Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Молимо за тумачење члана 43а. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 38/19 и 55/20). Уколико је запослени у ЈЛС привремено одсутан са рада због потврђене заразне болести КОВИД-19 или због мере изолације или самоизолације наложене у вези са том болешћу и остварује прав на накнаду плате у висини од 100% основне плате за месец у коме је привремено одсуствовао са рада, да ли се овако обрачуната накнада увећава за минули рад или се састоји само од производа основице и коефицијента запосленог? Такође, да ли накнада плате исплаћена у висини од 100% основне плате за месец у коме је запослени привремено одсуствовао са рада у вези са заразном болешћу КОВИД-19 улази у просек зараде за претходних 12 месеци по коме се исплаћују друге накнаде (одсуство на дан државног празника, годишњег одмора, плаћеног одсуства и др.)?
Чланом 43а у ставу 1. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 38/19 и 55/20) дефинисано је да запослени има право на накнаду плате у висини од 100% основне плате за месец у коме је привремено одсуствовао са рада због потврђене заразне болести COVID-19 или због мере изолације или самоизолације наложене у вези са том болешћу, а која је наступила као последица непосредног излагања ризику по основу обављања послова и радних задатака, односно службених дужности и контаката са лицима којима је потврђена болест COVID-19 или наложена мера изолације или самоизолације.
Даље, у ставу 2. дефинисано је да запослени остварује право из става 1. овог члана тако што се:
- за првих 30 дана одсуства са рада, исплата висине накнаде плате врши из средстава буџета послодавца;
- почев од 31. дана одсуства са рада, исплата висине накнаде плате врши из средстава обавезног здравственог осигурања до законом прописане висине накнаде плате, а из средстава послодавца, односно из средстава буџета послодавца за преостали износ разлике до висине од 100% основне плате.
Чланом 35. став 3. Посебног колективног уговора прописано је да се основна плата одређује множењем коефицијента са основицом за обрачун плата.
Дакле, узимајући у обзир наведено може се закључити да уколико је запослени у јединици локалне самоуправе привремено одсутан са рада због потврђене заразне болести COVID-19 или због мере изолације или самоизолације наложене у вези са том болешћу и остварује право на накнаду плате у висини од 100% основне плате за месец у коме је привремено одсуствовао са рада, овако обрачуната накнада плате запослених у јединицама локалне самоуправе не увећава се за минули рад, јер је Посебним колективним уговором прописано да се основна плата одређује множењем коефицијента запосленог са основицом за обрачун плата.
Чланом 114. став. 1. Закона о раду (“Службени гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење), прописано је да запослени има право на накнаду зараде у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, у складу са општим актом и уговором о раду, за време одсуствовања са рада на дан празника који је нерадни дан, годишњег одмора, плаћеног одсуства, војне вежбе и одазивања на позив државног органа. Ставом 2. истог члана прописано је да општим актом и уговором о раду могу да се утврде и други случајеви у којима запослени има право на накнаду зараде.
Такође, чланом 42. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе, прописано је да запослени има право на накнаду плате у висини просечне плате у претходних 12 месеци за време:
- коришћења годишњег одмора,
- плаћеног одсуства утврђеног законом и Уговором.
Дакле, накнада плате обрачунава се на основу просечне плате у претходних 12 месеци. Обзиром да запослени остварује плату (односно зараду), пре свега, за обављени рад и време проведено на раду, у обрачун накнаде плате улазе само примања која имају карактер зараде, а не улазе накнаде плате исплаћене у том периоду (prethodnih 12 месеци). Примања која јесу зараде, односно имају карактер зараде су: исплаћена основна плата по сату, део плате по основу радног учинка (стимулације и др.), увећање плата исплаћених у претходних 12 месеци по основу рада на дан празника, ноћног рада, рада у сменама, прековременог рада, „минулог рада“ и других увећања прописаних општим актом послодавца, зарада по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца (награде, бонуси и слично), остала давања запосленима која имају карактер плате.
Исплаћене накнаде плате (за време плаћеног одсуства, боловања, годишњег одмора, одсуство на дан државног празника и др.) не улазе у основ за обрачун накнаде плате, већ у обрачун улазе само исплаћене плате.
Из свега напред наведеног може се закључити да накнада плате исплаћена у висини 100% основне плате за месец у коме је запослени привремено одсуствовао са рада у вези са заразном болешћу COVID-19 не улази у просек зараде за претходних 12 месеци по коме се исплаћују друге накнаде (одсуство на дан државног празника, годишњег одмора, плаћеног одсуства и др.) обзиром да представља примање које нема карактер зараде.
