Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Ко покреће иницијативу за усаглашавање одлука ЈЛС са законом и да ли за то постоје санкције?
Како се ради о потреби усаглашавања локалних одлука са законом, обавеза је организационе јединице у чијем делокругу је праћење стања у области која је уређена одређеном одлуком, да приступи изради нове/изради измена и допуна прописа, што не искључује могућност подношења иницијативе од стране заинтересованих субјеката. Иницијативу за усаглашавање одлука може поднети и инспекција.
Надзор над применом законских одредби којима је уређена одређена област, што укључује и рализацију дужности органа да донесу и ускладе подзаконске и друге прописе врши надлежно министарство, које се, уобичајено, поред инспекцијског надзора одређује у одредбама закона којима се уређује надзор над применом закона.
Који је правни оквир за контролисање уређења приватних парцела (нпр. зарасла парцела, кошење траве и сл.)?
Чланом 4. став 4. Закона о комуналним делатностима, прописано је да ради коришћења, чувања и одржавања средстава за обављање комуналних делатности, одржавања чистоће и заштите животне средине, опште уређености насеља, спољног изгледа објекта и уређености површина, јединица локалне самоуправе може да пропише опште услове одржавања комуналног реда и мере за њихово спровођење.
На основу датог овлашћења, ЈЛС може да пропише услове за одржавање реда на одређеним површинама, што подразумева и површине које нису јавне, нарочито када те површине граниче или су видљиве са јавних површина.
Какав је поступак са киосцима већим од 10,5 м2?
Законом о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи („Сл.гласник РС“ број 83/18), измењен је члан 146. основног закона. Наведеним изменама у ставу 2, дефинисан је појам мањих монтажних објекта тако што је прецизирано да су то објекти монтажно демонтажног типа, и то искључиво киосци до 10,5 м², баште угоститељских објеката, тезге и други покретни мобилијар који се поставља и уклања на основу програма који доноси јединица локалне самоуправе на период од најдуже десет година.
Према ставу 1. истог члана постављање и уклањањање мањих монтажних објеката уређује и обезбеђује ЈЛС, што значи да су ЈЛС у обавези да своје одлуке којима су уредиле ова питања ускладе са законом, што подразумева и уређење статуса објеката који су постављени у складу са до тада важећим прописима (закон о одлуке ЈЛС), а прекорачују површину или на други начин одступају од законске дефиниције.
Да ли се у ЈЛС постављају уређаји за спречавање одвођења возила са јавних површина и ко поставља те уређаје? Да ли се постављањем уређаја за спречавање возила са јавних површина ускраћују друга права уставом загарантована?
Чланом 34. став 1.тачка 11) Закона о комуналним делатностима, прописано је овлашћење комуналног инспектора да наложи решењем уклањање, односно премештање возила, као и постављање уређаја којима се спречава одвожење возила са површина јавне намене ако су остављена противно прописима. Овлашћење је садржано и у одлукама ЈЛС којима је уређена комунална делатност „управљање јавним паркиралиштима“ (Београд, Ниш и др.)Мере уклањања, односно премештање возила, као и постављање уређаја којима се спречава одвожење возила, овлашћен је да налаже и предузима и комунални милиционар, приликом остваривања надзора и контроле паркирања у складу са чланом 278. става 2. тачка 12. ЗОБС, на основу тог закона, подзаконских прописа (Правилник о начину вршења контроле и непосредног регулисања саобраћаја на путевима и вођењу обавезних евиденција о примени посебних мера и овлашћења "Службени гласник РС", бр. 69/10, 78 /11, 31/13, 37 / 13 - исправка, 85 /14, 98 /16 – УС) и прописа ЈЛС.
Према томе, овлашћење за предузимање мере постављање уређаја којима се спречава одвожење возила, у складу са наведеним законима, имају комунални инспектор и комунални милиционар, с тим што се ближи услови и начин предузимања ове мере прописује и одлуком ЈЛС.
Део питања које се односи на „ускраћивање уставом загарантованих права“ постављањем уређаја којима се спречава одвожење возила, спада у домен оцене уставности и законитости општих аката (167. Устава Републике Србије).
С тим у вези, упућујемо на РЕШЕЊЕ Уставног suda.docx ИУо-286/2014 од 24.05.2018. године, која се односи на предметну материју,
Субјекат је регистрован за обављање делатности прања аутомобила - перионица, а у склопу комплекса објекта постоји и локал који служи за прихват муштерија које чекају завршетак услуге и служи се и наплаћује пиће. Да ли је потребно тражити или евентуално на записник дати налог да се надзирани субјекат допунски региструје у АПР за обављање делатности услуге послуживања пића или се сматра нерегистрованим?
