Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Da li se pravnom licu utvrđuje samo kamata u poreskoj kontroli, obzirom na konkretnu situaciju kad ono nije utvrdilo porez za 3 godine unazad, nakon čega mu je poslato obaveštenje da podnese prijavu/utvrdi porez sa pripadajućom kamatom (nije odmah otpočela poreska kontrola), a ono je utvrdilo samo porez bez kamate? Obzirom da se kamata retroaktivno utvrđuje samo kod ''samooporezivanja'', tj. kod drugih javnih prihoda retroaktivno bez kamate, koji je osnov za retroaktivno utvrđivanje poreza bez kamate na primer fizičkom licu ili obvezniku ''firmarine''?
Zakonom o porezima na imovinu propisano je da pravna lica vrše samooporezivanje, što znači da je propisan rok za podnošenje poreske prijave kojom se vrši utvrđivanje poreza. Takođe je propisana obaveza plaćanja akontacije za prvi kvartal u godini i plaćanja razlike između utvrđenog I akontaciono plaćenog poreza na imovinu za prvo tromesečje do 31. marta.
Prema tome, u tim propisanim rokovima dospeva poreska obaveza po primljenoj poreskoj prijavi, odnosno, ako obveznik kasni sa podnošenjem prijave, obračunava se kamata u postupku poreske kontrole.
Kod imovine fizičkih lica i kod drugih oblika javnih prihode gde se obaveza utvrđuje donošenjem rešenja, propisano je da obaveza dospeva 15 dana od dana uručenja rešenja.
Kada obveznik u ranijoj godini nije podneo poresku prijavu za utvrđivanje poreza na imovinu za tu raniju godinu, već to učini u toku tekuće godine, ta poreska prijava sistemski se knjiži sa danom podnošenja. Kako obveznik poreskom prijavom ne prijavljuje kamatu koja se obračunava počevši od Zakonom propisanih rokova dospeća, lokalna poreska administracija svakako treba da sprovede postupak poreske kontrole, a što se tiče njenih ishoda potrebno je da postupi na sledeći način:
a) Ukoliko se u kontroli utvrdi da PPI-1 obrazac kojim je prijavljen utvrđeni porez na imovinu za raniju godinu nema nepravilnosti u visini utvrđenog poreza, zapisnikom, a nakon toga rešenjem, utvrđuje se kamata koja se obračunava od dana dospeća kvartala do dana podnošenja poreske prijave. Pored toga, obvezniku treba utvrditi i kamatu za period od dospeća akontacione obaveze za prvi kvartal naredne godine, do 31. marta - na iznos ranije neutvrđene kvartalne obaveze poreza na imovinu iz kontrolisane fiskalne godine (ukoliko ista nije plaćena u potpunosti ili delom). Ukupno utvrđena kamata se knjiži sa danom kontrole, ali se knjiženje sprovodi nakon uručenja rešenja donetog u postupku kontrole.
b) Ukoliko se u kontroli utvrdi da PPI-1 obrazac kojim je u tekućoj godini prijavljen utvrđeni porez na imovinu za prethodnu godinu ima nepravilnosti u visini utvrđenog poreza, zapisnikom, a nakon toga rešenjem, utvrđuje se:
- porez na imovinu za raniju godinu koji nije utvrđen poreskom prijavom,
- kamata na iznos poreza utvrđenog u poreskoj prijavi – obračunava se od dana dospeća kvartala do dana podnošenja poreske prijave,
- kamata na iznos poreza utvrđenog u poreskoj kontroli – od dana dospeća kvartala do dana kontrole (dana sačinjavanja zapisnika).
Pored toga, obvezniku treba utvrditi i kamatu za period od dospeća akontacione obaveze za prvi kvartal naredne godine, do 31. marta - na iznos ranije neutvrđene kvartalne obaveze poreza na imovinu iz kontrolisane fiskalne godine (ukoliko ista nije plaćena u potpunosti ili delom). Ukupno utvrđene obaveze poreza na imovinu za raniju godinu i kamate knjiže se s danom kontrole.
Pogledaj/preuzmi:
Model zapisnika u poreskoj kontroli.docx i Model rešenja u poreskoj kontroli.docx koja su lako prilagodljiva utvrđivanju samo kamate
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako postupiti u procesu prenosa dugova u vanbilansnu evidenciju pravnih lica u stečaju koji je okončan bankrotstvom; odnosno, nakon što se neosnovana zaduženja i kamate nastale nakon pravosnažnosti Rešenja o zaključenju stečaja bankrotstvom budu korigovala putem R-naloga, da li uz R-nalog treba donositi i neko posebno rešenje kojim se ista ta dugovanja otpisuju, ili je dovoljno samo uraditi R-nalog i rešenje o prenosu duga u vanbilansnu evidenciju? Da li je datum uručenja rešenja jednak datumu njegovog donošenja?