Јавна набавка – Реконструкција објекта Опште болнице у Кикинди фаза 1 у отвореном поступку редни бр. ЈН 20/2020. ради се о отвореном поступку јавне набавке - реконструкција објекта, и тренутно је у фази захтев за заштиту права (суспендован), у коме се једном привредном субјекту усваја захтев, а другом делимично….тренутно је предмет код Републичке комисије за заштиту права. Стигао је допис од привредног субјекта коме је усвојен захтев да се изврши повраћај уплаћене таксе у износу од 120.000, 00 динара. Да ли смо као Наручиоц у обавези да извршимо уплату таксе привредном субјекту коме је усвојен захтев или треба сачекати званично решење Републичке комисије за заштиту права како за један захтев тако и за други?
Законом о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 91/2019, у даљем тексту: Закон), који је у примени од 1. јула 2020. године, у члану 187. став 1. тачка 5), прописано је да у оквиру својих надлежности Републичка комисија одлучује о трошковима поступка заштите права и трошковима припреме понуде.
Даље је у члану 226. став 4. тачка 13) Закона прописано да Републичка комисија решењем одлучује о трошковима поступка.
Имајући у виду наведене одредбе Закона, мишљења смо да је Републичка комисија надлежна да одлучује о трошковима поступка по поднетом захтеву за заштиту права, те у наведеној ситуацији у којој Вам се подносилац захтева обратио са захтевом за надокнаду трошкова у делу накнаде за плаћени износ таксе, сматрамо да је потребно обавестити подносиоца захтева о томе да Републичка комисија одлучује о трошковима поступка.
Да ли особа са инвалидитетом може засновати радни однос у градској управи, на неодређено време, без објављивања јавног конкурса и да ли је потребна сугласност надлежне Републичке комисије?
У складу са чланом 27к Закона о буџетском систему у периоду од 1. јануара 2021. године до 31. децембра 2023. године корисницима јавних средстава дозвољено је да без посебних дозвола и сагласности у текућој календарској години приме у радни однос на неодређено време и радни однос на одређено време у својству приправника до 70% укупног броја лица којима је престао радни однос на неодређено време по било ком основу у претходној календарској години (умањен за број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника у тој календарској години), док о пријему новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника изнад тог процента одлучује тело Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства.
Изузетно од става 1. овог члана, тело Владе из става 1. овог члана може једним актом дати сагласност новооснованом кориснику јавних средстава на број лица који тај корисник може примити у радни однос на неодређено време и одређено време у својству приправника у календарској години у којој је основан.
Запошљавање из ст. 1. и 2. овог члана може се реализовати уколико корисник јавних средстава има обезбеђена средства за плате, односно зараде, са припадајућим порезом и доприносима за новозапослене, као и под условима и у складу са процедурама предвиђеним посебним прописима.
Почев од 1. јануара 2021. године укупан број запослених на одређено време (изузев у својству приправника), лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге, као и посредством агенције за привремено запошљавање и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, не може бити већи од 10% укупног броја запослених на неодређено време, осим изузетно, уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства.
У ограничење из става 4. овог члана не убрајају се лица у радном односу на одређено време ради замене одсутног запосленог до његовог повратка, лица радно ангажована посредством Националне службе за запошљавање у циљу спровођења мера активне политике запошљавања у складу са прописима који уређују област запошљавања (јавни радови и додатно образовање и обуке), лица ангажована ради реализације пројеката који се финансирају средствима Европске уније или средствима донација, уколико се накнаде за њихов рад, са припадајућим порезима и доприносима, финансирају из ових извора, као и лица ангажована од стране корисника програма обуке, акредитованих реализатора обуке који су уписани у Сталну листу предавача и других реализатора обука коју води Национална академија за јавну управу.
Изузетно од става 4. овог члана, корисник јавних средстава који има мање од 50 запослених на неодређено време може да има највише до седам запослених, односно ангажованих лица у смислу става 4. овог члана.
Актом Владе ближе ће се уредити поступак за прибављање сагласности из ст. 1, 2. и 4. овог члана.
Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не односе се на судије, јавне тужиоце и заменике јавних тужилаца, наставно особље високошколске установе и научно и истраживачко особље научноистраживачке организације акредитоване у складу са законом, на изабрана, постављена и именована лица у државним органима и органима јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе, као и на директоре јавних предузећа, друштава капитала, установа и јавних агенција чији су оснивачи Република Србија или јединице територијалне аутономије, односно локалне самоуправе, као и на особе са инвалидитетом у складу са прописима који уређују област професионалне рехабилитације и запошљавања особа са инвалидитетом.
