši referent da se javi na interni konkurs za radno mesto razvrstano u zvanje saradnik. Zaposleni ima završenu višu školsku spremu i radno iskustvo sa višom školskom spremom od 7 godina (kod drugog poslodavca) a nedavno je položio državni stručni ispit za zaposlene sa visokom školskom spremom. U periodu od pet godina ocenjivan je ocenama "dobar" i "ističe se" ?
Članom 84. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 92/2023) predviđeno je da na internom konkursu mogu da učestvuju službenici zaposleni na neodređeno vreme u svim organima, službama i organizacijama iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona kod poslodavca koji oglašava interni konkurs. Pravo učešća na internom konkursu imaju službenici u istom zvanju ili službenici koji ispunjavaju uslove za napredovanje u zvanje u koje je razvrstano radno mesto koje se popunjava.
Dalje je članom 133đ istog zakona predviđeno da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.
Dakle, u ovom konkretnom slučaju navedeno lice ne bi moglo da učestvuje u internom konkursu za radno mesto u zvanju saradnika, jer to zvanje nije neposredno više zvanje u odnosu na zvanje viši referent.
Da li se za izgradnju solarnih elektrana sa svim pratećim sadržajima: (panelima, trafostanicom, kućicom za nadzor) naplaćuju doprinosi za uređenje građevinskog zemljišta i po kojim parametrima? Da li postoji razlika ukoliko se iste grade na poljoprivrednom zemljistu, sto je Zakonom dozvoljeno, i na građevinskom zemljistu
Pojam solarnih parkova definisan je Zakonom o planiranju i izgradnji (član 2. stav 2. tačka 72), tako da je “solarni park prostorna celina - kompleks koja se sastoji od jedne ili više katastarskih parcela, odnosno objekata, na kojima su postavljeni solarni paneli na zemljištu ili na objektima, u skladu sa propisima na osnovu kojih je izdata energetska dozvola, sa pratećim objektima i infrastrukturom u njihovoj funkciji. Postavljanje solarnih panela se vrši bez promene namene zemljišta, osim u slučajevima kada je to propisano posebnim propisima;”. Istovremeno, članom 97. Zakona o planiranju i izgradnji utvrđeno je da se doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta ne obračunava za objekte javne namene u javnoj svojini, objekte komunalne i druge infrastrukture, proizvodne i skladišne objekte u funkciji proizvodnih objekata, podzemne etaže objekata visokogradnje (prostor namenjen za garažiranje vozila, podstanice, transformatorske stanice i razvodna postrojenja, ostave, vešernice i sl.), osim za delove podzemnih etaža koji se koriste za komercijalne delatnosti.
Imajući u vidu na specifičnosti izgradnje ovakvih kompleksa kod nas i nedovoljno iskustva, predlažemo da se u vezi sa postavljenim pitanjima ipak obratite resornom Ministarstvu, kako biste dobili nedviosmisleni odgovor u vezi sa obavezom plaćanja doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta i načinom obračuna.
Da li se rad u SOKOJ-u, organizaciji kojoj je država dala javna ovlašćenja, računa u minuli rad zaposlene?
Članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) predviđeno je da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji. Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene. Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje.
Kako je SOKOJ neprofitna organizacija osnovana u skladu sa Zakonom o udruženjima, te nije državni organ, organ autonomne pokrajine, odnosno organ lokalne samouprave, staž ostvaren u toj organizaciji ne može se računati u minuli rad.