Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Неопходно мишљење у вези примене члана 44. Закона о накнадама за коришћење јавних добара. Наиме, добијен је захтев од службе за пољопривреду за основицу за промену намене пољопривредног земљишта. Ради се о парцели која је мања од 10 ари и за коју у 2018.. као “prethodnoj“ години није био утврђен порез. Актом ЈЛС о ценама за 2018. нису биле утврђене цене за пољопривредно земљиште ни у једној од три зоне. Основица за земљиште где је обавеза утврђена - преко 10 ари утврђена је на основу основице из 2017. (значи програм аутоматски вуче податак основица из претходне године). Дакле, код парцела које су веће од 10 ари не постоји проблем, јер су оне имале утврђену обавезу -односно основицу, проблем је код парцела испод 10 ари којима обавеза није била утврђена (члан 44. став 2. Закона о накнадама за коришћење јавних добара). Да ли се у овом случају примењује члан 44. став 4. Закона о накнадама за коришћење јавних добара или се став 2. истог члана тумачи шире (тј. да ли земљиште где смо у тој зони имали утврђен порез на основу основице, која је повучена из 2017. и у којој је садржана цена из 2017. множена са квадратуром, да ли се даје податак о тој цени, односно да ли се она користи да се израчина основица по траженом захтеву или то није исправно тумачење?
Чланом 44. Закона о накнадама за коришћење јавних добарапрописано је да је основица за промену намене полјопривредног землјишта једнака основици за порез на имовину тог землјишта у години која prеthоdi години у којој је поднет захтев за промену намене землјишта.
Основица за промену намене полјопривредног землјишта за које није утврђен порез на имовину у години која prеthоdi години у којој се мења намена, односно основица за полјопривредно землјиште које је ослобођено плаћања пореза на имовину утврђује се на основу просечне цене квадратног метра полјопривредног землјишта у одговарајућој, односно граничној зони, одређене актом јединице локалне самоуправе за потребе утврђивања пореза на имовину.
Уколико је утврђена просечна цена квадратног метра полјопривредног землјишта у више граничних зона примениће се цена квадратног метра која је најповолјнија за обвезника. Уколико није утврђена просечна цена у зони нити граничним зонама, вредност землјишта утврђује овлашћени судски вештак за послове полјопривреде, у складу са прописом којим се уређује поступак експропријације.
У складу са горе наведеним, пошто није утврђена просечна цена пољопривредног земљишта ни у једној зони за 2018. годину, а те просечне цене треба да буду коришћене за утврђивање накнаде, накнада треба да буде утврђена на основу процене вредности овлашћеног вештака за послове пољопривреде.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Порески обвезник је купио земљиште на којем је изграђена кућа за становање која је у фази рушења и нема основне елементе за живот. Како претходни власник никада није био у евиденцији за дату непокретност, да ли је нови власник у обавези да поднесе PPI-2 за тај објекат узимајући у обзир Мисљење Министраства финансија да је обавеза пореског обвезника да свој објекат реновира и оспособи за становање и да не може бити ослобођен плаћања пореза јер је објекат руиниран?
Уколико је порески обвезник купопродајом стекао право својине на земљишту и на објекту, при чему се не ради о објекту у изградњи већ о објекту који је био завршен и оспособљен за коришћење (можда и уписан у катастар), а који је у међувремену пре продаје руиниран, тада је том обвезнику пореска обавеза за тај објекат настала даном стицања, при чему на постојање пореске обавезе, у складу са мишљењима министарства финансија, није од утицаја да ли се тај објекат може користити или не. Ако обвезник изврши рушење тог објекта, даном рушења престаће обавеза пореза на имовину.
Поред тога, пореска обавеза претходном власнику такође треба да буде утврђена за период док је на том објекту имао право својине, водећи рачуна о одредбама о застарелости права на утврђивање.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Ако опстинска управа није донела акт о просечној цени за друго земљиште, на коју позицију у подприлогу уз Прилог-1 правна лица уписују просечну цену (цена пољопривредног земљишта је умањена за 40%)?
Чланом 6. став 8. Закона о порезима на имовину прописано је да ако није утврђена просечна цена другог земљишта (из члана 6а став 7. овог закона) у зони, зато што у зони и граничним зонама није било најмање три промета уз накнаду другог земљишта, а утврђена је просечна цена пољопривредног земљишта у тој зони, вредност другог земљишта (осим експлоатационих поља) која чини основицу пореза на имовину за пореску годину, утврђује се применом просечне цене пољопривредног земљишта у тој зони умањене за 40%. У случају из става 8. овог члана сматра се да је утврђивањем просечне цене пољопривредног земљишта у зони утврђена просечна цена другог земљишта.
