Obrazac 4. koji je predviđen za izveštavanje od strane IRK je sastavni deo Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Sl.glasnik RS“, br. 80/2018).

Individualni obrazovni plan definisan je članom 76. stav 9. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS”, br. 88/2017, 27/2018 - dr. zakon, 10/2019, 27/2018 - dr. zakon, 6/2020, 129/2021 i 92/2023) kojim je jasno precizirano da donošenju IOP-a 2 prethodi donošenje, primena i vrednovanje IOP-a 1, a obavezno je pribavljanje mišljenja interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom detetu i učeniku.

Pravilnikom o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje („Sl. glasnik RS”, br. 74/2018) se propisuju bliža uputstva za ostvarivanje prava na individualni obrazovni plan (u daljem tekstu: IOP), njegovu primenu i vrednovanje u predškolskoj ustanovi, osnovnoj i srednjoj školi, (u daljem tekstu: ustanova) koji ima za cilj optimalni razvoj deteta, učenika i odraslog i njegovo napredovanje i osamostaljivanje u vršnjačkom kolektivu, te on članom 12. uređuje pitanje kretanje/horizontalnu i vertikalnu prohodnost kroz obrazovni sistem deteta, učenika i odraslog koji ostvaruju dodatnu podršku, a u stavu 3. istog člana definiše da: „u cilju pripreme ustanove i ostvarivanja kontinuiteta podrške koju dobija dete, učenik i odrasli, Tim ustanove koju pohađa dete, učenik, odnosno odrasli je u obavezi da najmanje tri meseca pre prelaska deteta, učenika, odnosno odraslog uspostavi saradnju sa Timom ustanove u kojoj dete, učenik, odnosno odrasli nastavlja da stiče obrazovanje. Saradnja ustanove traje najmanje još tri meseca od trenutka uključivanja u drugu obrazovnu ustanovu.“

Članom 8. Pravilnika o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje je, između ostalog, precizirano i da Tim u predškolskoj ustanovi čine: vaspitač, stručni saradnik, saradnik u predškolskoj ustanovi, roditelj, a u skladu sa potrebama deteta i pedagoški asistent i lični pratilac deteta, kao i stručnjak van ustanove koji dobro poznaje dete ukoliko to roditelj želi i zahteva.

Dok Tim u školi čine: nastavnik razredne nastave, odnosno odeljenski starešina, predmetni nastavnik, stručni saradnik, roditelj, a u skladu sa potrebama deteta i pedagoški asistent, odnosno lični pratilac deteta, uz mogućnost da na predlog roditelja, odnosno odraslog, član Tima može biti i stručnjak van ustanove koji dobro poznaje učenika, odnosno odraslog.

IOP izrađuje Tim na koji saglasnost daje roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik, a  donošenju IOP2 prethodi donošenje, primena i vrednovanje IOP1 uz neophodnu saglasnost roditelja za prelazak na IOP2 uz obavezno pribavljanje mišljenja interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom.

Obzirom da postoji regulisano vertikalno kretanje kroz sistem (prelazak sa jednog na drugi nivo obrazovanja), definisani rokovi saradnje timova, njihov jasno definisan sastav, obaveznost pristanka roditelja i obavezno Mišljenje 3 IRK za uvođenje IOP2, mišljenje Stručne službe SKGO je da u izuzetnim slučajevima kada postoji jasna i nedvosmislena potreba za uvođenjem IOP2 se isti može predvideti i pre upisa u sledeći nivo obrazovanja, ukoliko su ispoštovani svi prethodni koraci, postoji saglasnost i tranziciona saradnja timova, ukoliko je IOP2 predložen, a da je roditelj saglasan sa predlogom.

Obzirom da su savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge, usluge socijalne zaštite koje ne podležu licenciranju, njih porodici treba da pruži pružalac usluge socijalne zaštite, ili u slučaju da ova usluga nije prepoznata i uvedena u Odluku o socijalnoj zaštiti određene JLS, a postoji potreba za ovim vidom podrške, IRK treba da uputi porodicu na centar za socijalni rad.

