Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Odredbom člana 145. stav 1. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave propisano je da se za lakše povrede dužnosti iz radnog odnosa službeniku može izreći novčana kazna do 20% njegove osnovne plate za mesec u kome je novčana kazna izrečena. Formulacija „može“ ukazuje da zakon daje ovlašćenje, ali ne i obavezu da se novčana kazna izrekne u svakom slučaju lakše povrede dužnosti.
Članom 145. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 92/2023) predviđeno je da se za lakše povrede dužnosti iz radnog odnosa službeniku može izreći novčana kazna do 20% njegove osnovne plate, za mesec u kome je novčana kazna izrečena. Za teže povrede dužnosti iz radnog odnosa službeniku može da se izrekne: 1) novčana kazna od 20% do 30% njegove osnovne plate za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do šest meseci; 2) određivanje nižeg koeficijenta u rasponu do početka neposredno nižeg platnog razreda, koji ne može biti niži od početnog koeficijenta zvanja čije poslove službenik obavlja, prema zakonu kojim se uređuju plate u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave; 3) zabrana napredovanja od četiri godine; 4) premeštaj na radno mesto u neposredno niže zvanje uz određivanje koeficijenta prema zakonu kojim se uređuju plate u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave; 5) prestanak radnog odnosa. Novčana kazna izvršava se administrativnim putem.
Dakle, po pitanju lakših povreda dužnosti radnog odnosa zakonodavac je kao kaznu imao u vidu isključivo novčanu kaznu bez ostavljanja mogućnosti za alternativu.
Što se tiče izvršenja kazne, odgovornost je rukovodioca organa da izvrši izrečenu kaznu obustavljanjem iznosa novčane kazne od zarade zaposlenog.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca koji je zaključen u toku 2023. godine, propisano je da zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć za slučaj, između ostalog – nabavke medicinsko-tehničkih pomagala koja su definisana pravilnikom o medicinsko-tehničkim pomagalima koja se obezbeđuju iz sredstava obaveznog osiguranja, za zaposlenog ili člana njegove uže porodice. Izmenama Kolektivnog ugovora koji je stupio na snagu 30. decembra 2024. godine, propisano je da „zaposleni koji je ostvario pravo na solidarnu pomoć po navedenom osnovu iz ovog ugovora ne može ostvariti pravo za člana uže porodice po istom osnovu u periodu od pet godina, kao i zaposleni koji je ostvario pravo na solidarnu pomoć po navedenom osnovu ovog ugovora za člana uže porodice, ne može po istom osnovu ostvariti pravo za sebe u periodu od pet godina“. Da li to znači da zaposleni koji je ostvario pravo na solidarnu pomoć po ovom osnovu u toku 2023. godine, sada ne može ostvariti pravo za člana uže porodice (dete)? Ili se ova odredba primenjuje za buduće slučajeve nakon stupanja na snagu Kolektivnog ugovora?
Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/2006 i 115/2021) u članu 197. kaže da zakoni i svi drugi opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo. Izuzetno, samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona. Odredba krivičnog zakona može imati povratno dejstvo samo ako je blaža za učinioca krivičnog dela. S obzirom da je Kolektivni ugovor o izmenama i dopunama Kolektivnog ugovora kod poslodavca („Sl. list opštine Ivanjica“, br. 13/2024) stupio na snagu 30.12.2024. godine, sve odredbe iz ovog kolektivnog ugovora proizvode dejstvo od tog datuma.
Članom 49. Kolektivnog ugovora kod poslodavca („Sl. list opštine Ivanjica“, br. 10/2023 i 13/2024) predviđeno je da se solidarna pomoć u toku godine za slučaj nabavke medicinsko-tehničkih pomagala koja su definisana Pravilnikom o medicinsko-tehničkim pomagalima koja se obezbeđuju iz sredstava obaveznog osiguranja, za zaposlenog ili člana njegove uže porodice, priznaje na osnovu uredne dokumentacije, u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu opštine Ivanjica, u visini jedne prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike. Uredna dokumentacija u smislu ovog člana je: zahtev za solidarnu pomoć, izveštaj lekara specijaliste ili otpusna lista iz bolnice, kao i drugi dokazi kojima se utvrđuje da je zaposleni ili član njegove uže porodice ostvario pravo na nabavku ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju, u skladu sa uslovima iz Pravilnika o medicinsko-tehničkim pomagalima.
