Questions and answers

Radi ostvarivanja javnog interesa, jedinica lokalne samouprave donosi akt  o visini iznosa naknade koju plaćaju vlasnici posebnih delova u slučaju prinudno postavljenog profesionalnog upravnika, u skladu sa članom 61. stav 7. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Odluku o visini iznosa naknade, JLS donosi na osnovu Zakona. Ministarstvo građevinarstva saobraćaja i infrastrukture donelo je 2017. godine Mišljenje o primeni pojedinih odredbi Zakona o stanovanju i održavanju zgrada u kome je pojasnilo na koji način bi jedinice lokalne samouprave trebalo da utvrđuju iznos naknade za prinudnu upravu. U tom uputstvu navedena je formula kao i sugestija da koeficijent koji JLS utvrđuje ne bi trebalo da bude manji od 8. Dakle, na neki način, resorno Ministarstvo je utvrdilo minimalni iznos naknade za profesionalno upravljanje, dok je samim jedinicama lokalne samouprave prepušteno da same utvrde koliki će koeficijent biti. Konkretno, u slučaju opštine Dimitrovgrad, lokalna samouprava je odlučila da utvrdi vrednost koeficijenta 12,5, što znači da će iznos naknade koju plaćaju vlasnici posebnih delova u slučaju prinudne uprave biti približno oko 550 RSD za zgrade sa manje stanova, odnosno približno 650 RSD za zgrade sa do 30 stanova.

Treba imati u vidu da ovo nije cena koju plaćaju vlasnici posebnih delova u stambenim zajednicama koje se odluče za profesionalnog upravnika, već da je prinudna uprava po prirodi ograničenog karaktera i traje do trenutka kada skupština stambene zajednice izabere upravnika iz svojih redova ili poveri profesionalnom upravniku ove poslove u redovnom postupku.

Što se tiče prvog pitanja, osiguranik žena koja navrši najmanje 15 godina staža osiguranja, stiče pravo na starosnu penziju u 2025. godini kada navrši 63 godine i deset meseci života (član 19a. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju). S obzirom da se uslov za godine života iz navedenog člana zakona vezuje za kalendarsku godinu, najkasniji datum za podnošenje zahteva je 31.12.2025. godine, kao poslednji radni dan u godini.

Što se drugog pitanja tiče, u zahtevu za prestanak radnog odnosa usled odlaska u starosnu penziju treba se navesti dan sticanja prava na starosnu penziju, bez obzira što je to neradan dan.

U slučajevima gde postoji potencijalni sukob interesa, bilo bi eventualno moguće primeniti pravnu analogiju sa članom 40. Zakona o opštem upravnom postupku, kojim je propisano da će ovlašćeno službeno lice biti izuzeto ako je sa strankom, zakonskim zastupnikom ili punomoćnikom stranke krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena zaključno, supružnik ili vanbračni partner ili srodnik po tazbini do drugog stepena zaključno, pa i kada je bračna zajednica prestala.

Naime, skladu sa članom 1. Zakona o opštem upravnom postupku “Upravni postupak jeste skup pravila koja državni organi i organizacije, organi i organizacije pokrajinske autonomije i organi i organizacije jedinica lokalne samouprave, ustanove, javna preduzeća, posebni organi preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija i pravna i fizička lica kojima su poverena javna ovlašćenja (u daljem tekstu: organi) primenjuju kada postupaju u upravnim stvarima”.

U skladu sa čl. 42 st. 8. Zakona o kulturi propisano je da „u slučaju sprečenosti predsednika upravnog odbora, sednicu upravnog odbora može zakazati i njoj predsedavati, najstariji član upravnog odbora“, tako da upravni odbor ustanove kulture čiji je osnivač lokalna samouprava može, po pravilima o većinskom donošenju odluka, na sednici da usvoji izveštaj i u periodu od kada je predsednik upravnog odbora podneo ostavku dok skupština lokalne samouprave ne izglasa razrešenje sa funkcije predsednika na lični zahtev.

