Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Zaposleni je u skladu sa Kolektivnim ugovorom kod poslodavca u toku 2024. godine ostvario pravo na solidarnu pomoć za nabavku medicinsko-tehničkih pomagala (zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć, između ostalog, i za slučaj nabavke medicinsko-tehničkih pomagala koja su definisana Pravilnikom o medicinsko-tehničkim pomagalima koja se obezbeđuju iz sredstava obaveznog osiguranja, za zaposlenog ili člana njegove uže porodice). Krajem 2024. godine potpisan je Ugovor o izmenama i dopunama Kolektivnog ugovora kod poslodavca koji je stupio na snagu 30.12.2024. godine, kojim je propisano: „Zaposleni koji je ostvario pravo na solidarnu pomoć za nabavku medicinskog pomagala ne može ostvariti pravo za člana uže porodice po istom osnovu u periodu od pet godina, kao i zaposleni koji je ostvario pravo na solidarnu pomoć iz člana 47. stava 1. tačke 2. ovog ugovora za člana uže porodice, ne može po istom osnovu ostvariti pravo za sebe u periodu od pet godina“. Da li to znači da zaposleni koji je podneo zahtev za solidarnu pomoć po ovom osnovu za nabavku pomagala za dete u januaru mesecu 2025. godine ne može da ostvari pravo u periodu od pet godina? Ili odredba Kolektivnog ugovora o izmenama i dopunama Kolektivnog ugovora važi za buduće, odnosno od stupanja na snagu istog, jer je zaposleni ostvario pravo po tada važećem Kolektivnom ugovoru?
Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/2006 i 115/2021) u članu 197. kaže da zakoni i svi drugi opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo. Izuzetno, samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona. Odredba krivičnog zakona može imati povratno dejstvo samo ako je blaža za učinioca krivičnog dela. S obzirom da je Kolektivni ugovor o izmenama i dopunama Kolektivnog ugovora kod poslodavca („Sl. list opštine Ivanjica“, br. 13/2024) stupio na snagu 30.12.2024. godine, sve odredbe iz ovog kolektivnog ugovora proizvodiće dejstvo od tog datuma.
Članom 49. Kolektivnog ugovora kod poslodavca („Sl. list opštine Ivanjica“, br. 10/2023 i 13/2024) predviđeno je da se solidarna pomoć u toku godine za slučaj nabavke medicinsko-tehničkih pomagala koja su definisana Pravilnikom o medicinsko-tehničkim pomagalima koja se obezbeđuju iz sredstava obaveznog osiguranja, za zaposlenog ili člana njegove uže porodice, priznaje na osnovu uredne dokumentacije, u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu opštine Ivanjica, u visini jedne prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike. Uredna dokumentacija u smislu ovog člana je: zahtev za solidarnu pomoć, izveštaj lekara specijaliste ili otpusna lista iz bolnice, kao i drugi dokazi kojima se utvrđuje da je zaposleni ili član njegove uže porodice ostvario pravo na nabavku ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju, u skladu sa uslovima iz Pravilnika o medicinsko-tehničkim pomagalima.
Zaposleni koji je ostvario pravo na solidarnu pomoć iz člana 47. stava 1. tačke 2. ovog ugovora ne može ostvariti pravo za člana uže porodice po istom osnovu u periodu od pet godina, kao i zaposleni koji je ostvario pravo na solidarnu pomoć iz člana 47. stava 1. tačke 2. ovog ugovora za člana uže porodice, ne može po istom osnovu ostvariti pravo za sebe u periodu od pet godina.
Kako ranije odredbe člana 49. nisu sadržale ograničenja iz stava 3, zaposleni koji u 2025. godini podnese zahtev za solidarnu pomoć za slučaj nabavke medicinsko-tehničkih pomagala koja su definisana Pravilnikom o medicinsko-tehničkim pomagalima koja se obezbeđuju iz sredstava obaveznog osiguranja za člana uže porodice, moći će da ostvari to pravo bez obzira na to što je to pravo ostvario za sebe u prethodnoj 2024. godini (pre izmena i dopuna Kolektivnog ugovora), jer tada nije važilo ograničenje od pet godina za ostvarivanje tog prava za člana uže porodice. Ograničenje iz člana 49. stav 3. Kolektivnog ugovora u ovom konkretnom slučaju posmatraće se od prava ostvarenog u 2025. godini.