Zaposleni koji je ostvario pravo na solidarnu pomoć iz člana 47. stav 1. tačka 2. ovog ugovora ne može ostvariti pravo za člana uže porodice po istom osnovu u periodu od pet godina, kao i zaposleni koji je ostvario pravo na solidarnu pomoć iz člana 47. stav 1. tačka 2. ovog ugovora za člana uže porodice, ne može po istom osnovu ostvariti pravo za sebe u periodu od pet godina.
Kako ranije odredbe člana 49. nisu sadržale ograničenja iz stava 3, zaposleni koji u 2025. godini podnese zahtev za solidarnu pomoć za slučaj nabavke medicinsko-tehničkih pomagala koja su definisana Pravilnikom o medicinsko-tehničkim pomagalima koja se obezbeđuju iz sredstava obaveznog osiguranja za člana uže porodice, moći će da ostvari to pravo bez obzira što je to pravo ostvario za sebe u prethodnoj 2024. godini (pre izmena i dopuna Kolektivnog ugovora), jer tada nije važilo ograničenje od pet godina za ostvarivanje tog prava za člana uže porodice. Ograničenje iz člana 49. stav 3. Kolektivnog ugovora u ovom konkretnom slučaju posmatraće se od prava ostvarenog u 2025. godini.
Postovani, okrobra meseca prvi put sam zasnovala radni odnos na 3 meseca, posle toga, januara dobila sam ugovor na neodredjeno vreme. Imam nedoumice oko polaganja drzavnog strucnog ispita, jer imam samo 3 meseca radnog iskustva bez pripravnickog staza, da li mozete da mi objasnite u kom roku sam duzna da polozim drzavni strucni ispit?
Što se tiče trajanja pripravničkog staža, članom 127. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) predviđeno je da pripravnički staž za pripravnike sa visokim obrazovanjem stečenim na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, traje jednu godinu.
Pripravnički staž za pripravnika sa visokim obrazovanjem stečenim na osnovnim akademskim studijama u obimu od 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine, traje devet meseci.
Pripravnički staž za pripravnike sa stečenim srednjim obrazovanjem u četvorogodišnjem trajanju, traje šest meseci.
Pripravniku koji iz opravdanih razloga odsustvuje s rada duže od jednog meseca produžava se pripravnički staž onoliko koliko je trajalo odsustvo. Za vreme trajanja pripravničkog staža pripravnik ostvaruje prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa u skladu sa zakonom.
Po pitanju obaveze polaganja državnog stručnog ispita, članom 129. istog zakona je predviđeno da je pripravnik dužan da položi državni stručni ispit do okončanja pripravničkog staža. Pripravniku koji ne položi državni stručni ispit, prestaje radni odnos. Kada položi državni stručni ispit, pripravnik u radnom odnosu na određeno vreme može da nastavi rad na neodređeno vreme ako postoji odgovarajuće radno mesto na koje može da bude raspoređen i ako se raspoređivanje uklapa u doneti kadrovski plan. Posle okončanja pripravničkog staža, službenik iz člana 126. stav 4. ovog zakona, ima pravo da se vrati na radno mesto na koje je bio raspoređen pre obavljanja pripravničkog staža.
Dakle, ukoliko je u ovom konkretnom slučaju utvrđen pripravnički staž, obaveza polaganja državnog stručnog ispita je do okončanja pripravničkog staža.
Zbog zavođenja predmeta u e pisarnici, nema svih klasifikacionih oznaka postupaka. Šta znače oznake u klasifikasiji 016 012 i kako su određene? Kako Opštinska uprava da dopuni klasifikacione oznake postupaka koje su potrebne u radu u e pisarnici?
