Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Da li postoji mogućnost ozakonjenja montažnog objekta koji je postavljen na građevinskom zemljištu u javnoj svojini grada, na lokaciji na kojoj je namena odgovarajuća i gde je moguće u skladu sa zakonom dati zemljište u zakup? Za predmetni objekat ne postoji odobrenje za izgradnju, ne može se utvrditi da li se radi o izigravanju člana 4. stav 5. Zakona o ozakonjenju objekata. Takođe, ako se ne radi o izigravanju navedenog člana Zakona, a radi se o montažnom objektu, da li se isti može ozakoniti i koji je pravni osnov?
Članom 5. stav 1. tačke 2) i 3) Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da predmet ozakonjenja ne mogu biti objekti izgrađeni od materijala koji ne obezbeđuje trajnost i sigurnost objekta, kao ni objekti izgrađeni na površinama javne namene, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene za koje se, u skladu sa odredbama posebnog zakona, utvrđuje javni interes i koji su u obaveznoj javnoj svojini u skladu sa odredbama drugih posebnih zakona.
Ukoliko se, u konkretnom slučaju, radi o montažnom objektu koji je postavljen (dakle, nije izgrađen) u tom slučaju ovaj objekat ne može biti predmet ozakonjenje. Ukoliko se radi o površini javne namene, to je dodatni razlog zbog čega objekat ne može biti ozakonjen.
Predmet ozakonjenja je pomoćni objekat u centru grada, u okviru parcele u svojini fizičkog lica, u okviru regulacije, ali na raskrsnici. Namena parcele je odgovarajuća. Postoji važeći PGR. Ulica je izgrađena, oko parcele postoji prostor za trotoar. Da li je u konkretnom slučaju potrebno utvrđivati saobraćajnu preglednost zbog raskrsnice, koji organ bi bio nadležan za utvrđivanje preglednosti i koji je pravni osnov?
U skladu sa članom 8. Zakona o ozakonjenju objekata, predmet ozakonjenja može biti objekat koji se može uskladiti sa važećim planskim dokumentom u pogledu namene i spratnosti objekta. Istovremeno, kako je to propisano članom 5. Zakona, predmet ozakonjenja ne može biti objekat izgrađen na površinama javne namene, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene za koje se, u skladu sa odredbama posebnog zakona, utvrđuje javni interes i koji su u obaveznoj javnoj svojini u skladu sa odredbama drugih posebnih zakona. Članom 5. stav 1. tačka 4) precizirano je da predmet ozakonjenje ne mogu biti objekti izgrađeni u zaštitnim zonama u skladu sa odredbama posebnih zakona (u zaštitnom pojasu: puta, železnice, dalekovoda, vodotoka, poletno-sletne staze, kao i druge zaštitne zone u skladu sa odredbama posebnih zakona).
Ukoliko je predmetni pomoćni objekat izgrađen u zoni odgovarajuće namene propisane planom (PGR) i može se uskladiti sa planom u pogledu namene i spratnosti, on može biti predmet ozakonjenja. Međutim, ukoliko predmetna ulica predstavlja put za koji je u skladu sa posebnim zakonom utvrđen zaštitni pojas, prethodni uslov za ozakonjenje takvog objekta bio bi pribavljanje saglasnosti upravljača javnog puta (član 5. stav 3).