Pitanje odsustva zaposlenih kod zposlodavca moglo bi se urediti kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, odnosno pravilnikom o radu kada je to dozvoljeno odredbama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje). Na ovaj način će se obezbediti da svi zaposleni na isti način i pod istim uslovima koriste ovo pravo.

Konkretno rešenje za navedenu situaciju može se naći u članu 29. tačka 11. Posebnog kolektivnog ugovora za socijalnu zaštitu u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 29/2019, 60/2020 i 88/2023), u kome se kaže da zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u toku kalendarske godine u slučaju prisustvovanja sednicama i seminarima državnih organa, organa uprave i lokalne samouprave, organa komore, organa upravljanja u ustanovi, organa sindikata u svojstvu člana i susretima radnika socijalne delatnosti.

Član 69. Zakona o planiranju i izgradnji predviđa izuzetke od opšteg režima koji važi za izdavanje akata kojima se odobrava izgradnja objekta.
Međutim, ti izuzeci nisu apsolutni, odnosno ne znači da se mogu graditi objekti iz člana 2. stav 1. tač. 5, 16, 17, 35, 37, 49, 53, 59, 73 i 73 Zakona o planiranju i izgradnji bez ikakvog dokaza o rešenim imovinskim odnosima na zemljištu na kojem se izvode radovi, bez obzira da li se radi o nadzemnim ili podzemnim mrežama.

Zakonodavac je u stavu 9. člana 69. Zakona predvideo da se umesto upisanog prava svojine, alternativno mogu priložiti sledeći dokazi o rešenim imovinskim odnosima na zemljištu: ugovor o ustanovljenju prava službenosti ili ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini, ugovor o službenosti zaključen sa korisnikom zemljišta koji je imalac javnih ovlašćenja ili rešenje o nepotpunoj eksproprijaciji (službenost prolaza), kao i sudsko rešenje o uspostavljanju službenosti na zemljištu u korist investitora.

Potpuno je svejedno da li se radi o podzemnim ili nadzemnim linijskim objektima, zaštita prava svojine garantovana je Ustavom i pravo svojine se može ograničiti samo u slučaju eksproprijacije kada izgradnja određenog objekta predstavlja javni interes.

U svim drugim slučajevima, investitor ne može graditi bilo kakav objekat na tuđem zemljištu ukoliko prethodno ne reši imovinske odnose sa vlasnikom tog zemljišta.

Ako se radi o izgradnji visokonaponskih dalekovoda, po pravilu Vlada RS treba da donese rešenje o utvrđivanju javnog interesa za izgradnju tih objekata, a potom da se sprovede postupak nepotpune eksproprijacije radi uspostavljanja službenosti na zemljištu koje je zahvaćeno stubovima dalekovoda ili nadzemnim instalacijama – vodovima. Ako su vlasnici zemljišta saglasni sa izgradnjom tih objekata, tada se službenost može uspostaviti i ugovorom, dakle bez sprovođenja postupka nepotpune eksproprijacije i bez utvrđivanja javnog interesa.

Ako se radi o vetroturbinama i ukoliko investitor nije nosilac javnih ovlašćenja, tada se ne može sprovesti postupak eksproprijacije, već se rešavanje imovinskih odnosa vrši putem zaključivanja ugovora ili u sudskom postupku radi uspostavljanja službenosti dokaza.

Postupak inicijative jedinice lokalne samouprave za promenu akta koji donosi Vlada Republike Srbije nije detaljno uređen.