Uredbom o klasifikaciji dokumentarnog materijala sa rokovima čuvanja („Sl. glasnik RS“, br. 14/23) utvrđuje se klasifikacija po materiji dokumentarnog materijala koji nastaje u radu organa državne uprave, službe Narodne skupštine, predsednika Republike i Vlade, svih imalaca javnih ovlašćenja kada vrše poverene poslove državne uprave, kao i organa autonomnih pokrajina, opština, gradova i grada Beograda u poverenom delokrugu. Ovom uredbom se utvrđuju i minimalni rokovi čuvanja u okviru podgrupa.
Osnovna razlika u odnosu na prethodni podzakonski akt je u tome što se predmeti grupišu prema osnovnim poslovima. Svi poslovi opštinske uprave su u smislu klasifikacije dokumentarnog materijala određeni ovim podzakonskim aktom.
Oznaka 012 se odnosi na podzakonske akte (uredbe, odluke, uputstva i sl.).
Oznaka 016 se odnosi na javnu upravu i javne službe.
Opštinskoj upravi se obratilo pravno lice B sa sledećim zahtevom u vezi sa integralnom dozvolom: Preduzeću A je 2021. godine izdato rešenje o izdavanju integralne dozvole za skladištenje, tretman i ponovno iskorišćenje otpada, na period od 10 godina. Krajem 2023. godine preduzeće A je zaključilo ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa preduzećem B, kojim ustupa nepokretnosti i opremu u kojima i sa kojima se sprovodi drvna proizvodnja. Pravno lice B obavlja istu delatnost kao i pravno lice A, pod šifrom 1624 – proizvodnja drvne ambalaže, u prostoru u vlasništvu pravnog lica A, sa opremom u vlasništvu pravnog lica A, koristeći istu tehnologiju i iste tehnološko-tehničke postupke. Dakle, u ovom konkretnom slučaju reč je o „preslikanom“ stanju i identičnim uslovima, s tim da pravno lice B obavlja sve poslovne i proizvodne aktivnosti koje je ranije obavljalo pravno lice A, u istom prostoru, sa istom opremom i na isti način. S obzirom na sve navedene okolnosti, postavlja se pitanje da li postoji mogućnost prenosa integralne dozvole sa jednog pravnog subjekta na drugi pravni subjekt. Zahvaljujemo unapred na odgovoru i stojimo na raspolaganju za sve dodatne informacije.
Članom 7. stav 6. Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, propisano je da se „Dozvola izdaje na period koji ne može biti duži od deset godina, za jedno ili više postrojenja na istom mestu kojim upravlja isti operater.“ Pošto Zakon ne predviđa „automatsko“ prenošenje dozvole, predlog može biti da nadležni organ izda novu dozvolu pravnom licu B.
Tumačenje člana 123. stav 11 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u vezi obrazovanja komisije za izbor direktora Škole, da li može sekretar škole da bude u sastav komisije za izbor direktora?
Prema čl. 123, stav 11. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018 - dr. zakon, 10/2019, 27/2018 - dr. zakon, 6/2020, 129/2021 i 92/2023): „Organ upravljanja obrazuje komisiju za izbor direktora (u daljem tekstu: Komisija) koja ima neparan broj članova i sprovodi postupak za izbor direktora, i to: obradu konkursne dokumentacije, utvrđuje ispunjenost zakonom propisanih uslova za izbor direktora, obavlja intervju sa kandidatima i pribavlja mišljenje vaspitno-obrazovnog, nastavničkog, odnosno nastavničkog i pedagoškog veća o prijavljenim kandidatima.” Stav 13. istog člana Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja glasi: „Bliži uslovi o broju članova, sastavu i načinu obrazovanja Komisije uređuju se opštim aktom ustanove.“ Iz navedenog proizilazi da ne postoji zakonsko ograničenje zbog kojeg sekretar škole ne bi mogao da bude član komisije za izbor direktora ustanove, osim u situaciji kada postoji sukob interesa po nekom drugom osnovu (npr. da je u srodstvu sa kandidatom i sl.), ili ukoliko opštim aktom ustanove nije drugačije uređeno.