Zakonom o. planiranju i izgradnji članom 146. predviđeno je da .....Postavljanje i uklanjanje manjih montažnih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim površinama, balon hala sportske namene, nadstrešnica za sklanjanje ljudi u javnom prevozu, objekata za deponovanje i separaciju rečnih agregata i plovila na vodnom zemljištu, obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave. Stav 2. predviđa da - Manji montažni objekti iz stava 1. ovog člana su: objekti montažno demontažnog tipa, i to isključivo kiosci do 10,5 m2, bašte ugostiteljskih objekata, tezge i drugi pokretni mobilijar koji se postavlja i uklanja na osnovu programa koji donosi jedinica lokalne samouprave na period od najduže deset godina. Odlukom o privremenim objektima opština Prijepolje, definisano je za koje privremen objekte se ne donosi Program gde su, između ostalog, navedene i letnje bašte. U praksi se prilikom primene Odluke pojavio problem, odnosno u Odeljenju za urbanizam smatraju da Odluka – član 28. nije u skladu sa Zakonom sa navedenim članom 146. Zakona i da bi za letnje bašte trebalo doneti program za postavljanje. Pitanje: Ako je članom 146. stavom 1. rečeno da jedinice lokalne samouprave obezbeđuju i uređuju način postavljanja privremenih objekata, a stavom 2. da se postavljanje i uklanjanje vrši na osnovu Programa….da li je dovoljno i u skladu sa Zakonom da Odluka upućuje na to da se za letnje bašte ne donosi Program, s obzirom da zakon kaže da to uređuje jedinica lokalne samouprave. Kod letnjih bašti postoji problem za donošenje programa jer prosto nije moguće predvideti lokacije na kojima će se javiti potreba za postavljanjem letnjih bašti. Uvidom u akta drugih lokalnih samouprava utvrdili smo i da takođe nisu donosili program za letnje bašte već su Odlukama definisali pravila za postavljanje letnjih bašti.
Članom 146. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da postavljanje i uklanjanje manjih montažnih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim površinama, balon hala sportske namene, nadstrešnica za sklanjanje ljudi u javnom prevozu, objekata za deponovanje i separaciju rečnih agregata i plovila na vodnom zemljištu, obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave.
Manji montažni objekti iz stava 1. ovog člana su: objekti montažno demontažnog tipa, i to isključivo kiosci do 10,5 m2, bašte ugostiteljskih objekata, tezge i drugi pokretni mobilijar koji se postavlja i uklanja na osnovu programa koji donosi jedinica lokalne samouprave na period od najduže deset godina.
Jedinica lokalne samouprave treba da donese program postavljanja montažnih objekata. U ovom programu mogu biti navedene lokacije na kojima je moguće postavljanje montažnih objekata (uključujući i letnje bašte) pod određenim uslovima.
U prilogu dostavljamo kao primer Program postavljanja letnjih bašti koji je donela skupština grada Kragujevca, a koji vam može poslužiti kao ugledni primerak.
Da li umetnički/programski direktor u pozorištu može dobiti uvećan koeficijent za zaradu po osnovu zvanja – doktor nauka, a imajući u vidu da je po Uredbi o katalogu radnih mesta definisana stručna sprema – visoko obrazovanje, izuzetno: srednje obrazovanje?
Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama ("Sl. glasnik RS", br. 44/2001, … 13/2025 i 17/2025), u delu koji govori o ustanovama kulture, nije predviđen poseban koeficijent za obračun i isplatu plata zaposlenih u vezi sa zvanjem doktor nauka ili uvećanje koeficijenta koje je u vezi sa tim zvanjem.
