Питања и одговори

Ради остваривања јавног интереса, јединица локалне самоуправе доноси акт  о висини износа накнаде коју плаћају власници посебних делова у случају принудно постављеног професионалног управника, у складу са чланом 61. став 7. Закона о становању и одржавању зграда.

Одлуку о висини износа накнаде, ЈЛС доноси на основу Закона. Министарство грађевинарства саобраћаја и инфраструктуре донело је 2017. године Мишљење о примени појединих одредби Закона о становању и одржавању зграда у коме је појаснило на који начин би јединице локалне самоуправе требало да утврђују износ накнаде за принудну управу. У том упутству наведена је формула као и сугестија да коефицијент који ЈЛС утврђује не би требало да буде мањи од 8. Дакле, на неки начин, ресорно Министарство је утврдило минимални износ накнаде за професионално управљање, док је самим јединицама локалне самоуправе препуштено да саме утврде колики ће коефицијент бити. Конкретно, у случају општине Димитровград, локална самоуправа је одлучила да утврди вредност коефицијента 12,5, што значи да ће износ накнаде коју плаћају власници посебних делова у случају принудне управе бити приближно око 550 РСД за зграде са мање станова, односно приближно 650 РСД за зграде са до 30 станова.

Треба имати у виду да ово није цена коју плаћају власници посебних делова у стамбеним заједницама које се одлуче за професионалног управника, већ да је принудна управа по природи ограниченог карактера и траје до тренутка када скупштина стамбене заједнице изабере управника из својих редова или повери професионалном управнику ове послове у редовном поступку.

Што се тиче првог питања, осигураник жена која наврши најмање 15 година стажа осигурања, стиче право на старосну пензију у 2025. години када наврши 63 године и десет месеци живота (члан 19а. Закона о пензијском и инвалидском осигурању). С обзиром да се услов за године живота из наведеног члана закона везује за календарску годину, најкаснији датум за подношење захтева је 31.12.2025. године, као последњи радни дан у години.

Што се другог питања тиче, у захтеву за престанак радног односа услед одласка у старосну пензију треба се навести дан стицања права на старосну пензију, без обзира што је то нерадан дан.

У случајевима где постоји потенцијални сукоб интереса, било би евентуално могуће применити правну аналогију са чланом 40. Закона о општем управном поступку, којим је прописано да ће овлашћено службено лице бити изузето ако је са странком, законским заступником или пуномоћником странке крвни сродник у правој линији, а у побочној линији до четвртог степена закључно, супружник или ванбрачни партнер или сродник по тазбини до другог степена закључно, па и када је брачна заједница престала.

Наиме, складу са чланом 1. Закона о општем управном поступку “Управни поступак јесте скуп правила која државни органи и организације, органи и организације покрајинске аутономије и органи и организације јединица локалне самоуправе, установе, јавна предузећа, посебни органи преко којих се остварује регулаторна функција и правна и физичка лица којима су поверена јавна овлашћења (у даљем тексту: органи) примењују када поступају у управним стварима”.

У складу са чл. 42 ст. 8. Закона о култури прописано је да „у случају спречености председника управног одбора, седницу управног одбора може заказати и њој председавати, најстарији члан управног одбора“, тако да управни одбор установе културе чији је оснивач локална самоуправа може, по правилима о већинском доношењу одлука, на седници да усвоји извештај и у периоду од када је председник управног одбора поднео оставку док скупштина локалне самоуправе не изгласа разрешење са функције председника на лични захтев.

Питање одсуства запослених код зпослодавца могло би се уредити колективним уговором и уговором о раду, односно правилником о раду када је то дозвољено одредбама Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење). На овај начин ће се обезбедити да сви запослени на исти начин и под истим условима користе ово право.

Конкретно решење за наведену ситуацију може се наћи у члану 29. тачка 11. Посебног колективног уговора за социјалну заштиту у Републици Србији ("Сл. гласник РС", бр. 29/2019, 60/2020 и 88/2023), у коме се каже да запослени има право на плаћено одсуство у току календарске године у случају присуствовања седницама и семинарима државних органа, органа управе и локалне самоуправе, органа коморе, органа управљања у установи, органа синдиката у својству члана и сусретима радника социјалне делатности.

Члан 69. Закона о планирању и изградњи предвиђа изузетке од општег режима који важи за издавање аката којима се одобрава изградња објекта.
Међутим, ти изузеци нису апсолутни, односно не значи да се могу градити објекти из члана 2. став 1. тач. 5, 16, 17, 35, 37, 49, 53, 59, 73 и 73 Закона о планирању и изградњи без икаквог доказа о решеним имовинским односима на земљишту на којем се изводе радови, без обзира да ли се ради о надземним или подземним мрежама.