О заснивању радног односа на неодређено време и радног односа на одређено време у својству приправника изнад процента из става 1. овог члана у службама Народне скупштине, Заштитника грађана, Повереника за заштиту равноправности, Државне ревизорске институције, Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Агенције за спречавање корупције, Комисије за контролу државне помоћи, Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки, Комисије за заштиту конкуренције, Комисије за хартије од вредности, Фискалног савета, Регулаторног тела за електронске медије и Агенције за енергетику Републике Србије, као и о томе да укупан број запослених, односно радно ангажованих из става 4. овог члана код тих корисника буде већи од процента, односно броја из ст. 4. и 6. овог члана одлучује одбор Народне скупштине надлежан за административно-буџетска питања.
Из наведених одредби закључујемо да за заснивање радног односа са особом са инвалидитетом, у складу са прописима који уређују област професионалне рехабилитације и запошљавања особа са инвалидитетом, није потребна сагласност тела Владе. Напомињемо још једном да се ово односа на период после 01. јануара 2021. па закључно са 31. децембром 2023. године.
У складу са одредбама Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом те особе запошљавају се под општим или под посебним условима. Запошљавањем особа са инвалидитетом под општим условима сматра се запошљавање код послодавца без прилагођавања послова, радног места или послова и радног места. Запошљавањем особа са инвалидитетом под посебним условима сматра се запошљавање код послодавца уз прилагођавање послова, радног места или послова и радног места. Под прилагођавањем послова подразумева се прилагођавање радног процеса и радних задатака. Под прилагођавањем радног места подразумева се техничко и технолошко опремање радног места, средстава за рад, простора и опреме - у складу са могућностима и потребама особе са инвалидитетом. Прилагођавањем се може обезбедити и стручна помоћ, као подршка особи са инвалидитетом код увођења у посао или на радном месту, кроз саветовање, оспособљавање, услуге асистенције и подршку на радном месту, праћење при раду, развој личних метода рада и оцењивање ефикасности. Обавеза запошљавања, у смислу овог закона, јесте обавеза сваког послодавца који има најмање 20 запослених да има у радном односу одређени број особа са инвалидитетом. Послодавац који има од 20 до 49 запослених дужан је да има у радном односу једну особу са инвалидитетом. Послодавац који има 50 и више запослених дужан је да има у радном односу најмање две особе са инвалидитетом, и на сваких наредних започетих 50 запослених по једну особу са инвалидитетом. Послодавац који не запосли особе са инвалидитетом у складу са чланом 24. овог закона дужан је да уплати износ од 50% просечне зараде по запосленом у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике за сваку особу са инвалидитетом коју није запослио. Уплатом средстава из става 1. овог члана, послодавац испуњава обавезу запошљавања.
Закључујемо да се ради испуњења наведених обавеза које проистичу из Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом те особе могу запослити по посебним или по општим условима, али то не ослобађа обавезе орган локалне самоуправе да то запошљавање спроведе у складу са одредбама Закона о запосленима у АП и ЈЛС.
Ако се планира кредит за ликвидност, како да се унапред одреди које трошкове треба плаћати? С обзиром да је у питању кредит за ликвидност, не зна се када ће и за шта конкретно морати да се користи?! Иначе, ранијих година када је узиман кредит за ликвидност планиран је на извору 01, управо из овог разлога. Да ли је и то погрешно?
Чланом 33. Закона о јавном дугу (“Сл. гласник РС”, бр. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15, 95/18 и 91/19), прописано је да одлуку о задуживању локалне власти доноси надлежни орган локалне власти, по претходно прибављеној сагласности Министарства.
Захтев за давање сагласности о задуживању подноси се Министарству финансија (Управи за јавни дуг), уз образложење разлога због којих настаје потреба за задужењем. Захтев мора да садржи: податке о оствареним приходима и примањима, односно извршеним расходима и издацима у претходној години, податке о задужености на дан подношења захтева, план и извршење расхода и издатака, као и план и остварење прихода и примања у години за коју се подноси захтев и податке о доспелим, а неизмиреним обавезама на дан подношења захтева.
Приликом давања сагласности Министарство ће поред испуњености услова из члана 35, односно члана 36. овог закона, узети у обзир и: проценат остварења прихода и примања у односу на планиране, проценат извршења расхода и издатака у односу на планиране, висину планираног буџетског дефицита, висину неизмирених обавеза, висину постојећег кредитног задужења, као и све друге релевантне околности везане за буџет локалне власти.
Министарство даје сагласност у року од 30 дана од дана пријема захтева за давање сагласности.