Ukoliko je izdato rešenje o građevinskoj dozvoli, stranka je podnela zahtev za stavljanje klauzule pravnosnažnosti, u međuvremenu u roku od 8 dana od izdavanja dozvole uložena je žalba od strane komšije (naglašavam da nije stranka u postupku) pismenim putem pisarnici, a zatim prosleđena Ministarstvu. Da li me ova činjenica da postoji žalba na rešenje, koja ne znam ni da li je osnovana i podneta od strane neovlašćenog lica, remeti u izdavanju potvrde i stavljanje klauzule pravnosnažnosti?
Može li za profesionalnog upravnika stambene zajednice da bude postavljeno lice koje je zaposleno u javnom preduzeću čiji je osnivač opština (i da je u javnom preduzeću zaposlena sa punim radnim vremenom)?
Odredbe važećeg Zakona o stanovanju i održavanju zgrada ne regulišu pitanja koja se odnose na sukob interesa.
Član 51. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisuje da se poslovima profesionalnog upravljanja mogu baviti privredna društva ili preduzetnici (organizator profesionalnog upravljanja) angažovanjem lica koje ispunjava uslove za profesionalnog upravnika. Takođe, organizator profesionalnog upravljanja ima pravo da se bavi poslovima profesionalnog upravljanja ako ima najmanje jedno lice u radnom odnosu na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom koje je upisano u registar profesionalnih upravnika koji vodi Privredna komora Srbije.
Vezano za pitanje koje ste postavili, lice koje je zaposleno u javnom stambenom preduzeću čiji je osnivač opština, hipotetički može biti angažovano od strane organizatora profesionalnog upravljanja kroz dopunski rad, ukoliko je kod tog organizatora zaposleno još najmanje jedno lice – profesionalni upravnik sa punim radnim vremenom. Međutim, postavlja se pitanje na koji način bi profesionalni upravnik koji je u stalnom radnom odnosu kod drugog poslodavca, mogao na pravilan način da obavlja sve poslove koje kao profesionalni upravnik treba da obavlja, a koji su navedeni u članu 53. stav 2. Zakona (npr. da prima prijave kvarova ili drugih problema poput nepoštovanje kućnog reda, buka i drugi štetni uticaji u zgradi svakim danom u nedelji u periodu od 00-24 časa).
Povodom kontrole rada profesionalnog upravnika možete se obratiti Privrednoj komori Srbije (član 54. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada).
U kontaktu sa kolegama iz resornog ministarstva dobili smo uveravanja da će ovo pitanje biti rešeno kroz izmene i dopune Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.
Poštovani, večita dilema je koliko odstupanje može biti između IDRa na osnovu koga su izdati lokacijski uslovi i koji su sastavni deo istih i PGDa na osnovu koga se izdaje građevinska dozvola? Naime da li odstupanje od 10m2 u gabaritu objekta iziskuje izmenu lokacijskih uslova, ukoliko nema potrebe za izmenom kapaciteta?
Članom 6. Pravilnika o sprovođenju objedinjene procedure elektronskim putem („Sl. Glasnik RS“, br. 87/2023) propisano je da se uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova prilaže idejno rešenje, izrađeno u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije.
Članom 3. Uredbe o lokacijskim uslovima („Sl. Glasnik RS“, br 87/2023) utvrđena je sadržina lokacijskih uslova. Lokacijski uslovi, između ostalog sadrže: podatke o klasi i nameni objekta za čije građenje se izdaju; podatke o bruto površini objekta za čije građenje se izdaju, ako se uslovi izdaju za zgrade. Stavom 6. ovog člana je propisano da je sastavni deo lokacijskih uslova idejno rešenje koje je podnosilac podneo uz zahtev, ali samo u pogledu bitnih elemenata na osnovu kojih su ti lokacijskih uslovi utvrđeni, dok su ostali prikazani detalji neobavezujući u daljoj razradi tehničke dokumentacije, koja je sastavni deo projekta za građevinsku dozvolu, odnosno idejnog projekta.
