Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li se cena usluge socijalne zaštite formira putem postupka javne nabavke ili po metodologiji?
Cenu usluge se po pravilu formira na tržištu. Postupak javne nabavke je upravo osmišljen kako bi pri nabavci roba i usluga koje se plaćaju javnim sredstvima bili obezbeđeni najbolji tržišni uslovi uz poštovanje načela javnih nabavki. Jedinica lokalne samouprave obezbeđuju obavljanje delatnosti u oblasti socijalne zaštite, osnivanjem ustanova ili poveravanjem vršenja tih delatnosti drugim pravnim i fizičkim licima (čl. 9. ZSZ).
Usluge socijalne zaštite koje obezbeđuje JLS, za kojima postoji potreba, a ne mogu ih obezbediti u potrebnom obimu ustanove socijalne zaštite koje je osnovala JLS, nabavljaju se od pružaoca usluga socijalne zaštite koji je za to licenciran kroz postupak javne nabavke (čl. 64. ZSZ). Zakonom o socijalnoj zaštiti je utvrđeno da metodologiju formiranja cena usluga socijalne zaštite koje se finansiraju iz budžeta JLS propisuje nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave (čl. 210. ZSZ). Nadležni organ JLS utvrđuje cenu usluga socijalne zaštite u skladu sa propisanom metodologijom. Ovako utvrđena cena se prevashodno primenjuje pri pružanju usluga socijalne zaštite čiji je pružalac ustanova koju je osnovala JLS.
Takođe, metodologija formiranja cene može da doprinese određivanju procenjene vrednosti javne nabavke kao i izradi tehničke specifikacije. Ipak, konačna cena usluge socijalne zaštite koja je nabavljena od pružaoca usluge čiji osnivač nije JLS se formira u postupku javne nabavke, dodelom ugovora najpovoljnijem ponuđaču. JLS može da ograniči javnu nabavku usluga socijalne zaštite cenom koja je utvrđena odgovarajućom odlukom ali time rizikuje ne nabavi potrebnu uslugu jer je cena koja je utvrđena odlukom viša od one koja se formira na tržištu.
Da li je neophodno sprovesti javnu nabavku za uslugu koja se realizuje preko OJ CSR, za koju Centar ima licencu i jedini je ovlašćeni pružalac usluge na lokalu, ili je moguće samo poveriti mu uslugu, bez javne nabavke?
Postupak javne nabavke se ne sprovodi pri nabavci usluga socijalne zaštite za koje je nadležna JLS ukoliko je ponuđač CSR koji je osnovala ista JLS. Naime, odredbe Zakona o javnim nabavkama se ne primenjuju na ugovore koje naručilac zaključuje sa drugim pravnim licem ukoliko naručilac vrši kontrolu nad tim pravnim licem sličnu kontroli koju vrši nad svojim organizacionim delovima (član 13. ZJN). Jedinica lokalne samouprave osniva CSR kao javnu ustanovu u kojoj se ostvaruju prava utvrđena Zakonom o socijalnoj zaštiti i obezbeđuje pružanje usluga socijalne zaštite (Član 13. ZSZ). Centar za socijalni rad može da pruža uslugu socijalne zaštite kada ima posebnu organizacionu jedinicu, licencu za pružanje standardizovane usluge i kada na teritoriji jedinice lokalne samouprave ne postoji drugi ovlašćeni pružalac usluge (čl. 122 ZSZ). Nadzor nad radom CSR obavlja JLS u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi(Čl. 32. ZLS).
Da li su podaci dostupni u Analitičkom servisu JLS pouzdani, odnosno da li su to zvanični podaci?
Analitički servis JLS napravljen je sa ciljem pružanja transparentnih informacija svim nivoima vlasti (lokalni, pokrajinski i nacionalni nivo), javnim institucijama, investitorima, privatnom sektoru, civilnom sektoru, stručnoj zajednici i građanima. To je alat koji jedinicama lokalne samouprave pomaže da efikasno i na osnovu podataka kreiraju politike odnosno pripreme svoja planska dokumenta u skladu sa Zakonom o planskom sistemu RS.