Законодавац је у ставу 9. члана 69. Закона предвидео да се уместо уписаног права својине, алтернативно могу приложити следећи докази о решеним имовинским односима на земљишту: уговор о установљењу права службености или уговор о закупу земљишта у приватној својини, уговор о службености закључен са корисником земљишта који је ималац јавних овлашћења или решење о непотпуној експропријацији (службеност пролаза), као и судско решење о успостављању службености на земљишту у корист инвеститора.

Потпуно је свеједно да ли се ради о подземним или надземним линијским објектима, заштита права својине гарантована је Уставом и право својине се може ограничити само у случају експропријације када изградња одређеног објекта представља јавни интерес.

У свим другим случајевима, инвеститор не може градити било какав објекат на туђем земљишту уколико претходно не реши имовинске односе са власником тог земљишта.

Ако се ради о изградњи високонапонских далековода, по правилу Влада РС треба да донесе решење о утврђивању јавног интереса за изградњу тих објеката, а потом да се спроведе поступак непотпуне експропријације ради успостављања службености на земљишту које је захваћено стубовима далековода или надземним инсталацијама – водовима. Ако су власници земљишта сагласни са изградњом тих објеката, тада се службеност може успоставити и уговором, дакле без спровођења поступка непотпуне експропријације и без утврђивања јавног интереса.

Ако се ради о ветротурбинама и уколико инвеститор није носилац јавних овлашћења, тада се не може спровести поступак експропријације, већ се решавање имовинских односа врши путем закључивања уговора или у судском поступку ради успостављања службености доказа.

Поступак иницијативе јединице локалне самоуправе за промену акта који доноси Влада Републике Србије није детаљно уређен.

С тим у вези, имајући и виду да је јединица локале самоуправе одговорна за квалитетно и ефикасно вршење својих и поверених надлежности (чл. 6. Закона о локалној самоуправи, „Сл. гласник РС“, бр. 129/2007, 83/2014, 101/2016, 47/2018, 111/2021) као и да Закон о државној управи дефинише да при вршењу поверених послова државне управе имаоци јавних овлашћења имају иста права и дужности као органи државне управе (чл. 51. у вези са чл. 4. Закона о државној управи, „Сл. гласник РС“, бр. 79/2005, 101/2007, 95/2010, 99/2014, 30/2018 и 47/2018) сматрамо да нема сметњи да иницијативу ове врсте може поднети било који орган локалне самоуправе. Чланом 79. Закона о локалној самоуправи је прописано да „органи и службе јединице локалне самоуправе у вршењу својих надлежности дају органима Републике и територијалне аутономије иницијативе за уређивање односа од значаја за локалну самоуправу и за предузимање мера од значаја за решавање питања из оквира права и дужности јединице локалне самоуправа”.

Такође, Закон о локалној самоуправи прописује да скупштина општине у складу са законом даје мишљење о законима којима се уређују питања од интереса за локалну самоуправу (чл. 32 ст. 1. тач. 18), док председник општине представља и заступа општину и усмерава и усклађује рад општинске управе (чл. 44 тач. 1. и 4.), а веће се стара о извршавању поверених надлежности из оквира права и дружности Републике, односно аутономне покрајине (чл. 46 тач. 6). Општинска управа извршава законе и друге прописе чије је извршавање поверено општини (чл. 52. ст 5).

С тим у вези сматрамо да орган у чијој је надлежности била припрема прописа не може одбацити иницијативу за његову измену из разлога ненадлежности органа који је подноси, као и да сви органи и службе, у складу са статутом ЈЛС, могу покренути иницијативе за измене или допуне прописа који су од значаја за функционисање локалне самоуправе.

Уколико се у конкретној општинској управи на права и дужности из радног односа запослених директно примењује Посебан колективни уговор за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023), године рада које се признају за право на додатак на плату за време проведено у радном односу (минули рад) и јубиларну награду су изједначене, тј. у обзир се узимају исте године рада у радном односу.

Случај на који се односи питање, не може бити предмет управног поступка пред органом управе надлежним за имовинскоправне односе, а осим тога, инвеститор изградње објекта за који је добијена употребна дозвола у којој згради су уписани сви власници посебних делова, нема право на земљиште за редовну употребу зграде.

У овом конкретном случају, у складу са принципом јединства непокретности, право на утврђивање земљишта за редовну употребну зграде припада сходно члану 105. став 1. Закона о планирању и изградњи само власницима посебних делова зграде – власницима посебних физичких делова зграде.