Lični pratilac predstavlja meru podrške detetu i učeniku iz sfere socijalne zaštite, odnosno lični pratilac je usluga socijalne zaštite. Postupak za korišćenje usluge sprovodi centar za socijalni rad na osnovu člana 69. stav 1. Zakona o socijalnoj zaštiti („Sl. glasnik RS“, br. 24/11 i 117/2022 – odluka US).

Na osnovu procene stručnih radnika centra za socijalni rad, ukoliko se proceni da postoji potreba za uslugom (ličnog pratioca) korisniku se izdaje uput za korišćenje određene usluge (stav 2.) kojim se on upućuje na korišćenje usluge kod ovlašćenog pružaoca usluge socijalne zaštite (član 70. stav 1.). Uput za korišćenje usluge sadrži: ime i prezime korisnika, vrstu usluge, pružaoca usluge, cenu usluge, podatke o licu koje učestvuje u plaćanju usluge i iznos učešća u plaćanju usluge, a izgled i sadržinu uputa za korišćenje usluge propisuje ministar nadležan za socijalnu zaštitu (član71.). Budući da je usluga ličnog pratioca u nadležnosti jedinica lokalne samouprave, one propisuju kriterijume na osnovu kojih se plaća ova usluga (član 72. stav 2.). Ugovor sa obveznicima zaključuje ovlašćeni pružalac usluge socijalne zaštite (član 72. stav 7.).

Imajući u vidu da, se pravo na uslugu ličnog pratioca, u širem smislu može smatrati podrškom porodici, važan je i član. 11 stav 4. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Sl. glasnik RS”, br. 113/2017, 50/2018, 46/2021 - odluka US, 51/2021 - odluka US, 53/2021 - odluka US, 66/2021, 130/2021, 43/2023 – US, 62/2023 i 11/2024 – odluka US) kojim je propisano da, opština, odnosno grad mogu, ako su obezbedili sredstva, da utvrde i druga prava, veći obim prava od prava utvrđenih ovim zakonom i povoljnije uslove za njihovo ostvarivanje.

Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite („Sl. glasnik RS”, br. 42/2013, 89/2018 i 73/2019) u okviru oblasti dnevne usluge u zajednici, uređeno je i pitanje ko može biti lični pratilac, koja je svrha njegovog angažovanja, koje su to programske aktivnosti ličnih pratilaca i kako se planiraju i realizuju njegove aktivnosti, te minimalni standardi angažovanja ličnih pratilaca. Ovim pravilnikom propisano je da navedenu uslugu pruža saradnik - lični pratilac deteta koji ima završenu obuku po akreditovanom programu za pružanje usluge ličnog pratioca, a koji ne može biti član porodičnog domaćinstva u kome živi korisnik, srodnik u pravoj liniji, kao ni brat i sestra, odnosno brat i sestra po ocu ili majci korisnika.

Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i  odraslom („Sl.glasnik RS“, br. 80/2018) predviđa meru podrške o kojima Кomisija informiše roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslog i upućuje ih na nadležne institucije - obezbeđivanja ličnog pratioca detetu i učeniku, odnosno personalnog asistenta odraslom polazniku u skladu sa propisanim standardima usluga, pod uslovom da su uključeni u vaspitno obrazovnu ustanovu, do kraja redovnog školovanja, uključujući završetak srednje škole (čl.4. stav 1. tačka 3. podtačka 3.).

