Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли је општинско/градско јавно правобранилаштво систематизовано у управу?
Како ће се одлучивати о правима и обавезама намештеника?
Да ли у жалбеној комисији могу да буду и запослени у општинској/градској управи?
Закон о запосленима у аутономним покрајинама и једницама локалне самоуправе је прописао да најмање два члана жалбене комисије морају да имају стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, са најмање пет година радног искуства у струци. Истовремено Законом није прописано ко не може бити члан жалбене комисије, а да при том испуњава законске услове. Рад жалбене комсије се процесно одвија у складу са одредбама Закона о општем управном поступку, па тиме важе и одредбе које се односе на изузеће, када за тим постоји потреба.
Да ли помоћници председника општине/градоначелника могу да буду на годишњем одмору уколико су нераспоређени, а у складу са, још увек, актуелним Законом о радним односима у државним органима?
Каква је разлика у погледу института пробног рада по Закону о радним односима у државним органима и Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе?
Разлика је веома значаја. По члану 7 Закона о радним односима у државним органима предвиђена је могућност, али не и обавеза пробног рада. Истим чланом је прописано да пробни рад може трајати најмање један месец, а највише три месеца.
Члан 72 Закона о запосленима у аутономним покрајинама и једницама локалне самоуправе прописује да је пробни рад обавезан за сва лица која нису заснивала радни однос у органу аутономне покрајине, јединици локалне самоуправе, или државном органу.
Разлика између два закона постоји и у погледу трајања пробног рада, јер пробни рад по Закону о запосленима у аутономним покрајинама и једницама локалне самоуправе за радни однос заснован на неодређено време траје шест месеци, а за радни однос на одређено време, пробни рад је обавезан само ако је радни однос заснован на дуже од шест месеци, и траје два месеца. Далје, Закон о запосленима у аутономним покрајинама и једницама локалне самоуправе прописује да пробни рад службеника прати његов непосредни руководилац, који после окончања пробног рада послодавцу даје писмено мишлјење о томе да ли је службеник задоволјио на пробном раду. Службенику који не задоволји на пробном раду престаје радни однос. Потребно је напоменути да по новом Закону пробном раду не подлежу службеници на положају и лица која раде на радним местима у кабинету изабраног лица у органу аутономне покрајине, док траје дужност тог изабраног лица, односно пословима ради учешћа у припреми или реализацији одређеног пројекта, најдуже до завршетка пројекта.
Какав је положај нераспоређених службеника по актуелном законском решењу, а какав по одредбама Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе?
У складу са чл. 169 Закона о запосленима у аутономним покрајинама и једницама локалне самоуправе док је нераспоређен, службеник има право на накнаду плате према закону којим се уређују плате у аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе.
Сва права из радног односа службеник остварује код послодавца који је донео решење да је службеник нераспоређен.
Нераспоређеном службенику престаје радни однос протеком рока од два месеца од коначности решења којим је утврђено да је службеник нераспоређен.
Службенику коме престане радни однос протеком два месеца од коначности решења којим је утврђено да је нераспоређен, има право на отпремнину према закону којим се уређују плате, накнаде и друга примања запослених у аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе.
С друге стране, према Закону о радним односима у државним органима запосленом се отказује радни однос када услед промена у организацији стекне статус нераспоређеног, али ни овај Закон, ни други lex генералис прописи не дају одговоре на питања на начин како то горе наведене одредбе Закона о запосленима у аутономним покрајинама и једницама локалне самоуправе предвиђају.
Ко усваја Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији општинске/градске управе?
Сходно члану 59 Закона о локалној самоуправи, акт о унутрашњем уређењу и систематизацији општинске управе доноси начелник уз сагласност општинског већа.
Међутим, члан 58 Закон о запосленима у аутономним покрајинама и једницама локалне самоуправе прописује да се радна места и њихово разврставање по звањима уређују Правилником и да у јединици локалне самоуправе, односно градској општини, Правилник усваја Веће.
Правилником се утврђују описи радних места, звања у којима су радна места разврстана, потребан број извршилаца за свако радно место, врста и степен образовања, радно искуство и други услови за рад на сваком радном месту.
Правилник обухвата радна места и њихово разврставање у органима, стручним службама и посебним организацијама.
Дакле, Правилник усваја општинско/градско веће и ове одредбе ће се примењивати сходно правилу lex постериор дерогат леги приори.
Какав ће бити радно-правни положај запослених у кабинету градоначелника / председника општине / председника градске општине?
Члан 70 Закона о запосленима у аутономним покрајинама и једницама локалне самоуправе прописује да се може засновати радни однос на одређено време на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету). Дакле, лица која су засновала радни однос у кабинету градоначелника / председника општине / председника градске општине могу да раде најдуже док траје дужност градоначелника, председника општине или председника градске општине. Радни однос на одређено време, у овим случајевима, се заснива без јавног конкурса и не може да прерасте у радни однос на неодређено време.
Шта се дешава са службеницима који немају положен државни стручни испит почетком примене овог Закона?
Запослени на службеничким радним местима који немају положен државни стручни испит могу да наставе са радом на том радном месту најдуже шест месеци од почетка примене овог закона, сходно одредбама члана 201. Закона.
Уколико службеник не положи државни стручни испит у наведеном року престаје му радни однос.
Какав је статус начелника управа који су поставлјени пре почетка примене Закона о запосленима у аутономним покрајинама и једницама локалне самоуправе?
Даном почетка примене овог закона, лица која су поставлјена на основу спроведеног јавног конкурса (начелници управа и њихови заменици), а чије радно место постаје положај, могу да наставе са радом на том радном месту до протека времена на који су поставлјени. До протека овог времена наведена лица задржавају и право на мировање радног односа, што је и прописано чланом 198. Закона. Дакле, не постоји обавеза оглашавања јавног конкурса за службеника на положају до протека времена на који је поставлјен.
Да ли се Закон о запосленима у аутономним покрајинама и једницама локалне самоуправе односи на радно-правни положај функционера?
апосленима поред службеника и намештеника, у смислу овог закона, сматрају се функционери који на основу законом или покрајинским прописом утврђене обавезе или овлашћења, заснивају радни однос ради вршења дужности.
Функционер је изабрано, именовано, односно поставлјено лице (осим службеника на положају) у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно у органима градске општине, као и у службама и организацијама које они оснивају према посебном пропису.
На кога се примењују, а на кога се не примењују одредбе Закона о запосленима у аутономним покрајинама и једницама локалне самоуправе?
Овим законом уређују се права и дужности из радног односа запослених у органима аутономних покрајина и јединицама локалне самоуправе.
Одредбе овог закона се примењују и на запослене у органима градских општина, као и службама и организацијама које оснива надлежни орган аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и градске општине, према посебном закону.
Службама и организацијама сматрају се стручне службе и посебне организације које су основане за обавлјање послова управе.
Одредбе овог закона се не примењују на запослене у привредним друштвима, предузећима, установама, јавним агенцијама, фондовима и фондацијама које оснива надлежни орган аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и градске општине, према посебном пропису.