Rešenjem o utvrđivanju prestanka obaveze brisanom pravnom licu se poništavaju sva neosnovana zaduženja i kamata, a na osnovu koga se knjiži R-nalog za otpis dela duga po osnovu tih neosnovanih zaduženja. Nakon toga je potrebno izraditi Rešenje o prenosu preostalog duga u vanbilansnu evidenciju.
Datum uručenja rešenja nije od važnosti obzirom da se ono radi u Word dokumentu, a sam datum uručenja rešenja se ne knjiži. Bitno je sa kojim datumom se knjiži R-nalog po Rešenju o prestanku obaveze, tako da stanje bude tačno. To može da bude i 1. januar tekuće godine, ako je obveznik brisan u prethodnim godinama.
Pogledaj/preuzmi:
Rešenje o utvrđivanju prestanka obaveze brisanom pravnom licu.docx
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako postupati vezano za poresko oslobođenje objekta koji se koristi za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, odnosno da li se ceo objekat oslobađa plaćanja poreza obzirom da ispunjava uslove iz člana 12. stav 1. tačka 10) Zakona o porezima na imovinu? Radi o objektu koji je mešovitog karaktera (jedan deo je kuća za stanovanje, drugi deo garaža za poljoprivrednu mehanizaciju i treći deo štala), uz napomenu da preovlađuje garaža. Objekat je pod istim krovom i ozakonjen je kao pomoćni objekat.
Zakonom o porezima na imovinu propisano je da ako objekat čini više posebnih celina koje se mogu svrstati u različite grupe, svaka posebna celina u okviru objekta se, za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu, svrstava u odgovarajuću grupu nepokretnosti. Objekat koji je jedinstvena celina mešovitog karaktera, za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu, razvrstava se u odgovarajuću grupu nepokretnosti prema pretežnoj nameni.
U konkretnom slučaju, uzimajući u obzir da je objekat kao jedinstvena celina ozakonjen kao pomoćni objekat, isti se ne može oporezovati posebno za svaki deo koji se koristi za različite namene, već je kod razvrstavanja celog objekta, u skladu sa navedenim odredbama Zakona, potrebno uzeti u obzir njegovu pretežnu namena. Obzirom da je navedeno da preovlađuje garaža, proizilazi da se celokupan objekat razvrstava u tu grupu nepokretnosti.
Pravo na poresko oslobođenje po članu 12. stav 1. tačka 10) Zakona o porezima na imovinu, poreski obveznik može ostvariti za objekte obveznika koji ne vodi poslovne knjige, odnosno obveznika koji vodi poslovne knjige kome je poljoprivreda pretežna registrovana delatnost, a koji su namenjeni i koriste se isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Objekti namenjeni za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, u skladu sa članom 12 stav 1 tačka 10 ovog Zakona, su objekti za smeštaj mehanizacije za poljoprivredu, repromaterijala, smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, staje za gajenje stoke, objekti za potrebe gajenja i prikazivanje starih autohtonih sorti biljnih kultura i rasa domaćih životinja i objekti za gajenje pečuraka, puževa i riba.
U skladu s navedenim, predmetni objekat se ne koristi isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, već se jedan njegov deo koristi i za stanovanje (uz napomenu da jeste jedinstvena celina i deo za stanovanje se ne oporezuje posebno).