Ако Министарство у наведеном року не одговори на захтев за давање сагласности, сматраће се да сагласност није дата.
Даље, чланом 35. Закона о јавном дугу, прописано је да се локалне власти могу задуживати за финансирање текуће ликвидности, који настаје услед неуравнотежености кретања у јавним приходима и јавним расходима.
Укупан износ задуживања за финансирање текуће ликвидности мора се вратити пре краја буџетске године у којој је уговорено и не може се рефинансирати или пренети у наредну буџетску годину.
У току буџетске године задуживање за финансирање дефицита текуће ликвидности не сме прећи 5% укупно остварених прихода буџета локалне власти у претходној години.
Чланом 2. тачка 36) Закона о буџетском систему (“Сл. гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - испр., 108/13, 142/14, 68/15 - др. закон, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19 и 72/19), дефинисано је да задуживање због текуће ликвидности представља уговарање краткорочних кредита, односно емитовање краткорочних државних хартија од вредности за финансирање привремене неликвидности буџета, настале услед неуравнотежених кретања у приходима и расходима и издацима током извршења буџета.
Чланом 8. Правилника о стандардном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем ("Сл. гласник РС", бр. 16/16, 49/16, 107/2016, 46/17, 114/17, 20/18, 36/18, 93/18, 104/18, 14/19, 33/19, 68/19 и 84/19) прописано је да се примања од домаћих задуживања исказују на извору 10.
Међутим, у пракси у буџетима локалних самоуправа, кредит за финансирање текуће ликвидности, исказује се на извору 01-Општи приходи и примања из буџета. Оваква пракса настала је управо из разлога који су наведени у питању, односно зато што не могу да се сагледају расходи који ће бити извршени (шта ће се плаћати), као и ком тренутку може да настане потреба за повлачењем кредитних средстава за финансирање текуће ликвидности.
Ради добијања мишљења о томе на коме извору прихода се исказује ово примање, препоручујемо да се затражи званично мишљење Министарства финансија.
Код планирања пројеката које већим делом финансирају други субјекти, треба ли у буџету сагледати и приходе и расходе из других средстава или само учешће општине? Да не буде проблема од јануара код реализације налога за пренос. Од следеће године биће пројеката који ће се већим делом финансирати из средстава међународних организација, код неких и преко девизних рачуна, затим од Комесаријата за избегла и расељена лица (конкретно код Комесаријата, до сада су буџетом планирана само средства у висини 5% од пројекта, али како ће се онда платити целокупна набавка ако Управа за трезор то не буде препознала у плану буџета)? Такође је проблем што је неким уговорима код пројеката предвиђено учешће општине у неком делу, али није прецизирано које трошкове општина треба да платити из својих средстава, а које из туђих. Како онда у буџету извршити ту расподелу а да касније не буде проблем при плаћању?
Уколико постоји потписан уговор/споразум о финансирању одређеног пројекта чија је реализација отпочела у текућој и наставља се у наредној години, потребно је сагледати и планирати приходе и расходе из свих извора (приходи из буџета-за учешће ЈЛС, као и остали извори-донације, трансфери), како би његова реализација могла несметано да се одвија од почетка године. Обим и врста прихода и расхода које је потребно планирати, може се сагледати из буџета пројекта (пројекти који се финансирају из средстава ЕУ обавезно садрже буџет). Међутим, уколико уговором/споразумом није дефинисано који расходи се финансирају из буџета ЈЛС, а који из других извора, онда остаје локалној самоуправи да то сама одреди, односно да распореди расходе према изворима у складу са својом проценом (нпр. сагледати да једна врста трошка буде планирана из једног извора).
Уколико се тек очекује уговарање финансирања нових пројеката у наредној години, а у поступку припреме буџета нису познати износи прихода и врсте расхода/издатака који ће бити одобрени, онда се пројекат не мора планирати. У овом случају се након настанка правног основа, односно потписивања уговора/споразума у току буџетске године, може применити члан 5. Став 6. Закона о буџетском систему, којим је дефинисано да, у случају да један ниво власти својим актом определи другом нивоу власти наменска трансферна средства, као и у случају уговарања донације, чији износи нису могли бити познати у поступку доношења буџета, орган управе надлежан за финансије на основу тог акта отвара одговарајуће апропријације за извршавање расхода и издатака по том основу. Такође, средства за учешће ЈЛС у одобреном пројекту могу се определити из текуће буџетске резерве и отворити одговарајуће апропријације на основу члана 69. став 2. Закона о буџетском систему. Орган управе надлежан за финансије својим решењем отвара одговарајуће апропријације за извршавање расхода и издатака конкретног пројекта.