Према томе, правно лице које је порески обвезник за друго земљиште, у подприлог уноси податак о врсти непокретности – друго земљиште, а у поље И 2.1. уноси износ просечне цене тако што просечну цену пољопривредног земљишта умањи за 40 % (нпр. ако је актом о просечним ценама за ту зону утврђена просечна цена пољопривредног земљишта од 100 динара, у подприлогу за друго земљиште се у пољу И 2.1. уноси просечна цена 60 динара која је умањена за 40%). Ово из разлога што се утврђивањем просечне цене пољопривредног земљишта сматра да је утврђена и цена другог земљишта.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Ако је помоћни објекат - економски објекат, штала и објекти сличне намене, и ослобађа се по основу НС - објекти који су намењени и користе се за пољопривредну производњу, шта се пише у врсти непокретности С - други грађевински објекти или НС - пољопривредно земљиште?
С обзиром на то да се наводи да је у питању помоћни објекат - економски објекат, штала и објекти сличне намене, и да имају пореско ослобођење јер су намењени и користе се за пољопривредну производњу, у подацима о непокрертности у пољу врста непокретности треба унети: Н - пословне зграде и други грађевински објекти који служе за обављање делатности.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Примљен је захтев за за приступ информацијама од јавног значаја у коме се тражи списак лица која су обвезници комуналне таксе. С тим у вези, да ли су подаци о правним лицима и предузетницима који су обвезници комуналне таксе за истицање фирме, информације од јавног значаја?
Поштујући одредбе члана 7. Закона о пореском поступку и пореској администацији, када је реч о давању података и информација о другим пореским обвезницима, прописано је начело чувања службене тајне у пореском поступку, које је обавезујуће за службена лица и сва друга лица која учествују у пореском поступку. Тајни податак представља сваки документ, информација, податак и друга чињеница о пореском обвезнику до којих су службена лица и сва друга лица која учествују у пореском поступку дошла у пореском, прекршајном, предистражном или судском поступку.
Ставом 2. наведеног члана прописано је: „Повреда тајног податка угрожава интерес пореских обвезника и јавни интерес Републике, који претежу над интересом за приступ информацијама од јавног значаја које представљају тајни податак, а због чијег би одавања могле наступити тешке правне или друге последице по интересе заштићене овим законом“. Дакле, неовлашћено коришћење или објављивање документа, информација, података или других чињеница до којих долази надлежни порески орган у пореском поступку, односно у прекршајном поступку или судском поступку поводом пореске ствари, угрожава и интересе пореског обвезника и јавни интерес. Неовлашћено коришћење или објављивање могло би да пореском обвезнику нанесе штету и да угрози његове различите интересе (нарушавање приватности и личне сигурности, одавање пословне тајне и др.). Поред тога, ако порески обвезници немају гаранције да ће подаци које достављају надлежном пореском органу, односно до којих се дође у пореском поступку, бити третирани као тајни подаци, постојаће подстицај да се не пријављују или да се само селективно достављају подаци од значаја за опорезивање.
Одредбама члана 9. став 1. тачка 5) Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја прописано је, између осталог, да тражиоц неће остварити право на приступ информацијама од јавног значаја уколико би се доступним учинила информација или документ за који је прописима одређено да се чува као државна, службена , пословна или друга тајна.
Поред тога, одредбама члана 3. Закона о пореском поступку и пореској администрацији прописано је опште правило да ће се, ако је другим законом неко питање из области коју уређује Закон о пореском поступку и пореској администрацији, уређено на другачији начин, примањивати одредбе Закона о пореском поступку и пореској администрацији.
У складу са горе наведеним, давање списка обвезника који су обвезници комуналне таксе није у складу са одредбама члана 7. Закона о пореском поступку и пореској администрацији.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Порески обвезник је поднео пореску пријаву 2004. године у тадашњој РУЈП-а и навео у пореској пријави да станује на предметној непокретности. Од 2009. године је база из РУЈП-а пребачена на ЛПА и поменути обвезник није имао право на пореско умањење (стајало је у рубрици да ли живи: не). У овој години је примећено да постоји пропуст, и не зна се да ли је пореска управа примењивала пореско умањење за тог обвезника од 2004-2009. године. Такође, не постоји ни физички увид у решења пореске управа из тог периода. Како поступити у овом случају?
