Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:

“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:

1) Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa,

2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,

3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,

4) Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,

5) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.

Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.

U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.

Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava

Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.”.

Kako je škola ustanova, a Nacionalna služba za zapošljavanje ima status organizacije za obavezno socijalno osiguranje, te nisu državni organ, niti organ autonomne pokrajini ni jedinice lokalne samouprave, to se radno iskustvo kod tih poslodavaca neće računati u staž za jubilarnu nagradu.

U slučaju isplate naknade štete za povrede ili štetu nanetu od strane državnih organa po osnovu podnetog zahteva od strane oštećenog lica, u postupku vansudskog poravnanja (najčešće za slučaj ujeda pasa lutalica, pada na ledu na javnoj površini i slično), izvršenje i evidentiranje ovih rashoda treba realizovati preko ekonomske klasifikacije 485 – Naknada štete za povrede ili štetu nanetu od strane državnih organa i to u iznosu koji je utvrđen aktom vansudskog poravnanja.

Međutim, u slučaju nemogućnosti poravnanja između stranaka u postupku, vodi se sudski spor ispred nadležnih opštinskih sudova i nakon dokaznog postupka sud donosi presudu kojom se obavezuje jedinica lokalne samouprave (u pretežnom broju slučajeva) za isplatu naknade štete oštećenom, kao i za snošenje troškova postupka (sudske takse, troškovi veštačenja i slično). Kako ovi troškovi ne predstavljaju rashod po osnovu naknade štete oštećenom licu, isti treba da budu planirani, izvršavani i evidentirani preko ekonomske klasifikacije 483 – Novčane kazne i penali po rešenju sudova. Shodno navedenom, pored naknade šteta od ujeda pasa, i kod svih ostalih isplata naknada štete na teret sredstava budžeta jedinice lokalne samouprave vrši se razdvajanje evidentiranja ovih rashoda i njihovog izvršenja na kontima 483 i 485, nakon sprovedenih sudskih postupaka i donetih presuda u tim postupcima.

Pravilnikom o načinu iskazivanja i izveštavanja o procenjenim finansijskim efektima zakona, drugog propisa ili drugog akta na budžet, odnosno finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 32/2015) uređuje se način iskazivanja i izveštavanja o procenjenim finansijskim efektima zakona, drugog propisa ili drugog akta na budžet, odnosno finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje (član 1. Pravilnika).

U članu 2. stav 1. ovog pravilnika definisano je da je predlagač dužan da u obrazloženju zakona, drugog propisa ili drugog akta koji se dostavlja Narodnoj skupštini, Vladi ili nadležnom organu vlasti radi utvrđivanja predloga, odnosno usvajanja navede procenu finansijskih efekata koje će akt imati na budžet, odnosno finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Članom 5. ovog pravilnika propisano je da predlagač prilikom upućivanja akta na mišljenje Ministarstvu finansija, odnosno lokalnom organu uprave nadležnom za poslove finansija u prilogu dostavlja i Obrazac PFE sa obrazloženjem, popunjen na način propisan ovim pravilnikom, svojeručno potpisan od strane odgovornog lica predlagača i overen pečatom organa.

Uz ovaj pravilnik dato je i Uputstvo za popunjavanje obrasca PFE-OBRAZAC STANDARDNE METODOLOGIJE ZA PROCENU FINANSIJSKIH EFEKATA AKTA.

Navedeni Pravilnik i Uputstvo mogu se preuzeti sa sajta Ministarstva finansija u delu: propisi/podzakonski akti/pravilnici/pravilnik o nacinu iskazivanja i izvestavanja o procenjenim finansijskim efektima zakona drugog propisa ili drugog akta na budzet odnosno finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje („Sluzbeni glasnik RS“ br. 32/15 ( https://mfin.gov.rs)

U skladu sa navedenim može se zaključiti da se obrazac PFE popunjava za predlog jednog akta i u njemu se u zavisnosti od sadržine akta, iskazuju ukupni iznosi procenjenog uticaja promena na budžet. Ukoliko se efekti odnose na više programa/programskih aktivnosti/projekata, za svaki program i u okviru njega programsku aktivnost/projekat popunjava se posebna tabela. Dakle nije potrebno popunjavati posebne obrasce ukoliko predlog tog akta utiče na promenu rashoda po više osnova u okviru jedne programske aktivnosti/projekta, odnosno konkretno u ovom slučaju nije potrebno popunjavati posebne obrasce po različitim osnovama zapošljavanja već je potrebno iskazati zbirne iznose promene koje se odnose na konretni akt na način kako je opisano u Uputstvu za popunjavanje obrasca PFE, u Odeljku 2.3. - Promena rashoda i izdataka. 

U ovom delu Obrasca PFE popunjavaju se iznosi procenjenog uticaja na promenu rashoda i izdataka (za klasu 4, 5 i za grupu konta 62), i to za odgovarajuću programsku aktivnost/projekat navedenu u delu 2.2. Povezanost predloga akta sa budžetom.

Kolona 2. popunjava se u zavisnosti od izjave date u odeljku 7. ovog obrasca, i to:

• ukoliko je data izjava da za sprovođenje predmetnog akta nisu potrebna finansijska sredstva, ova kolona se ne popunjava;
• ukoliko je data izjava da su sredstva obezbeđena u budžetu, u ovoj koloni, u okviru odgovarajućih konta, unosi se iznos rashoda potreban za realizaciju akta;
• ukoliko je data izjava da će se sredstva potrebna za realizaciju akta obezbediti kroz preraspodelu između aproprijacija ili iz budžetske rezerve, u ovoj koloni, u okviru odgovarajućih konta, unose se iznosi preraspodele. Neto efekat preraspodele treba da iznosi 0 (nula).