U slučaju kad bi predmetni objekat činilo više posebnih celina (npr. da se poreska prijava podnosi za svaku celinu posebno), onda bi se svaka od tih celina pojedinačno oporezovala, pa bi se za deo u kome se obavlja isključivo primarna poljoprivredna proizvodnja, moglo ostvariti pravo na poresko oslobođenje po ovom osnovu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreskom obvezniku je 2010. doneto Rešenje o zaduženju za firmarinu za 2010. godinu, na koje je on uložio žalbu nakon roka, te je donet zaključak o odbacivanju iste, kao neblagovremene. Nakon toga je više puta doneto prvostepeno i drugostepeno rešenje i vođen upravni spor, a u skladu sa poslednjim rešenjem drugostepenog organa i postupajući po presudi Upravnog suda, lokalno odeljenje za administriranje izvornih prihoda je donelo rešenje 2020. godine, kojim je utvrđena firmarina za 2010. godinu. Obaveza je utvrđena fizičkom licu, na JMBG, kao vlasniku preduzetničke radnje, jer je radnja zatvorena 2012. godine, a samim tim prestao da važi poreski identifikacioni broj. Obzirom da je preduzetnička radnja zatvorena 2012. godine, uložena je žalba po kojoj se žalilac poziva na činjenicu da obaveza nije mogla da se utvrdi fizičkom licu po osnovu isticanja firme na poslovnom prostoru preduzetničke radnje koja je zatvorena 2012, a rešenje je doneto 2020. Postupajući po žalbi, prvostepeni organ smatra da su osnovani navodi žalioca i da treba usvojiti žalbu i poništiti rešenje. Na koji zakonski osnov se pozvati u skladu sa navedenim i kako obrazložiti doneto rešenje da se neće utvrđivati obaveza o zaduženju za lokalnu komunalnu taksu za isticanje firme za 2010. godinu?
Pogledaj/preuzmi:
Mišljenje Ministarstva finansija_utvrđivanje obaveze nako brisanja obveznika.pdf. U mišljenju su navedeni pravni osnovi zbog kojih se ne može utvrđivati obaveza brisanom obvezniku.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako postupati sa preduzećem u stečaju?
Pogledaj/preuzmi:
Bilten 11/2018.pdf (mišljenje pod tačkom 6.)
Bilten 12/2017.pdf (mišljenje pod tačkom 7.)
Bilten 7-8/2015.pdf (mišljenje pod tačkom 7. a i b)
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je imao obaveze po osnovu pomenutog računa za period od 2009. do 2011. godine i nije imao nijednu uplatu do momenta postavljanja ovog pitanja. Rešenja za 2009. godinu su rađena 2010. godine, a za 2010. i 2011. su rađena u 2011. godine. Na koji način uraditi Rešenje za otpis dugovanja po službenoj dužnosti (s tim da ne bi bio otpisan dug u celosti) zbog apsolutne zastarelosti i na koji način odbiti troškove advokata koji zastupa poreskog obveznika u postupku? Ukoliko je moguće, može li da se objavi primer Rešenja o apsolutnoj zastarelosti po službenoj dužnosti.
U situaciji kada se poreski obveznik ili njegov punomoćnik obrati Zahtevom za zastarelost poreskog duga, potrebno je uzeti u obzir relativni rok za zastarelost. Apsolutni rok zastarelosti je poreski organ dužan da posmatra, odnosno rešava u smislu da utvrđuje prestanak poreske obaveze I preknjižava u vanbilansnu evidenciju po službenoj dužnosti.
U konkretnom slučaju, obaveze koje su dospele do 31.12.2010. godine, lokalni poreski organ je trebalo da naplati do 31.12.2015. godine (5 godina relativni rok zastarelosti) ili da u tom periodu od 2011. do 2015. godine preduzme radnju protiv poreskog dužnika u cilju naplate (na primer da izda opomenu i sl.) i na taj način prekine rok za zastarelost, tako da zastarelost počne da teče iznova. Ako do kraja 2015. godine nije prekinuta zastarelost, onda je ona nastupila 01.01.2016.g., a ako jeste prekinuta, onda se na godinu prekida dodaje još 5 godina. Ako nije bilo zastoja zastarelosti, svakako je apsolutna zastarelost za dug koji je nastao do 31.12.2010. nastupila 31.12.2020. godine. Za dug iz 2011. godine, ako je bilo prekida zastarelosti u periodu do kraja 2016. godine, zastarelost može biti produžena do kraja 2021. (ako je prekid bio u 2016.g.), a ako nije ili je prekid bio pre 2016. onda je i za taj dug nastupila apsolutna zastarelost.
Pogledaj/preuzmi:
Uputstvo za troškove postupka.docx sa objašnjenjima kada advokat može imati pravo na iste, a kada ne
Primer rešenja za apsolutnu zastarelost.docx i Primer rešenja za relativnu zastarelost.docx
Instrukcija za prenos u vanbilansnu evidenciju.docx
Primer rešenja za usvajanje zahteva za troškove postupka.doc
Primer rešenja za odbijanje zahteva za troškove postupka.docx
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li maloletno dete, obzirom da je nasledilo nepokretnost, može biti zaduženo porezom na imovinu?