Порески поступак може се покренути по службеној дужности или по захтеву странке (члан 33. ZPPPA). С обзиром да је конкретно у питању, грешка пореског органа која има за поледицу погрешно утврђену обавезу по основу годишњег пореза на имовину, у том случају потребно је да се утврди тачно чињенично стање и да се прибаве докази за даље поступање. Пре свега потребно је доставити захтев Пореској управи у вези доказа из којих ће се моћи недвосмислено утврдити да је обавеза утврђена без права на порески кредит у односу на поднету пореску пријаву и тада поднети доказе о праву на порески кредит (нпр. решење о утврђивању обавеза по основу годишњег пореза на имовину, неки други документ из списа који би евентуално утицао на право пореског обвезника на порески кредит), као и да се упути захтев Министарству унутрашњих послова, Полицијској управи за достављање података који се односе на пријављене адресе пребивалишта или боравишта пореског обвезника.
Након прибављања потребних доказа који би указивали на грешку пореског органа потребно је извршити потребне радње у пореском поступку у вези уклањања и мењања већ донетих коначних решења. Такође, приликом мењања и уклањања решења непоходно је водити рачуна и о институту апсолутне застарелости (чл.114ж. и 114з. ZPPPA).
Према наведеном, уколико је учињена грешка од стране пореског органа, поступак се води по службеној дужности, мењањем већ донетих решења и исправљањем података у пореском рачуноводству у текућој фискалној години, при чеми за сваку годину за коју се мења утврђена обавеза мора се донети посебно (појединачно) решење којим се мења постојећа и утврђује нова (тачну) пореска обавеза.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Општинска управа је тражила да се достави тржишна вредност катастарских парцела у складу са са чланом 3. став 1. Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду. Сагласно томе, достављена је просечна цена квадратног метра грађевинског земљишта из Одлуке и зона. Проблем је што је подносилац захтева уложио жалбу Општинском већу где је наведено да је у питању део парцеле која се води као градско грађевинско земљиште, а начин коришћења и катастарска класа је канал и због тога се сматра да треба да се плати мање. Није донета Одлука за утврђивање просечне цене другог земљишта, а сада се тражи обавештење у складу са достављеним подацима. Како поступити у наведеном случају?
Одредбом члана 3. став 1. Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду („Сл. гласник РС“, бр. 64/15), прописано је да висину накнаде за конверзију утврђује орган јединице локалне самоуправе надежан за имовинско правне односе, у складу са актом о утврђивању просечне цене квадратног метра одговарајућих непокретности по зонама за утврђивање пореза на имовину, донетим од стране јединице локалне самоуправе, на територији на којој се налази грађевинско земљиште за које је поднет захтев за конверзију и спроведеног поступка у складу са овим законом, по тржишној вредности предметног грађевинског земљишта, у складу са прописом којим се уређује порез на имовину.
Даље, одредбом члана 12. став 1. Закона прописано је да ако надлежни орган утврди да су уз захтев достављени прописани докази, утврђује да ли постоје услови предвиђени овим законом за умањење тржишне вредности и без одлагања, а најкасније у року од три дана, по службеној дужности прибавља од надлежне ЛПА акт о тржишној вредности предметног грађевинског земљишта, у складу са чланом 3. став 1. овог Закона. Ставом 2. и 3. истог члана Закона прописано је да је рок за достављање акта из става 1. овог члана пет дана и да по добијању акта из става 1. овог члана надлежни орган у року од три дана обавештава подносиоца о висини накнаде и налаже подносиоцу захтева изјашњење о начину плаћања. Даље је ставом 9- 11. овог члана прописано да се уз обавештење из става 3. овог члана прилаже и акт ЛПА, да подносилац има право приговора на акт ЛПА у року од 15 дана од дана достављања и да по приговору решава општинско, односно градско веће ЈЛС, на чијој територији се налази грађевинско земљиште које је предмет конверзије уз накнаду.
Према томе, Законом је дефинисано да се даје податак за грађевинско земљиште и у том смислу ЛПА нема право да мења врсту земљишта, односно не може се за потребе конверзије користити просечна цена другог земљишта јер је предмет конверзије грађевинско земљиште.
ЛПА може издати акт који садржи само податак о вредности предметног земљишта добијен множењем просечне цене по м2 грађевинског земљишта у одговарајућој зони са укупном површином земљишта, или дати само податак о просечној цени.