U koloni 3. obeležava se vrsta, odnosno priroda promene, da li je ona jednokratna ili se radi o višekratnoj promeni.

U slučaju jednokratne promene, efekat promene iskazuje se u budžetskoj godini (n) za period od momenta stupanja na snagu akta pa do kraja godine. U narednoj godini (n+1) iskazuje se pun godišnji efekat promene, dok se u n+2 godini efekat iskazuje kao 0 (nula). Ovaj novi dostignuti iznos ostaje kao takav i u narednim godinama.

U slučaju višekratne promene, promena se kontinuirano dešava u sve tri iskazane godine. U budžetskoj (n) godini efekat promene iskazuje se za period od momenta stupanja na snagu akta pa do kraja godine, dok se u narednim godinama iskazuje pripadajući deo promene za svaku godinu posebno i to u punom godišnjem iznosu.

U ovom konkretnom primeru, ukoliko se akt (saglasnost) o novom zapošljavanju u 2023. godini donosi u toku budžetske godine, ova promena je jednokratna i u 2023. godini će se iskazati ukupna sredstva koja su potrebna za isplatu plata novozaposlenih od početka primene akta odnosno od momenta zapošljavanja novih radnika, pa do kraja 2023. godine.  U narednoj 2024. godini iskazaće se pun godišnji efekat zapošljavanja ovih radnika, dok će se u 2025. godini efekat iskazati  kao 0 (nula).

Napominjemo da je odgovor dat kao mišljenje SKGO u vezi sa konkretnim pitanjem, i da ne predstavlja zvanično tumačenje primene propisa.

Za tumačenje primene propisa u smislu odgovora na postavljeno pitanje, preporuka je obratiti se Ministarstvu finansija.

Članom 133đ Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) predviđeno je da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.

Dalje je članom 133e predviđen način kako službenik napreduje i kaže da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Takođe, rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.

Članom 133a istog zakona predviđeno je da se službenik ocenjuje jednom u kalendarskoj godini, najkasnije do kraja februara tekuće godine za prethodnu godinu. Ne ocenjuje se službenik koji je u kalendarskoj godini radio manje od šest meseci bez obzira na razlog, ni službenik koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme. U period od šest meseci iz stava 2. ovog člana ne ulazi vreme u kojem je službenik bio odsutan sa rada zbog korišćenja prava na godišnji odmor.

Dakle, iz navedenih odredbi zaključujemo da se lice koje je zasnovalo radni odnos na određeno vreme zbog povećanog obima posla ne ocenjuje, pa samim tim ne može ni da napreduje, a do promene koeficijenata može doći raspoređivanjem ili premeštajem službenika na radno mesto čiji se poslovi rade u višem ili u nižem zvajnu ili u istom zvanju ali na rukovodećem radnom mestu.

Član 22. stav 3. Zakona o lokalnim izborima propisuje da „za sekretara i zamenika sekretara izborne komisije mogu da budu imenovani sekretar skupštine, zamenik sekretara skupštine, načelnik opštinske, odnosno gradske uprave, zamenik načelnika opštinske, odnosno gradske uprave ili lice iz reda zaposlenih u opštinskoj, odnosno gradskoj upravi koje ima visoko obrazovanje u oblasti pravnih nauka“.

Na ovaj način je direktno rešeno višegodišnje i često postavljano pitanje da li sekretari lokalnih skupština i načelnici uprava i njihovi zamenici mogu da budu i sekretari i zamenici sekretara lokalnih izbornih komisija. Osim toga, ovakvo zakonsko rešenje podrazumeva da navedeni lokalni funkcioneri više ne moraju da traže saglasnost Agencije za sprečavanje korupcije za imenovanje za sekretare/zamenike sekretara izbornih komisija.

Međutim, navedeni zakon ne definiše ko može da bude imenovan za predsednika izborne komisije, propisujući samo da, uz ispunjenje opštih uslova propisanih članom 15. Zakona o lokalnim izborima, predsednik i zamenik predsednika izborne komisije moraju da budu lica sa visokim obrazovanjem u oblasti pravnih nauka (član 19. Zakona).

Iz navedenog proističe da se na imenovanje lokalnih funkcionera u lokalnu izbornu komisiju primenjuju odredbe Zakona o sprečavanju korupcije koje podrazumevaju dobijanje saglasnosti Agencije za sprečavanje korupcije za obavljanje druge javne funkcije, u konkretnom slučaju funkcije predsednika lokalne izborne komisije u istoj jedinici lokalne samouprave.

Iz dosadašnje prakse ove agencije, kao i mišljenja koje je dostupno na njenoj veb-prezentaciji 

https://www.acas.rs/storage/opinion_files/%C4%8Clan%20izborne%20komisije%20i%20funkcije%20u%20organima%20skup%C5%A1tine%20gradske%20op%C5%A1tine%20i%20organima%20javnih%20preduze%C4%87a.pdf, proističe da sekretar skupštine opštine/grada ne može da bude imenovan u organ za sprovođenje izbora te opštine/grada.