У описаном случају се ради о пружању угоститељске услуге, а на сва питања везана за ту делатност примењује се Закон о угоститељству ("Сл. гласник РС", број 17/19). Питања везана за регистрацију огранка, односно издвојеног места прописана су чланом 5. наведеног закона. Инспекцијски надзор над применом Закона у овом случају врши републички туристички инспектор. Мишљења смо да у конкретном случају треба сачинити записник и проследити га надлежној инспекцији (републичкој туристичкој инспекцији).
Када је угоститељска делатност уписана у АПР, али за постављање летње баште није исходовано одобрење надлежног органа, да ли се тај субјекат сматра за нерегистрованог?
Да, угоститељ који обавља угоститељску делатност у башти за чије постављање није издато одобрење надлежног органа, јесте субјект који се у смислу члана 33. став 2. ЗИН-а, изједначава са нерегистрованим субјектом, јер за предузету активност нема јавну сагласност (одобрење), тим пре што је башта, мањи монтажни објекат привременог карактера, који се поставља искључиво у функцији угоститељске делатности која се обавља у угоститељском објекту.
Да ли је обавезно да се стави печат на записник о инспекцијксом надзору?
Закон о општем управном поступку и Закон о инспекцијском надзору не прописују печат органа као обавезан елемент записника. У Правилнику о општем обрасцу записника о инспекцијском надзору („Сл.гласник РС“, број 81/15), такође није предвиђен печат органа као обавезан елемент записника.
За разлику од наведених прописа, чланом 2. Закона о печату државних и других органа (“Службени гласник РС“, број 101/07), прописано је да се печатом потврђује аутентичност јавне исправе и другог акта којим државни и други органи и имаоци јавних овлашћења одлучују или службено опште са другим органима, правним лицима и грађанима. Како надзор над применом овог закона врши управна инспекција, претпостављамо да је управни инспектор његовом применом наложио стављање печата на записник инспектора, што ћете, наравно, испоштовати.
Сматрамо да би мишљење о примени наведених законских прописа, ради уједначеног поступања, требало да дā Координациона комисија, што подразумева и фактичко питање, како инспектор обезбеђује печат приликом вршења теренског инспекцијског надзора и сачињавања и уручења записника надзираном субјекту на лицу места.
Шта урадити у случају прекорачења рока за доношење решења по предлогу надлежног инспектора за вршење увиђаја у стамбеном простору?
Да ли је инспектор дужан да достави суду прекршајни налог уколико је он плаћен у року од 8 дана како би се водио регистар прекршајних налога?
Да, инспектор је у обавези да прекршајном суду достави прекршајни налог са констатацијом да је он плаћен. Законом о прекршајима прописана су два регистра, регистар санкција (чл. 324-330) и регистар неплаћених новчаних казни (чл. 331-335). Обавеза достављања плаћеног прекршајног налога произилази из члана 328. Закона о прекршајимау коме је прописано да је издавалац прекршајног налога, у складу са чланом 173. став 3. овог закона, обавезан да одмах по истеку рока из члана 173. став 2. овог закона достави надлежном суду копију издатог прекршајног налога са констатацијом коначности и забелешком да ли је новчана казна плаћена.
Да ли комунални инспектор који није положио испит за тржишног инпектора има надлежности као тржишни инспектор?
Коме се доставља решење о ненадлежности, а не зна се ко је надлежан?
Чланом 62. Закона о општем управном поступку, прописано је да ако орган није надлежан да прими поднесак који му се предаје или саопштава, прослеђује га надлежном органу и о томе обавештава подносиоца. Ако не може да утврди који је орган надлежан, упозорава подносиоца да ће, без одлагања, решењем одбацити поднесак због ненадлежности.
Дакле, у случају да инспектор не може да утврди ко је надлежан за поступање по поднеску (представци) решењем ће одбацити поднесак због ненадлежности. Решење се доставља подносиоцу и њему стоји на располагању правна заштита, тј. подношење жалбе на то решење.
О ком инспекцијском надзору се ради ако је комунални инспектор затекао странку која је трактором изнела блато на општинском путу? Како, у том случају, извршити инспекцијски надзор а нема налога?