S tim u vezi, imajući i vidu da je jedinica lokale samouprave odgovorna za kvalitetno i efikasno vršenje svojih i poverenih nadležnosti (čl. 6. Zakona o lokalnoj samoupravi, „Sl. glasnik RS“, br. 129/2007, 83/2014, 101/2016, 47/2018, 111/2021) kao i da Zakon o državnoj upravi definiše da pri vršenju poverenih poslova državne uprave imaoci javnih ovlašćenja imaju ista prava i dužnosti kao organi državne uprave (čl. 51. u vezi sa čl. 4. Zakona o državnoj upravi, „Sl. glasnik RS“, br. 79/2005, 101/2007, 95/2010, 99/2014, 30/2018 i 47/2018) smatramo da nema smetnji da inicijativu ove vrste može podneti bilo koji organ lokalne samouprave. Članom 79. Zakona o lokalnoj samoupravi je propisano da „organi i službe jedinice lokalne samouprave u vršenju svojih nadležnosti daju organima Republike i teritorijalne autonomije inicijative za uređivanje odnosa od značaja za lokalnu samoupravu i za preduzimanje mera od značaja za rešavanje pitanja iz okvira prava i dužnosti jedinice lokalne samouprava”.

Takođe, Zakon o lokalnoj samoupravi propisuje da skupština opštine u skladu sa zakonom daje mišljenje o zakonima kojima se uređuju pitanja od interesa za lokalnu samoupravu (čl. 32 st. 1. tač. 18), dok predsednik opštine predstavlja i zastupa opštinu i usmerava i usklađuje rad opštinske uprave (čl. 44 tač. 1. i 4.), a veće se stara o izvršavanju poverenih nadležnosti iz okvira prava i družnosti Republike, odnosno autonomne pokrajine (čl. 46 tač. 6). Opštinska uprava izvršava zakone i druge propise čije je izvršavanje povereno opštini (čl. 52. st 5).

S tim u vezi smatramo da organ u čijoj je nadležnosti bila priprema propisa ne može odbaciti inicijativu za njegovu izmenu iz razloga nenadležnosti organa koji je podnosi, kao i da svi organi i službe, u skladu sa statutom JLS, mogu pokrenuti inicijative za izmene ili dopune propisa koji su od značaja za funkcionisanje lokalne samouprave.

Ukoliko se u konkretnoj opštinskoj upravi na prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih direktno primenjuje Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023), godine rada koje se priznaju za pravo na dodatak na platu za vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad) i jubilarnu nagradu su izjednačene, tj. u obzir se uzimaju iste godine rada u radnom odnosu.

Slučaj na koji se odnosi pitanje, ne može biti predmet upravnog postupka pred organom uprave nadležnim za imovinskopravne odnose, a osim toga, investitor izgradnje objekta za koji je dobijena upotrebna dozvola u kojoj zgradi su upisani svi vlasnici posebnih delova, nema pravo na zemljište za redovnu upotrebu zgrade.

U ovom konkretnom slučaju, u skladu sa principom jedinstva nepokretnosti, pravo na utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebnu zgrade pripada shodno članu 105. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji samo vlasnicima posebnih delova zgrade – vlasnicima posebnih fizičkih delova zgrade.

Nadležnost za sanaciju objekata osnovnih i srednjih škola u Republici Srbiji zavisi od osnivača škole. Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, osnivač može biti Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.

U slučaju kada je Republika Srbija osnivač škole, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je odgovorno za finansiranje delatnosti ustanove, uključujući i sredstva za investiciono održavanje, odnosno sanaciju objekata.

Međutim, jedinice lokalne samouprave, takođe mogu učestvovati u finansiranju određenih aktivnosti vezanih za škole na njihovoj teritoriji, posebno kada je reč o investicionom održavanju objekata.

Shodno tome, škola bi trebalo da se prvo obrati svom osnivaču, u ovom slučaju Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, radi dobijanja saglasnosti i potrebnih finansijskih sredstava za sanaciju objekta.

Paralelno, preporučuje se da škola kontaktira i lokalnu samoupravu, kako bi istražila mogućnosti dodatnog sufinansiranja ili podrške za planirane radove na sanaciji.

Članom 69. Zakona o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, br. 14/22 i 35/24) propisano je da skupština donosi odluku kojom konstatuje da je odborniku prestao mandat odmah nakon što primi obaveštenje o razlozima za prestanak njegovog mandata, na sednici koja je u toku, odnosno na prvoj narednoj sednici (stav 1) i da se odluka kojom se konstatuje da je odborniku prestao mandat objavljuje na veb-prezentaciji Republičke izborne komisije (stav 2).