Članom 16. Pravilnika o sprovođenju objedinjene procedure propisan je postupak izdavanja građevinske dozvole, pri čemu je navedeno da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže i projekat za građevinsku dozvolu (između ostalog). Članom 17. istog Pravilnika propisan je postupak provere ispunjenosti formalnih uslova za izdavanje građevinske dozvole, pa se u stavu 2. ovog člana navodi da u ovoj fazi postupka nadležni organ proverava i da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima, pri čemu se proverava usklađenost sa idejnim rešenjem samo u pogledu elemenata bitnih za utvrđivanje lokacijskih uslova, odnosno uslova za projektovanje i priključenje (u zavisnosti od vrste objekta, odnosno radova npr. namena, BRGP, gabarit, horizontalna i vertikalna regulacija, položaj na parceli, pristup parceli, broj funkcionalnih jedinica, kapaciteti i način priključenja na komunalnu i drugu infrastrukturu i sl.).
Jedan od uslova koji nadležni organ proverava kada je u pitanju usklađenost sa idejnim rešenjem je i Bruto razvijena građevinska površina objekta. Ukoliko se vrednosti BRGP ne podudaraju, kao i horizontalna i vertikalna regulacija, ne može se konstatovati da je PGD usklađen sa izdatim lokacijskim uslovima, te je potrebno uputiti podnosioca zahteva na izmenu lokacijskih uslova.
Da li se može podneti usaglašen zahtev za izdavanje građevinske dozvole ako je Prvi zahtev za izdavanje građevinske dozvole , koji je odbačen, podnet dan pre isteka roka lokacijskih uslova od 24 meseci?
Ukoliko je nadležni organ po blagovremeno podnetom zahtevu za izdavanje građevinske dozvole doneo odluku o odbacivanju zahteva uz jasno navedene nedostatke u zahtevu i/ili dostavljenoj dokumentaciji koji se moraju otkloniti, investitor ima pravo da u roku od 30 dana od dana prijema odluke o odbacivanju prvog zahteva podnese usaglašeni zahtev.
Podnošenjem usaglašenog zahteva ne započinje se novi postupak, već se istim samo otklanjaju nedostaci u prvobitnom zahtevu koji je blagovremeno podnet. Tek nakon donošenja odluke nadležnog organa o usaglašenom zahtevu smatra se da je postupak po prvobitno podnetom zahtevu okončan.
U Upravi radim od 10.01.2000. godine na poslovima ažuriranja biračkog spiska sa SSS. U međuvremenu sam stekla diplomu VII stepena, i od 1.12.2022. godine radim iste poslove sa zvanjem mlađeg savetnika. Postoji li mogućnost, da posle dve ocene "ističe se" dobijem zvanje savetnika jer sam i dalje na istim poslovima iako nije prošlo 3 godine od priznavanja stručne spreme?
Shodno članu 133đ. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju, ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.
Dalje se u članu 133e. istog zakona kaže da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena „ističe se”, ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena „ističe se” može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena „ističe se”. Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena „dobar”. Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1–3. ovog člana.
Dakle, u ovom konkretnom slučaju službenik ispunjava samo uslove po pitanju ocena potrebnih za napredovanje, ali ne i uslove po pitanju radnog iskustva u struci, koje zakon definiše kao radno iskustvo na poslovima u okviru zahtevane vrste i stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja koje se zahteva za radno mesto čije poslove službenik obavlja, a što je u slučaju radnih mesta u zvanju savetnika tri godine.
Da li profesionalni upravnik može podneti zahtev za brisanje stambene zajednice iz registra SZ.
Profesionalni upravnik može podneti zahtev za brisanje podataka o stambenoj zajednici samo u određenim situacijama, i to u slučaju kada je doneta odluka o formiranju nove stambene zajednice na način drugačiji od prethodno registrovane stambene zajednice (npr. spajanje dva i više ulaza u jednu SZ ili razdvajanje ulaza).