Да ли је неопходно све подрачуне угасити код индиректних корисника јер неки имају наменске подрачуне за реализацију конкретних пројеката? Могу ли индиректни корисници да добијају била каква наменска средства од Републике, министарства, донације и слично преко својих наменских подрачуна који су отворили код Управе за трезор, без да се та средства уплаћују преко уплатних рачуна? Постоје неки пројекти Општине такође преко подрачуна, вишегодишњи, из ранијих година, код неких пројеката ове године због короне нису могли да реализују пројекат до краја па су рокови продужени за наредну годину. Подрачуне за боловање има сваки индиректни корисник и Општина нема увид у та средства. Да ли ће од јануара моћи да врше плаћања са тих подрачуна ако није све сагледано буџетом?
Законом о буџетском систему (“Сл. гласник РС”, бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 и 72/2019), прописано је да одредбе закона којима се уређује коришћење и расподела сопствених прихода које остваре установе основане од стране локалне власти над којима оснивач, преко директних корисника буџетских средстава, врши законом утврђена права у погледу управљања и финансирања, престају да важе кад се за то створе технички услови.
Упутством за припрему одлуке о буџету локалне власти за 2021. годину и пројекција за 2022. и 2023. годину наведено је да обзиром на то да је законодавац оставио могућност да установе до даљњег могу да користе сопствене приходе у складу са законом, надлежни орган треба да преиспита основаност и оправданост постојања рачуна сопствених прихода индиректних корисника буџетских средства (установе културе, спорта и сл.) у случају када коришћење и расподела тих прихода није уређена посебним законима.
Дакле, на основу наведеног, може се закључити да подрачуни сопствених прихода установа основаних од стране ЈЛС (установа културе и спорта) не морају да се гасе, али је потребно преиспитати ову могућност уколико су за то створени технички услови.
Подрачуне који су отворени за реализацију конкретних пројеката не треба гасити све док се пројекат не оконча.
Уплате пазара од бифеа могу се вршити на подрачун сопствених прихода установа, али како је и у Упутству наведено, треба преиспитати могућност њиховог гашења.
Приход од издавања у закуп пословног простора, представља јавни приход буџета јединице локалне самоуправе у складу са чланом 25. Закона о буџетском систему и исти треба уплаћивати на уплатне рачуне јавних прихода.
У складу са истим чланом ЗОБС-а, донације и трансфери, такође представљају јавни приход буџета ЈЛС и ови приходи би требало да се уплаћују на рачуне јавних прихода.
Када је реч о школама, оне нису индиректни корисници буџета ЈЛС, већ им се средства за финансирање преносе у виду трансфера и њихови расходи се исказују збирно у финансијском плану директног корисника Градска/Општинска управа, на економској класификацији 463000-Трансфери осталим нивоима власти (у оквиру одговарајућег програма 9-Основно образовање и васпитање или програма 10-Средње образовање и васпитање). С тим у вези, ЈЛС у свом буџету не треба да исказује приходе које су школе оствариле уплатом од стране Министарства просвете на њихове подрачуне, као ни расходе који настају по том основу. Ово се односи и на приходе које школе остварују по основу уплата од “родитељског динара”.
Установа не мора да има посебан подрачун за исплату боловања, већ се средства која се добијају за рефундацију боловања из претходне године могу такође уплатити на рачун јавних прихода ЈЛС на економској класификацији 772114- Меморандумске ставке за рефундацију расхода буџета општине из претходне године, односно могу се укинути ови подрачуни.
На крају, обзиром да је буџет свеобухватни план прихода и примања и план расхода и издатака, уколико подрачуни нису обухваћени и планирани одлуком о буџету, исти неће моћи да се извршавају.
Пошто је неопходно за сваког директног корисника сачинити финансијски план, како одредити висину и који приход везати за сваког директног корисника? Које приходе навести код Скупштине, Председника, Општинског већа, Правобранилаштва?
Директни корисници буџетских средстава су носиоци раздела у посебном делу одлуке о буџету ЈЛС и то су: Скупштина општине/града, Председник општине/Градоначелник, Општинско/Градско веће и Општинска/Градска управа, у складу са Законом о локалној самоуправи (“Сл. гласник РС”, бр 129/07, 83/14 - др. закон, 101/16 - др. закон и 47/18) као и Општинско/Градско правобранилаштво у складу са Законом о правобранилаштву (“Сл. гласник РС”, бр. 55/14). У складу са овим законима, финансирање ЈЛС уређује се Законом о буџетском систему (“Сл. гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - испр., 108/13, 142/14, 68/15 - др. закон, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19 и 72/19), односно обезбеђивањем средстава из буџета ЈЛС за обављање изворних и поверених надлежности.