Članom 33. Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 – dr. zakon, 101/16 – dr. zakon, 47/18 i 111/21 – dr. zakon) propisano je:

• da skupština opštine odlučuje ako sednici prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika (stav 1),

• da se odluke donose većinom glasova prisutnih odbornika, ukoliko zakonom ili statutom nije drukčije određeno (stav 2),

• da se o donošenju statuta, budžeta, prostornih i urbanističkih planova odlučuje većinom glasova od ukupnog broja odbornika (stav 3).

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, nesporno je da skupština opštine, odnosno grada, prestanak mandata konstatuje donošenjem odluke glasanjem odbornika na sednici kojoj prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika. Ovo pravilo važi i za slučaj iz člana 68. stav 4. Zakona o lokalnim izborima, kojim je propisano da odbornik može podneti ostavku i usmeno na sednici skupštine.

Imajući u vidu da je odredbom člana 68. stav 6. Zakona o lokalnim izborima propisano da odborniku mandat prestaje onog dana kada podnese ostavku, to znači da taj odbornik ne može da učestvuje u glasanju, odnosno donošenju odluke o prestanku svog mandata, s obzirom na to da mu je, prema citiranoj zakonskoj odredbi, mandat prestao samim saopštavanjem usmene ostavke na sednici skupštine opštine/grada, što znači da je odluka o konstatovanju prestanka mandata deklarativnog, a ne konstitutivnog karaktera.

Ukazujemo i na to da je članom 71. Zakona o lokalnim izborima predviđeno pravno sredstvo kada skupština ne donese odluku da je odborniku prestao mandat. Tako je stavovima 1. i 2. ovog člana propisano da ako skupština odluku kojom konstatuje da je odborniku prestao mandat ne donese u roku koji je predviđen ovim zakonom, podnosilac izborne liste sa koje je taj odbornik izabran ili taj odbornik mogu zahtevati da skupština donese odluku kojom konstatuje da je tom odborniku prestao mandat u roku od tri dana od dana kada primi njihov zahtev (stav 1), te ako skupština ni po zahtevu ne donese odluku kojom konstatuje da je odborniku prestao mandat, podnosilac zahteva da se takva odluka donese može podneti žalbu višem sudu na čijem se području nalazi sedište skupštine u roku od sedam dana od dana kada je istekao rok za donošenje te odluke po zahtevu (stav 2).

Članom 31. stav 1. tačka 2) Posebnog kolektivnog ugovora za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 3/2022 i 114/2023) predviđeno je da zaposlenima pripada pravo na isplatu jubilarne nagrade, i to: (1) za 10 godina rada provedenog u radnom odnosu, jedna plata; (2) za 20 godina rada provedenog u radnom odnosu, dve plate; (3) za 30 godina rada provedenog u radnom odnosu, tri plate; (4) za 35 godina rada provedenog u radnom odnosu, tri i po plate; (5) za 40 godina rada provedenog u radnom odnosu, u visini podtačke (4) ove tačke. Platom u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana smatra se prosečna mesečna plata zaposlenog, odnosno zaposlenih u ustanovi, odnosno prosečna zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, u prethodnih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem se isplaćuje jubilarna nagrada, u zavisnosti šta je za zaposlenog povoljnije. Visina pomoći u toku godine, u slučajevima utvrđenim u stavu 1. tački 1) podtač. 1-6. ovog člana, priznaje se na osnovu uredne dokumentacije, a najviše do visine dva neoporezovana iznosa predviđena Zakonom o porezu na dohodak građana.

Dakle, pomenutim kolektivnim ugovorom predviđeno je da se jubilarna nagrada isplaćuje na osnovu uredne dokumentacije, što je rukovodilac ustanove dužan da ceni u svakom konkretnom slučaju.