Analitički servis JLS namenjen je pretraživanju i preuzimanju podataka/pokazatelja na nivou jedinica lokalne samouprave na osnovu ponuđenih parametara, u mašinski čitljivom formatu. Prikazani podaci su pouzdani i predstavljaju zvanične, relevantne i poslednje dostupne podatke. Podaci su prikupljeni iz sledećih izvora: Republički zavod za statistiku, Agencija za privredne registre, Ministarstvo finansija Republike Srbije - Uprava za javni dug, Ministarstvo finansija Republike Srbije - Uprava carina, jedinice lokalne samouprave, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Republički zavod za socijalnu zaštitu, Nacionalna služba za zapošljavanje, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
Šta je cilj vrednovanja učinaka javnih politika?
Prilikom vrednovanja javne politike koriste se obrađeni podaci dobijeni postupkom praćenja sprovođenja javne politike, ali i dodatne analize kako bi se ocenio stepen promene koji je nastao sprovođenjem javne politike.
Ukoliko je to moguće, razmislite o mogućnosti da izveštaj o vrednovanju efekata javne politike (ex post analizu) pripreme stručnjaci koji nisu zaposleni u organima državne uprave, jer se na taj način može obezbediti objektivnost suda o ostvarenim rezultatima. To je sasvim uobičajena praksa u svetu i EU jer se smatra da je vrednovanje uspešnosti neke politike izuzetno kompleksan posao koji traje između 6 i 12 meseci i traži konsultacije sa zainteresovanim stranama i drugim licima i organizacijama izvan direktnog kruga zainteresovanih.
Vrednovanje efekata javne politike će pružiti komparativni uvid ex ante i ex post situacije i analizu pozitivnih i/ili negativnih dešavanja tokom intervencije. Na osnovu nalaza vrednovanja, definišu se preporuke koje kreatorima javnih politika omogućavaju da sagledaju stvarne pozitivne i negativne efekte sprovođenja javne politike. Donosioci odluka treba da preduzmu neophodne (dodatne i/ili korektivne) mere radi smanjenja negativnih efekata na najmanju moguću meru i otklanjanja uzroka problema nastalih u toku sprovođenja javne politike, a sve u cilju postizanja zacrtanih ciljeva.
Cilj vrednovanja je da donosioci odluka dobiju dubinski uvid u realizaciju javne politike, kako bi rezultate ove analize iskoristili u narednom ciklusu priprema javnih politika. Drugim rečima, na osnovu analize efekata doneće se odluka o tome da li treba nastaviti sa sprovođenjem javne politike, da li politika iziskuje manje dopune ili korenite promene, odnosno da li treba prekinuti sa daljim sprovođenjem te politike i planirati kako dalje.
Na osnovu nalaza dobijenih ex post analizom vrednuje se učinak javne politike, odnosno ocenjuje se relevantnost, efikasnost, efektivnost i održivost javne politike, u cilju njenog preispitivanja i unapređenja, odnosno revizije i daljeg planiranja.
Kako se izveštava o rezultatima sprovođenja javnih politika?
Izveštavanje o realizaciji i postignutim učincima javnih politika jeste objektivno, potpuno, proverljivo i blagovremeno obaveštavanje zainteresovanih strana o sprovođenju usvojenih planskih dokumenata i postignutim učincima.
Sav posao vezan za prikupljanje podataka i praćenje sprovođenja javne politike, mora se organizovati u redovne izveštaje (godišnje, polugodišnje, kvartalne) i koji će se predstaviti organima AP i JLS i javnosti (interni i eksterni izveštaji). Veoma je važno da upamtite da cilj izveštaja nije opis aktivnosti nego opis dostignutih rezultata. Rokovi za izveštavanje o sprovođenju dokumenata javnih politika (strategija, programa, koncept politika i akcionih planova) definisani su članom 43. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije.
Izveštaji o rezultatima sprovođenja javnih politika treba da sadrže:
Kada se govori o objavljivanju, izveštaji treba da budu javni i dostupni na internet stranici organa AP i lokalne samopurave i portalu e-Uprave u otvorenom digitalnom formatu, pogodnom za preuzimanje i dalje korišćenje.