Dete koje je nasledilo nepokretnost može biti obveznik poreza na imovinu, a na njegovo ime se prenose i dugovi preminulog lica u visini i srazmeri nasleđene imovine, ako takvi dugovi postoje.
Pogledaj/preuzmi:
Bilten Ministarstva finansija_mišljenje pod tačkom 7.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li se određena parcela koju poseduje poreski obveznik može obračunavati kao građevinsko zemljište, ukoliko se ona nalazi u gradskom području koje je prema Planu detaljne regulacije konkretne lokalne samouprave predviđeno za groblje?
U skladu sa članom 6b Zakona o porezima na imovinu, građevinsko zemljište je vrsta zemljišta koje je kao takvo definisano zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja.
Član 82 Zakona o planiranju I izgradnji, propisuje da građevinsko zemljište jeste zemljište koje je određeno zakonom ili planskim dokumentom za izgradnju i korišćenje objekata, kao i zemljište na kojem su izgrađeni objekti u skladu sa zakonom. Član 83 istog Zakona dalje propisuje da se građevinsko zemljište koristi prema nameni određenoj planskim dokumentom, na način kojim se obezbeđuje njegovo racionalno korišćenje, u skladu sa Zakonom. Stupanjem na snagu Planskog dokumenta kojim je promenjena namena zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnici tog zemljišta stiču prava i obaveze propisane ovim Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona, bez obzira na činjenicu što organ nadležan za upis na nepokretnostima i pravima na njima nije sproveo promenu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i prava. Građevinsko zemljište kome je namena promenjena može se koristiti i u druge svrhe, do privođenja zemljišta planiranoj nameni.
Kada je u oporezivanje porezom na imovinu kao posebna vrsta zemljišta uvedeno drugo zemljište, Ministarstvo finansija je u predlogu Zakona navelo da drugo zemljište, u smislu ovog Zakona, jeste vodno zemljište, definisano Zakonom kojim se uređuju vode, rudno zemljište, definisano Zakonom kojim se uređuju rudarstvo i geološka istraživanja, zemljište namenjeno za sahranjivanje umrlih, zemljište namenjeno za deponovanje otpada, kao i ostale vrste zemljišta koje nije građevinsko, poljoprivredno ili šumsko zemljište. Kasnije je u Zakonu usvojena samo odredba da je drugo zemljište ono koje nije građevinsko, poljoprivredno ili šumsko (član 6a).
U konkretnom slučaju je potrebno poći od toga da je u katastru za predmetno zemljište pod vrstom zemljišta upisano „zemljište u građevinskom području“, a da je Planskim dokumentom to zemljište određeno za groblje. U skladu s navedenim je potrebno proveriti kako se zemljište zaista koristi u konkretnom slučaju, odnosno ukoliko se već koristi za sahranjivanje umrlih i već jeste groblje, treba ga oporezovati kao „drugo zemljište“.
U slučaju da plan još uvek nije sproveden i da se na predmetnoj parceli ne nalazi groblje, treba proveriti za koje namene se zemljište koristi, pa u skladu s tim treba i opredeliti vrstu za oporezivanje. Stav autora je da nema osnova da se zemljište oporezuje kao „drugo zemljište“ ukoliko ono još uvek nije groblje, odnosno ne služi za sahranjivanje umrlih.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Opštinska uprava kupila kućice od drveta koje bi se koristile za prodaju poljoprivrednih proizvoda, eventualno i drugih proizvoda npr. slika, proizvoda domaće radinosti i sl. Na koji način je potrebno vršiti dodelu kućica fizičkim licima i preduzetnicima za korišćenje u određenom vremenskom periodu u skladu s navedenom situacijom? Da li je za to potrebno da ista ta lica plaćaju naknadu za zauzeće javne površine u skladu sa Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara i lokalne Odluke o naknadama za korišćenje javnih površina donete po osnovu istog Zakona i/ili neku drugu naknadu? Da li ove objekte, u smislu plaćanja, treba tretirati kao zauzeće javne površine za manje montažne objekte? Ukoliko je potrebno da plaćaju prethodno navedenu naknadu, na koji način odrediti ko će dobiti kućice na korišćenje i da li je moguće da se to odrediti licitacijom? Ukoliko da, šta bi bio predmet licitacije i da li je moguće iznos licitacije uplatiti na račun konkretne lokalne samouprave? Ukoliko je iznos licitacije moguće uplatiti na račun konkretne lokalne samouprave, na koji račun je potrebno izvršiti uplatu ili bi eventualno taj iznos lokalno Odeljenje za finansije trebalo da preknjiži na račun naknada za konkretno lice koje bude dobilo određenu kućicu (i koje će ubuduće dobijati rešenja o naknadama po Tarifnom broju 1)? Na koji način postupati sa depozitom koji bi bio uplaćen za učestvovanje na licitaciji?