Kako je regulisano finansiranje pripremnog predškolskog razreda, koji rashodi mogu biti finansirani iz namenskog transfera Ministarstva obrazovanja? Da li postoje jasno definisani rashodi ili može predškolska ustanova samostalno odlučivati koje rashode će isplaćivati iz namenskog transfera?
Zakon o finansiranju lokalne samouprave („Službeni glasnik RS", br. 62/2006,... 85/2024) u članu 2. definiše namenski transfer kao transfer koji se koristi za tačno određenu svrhu, odnosno vrstu izdatka za koju je transfer dodeljen. Članom 46. istog zakona navedeno je da u slučaju nenamenskog trošenja transfera, ministar nadležan za poslove finansija može predložiti Vladi da se jedinici lokalne samouprave uskrati deo ukupnog nenamenskog transfera u iznosu nenamenski utrošenih sredstava.
S obzirom na to da je konkretan transfer Ministarstva prosvete namenjen za realizaciju pripremnog predškolskog programa, sredstva se mogu koristiti isključivo za ovu namenu. Shodno navedenom, smatramo da predškolske ustanove imaju određenu fleksibilnost u pogledu raspodele sredstava, ali ta sredstva moraju biti korišćena isključivo u okviru pripremnog predškolskog programa (npr. mogu se koristiti za plate zaposlenih, obezbeđivanje materijala, organizovanje aktivnosti, itd.).
Informacije o tome šta podrazumeva pripremni predškolski program možete pronaći na zvaničnom sajtu Ministarstva prosvete https://prosveta.gov.rs/__trashed/, ili se možete direktno obratiti Ministarstvu prosvete kako biste dobili precizne smernice u vezi sa opravdanošću rashoda koji se mogu finansirati iz transfernih sredstava.
Da li građani imaju pravo da zahtevaju otpis duga za ptrethodni mesec za vodu prema Javnom komunalnom preduzeću u iznosu od skoro 50 hiljada dinara, ukoliko se ne radi o stvarnoj potrošnji, već je došlo do pucanja cevi u dvorištu vlasnika?
Da li se za obračun godina za jubilarnu nagradu uzimaju u obzir i ugovori o privremenim i povremenim poslovima i ugovori o delu potisani sa opštinom?
U skladu sa članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS („Sl. glasnik RS“, br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) pravo na jubilarnu nagradu ostvaruju zaposleni u JLS za navršenih 10, 20 30, 35 ili 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvario pravo iz radnog odnosa.
S obzirom da se za jubilarnu nagradu računaju samo godine provedene u radnom odnosu, a imajući u vidu da je odredbama Zakona o radu angažovanje po ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih poslova i ugovoru o delu definisano kao rad van radnog odnosa, godine angažovanja po osnovu ovog ugovora se ne računaju u jubilarnu nagradu.
Tumacenje Člana 22 Zakona o lokalnim izborima u vezi imenovanja zamenik sekretara opštinske izborne komisije, da li može da bude imenovan za zamenik sekretara op[tinske izborne komisije lice koji je diplomirani pravnik, a koji nije zaposlen u opštinskoj upravi u svojstvu sekretara, zamenika sekretara skupštine, načelnik ili, zamenik načelnika opštinke uprave, ili lice iz reda zaposlenih u opštinskoj upravi.
Članom 22. stav 3. Zakona o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, br. 14/22 i 35/24) propisano je da „za sekretara i zamenika sekretara izborne komisije mogu da budu imenovani sekretar skupštine, zamenik sekretara skupštine, načelnik opštinske, odnosno gradske uprave, zamenik načelnika opštinske, odnosno gradske uprave ili lice iz reda zaposlenih u opštinskoj, odnosno gradskoj upravi koje ima visoko obrazovanje u oblasti pravnih nauka.
Navedeno znači da za zamenika sekretara opštinske/gradske izborne komisije mogu da budu imenovani:
- sekretar skupštine opštine/grada ili
- zamenik sekretara skupštine opštine/grada ili
- načelnik opštinske/gradske uprave ili
- zamenik načelnika opštinske/gradske uprave ili
- lice zaposleno u opštinskoj/gradskoj upravi sa visokim obrazovanjem u oblasti pravnih nauka (diplomirani pravnik).