Potrebno je mišljenje u vezi primene člana 69. Zakona o planiranju i izgradnji i rešavanja imovinsko-pravnih odnosa. Naime, u pitanju je izgradnja bušotine za vodosnabdevanje za potrebe opštine. Obzirom da je u pitanju komunalni infrastrukturni objekat iz člana 2 st.1. tač. 27) Zakona o planiranju i izgradnji, primenjuju se odredbe člana 69. istog Zakona. U članu 69. stav 10. propisano je "Kada je Republika Srbija vlasnik građevinskog zemljišta na kome nije upisano pravo korišćenja u korist nekog drugog lica, Republička direkcija za imovinu Republike Srbije, u ime Republike Srbije, daje saglasnost koja se upisuje kao zabeležba ili zaključuje ugovor o uspostavljanju prava službenosti na tom zemljištu, najkasnije u roku od 30 dana od dana podnošenja urednog zahteva". Obzirom da se gradnja planira na zemljištu u svojini Republike Srbije na kojoj je upisano pravo korišćenja u korist drugog lica (u ovom slučaju pravo korišćenja je upisano u korist Srednje škole), da li u ovom slučaju saglasnost za građenje objekta komunalne infrastrukture daje lice koje ima upisano pravo korišćenja na parceli?
Prema Zakonu o planiranju i izgradnji, u članu 69. stav 10. Zakona propisano je da se kod formiranja građevinske parcele radi izgradnje objekata iz člana 2. tačke 20g, 26, 26b, 27 i 44 Zakona na nepokretnosti u javnoj svojini RS traži saglasnost Republičke direkcije za imovinu RS ukoliko na predmetnom zemljištu nije upisano neko drugo lice sa pravom korišćenja.
S obzirom da se radi o izgradnji objekta iz člana 2. stav 1. tačka 27. Zakona, mišljenja smo da je za izgradnju pomenute bušotine vodosnabdevanja dovoljna saglasnost nosioca prava korišćenja – Srednje škole, jer je pomenuta ustanova upisana u svojstvu – nosilac prava korišćenja i da u tom slučaju nije neophodna saglasnost Republičke direkcije za imovinu.
Za bolje razumevanje pitanja obima rešavanja imovinsko-pravnih odnosa može poslužiti i mišljenje Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture broj: 110-00-00282/2016-07 od 28.04.2016. godine u vezi primene člana 69. Zakona o planiranju i izgradnji. Mišljenje je dato pre izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji, koje su donete tokom 2018., 2019. i 2020. godine.
Opština je primila zahtev stranke za donošenje rešenja za utvrđivanje naknade za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta u građevinsko zemljište. Uvidom u katastar nepokretnosti je utvrđeno da organ nadležan za poslove državnog premera i katastra nije izvršio promenu tj. stavio zabeležbu u bazu podataka katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti tj. u listu nepokretnosti predmetno zemljište se i dalje vodi kao poljoprivredno (nije izvršena promena shodno važećem planskom aktu). Da li opština može da donese rešenje za utvrđivanje naknade za promenu namene zemljišta imajući u vidu činjenicu da služba za katastar nije izvršila promenu namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište ili se Rešenje o utvrđivanju naknade za promenu namene izdaje kada se izvrši promena namene zemljišta u katastru nepokretnosti, a posebno imajući u vidu odredbe člana 83. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji?
Članom 83. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da stupanjem na snagu planskog dokumenta kojim je promenjena namena zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnici tog zemljišta stiču prava i obaveze propisane ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu zakona, bez obzira na činjenicu što organ nadležan za upis na nepokretnostima i pravima na njima nije sproveo promenu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i prava.
Imajući u vidu ovu odredbu, smatramo da organ Opštinske uprave može doneti rešenje za utvrđivanje naknade o promeni namene poljoprovrednog u građevinsko zemljište, po podnetom zahtevu.
Članom 135. stavom 6. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da se za rekonstrukciju, sanaciju i adaptaciju javnih saobracajnih i drugih javnih povrsina u regulaciji posotojeće saobraćajnice u skladu sa faktičkim stanjem na terenu ne dostavlja dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu odnosno objektu. Da li to znači da ne treba pribaviti nikakvu saglasnost vlasnika kada faktička saobraćajnica prolazi preko parcela privatnih lica?
Članom 135. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se prilikom izdavanja građevinske dozvole za izgradnju komunalne infrastrukture, kao i rekonstrukciju, sanaciju i adaptaciju javnih saobraćajnih i drugih javnih površina u regulaciji postojeće saobraćajnice, u skladu sa faktičkim stanjem na terenu, ne dostavlja se dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu, odnosno objektu.