Битно је истаћи да се овако добијена вредност грађевинског земљишта (добијена множењем површине и просечне цене у зони) у суштини не би могла сматрати тржишном вредношћу предметног грађевинског земљишта, нити има основа за приговор пореског обвезника о коме се може расправљати или одлучивати у појединачним случајевима. Наиме, просечна цена квадратног метра грађевинског земљишта у одговарајућој зони не узима у обзир појединачне карактеристике предметног земљишта, нити тржишне услове по којима се то земљиште може прометовати, већ се за сва земљишта исте површине у истој зони утврђује иста вредност земљишта, применом одредаба Закона о порезима на имовину. Ту ЛПА не може ништа да одлучи другачије, а општинско веће може само да одбаци приговор и образложи да је уврђена правилна зона за предметно земљиште и примењена правилна просечна цена.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Одељење води пореско књиговодства ван ЛПА односно ван система Институт Михајло Пупин за закуп земљишта, уређење земљишта и доприноса. Како поступити са захтевима за повраћај, прекњижење, па и отпис. Ради се о пословима које је радила Дирекција као јавно предузеће. Који орган треба да ради и одлучује по таквим захтевима (ради се о облигационим односима)?
За јавне приходе који се не администрирају применом ZPPPA не води се пореско књиговодство. Све промене, па и отпис у евиденцијама надлежног органа, спроводи тај орган у складу са доказном документацијом о основаности књижења. Уколико је ЛПА преузела администрирање ових јавних прихода, за поступање у вези отписа је надлежна ЛПА.
Повраћај више или погрешно наплаћених јавних прихода уређен је чланом 60. Закона о буџетском систему који гласи:
„Ако је од обвезника наплаћено више прихода из члана 14. став 1. тач. (1)-(5) овог закона, односно ако је основ за наплату био погрешан, извршиће се повраћај у складу са законом којим се уређује наплата јавних прихода.
Повраћај прихода из става 1. овог члана врши се на терет уплатног рачуна прихода.
Ако на уплатном рачуну прихода из става 1. овог члана нема довољно средстава да би се извршио повраћај, Управа за трезор на уплатни рачун јавног прихода, са којег треба извршити повраћај, преноси износ средстава који ће се вратити обвезнику, сразмерно прописаном учешћу корисника у распореду тог прихода.
Одредбе ст. 1-3. овог члана сходно се примењују на прописани евиденциони рачун органа надлежног за послове царина за уплату акциза и пореза при увозу.
Управа за трезор извршава повраћај прихода најкасније пет радних дана од дана пријема решења, односно другог акта за повраћај.“
Према члану 14. Закона о буџетском систему јавни приходи за које се може вршити повраћај су:
1) порези;
2) доприноси за обавезно социјално осигурање;
2а) непорески приходи, и то:
(1) таксе,
(2) накнаде,
(3) казне,
(4) приходи настали употребом јавних средстава;
тач. 3) и 4) (брисане)
5) самодопринос;
За следеће јавне приходе и примања није прописано да се може вршити повраћај:
6) донације, трансфери и финансијска помоћ Европске уније;
7) (брисана)
Примања државе су:
1) примања од продаје нефинансијске имовине;
2) примања од задуживања;
3) примања од продаје финансијске имовине.
подтач. (1)-(3) (брисане)
(брисана)
Повраћај јавних прихода уређен је и чланом 28. Правилника о условима и начину вођења рачуна за уплату јавних прихода и распоред средстава са тих рачуна који гласи:
„Повраћај више или погрешно уплаћених јавних прихода обвезника, врши Управа за трезор на терет рачуна за уплату јавних прихода, у складу са чланом 60. Закона о буџетском систему.
Повраћај јавних прихода из става 1. овог члана, Управа за трезор врши на основу решења Пореске управе, локалне пореске администрације, односно другог акта надлежног органа.
За све више или погрешно уплаћене јавне приходе обвезника, за које у колони 8 Прилога 1 није уписана реч: "ПУ" или "ЛПА", односно за које аналитику уплата не води Пореска управа или локална пореска администрација, надлежни орган по чијем налогу је извршено плаћање издаје потврду обвезнику да средства нису, односно неће бити искоришћена по својој намени. Обвезник доставља оригинал потврду, оригинал налога за уплату или извод - као доказ о извршеној уплати, и захтев за повраћај више или погрешно уплаћеног јавног прихода Пореској управи - надлежној филијали, односно локалној пореској администрацији.
На основу наведене документације Пореска управа - надлежна филијала, односно локална пореска администрација доноси решење за повраћај више или погрешно уплаћених јавних прихода, и исто доставља Управи за трезор на извршење.“
Пошто се овде ради о приходима насталим употребом јавних средстава, ЛПА је надлежна да врши повраћај на напред описан начин, али само уз потврду надлежног органа да средства нису, односно неће бити искоришћена по својој намени и доказ о уплати. Ако се ти подаци налазе у евиденцији ЛПА, онда ЛПА одговара за њихову тачност и основаност за повраћај и прекњижавање.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Порески обвезник је поднео захтев за одлагање дуга, сачињен је записник о усаглашењу стања дуга који је уредно потписан, као и доставница о уручењу решења о одлагању дуга, затим и укинуто решење о одлагању. Након свега тога обвезник је поднео захтев за отпис дуга, а евидентно је да је обавеза застарела (није прекидан рок застарелости, нису уредно уручена решења и сл.). Како поступити са захтевом за отпис дуга?