Način dodele kućica fizičkim licima i preduzetnicima u određenom vremenskom periodu nije u nadležnosti Odeljenja za administriranje izvornih prihoda lokalne samouprave. Obzirom da se pitanja odnose i na to da li se kućice postavljaju na javnoj površini ili ne, kao i da li se koriste za obavljanje poslovne ili druge delatnosti, navešćemo da su po članu 236 Zakona o naknadama za korišćenje javnih površina, naknade za korišćenje javne površine, između ostalog, i naknade za korišćenje prostora na javnoj površini u poslovne i druge svrhe.
Konkretna lokalna samouprava bi trebala da ima donetu Odluku o postavljanju privremenih objekata na sopstvenoj teritoriji kojom bi trebalo da bude uređeno sledeće: vrsta, izgled, uslovi i način postavljanja, korišćenja i uklanjanja manjih montažnih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim površinama na teritoriji te lokale samouprave, vršenje nadzora nad primenom odredaba pomenute Odluke i inspekcijski nadzor. Takođe bi trebalo da postoji Plan postavljanja pomenutih objekata, kao i da se isti dodeljuju sprovođenjem javnog konkursa.
Navedeni postupci, kao i priprema Odluke i izdavanje odobrenja nisu u nadležnosti lokalne poreske administracije, već drugih organizacionih delova lokalne samouprave.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je uložio jednu žalbu na poresko rešenje za 2021. godinu, uz zahtev da mu se odobri poreski kredit. U konkretnoj situaciji, poreski obveznik u trenutku donošenja rešenja nije imao prebivalište na adresi nepokretnosti. Prvostepeni organ je sve spise predmeta dostavio drugostepenom organu na odlučivanje. Nakon toga, poreski obveznik je podneo još jedan zahtev, a koji se odnosi na korekciju kvadrature i izmenu visine utvrđenog poreza za 2021. godinu na istoj nepokretnosti. Uz zahtev je priložio dokaz iz projektne dokumentacije, uz navode da mu je u ugovoru o kupoprodaji uneta pogrešna korisna površina nepokretnosti, jer su u njoj uključene i terase. Kako postupati u konkretnom slučaju, uzimajući u obzir da postoje 2 (dva) zahteva istog poreskog obveznika, a drugostepeni organ nije rešio po prvoj žalbi istog poreskog obveznika?
S obzirom da je žalba na rešenje o utvrđivanju poreza u postupku po žalbi dostavljena drugostepenom organu na dalje postupanje i odlučivanje, smatramo da svako dalje postupanje prvostepenog organa po ožalbenom rešenju o utvrđivanju poreza mora sačekati odluku drugostepenog organa.
Takođe, ako je zahtev za korekciju kvadrature podnet u roku za žalbu može se posmatrati i kao dopuna žalbe u kom slučaju se može dostaviti drugostepenom organu kao dopunu žalbe.
Dalje, podneti zahtev za korekciju kvadrature, mogao bi se posmatrati kao izmenjena poreska prijava, pri čemu je dalje postupanje uređeno u skladu sa članom 40. stav 5) ZPPPA koji propisuje da se izmenjena poreska prijava ne može podneti nakon pokretanja postupka kontrole za kontrolisani period, odnosno nakon donošenja rešenja o utvrđivanju poreza iz člana 54. stav 2. tačka 2. podtačka (2) ovog zakona.
Takođe, prilikom odlučivanja o statusu „zahteva za korekciju“ mora se imati u vidu i odredbe Zakona o porezima na imovinu, član 33b stav 6. i stav 7. koji propisuje sledeće:
“Kad obveznik koji ne vodi poslovne knjige javnom beležniku nije dostavio izjašnjenje po svim tačkama iz stava 3. ovog člana, ili kad nije dostavio sve dokaze od značaja za utvrđivanje poreske obaveze, odnosno za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje, odnosno na poreski kredit, koje nadležni poreski organ ne može pribaviti razmenom podataka između državnih organa preko Servisne magistrale organa, obveznik je dužan da te podatke, odnosno dokaze dostavi nadležnom poreskom organu u roku od 30 dana od isteka roka iz stava 2. ovog člana, ili na zahtev tog organa u ostavljenom roku u poreskom postupku.