Uz prijavu za registraciju brisanja podataka i dokumenata o stambenoj zajednici prilaže se:
- zapisnik sa sednice kada je doneta odluka stambene zajednice o brisanju stambene zajednice u slučaju formiranja nove stambene zajednice na način drugačiji od prethodno registrovane stambene zajednice;
- dokaz o uplati administrativne takse za registraciju brisanja.
Za registraciju brisanja podataka o stambenoj zajednici, u slučaju rušenja zgrade, uz prijavu se prilaže i rešenje nadležnog organa opštinske, odnosno gradske uprave koji je izdao rešenje o rušenju.
Prilikom usklađivanja koeficijenata zaposlenih u ustanovama kulture u skladu sa poslednjim izmenama Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama (Sl. glasnik RS, br. 44/2001, 15/2002,... 101/2024, 5/2025 i 12/2025), a imajući u vidu da pojedina radna mesta nisu usklađena sa Uredbom o katalogu radnih mesta u javnim službama i drugim organizacijama u javnom sektoru (Sl. glasnik RS, br. 81/17, 6/18 i 43/18), koja od navedenih uredbi je presudna za utvrđivanje koeficijenta zaposlenih?
U skladu sa ZUP organ koji postupa po zahtevu ( član 103. ZUP) pribavlja podatke od drugog organa koji ih dostavlja u roku od 15 dana, a ako postoji mogućnost elektronskog dostavljanja, u što kraćem roku. Kako da postupi organ koji vodi postupak po zahtevu ukoliko zamoljeni organ ne dostavi tražene podatke u zakonskom roku, odnosno ne dostavi ih do kraja roka u kome organ koji pribavlja podatke mora doneti rešenje (član 145. ZUP), bez obzira na urgencije organa koji traži podatke.
Zakon o opštem upravnom postupku na nivo načela izdiže odredbu po kojoj su organi koji postupaju u upravnom postupku dužni da po službenoj dužnosti pribave sve podatke o odlučnim činjenicama koji se vode u službenim evidencijama, te da ne smeju da zahtevaju od stranke da ih ona dostavi (član 9. st. 3. i 4.). Podizanjem na nivo načela ova odredba postaje obavezujuća u svim upravnim oblastima, bez obzira na odredbe posebnih propisa koji ih uređuju. Ovo načelo je razrađeno u odgovarajućoj odredbi u delu zakona koji uređuje dokazni postupak i propisivanje prekršajne odgovornosti za rukovodioca organa koji vodi službenu evidenciju, a ne dostavi blagovremeno tražene podatke organu koji vodi upravni postupak.
Kontrolu pravilne primene ove odredbe vrše građani i prekršajnu sudovi.
Kako izgleda postupak vrednovanja rezultata rada nameštenika i koja se dokumenta rade?
Članom 17. stav 2. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 38/2019, 55/2020 i 51/2022) predviđeno je da rukovodilac u svrhu primene merila za utvrđivanje godišnjeg odmora nameštenika po osnovu doprinosa na radu, prati rad nameštenika i u godišnjem izveštaju o njegovom radu koji donosi do kraja decembra tekuće godine za tu godinu utvrđuje da li je nameštenik ostvario rezultate rada.
Što se tiče godišnjeg izveštaja o radu nameštenika on nema posebno propisanu formu, kao ni sam način praćenja tog rada, tako da se kod izveštaja može koristiti slobodna forma izveštavanja, s tim da je potrebno navesti da li je nameštenik ostvario rezultate rada, kako bi mogao da se primeni ovaj kriterijum za dužinu godišnjeg odmora. Preporučuje se svakako da rukovodilac organa ili rukovodilac unutrašnje organizacione jedinice u kojoj su zaposleni nameštenici usvoji proceduru za način praćenja i izveštavanje o radu nameštenika, kako bi se postigla ujednačenost i objektivnost u ovom postupku.