Захтев за отпис дуга по основу застарелости порески обвезник може поднети у било којој фази пореског поступка, под условом да пре дана подношења захтева за застарелост обавеза није измирена.
Претпоставка је да након испадања пореског обвезника из репрограма нису предузете мере принудне наплате у циљу намирења дугованог пореза, што значи да обвезник и даље има дуг. Уколико се применом прописа утврди да је наступила застарелост дугованог пореза, треба да се донесе решење о престанку пореске обавезе због застарелости права на наплату.
Према томе, сматрамо да чињеница да је обвезник испао из репрограма, не укида му право да се позове на застарелост и да се о том захтеву одлучује.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Имајући у виду да, условни отпис камате и мировање дуга прекида застарелост и продужава апсолутну застарелост за време трајања, шта се, у том случају дешава за оне обвезнике који су аутомаки упали у условни отпис камате и мировање дуга а нису испоштовали ништа и већ у 2013. години спали из истог. Да ли је и за њих прекинута застарелост?
Законом о условном отпису камате и мировању дуга, по коме су ЈЛС доносиле своје одлуке прописано је да у периоду од 1. новембра 2012. године до краја периода мировања главног пореског дуга, прекида се застарелост права на наплату пореског дуга, а период за који је утврђено мировање пореског дуга не урачунава се у рок застарелости. За период мировања главног пореског дуга продужава се рок апсолутне застарелости тог дуга.
С обзиром да је прописано да се застарелост прекида у периоду од 1. новембра 2012 до краја периода мировања, у случају када обвезник није ни испунио услов да започне мировање, сматрамо да нема основа да му се рачуна прекид нити застој застарелости, јер није испунио ниједан услов прописан законом, односно одлуком ЈЛС.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Ако је Опомена о неизмирењу дуга уручена 2014. године, да ли је она прекинула застарелост само за претходних 5 година (2009,2010,2011,2012 и 2013) и ако јесте да ли то значи да је дуг који је постојао на 31.12.2008. године застарео?
Опомена из 2014. могла је да прекине застарелост само дуга који је настао од 1.1.2009, јер је за дуг до 31.12.2008. требало предузети радњу у периоду 1.1.2009 до 31.12.2013 (пет година), да би се прекинула застарелост.
При одлучивању о застарелости мора се водити рачуна да обвезник мора поднети захтев, а затим се морају узети у обзир и уплате које су извршене до дана подношења захтева за отпис дуга због застарелости, јер се може одлучивати о застарелости само нечега што је дуговани износ на дан подношења захтева, а не и онога што је у међувремену наплаћено.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
У питању је обвезник који се опорезује за пословни простор од 1994. године, и у новембру 2014. добија Опомену, након чега подноси захтев за излазак на терен јер никада није поседовао пословни простор (а примао је решења). Изласком на лице места утрвђено да пословни простор не постоји и ослобођен је плаћања пореза од 1.01.2015. године. По добијању Опомене у 2018. години странка је уложила приговор на дуг који је настао по основу тог пословног простора до 01.01.2015. године. Пореске пријаве нема, није добијена од Пореске управе. Сходно горе наведеном, да ли има основа за отпис тог дуга, с обзиром на то да обвезник тврди да никада није поседовао пословни простор, а ЛС није у могућности да то утврди?
С обзиром да су подаци о пореском обвезнику пренети из Пореске управе и да је све године до 2015. утврђиван порез и уручено решење пореском обвезнику, подразумева обавезу пореског обвезника да достави доказе, каои нове чињенице од значаја за утврђивање пореза на имовину, на основу којих би се могао спровести поновни поступак утврђивања пореза на имовину и утврдити другачије чињенично стање, а тиме и евентуално сторнирати задужења делом или у целости.
Наиме, провером у евиденцијама других органа и служби, јавних предузећа и сл. (катастар, урбанизам, ЕПС, комунално, Телеком) може се утврдити ко је био власник тог простора. Општина, односно Град би требало да има податак о рушењу тог објекта, ако је он уопште постојао. Такође, можда постоје орто фото снимци на којима се види да ли је објекат постојао или не.
У сваком случају, неопходно је проверити све чињенице пре него што се обвезнику утврди да није био порески обвезник за предметни простор.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.