Obzirom da je na osnovu člana 209. stav 1. tačke 2. i 3. Zakona o socijalnoj zaštiti („Sl. glasnik RS“, br. 24/11 i 117/2022 – odluka US) propisano da se finansijska sredstva za dnevne usluge u zajednici i usluge podrške za samostalni život, kojima pripada i pravo na uslugu ličnog pratioca, obezbeđuju u budžetima jedinica lokalne samouprave, da jedinice lokalne samouprave vrše odabir licenciranog pružaoca usluge socijalne zaštite u postupku javnih nabavki (član 64. stav 1), kao i da  naručilac usluge, u ovom slučaju nadležni organ jedinice lokalne samouprave, zaključuje ugovor sa odabranim pružaocem usluge socijalne zaštite i ovim ugovorom obavezno se uređuje način plaćanja, praćenje i trajanje pružanja usluge socijalne zaštite, kao i način izveštavanja i uslovi raskida ugovora (član 65. stav 4), Stručna služba SKGO  smatra da je najcelishodnije i zbog kontrole utroška sredstava budžeta JLS, kao i mogućnosti praćenja pružanja usluge od strane IRK, da postoje koraci u utvrđivanju prava na ovaj vid podrške - Mišljenje 3, rešenje Centra za socijalni rad, uput pružaocu usluge, plaćanje od strane JLS sa ili bez participacije u ceni usluge od strane korisnika, odnosno roditelja/zakonskog zastupnika.

Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Sl.glasnik RS“, br.80/2018) članom 4. definiše mere podrške i ni kod jedne vrste mera, uključujući i stav 2. koji glasi „Кomisija na osnovu sagledanih potreba za podrškom detetu, učeniku i odraslom preporučuje i druge vidove podrške koje nisu navedene u pravilniku, a koji će doprineti obrazovnoj i socijalnoj inkluziji deteta, učenika i odraslog“, nije jasno i nedvosmisleno precizirano da li se određene grupe mera unose, ili izostavljaju iz unosa u IPP, ali se u praksi pred drugim institucijama ili ustanovama zahteva i stav IRK.

Pravilnik pod ostalim merama dodatne podrške iz sistema obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite o kojima Кomisija informiše roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslog i upućuje ih na nadležne institucije ujedno smatra i ostvarivanje prava na uvećanje dečjeg dodatka ili uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica. Mišljenje 3 za ostvarivanje uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica zaista više nije preduslov ni za postupanje po zahtevu, a pogotovo ne za odluku po istom, ali zato Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom („Sl. glasnik RS”, br. 113/2017, 50/2018, 46/2021 - odluka US, 51/2021 - odluka US, 53/2021 - odluka US, 66/2021, 130/2021, 43/2023 – US, 62/2023 i 11/2024 – odluka US) članom 33. stav 2. jasno definiše da „Iznos dečijeg dodatka, utvrđen u stavu 1. ovog člana, za jednoroditeljske porodice i staratelje, uvećava se za 30%, a za roditelje deteta sa smetnjama u razvoju i deteta sa invaliditetom, za koje je doneto mišljenje Кomisije, i za dete koje ostvaruje dodatak za pomoć i negu drugog lica, a koje ne koristi usluge smeštaja, uvećava se za 50%“. Iz ovog se nedvosmisleno može zaključiti da zaposleni na poverenim poslovima utvrđivanja prava na dečiji i uvećan dečiji dodatak treba i mora (uz svu drugu neophodnu dokumentaciju za odlučivanje) da pribavi i IPP Mišljenja 3 u kom stoji navedeno „pravo na uvećan dečiji dodatak“. U ovoj situaciji je zaposlenom neophodna i dokumentacija koja prati navode roditelja, jer mu Zakon to i nalaže.

U prilog tumačenja da je potrebno uneti u IPP sve vidove potrebnih mera podrške, idu i obaveze izveštavanja IRK. Ukoliko se ne bi unosile sve mere potrebne podrške, ne bi se mogle identifikovati kako za potrebe izveštavanja, tako ni identifikovati i dokumentovati za potrebe njihovog uvođenja i finansiranja kroz budžete grada/opštine.

Iz svega navedenog, Stručna služba SKGO smatra da je svaki vid podrške koji je potreban detetu, učeniku i odraslom potrebno uvesti u IPP, uprkos činjenici da se član 4. može veoma široko i različito tumačiti.