Dakle, ukoliko se radi o sanaciji, rekonstrukciji ili adaptaciji postojeće saobraćajnice (a ne o izgradnji nove saobraćajnice), saglasnost vlasnika zemljišta nije potrebna. S druge strane, ukoliko projekat rekonstrukcije predviđa proširenje saobraćajnice u odnosu na faktičko stanje, rešavanje imovinskih odnosa moralo bi biti rešeno kao prethodno pitanje.
Da li je moguće utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu u situaciji kada je podnet zahtev za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu za stan, koji je u privatnoj susvojini fizičkih lica, dok je na objektu u kome je navedeni stan evidentiran upisano kao držalac DOO. Zemljište predstavlja svojinu Republike Srbije. Predmetno zemljište je obuhvaćeno Ugovorom o regulisanju međusobnih odnosa vezanih za preuzimanje, čuvanje i privremeno korišćenje nepokretnosti u državnoj svojini, zaključenim između Opštine i RS.
Članom 70. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da je zemljište za redovnu upotrebu zemljište ispod objekta i zemljište oko objekta, koje ispunjava uslove za građevinsku parcelu i koje po sprovedenom postupku, u skladu sa ovim zakonom, postaje katastarska parcela. S obzirom na to, da stan po Zakonu o planiranju i izgradnji nije objekat, već je to posebni deo objekta, utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu za stan, na žalost nije moguće.
Dakle, u ovom konkretnom slučaju trebalo bi utvrditi zemljište za redovnu upotrebu za ceo objekat, a nikako samo za stan. Takođe, savetujemo da se proveri šta piše u ugovoru o kupoprodaji stana, tj. da li u ugovoru piše da se prenosi i pravo korišćenja na zemljištu srazmerno površini stana. Ako se to u ugovoru spominje onda treba samo to da se sprovede u RGZ-u.
Odeljenje za urbanizam, privredu i inspekcijske poslove izdalo je Rešenje o odobrenju izvođenja radova za prenamenu objekta bez izvođenja građevinskih radova iz stambenog (A kategorija) u poslovni prostor (B kategorija). Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, za objekte B kategorije jasno je utvrđeno koja se dokumentacija prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole. Kako se u konkretnom slučaju radi o prenameni objekta bez izvođenja građevinskih radova, iako je objekat B kategorije, da li je potrebno uz zahtev priložiti Izveštaj komisije o tehničkom pregledu objekta? Da li je potrebno izdavanje upotrebne dozvole, ili već pravosnažno rešenje o odobrenju izvođenja radova za prenamenu objekta bez izvođenja radova predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, u skladu sa članom 145. Stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji, te u tom slučaju nadležni organ po službenoj dužnosti pravosnažno rešenje dostavlja kroz sistem zahtev katastru za promenu namene objekta?
Prema članu 145. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji, upotrebna dozvola se može izdati na zahtev investitora, po završetku izgradnje, odnosno izvođenja radova, ali njeno pribavljanje nije obavezno.
Prema članu 145. stav 8. pravnosnažno rešenje o odobrenju izvođenja radova, za objekte koji se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima mogu upisati u javnu evidenciju, kao i za promenu namene objekta, odnosno dela objekta bez izvođenja radova, predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a ako je za predmetni objekat, odnosno izvođenje radova izdata i upotrebna dozvola po zahtevu investitora, osnov za upis u javnu knjigu predstavlja pravnosnažno rešenje iz stava 3. ovog člana i pravnosnažno rešenje o upotrebnoj dozvoli.
S obzirom da se u konkretnom slučaju radi samo o promeni namene bez izvođenja radova, a uz pretpostavku da sam objekat koji je predmet promene namene već ima upotrebnu dozvolu, upis promene namene u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima bi se mogao izvršiti na osnovu pravosnažnog rešenja o odobrenju promene namene.