Iz navedenog proističe da za zamenika sekretara opštinske/gradske izborne komisije može da bude imenovan samo neko iz reda navedenih lokalnih funkcionera ili neko od diplomiranih pravnika koji su zaposleni u opštinskoj/gradskoj upravi konkretne opštine/grada
Kako tumačiti član 5. stav 1. tačka 4. Zakona o ozakonjenju u vezi sa stavom 3 istog člana? Naime, predmet ozakonjenja je vikend objekat koji se nalazi u drugom stepenu zaštite prirodnog dobra. Planski dokument upućuje na saglasnost JVP Vode Vojvodine, a član 5 stav 1 tačka 4 propisuje da vikend objekti mogu biti ozakonjeni. Da li je u konkretnom slučaju potrebna saglasnost JVP Vode Vojvodine ili se objekat može ozakoniti bez ove saglasnosti? Sam član nije potpuno jasan.
Zakonom o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS“, br. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - odluka US, 1/2023 - odluka US i 62/2023) je članom 5. stav 1. propisano koji to objekti ne mogu biti predmet ozakonjenja.
Članom 5. stav 1. tačka 4. ovog Zakona je propisano da predmet ozakonjenja, između ostalih, ne mogu biti objekti izgrađeni u prvom i drugom stepenu zaštite prirodnog dobra, odnosno u zoni zaštite kulturnog dobra od izuzetnog značaja i zoni zaštite kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne baštine, odnosno radovi na samom kulturnom dobru od izuzetnog značaja ili dobru upisanom u Listu svetske kulturne baštine, izgrađen u zonama sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja, izgrađen u vojnom kompleksu i zaštitnim zonama oko vojnih kompleksa i objekata infrastrukture posebne namene, odnosno izgrađen, rekonstruisan ili dograđen suprotno propisima o odbrani kojima su propisane posebne obaveze za izgradnju objekata, kao i drugi objekti izgrađeni u zaštitnim zonama u skladu sa odredbama posebnih zakona (u zaštitnom pojasu: puta, železnice, dalekovoda, vodotoka, poletno-sletne staze, kao i druge zaštitne zone u skladu sa odredbama posebnih zakona).
Izuzetak od pravila utvrđenog članom 5. stav 1. tačka 4. ovog Zakona su vikendice i drugi porodični objekti za odmor u drugom stepenu zaštite prirodnog dobra. Za objekte koji ispunjavaju uslove da budu klasifikovani kao vikendice nadležni organ može da pokrene postupak ozakonjenja i izda rešenje o ozakonjenju, pod uslovom koji je propisan stavom 3. člana 5. ovog Zakona, a to je da u postupku bude pribavljena saglasnost upravljača javnog dobra, odnosno saglasnost organizacije nadležne za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara.
Pitanje u vezi sačinjavanja zahteva za procenu uticaja zatečenog stanja na životnu sredinu. Radi se o projektu koji se nalazi na listi II Uredbe o utvrđivanju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu, postrojenja za proizvodnju, tretman, preradu ili obradu proizvoda iz sirovina biljnog porekla kapaciteta od 30 t do 300 t na dan* Članom 37. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 94/24) propisano je da uz zahtev nosilac izvedenog projekta za koji se po odredbama ovog zakona vrši procena uticaja, a koji je izgrađen bez odobrenja za izgradnju ili se koristi bez odobrenja za upotrebu, dužan je da podnese zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja zatečenog stanja za projekte iz člana 5. stav 1. tačka 2) ovog zakona, gde se uz zahtev prilaže 1) obaveštenje o mogućnosti usklađivanja sa planskom dokumentacijom u skladu sa zakonom kojim se uređuje ozakonjenje objekata; 2) izvod iz projekta izvedenog objekta; 3) izveštaj ovlašćene organizacije sa podacima o emisijama i izveštaj o rezultatima merenja i ispitivanja činilaca životne sredine na koje projekat utiče koji nisu stariji od šest meseci; 4) grafički prikaz mikro i makro lokacije. S obzirom da se bliže propisuje izgled i sadržaj obrazca zahteva a još uvek je na snazi Pravilnik o sadržini zahteva o potrebi procene uticaja i sadržini zahteva za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, broj 69 od 9. avgusta 2005) gde su propisane odredbe starog zakona, da li je ispravno da zahtev sadrži: - dokumentaciju i podatke iz člana 12. i člana 37. stav 1 tačka 2), i stava 2. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 94/24) ?
Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS", br. 94/2024) u članu 37. utvrđuje da je nosilac izvedenog projekta za koji se po odredbama ovog zakona vrši procena uticaja, a koji je izgrađen bez odobrenja za izgradnju ili se koristi bez odobrenja za upotrebu (u daljem tekstu nosilac izvedenog projekta), dužan da podnese zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja zatečenog stanja na životnu sredinu za projekte iz člana 5. stav 1. tačka 1) ovog zakona, odnosno, zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja zatečenog stanja za projekte iz člana 5. stav 1. tačka 2) ovog zakona.
Kako podzakonski akt iz člana 5. Zakona o proceni uticaja još uvek nije usvojen (rok za usvajanje je 6 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona), članom 60. Zakona o proceni uticaja propisano je da se do donošenja propisa iz člana 5. stav 1. primenjuje Uredba o utvrđivanju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 114/2008), ukoliko nije u suprotnosti sa odredbama novog Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu.
Član 37. važećeg Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu upućuje nosioca izvedenog projekta da podnese zahtev. U članu 37. st. 2. propisano je šta je nosilac izvedenog projekta dužan da podnese uz zahtev. Oko priloga koji se podnose uz zahtev nema dileme da je nosilac izvedenog projekta dužan da ih dostavi.
Međutim, u čl. 37. st. 5. utvrđeno je da ministar propisom iz člana 12. stav 5. ovog zakona bliže propisuje izgled i sadržinu obrasca zahteva o potrebi procene uticaja zatečenog stanja, a propisom iz člana 17. stav 5. ovog zakona bliže propisuje izgled i sadržinu obrasca zahteva za određivanje obima i sadržaja studije zatečenog stanja i propisom iz člana 22. stav 8. ovog zakona bliže propisuje sadržinu studije zatečenog stanja i dokumentaciju koja se uz te zahteve i studiju podnosi. Ni ovi podzakonski akti još uvek nisu usvojeni – rok za njihovo usvajanje je dve godine od dana stupanja na snagu novog zakona.
Nosilac izvedenog projekta dužan je da zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja zatečenog stanja podnese tako što će zahtev izraditi u skladu sa svim zahtevima važećeg zakona o proceni uticaja, a posebno sa:
- odredbama člana 12. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, budući da se obaveza podnošenja zahteva za odlučivanje o potrebi procene uticaja odnosi i na projekte iz čl. 37. zakona;
- odredbama člana 37. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu.
Članom 60. Zakona o proceni uticaja propisano je da se do donošenja propisa iz člana 12. st. 5, primenjuje propis donet na osnovu Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS", br. 135/04 i 36/09) ako nije u suprotnosti sa odredbama novog zakona. U tom smislu, zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja zatečenog stanja, sadrži i one elemente koji su propisani Pravilnikom o sadržini zahteva o potrebi procene uticaja i sadržini zahteva za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, br. 69/2005.). Nosilac izvedenog projekta dužan je da zahtev uskladi sa važećim zakonom u tom smislu što će zahtev sadržati sve elemente koji su propisani važećim zakonom i Pravilnikom. Kako zakon uvek ima primat nad podzakonskim aktom, a i donet je nakon podzakonskog akta, potrebno je da nosilac izvedenog projekta svoj zahtev najpre uskladi sa zakonom a zatim i sa formom propisanom podzakonskim aktom. Pravilnik se primenjuje, u onom delu u kom nije u suprotnosti sa zakonom, do stupanja na snagu novog pravilnika.
Jasno je da je nosilac izvedenog projekta dužan da uz zahtev priloži sve priloge koji su navedeni u čl. 37. st. 2. kao i u članu 12. važećeg zakona.