Надлежност за санацију објеката основних и средњих школа у Републици Србији зависи од оснивача школе. Према Закону о основама система образовања и васпитања, оснивач може бити Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе.

У случају када је Република Србија оснивач школе, Министарство просвете, науке и технолошког развоја је одговорно за финансирање делатности установе, укључујући и средства за инвестиционо одржавање, односно санацију објеката.

Међутим, јединице локалне самоуправе, такође могу учествовати у финансирању одређених активности везаних за школе на њиховој територији, посебно када је реч о инвестиционом одржавању објеката.

Сходно томе, школа би требало да се прво обрати свом оснивачу, у овом случају Министарству просвете, науке и технолошког развоја, ради добијања сагласности и потребних финансијских средстава за санацију објекта.

Паралелно, препоручује се да школа контактира и локалну самоуправу, како би истражила могућности додатног суфинансирања или подршке за планиране радове на санацији.

Чланом 69. Закона о локалним изборима („Службени гласник РС“, бр. 14/22 и 35/24) прописано је да скупштина доноси одлуку којом констатује да је одборнику престао мандат одмах након што прими обавештење о разлозима за престанак његовог мандата, на седници која је у току, односно на првој наредној седници (став 1) и да се одлука којом се констатује да је одборнику престао мандат објављује на веб-презентацији Републичке изборне комисије (став 2).

Чланом 33. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 – др. закон, 101/16 – др. закон, 47/18 и 111/21 – др. закон) прописано је:

• да скупштина општине одлучује ако седници присуствује већина од укупног броја одборника (став 1),

• да се одлуке доносе већином гласова присутних одборника, уколико законом или статутом није друкчије одређено (став 2),

• да се о доношењу статута, буџета, просторних и урбанистичких планова одлучује већином гласова од укупног броја одборника (став 3).

Имајући у виду наведене законске одредбе, неспорно је да скупштина општине, односно града, престанак мандата констатује доношењем одлуке гласањем одборника на седници којој присуствује већина од укупног броја одборника. Ово правило важи и за случај из члана 68. став 4. Закона о локалним изборима, којим је прописано да одборник може поднети оставку и усмено на седници скупштине.

Имајући у виду да је одредбом члана 68. став 6. Закона о локалним изборима прописано да одборнику мандат престаје оног дана када поднесе оставку, то значи да тај одборник не може да учествује у гласању, односно доношењу одлуке о престанку свог мандата, с обзиром на то да му је, према цитираној законској одредби, мандат престао самим саопштавањем усмене оставке на седници скупштине општине/града, што значи да је одлука о констатовању престанка мандата декларативног, а не конститутивног карактера.

Указујемо и на то да је чланом 71. Закона о локалним изборима предвиђено правно средство када скупштина не донесе одлуку да је одборнику престао мандат. Тако је ставовима 1. и 2. овог члана прописано да ако скупштина одлуку којом констатује да је одборнику престао мандат не донесе у року који је предвиђен овим законом, подносилац изборне листе са које је тај одборник изабран или тај одборник могу захтевати да скупштина донесе одлуку којом констатује да је том одборнику престао мандат у року од три дана од дана када прими њихов захтев (став 1), те ако скупштина ни по захтеву не донесе одлуку којом констатује да је одборнику престао мандат, подносилац захтева да се таква одлука донесе може поднети жалбу вишем суду на чијем се подручју налази седиште скупштине у року од седам дана од дана када је истекао рок за доношење те одлуке по захтеву (став 2).

Чланом 31. став 1. тачка 2) Посебног колективног уговора за установе културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 3/2022 и 114/2023) предвиђено је да запосленима припада право на исплату јубиларне награде, и то: (1) за 10 година рада проведеног у радном односу, једна плата; (2) за 20 година рада проведеног у радном односу, две плате; (3) за 30 година рада проведеног у радном односу, три плате; (4) за 35 година рада проведеног у радном односу, три и по плате; (5) за 40 година рада проведеног у радном односу, у висини подтачке (4) ове тачке. Платом у смислу става 1. тачка 2) овог члана сматра се просечна месечна плата запосленог, односно запослених у установи, односно просечна зарада у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику, у претходних 12 месеци који претходе месецу у којем се исплаћује јубиларна награда, у зависности шта је за запосленог повољније. Висина помоћи у току године, у случајевима утврђеним у ставу 1. тачки 1) подтач. 1-6. овог члана, признаје се на основу уредне документације, а највише до висине два неопорезована износа предвиђена Законом о порезу на доходак грађана.

Дакле, поменутим колективним уговором предвиђено је да се јубиларна награда исплаћује на основу уредне документације, што је руководилац установе дужан да цени у сваком конкретном случају.