Pravilnikom kojim se uređuje sprovođenje objedinjene procedure elektronskim putem, članom 31. stav 4. pod 2) predviđeno je da nadležni organ, po prijavi radova, dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra pravnosnažno rešenje o građevinskoj dozvoli (ili rešenje o odobrenju po shodnoj primeni), potvrdu o prijavi radova i izvod iz projekta sa grafičkim prilozima i specifikacijom posebnih delova, radi predbeležbe objekta, odnosno posebnih delova objekta u izgradnji, osim ako je ta predbeležba već izvršena po zahtevu stranke u fazi nakon izdavanja građevinske dozvole (ili rešenja o odobrenju po shodnoj primeni).
U konkretnom slučaju, pošto se radi o promeni namene bez izvođenja radova, pa se ne vrši prijava radova, predbeležba bi se mogla izvršiti na zahtev investitora nakon izdavanja rešenja o odobrenju promene namene.
Pri ovome treba voditi računa da je za promenu namene potrebno u rešenju o odobrenju utvrditi i eventualni iznos doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta koji je potrebno da investitor plati (obično je iznos doprinosa za poslovanje veći od doprinosa za stambenu namenu, u kom slučaju je potrebno da se plati razlika), pa je moguće da će organ koji vrši upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti tražiti da investitor uz zahtev za upis priloži i dokaz o uplati ove razlike doprinosa utvrđene rešenjem o odobrenju promene namene.
Da li udruženja građana imaju obavezu da podnesu prijavu za eko naknadu?
Na osnovu člana 2. Uredbe o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti, iznosima naknada (“Sl. glasnik RS”, broj 86/2019 i 89/2019) određeni su kriterijumi za određivanje negativnog uticaja aktivnosti koje utiču na životnu sredinu pravnih lica i preduzetnika utvrđuju se u okviru pretežne delatnosti koju obavlja obveznik naknade.
Pod pretežnom delatnošću, u smislu ove uredbe, smatra se ona delatnost koja je registrovana kod Agencije za privredne registre kao i delatnost čijim je obavljanjem pravno lice i preduzetnik ostvario najviše prihoda u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.
Prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu aktivnosti pravnih lica i preduzetnika dele se prema delatnosti na one koje imaju:
1) veliki uticaj na životnu sredinu;
2) srednji uticaj na životnu sredinu;
3) mali uticaj na životnu sredinu.
Delatnosti su razvrstane prema kriterijumima iz Priloga koji je sastavni deo Uredbe.
U slučaju da jedno pravno lice ili preduzetnik obavlja aktivnost na teritoriji više jedinica lokalne samouprave, naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine, obračunatu u skladu sa članom 3. Uredbe plaća tako što se ukupan iznos tako obračunate naknade deli ukupnim brojem jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji obavlja pretežnu delatnost.
Razvrstavanje pravnih lica i preduzetnika na velika pravna lica, srednja pravna lica, mala i mikro pravna lica u smislu ove uredbe vrši se shodno zakonu kojim se uređuje računovodstvo. Iznos naknade u smislu ove uredbe utvrđuje se za kalendarsku godinu.
Iznos naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine za pravna lica i preduzetnike čija aktivnost u okviru delatnosti ima mali negativan uticaj na životnu sredinu iznosi za:
1) velika pravna lica 500.000,00 dinara;
2) srednja pravna lica 125.000,00 dinara;
3) mala pravna lica 50.000 dinara;
4) mikro pravna lica i preduzetnika 5.000,00 dinara.
Delatnost udruženja na osnovu ove Uredbe i Priloga koji je njegov sastavni deo, spada u delatnosti koje imaju mali uticaj na životnu sredinu. U samom Prilogu nalaze se razvrstani pod SEKTOR S - Ostale uslužne delatnosti, šifra delatnosti 94 - delatnost Udruženja.