Чланом 2. Тачка 3) Закона о буџетском систему, дефинисано је да је финансијски план акт директног или индиректног корисника буџетских средстава, израђен на основу упутства за припрему буџета, у складу са смерницама за израду средњорочних планова и пројекцијама средњорочног оквира расхода предвиђених Фискалном стратегијом, који садржи процену обима прихода и примања и обим расхода и издатака за период од једне или три године (капитални издаци се исказују за три године).
У тачки 7) истог члана, дефинисано је да су директни корисници буџетских средстава органи и организације Републике Србије, односно органи и службе локалне власти.
Даље, чланом 41. тачка 2), дефинисано је да се у погледу садржине предлога финансијског плана директних корисника средстава буџета локалне власти сходно примењују одредбе члана 37. овог закона, односно да предлог финансијског плана директног корисника буџетских средстава обухвата:
Расходе и издатке за трогодишњи период, исказане по буџетској класификацији,
Детаљно писано образложење расхода и издатака, као и извора финансирања.
Дакле, у складу са напред наведеним, код директних корисника: Скупштине општине/града, Председника/Градоначелника, Општинског/Градског већа и Општинског/Градског правобранилаштва, увек се ради о приходу из буџета. Приходи се у финансијском плану исказују на извору финансирања 01-Општи приходи и примања из буџета. У програмским обрасцима, приходи се исказују на економској класификацији 791111 - Приходи из буџета. Висина прихода одређује се у складу са одобреним расходима у финансијском плану директног корисника.
Код директног корисника Општинска/Градска управа, приходи се у финансијском плану исказују поред извору финансирања 01-Општи приходи и примања из буџета и на осталим изворима прописаним чланом 8. Правилника о стандардном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем ("Сл. гласник РС", бр. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019 и 84/2019). У програмским обрасцима, средства исказана на извору 01-Општи приходи и примања буџета се исказују на економској класификацији 791111 - Приходи из буџета, док се средства из осталих извора исказују на одговарајућој економској класификацији прихода коме припадају.
На пример уколико је потписан уговор о донацији за реализацију тзв. “софт” пројекта са страном организацијом (средства у плану исказана на извору 06-Донације од међународних организација, приход ће се у програмским обрасцима исказати на економској класификацији 732151-Текуће донације од међународних организација у корист нивоа општина, или уколико је закључен уговор за реализацију капиталног односно инвестиционог пројекта, приход ће се исказати на економској класификацији 731251-Капиталне донације од иностраних држава у корист нивоа општина. На економској класификацији 733251-Капитални наменски трансфери, у ужем смислу, од Републике у корист нивоа општина, исказаће се приходи које Република определи својим актом ЈЛС за реализацију пројекта који одобрава (средства исказана у финансијском плану на извору 07- Трансфери од других нивоа власти).
Имамо репрограме који у себи садрже дуг који је застарео. Реч је о дугу из 2011. године, где је наступила релативна застарелост. Обвезник је поднео захтев за репрограм и решење о репрограму му је донето, неки чак имају и уплате. Да ли се обвезник може позвати на застарелост у овом случају? Да ли може да се уради раскид репрограма, а обвезнику отпише дуг по основу застарелости. Да ли бисте могли да ми пошаљете пример решења о раскидању репрограма који у себи садржи дуг који је застарео?
Одредбама члана 74. став 7) Закона о пореском поступку и пореској администрацији прописано је: Ако се порески обвезник не придржава рокова из споразума, односно решења о одлагању плаћања дугованог пореза, или уколико у периоду за који је одложено плаћање дугованог пореза не измири текућу обавезу, осим у случају ако је поднео захтев за одлагање плаћања те текуће обавезе, Пореска управа ће по службеној дужности поништити споразум, односно укинути решење и доспели, а неплаћени порески дуг, водећи рачуна о ефикасности наплате, наплатити:
- из средстава обезбеђења;
- у поступку принудне наплате пореског дуга.
Ставовима 9), 10) и 11), члана 74. ZPPPA прописано је:
9) Ако се порески обвезник из става 6. овог члана не придржава рокова из споразума, односно решења о одлагању плаћања дугованог пореза, или уколико у периоду за који је одложено плаћање дугованог пореза не измири текућу обавезу, осим у случају ако је поднео захтев за одлагање плаћања те текуће обавезе, Пореска управа ће по службеној дужности поништити споразум, односно укинути решење и доспели, а неплаћени дуговани порез наплатити у поступку принудне наплате над обвезником.
