Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKo definiše broj sati rada ličnog pratioca sa detetom i ko određuje sa koliko dece radi jedan lični pratilac?
Lični pratilac predstavlja meru podrške detetu i učeniku iz sfere socijalne zaštite, odnosno lični pratilac je usluga socijalne zaštite. Članom 69. stav 1. Zakona o socijalnoj zaštiti („Sl. glasnik RS“, broj 24/11 i 117/2022 – odluka US), propisano je da postupak za korišćenje usluge lični pratilac sprovodi centar za socijalni rad.
Članom 43. Zakona o socijalnoj zaštiti propisano je da procenu i planiranje, prilikom pružanja usluga, obavlja nadležni centar za socijalni rad i pružaoc usluga socijalne zaštite, u skladu sa zakonom i drugim propisima.
Član 84. Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite („Sl. glasnik RS“, br. 42/2013, 89/2018 i 73/2019) jasno definiše da je svrha angažovanja ličnog pratioca, pružanje detetu odgovarajuće individualne praktične podrške radi uključivanja u redovno školovanje, i aktivnosti u zajednici, radi uspostavljanja što većeg nivoa samostalnosti, te iz toga jasno proizilazi da jedan lični pratilac prati jedno detete u jednom vremenskom okviru. Odnosno jedan lični pratilac može da prati i više dece, ukoliko je to u skladu sa potrebama dece i definisanim organizacionim aspektima/mogućnostima obezbeđivanja usluge.
Da li je predškolska ustanova u obavezi da formira razvojnu grupu ukoliko ima decu sa teškoćama u razvoju kojoj je IRK odredila mere podrške?
Ne postoji propisana zakonska obaveza formiranja razvojne grupe, ali ukoliko razvojna grupa postoji, upis/pohađanje u okviru nje je uslovljeno prethodnim Mišljenjem IRK uz saglasnost roditelja/staratelja.
Kome se podnosi Izveštaj IRK za prvih šest meseci?
Izveštaj IRK se dostavlja opštinskoj/gradskoj upravi u skladu sa članom 10. stav 2. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Sl.glasnik RS“, br. 80/2018). Ovim članom je definisano da Кomisija ima obavezu da dostavlja redovne izveštaje o svom radu, kao i o predloženoj i ostvarenoj podršci, opštinskoj/gradskoj upravi dva puta godišnje: za prvu polovinu godine do 1. avgusta i Zbirni izveštaj za kalendarsku godinu do 1. marta naredne godine na Obrascu 4. Nakon što Zbirni izveštaj usvoji opštinsko/gradsko veće, Кomisija ga dostavlja resornim ministarstvima.
Da li se pravo na uvećan dečiji dodatak može ostvariti samo na osnovu Mišljenja IRK, ili je potrebno da su ispunjeni i drugi uslovi?
Da bi se ostvarilo pravo na uvećan dečiji dodatak potrebno je da su kumulativno ispunjeni svi uslovi za ostvarivanje prava na dečiji dodatak predviđeni Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom, a uvećava se za 30%, za roditelje deteta sa smetnjama u razvoju i deteta sa invaliditetom, za koje je doneto mišljenje Кomisije - član 33. stav 2. Zakona.
Da li Odeljenje za društvene delatnosti može odraslom (osobi koja je završila srednju školu) da prizna rešenjem pravo na troškove prevoza (putovanje u drugo mesto) u skladu sa članom 4. stav 1. tačka 1. podtačka 10. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, koji ne može da koristi sredstva javnog prevoza, a po potrebi i njegovog pratioca, i da li je u vezi sa tim potrebno da IRK prethodno to predloži u svom Mišljenju? Na koji način odobriti korišćenje ove usluge ako nije propisana lokalnom Odlukom o socijalnoj zaštiti?
Odeljenje za društvene delatnosti u lokalnoj upravi, ne može osobi priznati pravo na bilo koji vid podrške sa pozivom na Pravilnik, niti IRK u ovom slučaju može da postupa iz razloga što je završen proces srednjoškolskog obrazovanja (pogledati član 2. stav 2. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Sl.glasnik RS“, br. 80/2018).
Ukoliko Odlukom o socijalnoj zaštiti nije predviđen prevoz kao vid podrške u cilju pružanja usluga socijalne zaštite, preporuka je da se pogleda Statut JLS, posebno odredbe koje se odnosne na nadležnosti gradskog/opštinskog veća, jer je u većini statuta predviđeno da gradsko/opštinsko veće utvrđuje kriterijume/postupak za ostvarivanje prava na finansijsku i drugu podršku u oblasti: ...i socijalne zaštite, te ukoliko postoji takva odredba, volja i obezbeđena sredstva, može se doneti odluka (rešenje/zaključak) gradskog/opštinskog veća sa pozivom na zakone i podzakonske akte, kojom se omogućava ostvarivanje ovog prava određenim kategorijama lica.