Savetujemo da udruženja građana pre podnošenja poreske prijave elektronskim putem posredstvom portala LPA, provere u Prilogu Uredbe da li je obuhvaćena šifra delatnosti za koju su registrovani, te ukoliko je to slučaj – da izvrše podnošenje prijave.
Na osnovu podnetih prijava, a pre izrade rešenja, ukoliko postoje određene dileme i posebnosti za specifične slučajeve, LPA može od Ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine zatražiti zvanično mišljenje i tumačenje.
Da li novoosnovana pravna lica ili preduzetnici placaju eko naknadu u tekućoj godini, imajući u vidu da nisu imali prihod u prethodnoj?
Obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine u skladu sa članom 134. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara je:
pravno lice i preduzetnik koje obavlja određene aktivnosti koje utiču na životnu sredinu, odnosno fizičko lice koje utiče na životnu sredinu;
vlasnik teretnih vozila, odnosno lica koja obavljaju transport nafte i naftnih derivata, odnosno sirovina, proizvoda i poluproizvoda hemijskih i drugih opasnih materija iz industrije ili za industriju na teritoriji JLS sa statusom ugrožene životne sredine na području od značaja za Republiku Srbiju.
U skladu sa članom 138. stav 1. Zakona, obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine iz člana 134. stav 1. ovog zakona, dužan je da podnese prijavu sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade organu jedinice lokalne samouprave u čijoj su nadležnosti utvrđivanje, kontrola i naplata javnih prihoda do 31. jula svake godine za koju se utvrđuje naknada.
U slučaju da jedno pravno lice ili preduzetnik obavlja aktivnost na teritoriji više jedinica lokalne samouprave, naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine, obračunatu u skladu sa članom 3. Uredbe o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti, iznosima naknada (“Sl. glasnik RS”, br. 86/19 i 89/19) – plaća tako što se ukupan iznos tako obračunate naknade deli ukupnim brojem jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji obavlja pretežnu delatnost.
Članom 2. Uredbe propisani su kriterijumi za određivanje negativnog uticaja aktivnosti koje utiču na životnu sredinu pravnih lica i preduzetnika i utvrđuju se u okviru pretežne delatnosti koju obavlja obveznik naknade. Pod pretežnom delatnošću, u smislu ove Uredbe, smatra se ona delatnost koja je registrovana kod Agencije za privredne registre kao i delatnost čijim je obavljanjem pravno lice i preduzetnik ostvario najviše prihoda u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.
Stručna služba SKGO ukazuje da je razmatranje u istom smislu bilo, pored ostalog, predmet korespodencije grada Beograda i ministarstva nadležnog za životnu sredinu i da su ova razmatranja posredstvom SKGO, preneta svim JLS u okviru relevantnih Mreža. Sa druge strane, u saradnji sa lokalnim samoupravama, SKGO i dalje uočava da se postupanje po ovom pitanju razlikuje, te je jedan od zaključaka da je u daljem radu na predmetnim propisima (pre svega, Zakonu i Uredbi) potrebno ovo pitanje preciznije urediti (posebno u smislu formulisanja/uređivanja postupanja kod novoosnovanog pravnog lica u pogledu ograničenja od 0,4% ostvarenog prihoda u prethodnoj godini u skladu sa članom 137. Zakona – budući da lice nije ni postojalo u prethodnoj godini).