10)Порески обвезник за кога је Пореска управа по службеној дужности поништила споразум, односно укинула решење из ст. 7. и 9. овог члана, нема право да поново поднесе захтев за одлагање плаћања тог дугованог пореза.
11)Захтев за одлагање плаћања текуће обавезе из ст. 7. и 9. овог члана, порески обвезник може да поднесе најкасније у року од два дана од дана доспелости те текуће обавезе.
У периоду док траје репрограм (а траје у складу са донетим решењем или споразумом-број одобрених рата), обвезник да би испунио услове репрограма и остао у репрограму, мора редовно да плаћа рату репрограма која доспева одређеног датума у месецу, која се тада књижи у пореском рачуноводству, као и све друге обавезе које допевају у том периоду које се према ZPPPA сматрају “текућим”.
С обзиром да наводите да су обвезници још увек у репрограму а да према одредбама закона не би требало да имају неплаћених текућих обавеза, да је на снази још увек решење којим сте дозволили одлагање доспелих обавеза, исправно је да се прво укине предметно решење, достави обвезнику и након тога у пореском рачуноводству прокњиже укупне недоспеле и неплаћене рате репрограма.
Такође, обвезник може да поднесе захтев за репрограм (чл.74. став 10) ZPPPA) за доспеле обавезе о којима се није одлучивало по претходно поднетом захтеву, дакле које су доспеле за плаћање након периода за који је одобрен репрограм. Обавезе које нису измирене у претходном репрограму се наплаћују у поступку принудне наплате пореског дуга или из датог средства обезбеђења (чл.74. став 7) ZPPPA).
Након укидања репрограма, требало би да се одлучује по поднетим захтевима за застарелост, доношењем решења о престанку обавезе по основу застарелости, уколико је у питању петогодишња застарелост, или ћете по службеној дужности одлучивати о апсолутној застарелости. Даље поступање прописано је одредбама чл. 74. став 10. ZPPPA.
Према наведеном законодавац не даје могућност да се за обавезе за које је већ био одобрен репрограм, а обвезник није био уредан у измиривању рата репрограма и текућих обавеза, поново подноси захтев за одлагање и да се о њима поново одлучује.
За обвезнике који су добили решења о одлагању плаћања дугованог пореза на рате и који су плаћали и сада кажете „траже паре назад“, након утврђивања застарелости у односу на поднети захтев за застарелост и извршене уплате, односно у односу на годину када је обвезник стекао право на повраћај, можете извршити повраћај или прекњижавање, више уплаћених средстава (чл.114а ZPPPA).
Влада Републике Србије усвојила је нове мере за сузбијање епидемије изазване болешћу COVID-19, чија је примена отпочела 24. новембра 2020. године, између осталих и меру која се тиче забране свих јавних окупљања с присуством више од 5 особа у затвореном и на отвореном простору, где се набрајају изузеци (радне организације, школске установе, продавнице, тржни центри и слични објекти, за које важи прописано ограничење броја присутних особа у сваком тренутку у односу на квадратуру објекта). У недоумици смо, у којим случајевима је могуће организовати јавно окупљање са присуством више од 5 особа у затвореном простору, односно који су изузеци од забране (повод или сврха организовања)?
Наредбом министра здравља о забрани окупљања у Републици Србији на јавним местима у затвореном и отвореном простору („Службени гласник РС“, бр. 100/2020, 111/2020, 133/2020) чланом 1. прописана је забрана јавног окупљања на јавним местима у затвореном и отвореном простору, када се истовремено окупља више од 5 лица, с тим што растојање између присутних лица мора бити најмање 1,5 м, односно на свака 4 м² може бити присутно једно лице.
Уредбом о мерама за спречавање и сузбијање заразне болести COVID-19 („Службени гласник РС“, бр. 66 од 7. маја 2020, 93 од 1. јула 2020, 94 од 3. јула 2020, 100 од 16. јула 2020, 109 од 21. августа 2020, 111 од 28. августа 2020, 120 од 2. октобра 2020, 122 од 9. октобра 2020, 126 од 23. октобра 2020, 138 од 15. новембра 2020, 141 од 21. новембра 2020, 144 од 27. новембра 2020, 145 од 3. децембра 2020. члан 7а* дефинисано је (додатно) могућност окупљања, односно, присуства посетилаца и то на следећи начин:
Приликом одржавања јавних културно-уметничких догађаја у затвореном простору дозвољено је присуство највише 500 посетилаца истовремено, и то тако да свако друго место за седење буде слободно и уз обавезно ношење заштитних маски посетилаца, као и запослених који учествују у организацији догађаја.