S tim u vezi, u nastavku iznosimo dva glavna usmerenja u postupanju po ovo pitanju:
- prema stanovištu ministarstva nadležnog za životnu sredinu, u slučaju da je obveznik osnovan u toku perioda za koji se vrši utvrđivanje naknade, podnosi se prijava organu nadležnom za utvrđivanje naknade (i to svim LPA na čijim teritorijama se obavlja delatnost), s obzirom da su ti podaci od uticaja na utvrđivanje naknade. U vezi sa ovim, ministarstvo je iznelo stav da se naknada za odgovarajuću kalendarsku godinu utvrđuje srazmerno periodu obavljanja aktivnosti koje su od uticaja na životnu sredinu. Prilikom popunjavanja prijave obveznik naknade popunjava i podatak o početku obavljanja delatnosti (datum) što je od značaja za donošenje rešenja o utvrđivanju naknade. U ovom slučaju, pretpostavka je da se za referentni prihod u prethodnoj godini posmatra iznos “0 RSD” (nije ga bilo, pravno lice nije obavljalo delatnost) i u odnosu na to, utvrđuje naknada.
- Drugi pravac postupanja uočen kod JLS jeste da se opredeljuju da se za novoosnovane obveznike ne utvrđuje naknada, tj. preovladava stav da ne postoji dovoljan i precizan pravni osnov za utvrđivanje naknade u bilo kom iznosu. Ovo stoga što će pravno lice koje je osnovano 2020. godine – razvrstavanje imati tek po završnom računu za 2020. godinu (u toku 2021. godine), ali ono neće imati prihod iz prethodne godine (u odnosu na koji naknada ne može biti veća od 0,4%). Dalji razlog za ovakav stav je taj što, ukoliko bi se takvim obveznicima utvrdila naknada na pun iznos propisan Uredbom, oni bi bili u nepovoljnijem položaju od obveznika koji imaju prihod čijih 0,4% je manje od propisanog iznosa naknade, a što bi posledično moglo da dovede do žalbi na rešenja i plaćanja troškova.
U prilogu je i dokumentacija koja može biti značajna i za neka druga pitanja i vezi sa predmetnom naknadom.
Predmet ozakonjenja su privremeni montažni objekti za koje je izdato odobrenje za izgradnju 1991. godine, na osnovu Odluke o izgradnji i postavljanju pomoćnih objekata i manjih montažnih objekata na teritoriji JLS. Investitori su sa JLS zaključili ugovor, kojim im je dato na privremeno korišćenje građevinsko zemljište radi izgradnje predmetnih objekata. Navedenim ugovorima je bilo propisano da se investitori obavezuju da o svom trošku uklone privremeni objekat prilikom realizacije DUP-a za taj deo grada. Navedenom Odlukom je takođe, propisano da je korisnik privremene lokacije dužan da objekat ukloni o svom trošku ukoliko se pristupi realizaciji urbanističkog plana za predmetni prostor. PGR-om iz 2018. godine, namena zemljišta na predmetnoj lokaciji je zaštitno zelenilo. Članom 4. stav 5. Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da se ovaj zakon ne primenjuje na objekte izgrađene, odnosno rekonstruisane u slučajevima kada je investitor izgradio/rekonstruisao objekat pozivajući se na svoje pravo na objektu ili zemljištu na kome je objekat izgrađen protivno cilju zbog koga je to pravo zakonom ustanovljeno i priznato, odnosno protivno cilju rešenja zbog koga je to pravo zakonom ustanovljeno i priznato, odnosno protivno cilju rešenja ili drugog pojedinačnog akta kojim je utvrđeno pravo u skladu sa zakonom, a naročito u slučaju kada investitor gradi objekat trajnog karaktera na zemljištu koje mu je dato na privremeno korišćenje i/ili na osnovu rešenja donetog u skladu sa propisima kojima se uređuje postavljanje montažnih objekata. Da li se prilikom ozakonjenja napred navedenog privremenog montažnog objekta, zahtev investitora za ozakonjenje može odbiti, samo po osnovu činjenice da je taj objekat izgrađen u skladu sa propisima kojima se uređuje postavljanje montažnih objekata ili je neophodno utvrditi kumulativno postojanje zloupotrebe prava izgradnje investitora iz člana 4. stav 5. zakona, na šta investitor ukazuje? Pri otme, neki od predmetnih privremenih objekata ne mogu uskladiti sa važećim planskim dokumentom u pogledu namene objekta (čl. 8. stav 1. i 2. Zakona), dok su pojedini objekti u skladu sa namenom, ali su privremeni montažni objekti, pa bi u tom slučaju trebalo primeniti član 4. stav 5. Zakona.