Дакле, осим радних организација, окупљање више од 5 особа дозвољено је и у складу с Уредбом Владе РС, приликом организације културно-уметничких догађаја, уз услове и придржавање осталих мера (прописана дистанца, заштитне маске за лице, распоред посетилаца - седење итд.).
Да ли дете које похађа развојну групу у Предсколској установи има право на бесплатне путне трошкове од куће до вртића, с обзиром да је удаљеност од вртића 13 км од куће, и да ли то право може да оствари и дететов лични пратилац?
У члану 189. став 1 тачка 2 Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 88/17, 27/18- др. закон, 10/19 и 6/20) прописано је да се у буџету јединица локалне самоуправе обезбеђују средства између осталог и за “остваривање додатне подршке детету и ученику у складу са мишљењем Интерресорне комисије, осим оних за које се средства обезбеђују у буџету Републике Србије.”
Како превоз деце и ученика припада мерама подршке које се финансирају из средства у буџету јединице локалне самоуправе, у члану 189. став 1 тачка 5 Закона је прописано да се између осталог средства обезбеђују и „за превоз, смештај и исхрану деце и ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом и њихових пратилаца, без обзира на удаљеност места становања од школе.“
Члан 4. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом („Службени гласник РС, број 80/18) уређује да приликом процене потреба за додатном подршком надлежна Комисија може да препоручи три врсте мера додатне подршке. Другој групи мера - препоручене мере додатне подршке на основу процене Комисије, припада обезбеђивање превоза детета, ученика и одраслог који не може да користи средства јавног превоза, а по потреби и његовог пратиоца, за похађање образовања или коришћења других услуга социјалне и здравствене заштите, без обзира на удаљеност од места становања.
Да ли се у стаж за јубиларну награду рачуна и време проведено у радном односу у месним заједницама? Обзиром да запослени остварује право на јубиларну награду за навршен одређен број година рада (10,20...) проведених у радном односу у државном органу, органу АП односно ЈЛС, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа, а како запослени сматра да има право да му се урачуна у стаж за јубиларну награду и време проведено у радном односу у месној заједници?
У складу са чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС право на јубиларну награду остварују запослени у ЈЛС за навршених 10, 20 30, 35 или 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остварио право из радног односа.
С обзиром на то, да месна заједница није орган ЈЛС, већ облик месне самоуправе и као тавка посебно правно лице, радни стаж остварен у месној заједници не рачуна се у стаж за јубиларну награду у смислу одредби ПКУ за запослене у ЈЛС.
Да ли за секретара ОИК може да буде именовано лице које није са местом пребивалишта на територији општине која га именује за секретара, лице је са местом пребивалишта у другој општини? Такође напомињемо да је исто лице постављено за секретара СО.
Чланом 12. став 1. Закона о локалним изборима прописано је да "чланови органа за спровођење избора и њихови заменици могу бити само грађани који имају изборно право , као и пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе". Имајући у виду цитирану законску одредбу, наведено ограничење се не односи на секретара и заменика секретара изборне комисије, који се, дакле, именују без обзира на место пребивалишта.
Што се тиче могућности да за секретара изборне комисије буде именован секретар скупштине општине, треба имати у виду да је чланом 30. став 1. Закона о локалној самоуправи прописано да секретари скупштина општина, као лица која поставља скупштина општине, не могу да буду само одборници, што значи да се питање обављања друге јавне функције решава у поступку пред Агенцијом за спречавање корупције. У том смислу, треба имати у виду Мишљење Агенције за борбу против корупције.пдф, које је утврђено на примеру градске општине Гроцка у граду Београду и према којем јавне функције секретара и заменика секретара скупштине општине нису спојиве са јавном функцијом члана изборне комисије у сталном саставу у истој градској општини. Наведено мишљење не покрива питање могућности да секретар скупштине општине обавља функцију секретара или заменика секретара изборне комисије. Примери поступања по појединачним захтевима за добијање сагласности за обављање функције у изборној комисији показују да је Агенција давала одобрење да секретари скупштина општина буду именовани за секретаре и заменике секретара изборних комисија, имајући у виду да ове функције подразумевају учешће у раду изборне комисије без права учешћа у одлучивању, како је то прописано чланом 14. став 3. Закона о локалним изборима.
У складу са изнетим, мишљења смо да секретар скупштине општине може да буде именован за секретара изборне комисије те општине, уз прибављену сагласност Агенције за спречавање корупције.