Članom 4. stav 5. Zakona o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015, 83/2018 i 81/2020 - odluka US) je propisano da se ovaj zakon ne primenjuje na objekte izgrađene, odnosno rekonstruisane u slučajevima kada je investitor izgradio/rekonstruisao objekat pozivajući se na svoje pravo na objektu ili zemljištu na kome je objekat izgrađen protivno cilju zbog koga je to pravo zakonom ustanovljeno ili priznato, odnosno suprotno cilju rešenja ili drugog pojedinačnog akta kojim je utvrđeno pravo u skladu sa zakonom, a naročito u slučaju kada investitor izgradi objekat trajnog karaktera na zemljištu koje mu je dato na privremeno korišćenje i/ili na osnovu rešenja donetog u skladu sa propisima kojima se uređuje postavljanje montažnih objekata.
To znači da se zakon se ne primenjuje na objekte izgrađene, odnosno rekonstruisane u slučajevima:
- kada je investitor izgradio/rekonstruisao objekat pozivajući se na svoje pravo na objektu ili zemljištu na kome je objekat izgrađen protivno cilju zbog koga je to pravo zakonom ustanovljeno ili priznato,
- kada je investitor izgradio/rekonstruisao objekat pozivajući se na svoje pravo na objektu ili zemljištu na kome je objekat izgrađen suprotno cilju rešenja ili drugog pojedinačnog akta kojim je utvrđeno pravo u skladu sa zakonom,
- kada je investitor izgradi objekat trajnog karaktera na zemljištu koje mu je dato na privremeno korišćenje i/ili
- kada je investitor izgradi objekat trajnog karaktera na osnovu rešenja donetog u skladu sa propisima kojima se uređuje postavljanje montažnih objekata.
Ovim članom propisana su četiri posebna uslova u kojima se zakon ne primenjuje. Kumulativno mogu, ali ne moraju biti ispunjeni treći i četvrti uslov, a to je kada investitor izgradi objekat trajnog karaktera na zemljištu koje mu je dato na privremeno korišćenje i/ili na osnovu rešenja donetog u skladu sa propisima kojima se uređuje postavljanje montažnih objekata.
Ovaj deo člana odnosi na objekte trajnog karaktera, a kako se u konkretnom slučaju radi o privremenom montažnom objektu, zbog čega se zahtev investitora za ozakonjenje ne može odbiti samo po osnovu činjenice da je taj objekat izgrađen u skladu sa propisima kojima se uređuje postavljanje montažnih objekata, već se najpre mora utvrditi šta je izvedeno na terenu i da li je predmet ozakonjenja objekat trajnog karaktera, u tom slučaju je moguće primeniti odredbe ovog člana, ili privremeni montažni objekt, u kom slučaju odredbe ovog člana nije moguće primeniti.
Na koji način se imenuju članovi Štaba za vanredne situacije?
Članovi štaba se imenuju shodno Statutu JLS, kao i Zakonu, odnosno, Uredbi o sastavu štabova.
Ovo je moguće izvršiti i na osnovu funkcija koja lica u opštini obavljaju (na primer: član štaba - direktor JKP Čistoća itd.). Na taj način se stvara mogućnost da se pri svakoj personalnoj promeni u subjektu, ne vrši izmena u Odluci, već samo rešenjem o imenovanju, jer Skupština JLS donosi Odluku, a Veće donosi Rešenje.
S obzirom da je stupio na snagu Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama („Sl. glasnik RS“, br. 87/18), da li je potrebno doneti novu odluku o obrazovanju i imenovanju Štaba za vanredne situacije ili je dovoljno izmeniti postojeću?