Ako obveznik koji ne vodi poslovne knjige u propisanom, odnosno ostavljenom roku ne dostavi podatke, odnosno dokaze iz stava 6. ovog člana, smatraće se da njima ne raspolaže, pa se poreska obaveza utvrđuje na osnovu podataka i dokaza kojima raspolaže nadležni poreski organ.”
Prema navedenom, ako su činjenice takve da zahtevaju izmenu ožalbenog rešenja mora se sačekati rešenje drugostepenog organa koji će biti odlučeno o žalbenim navodima, a u skladu s tim i o prvostepenom rešenju o utvrđivanju.
Takođe, treba imati u vidu da je postupanje po konačnim rešenjima u upravnom postupku uređeno odredbama čl.176. Zakona o opštem upravnom postupku u smislu korišćenja – ponavljanja postupka.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li poreski organ/lokalna poreska administracija donosi rešenja za eko naknadu sa iskazanom poreskom obavezom u iznosu od „0“ dinara, ukoliko je poreski obveznik u elektronskoj prijavi iskazao „0“ prihoda? Da li poreski organ može nezavisno od podnete e–prijave kroz sistem, izvršiti promenu u bazi podataka ili je potrebno stranku uvoditi u postupak kancelarijske kontrole, ukoliko se uvidom u prihode kroz bazu APR-a u finansijskim izveštajima, konstatuje da je poreski obveznik pogrešio u popunjavanju poreske prijave za eko naknadu, da nije „nula“ prihod , već postoji određeni iznos ostvarenog prihoda?
Svaka podneta prijava i podaci iskazani u njoj nužno se proveravaju i usaglašavaju sa podacima iz APR iz finansijskih izveštaja.
Dakle, ako je proverom u podacima iz APR utvrđeno da je poreski obveznik podneo izjavu o neaktivnosti i ako je iskazani podatak o prihodu “nula”, stekli su se uslovi za donošenje rešenja sa “nulom”.
Za sve druge prijave za koje se ne može iz raspoloživih podataka utvrditi da je podatak o prihodu tačan, prijava bi trebalo da dobije status “neobrađena”, zatim da poreski organ pošalje poziv poreskom obvezniku za dostavljanje potrebnih podatka i dokumentacije iz koje se može utvrditi tačnost iskazanog podatka.
Odredbe člana 55. stav 6. ZPPPA propisuju mogućnost donošenja rešenja o utvrđivanju obaveze neposrednim odlučivanjem, kada je osnov za utvrđivanje uvid u podatke iz evidencija nadležnih organa, bez prethodnog izjašnjenja obveznika, a stranka ima mogućnost žalbe u poreskom postupku.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li poljoprivredna gazdinstva treba da podnose poresku prijavu o utvrđenom porezu na imovinu – obrazac PPI-1? Ukoliko su u obavezi da podnesu PPI-1, na koji način iskazuju poresku osnovicu u njoj u slučaju kada jedinica lokalne samouprave nije u zakonskom roku donela i objavila cene nepokretnosti, konkretan primer za tekuću godinu?
Pojam poreskog obveznika uređen je odredbama člana 4. Zakona o porezima na imovinu.
Porez na imovinu plaća se na nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije od strane lica koja imaju oporeziva prava iz člana 2. stav 1. Zakona o porezima na imovinu.
Obveznik poreza na imovinu iz člana 4. stava 1. ZPI koji ne vodi poslovne knjige (u daljem tekstu: obveznik koji ne vodi poslovne knjige), u smislu oporezivanja porezom na imovinu, jeste:
1) fizičko lice koje ostvaruje prihode od samostalne delatnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje dohotka građana (u daljem tekstu: preduzetnik) koji porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod;
2) drugo lice koje ne vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije;
3) preduzetnik koji vodi poslovne knjige - za imovinu koja nije evidentirana u njegovim poslovnim knjigama;
4) fond iz stava 1. ovog člana koji ne vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije.
Obveznik poreza na imovinu iz člana 4. stav 1. ZPI koji vodi poslovne knjige (u daljem tekstu: obveznik koji vodi poslovne knjige), u smislu oporezivanja porezom na imovinu, jeste:
1) pravno lice koje vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije;
2) nerezidentno pravno lice - za nepokretnosti za koje poresku obavezu ispunjava ogranak tog lica u skladu sa stavom 2. ovog člana;
3) preduzetnik koji vodi poslovne knjige - za imovinu koju je evidentirao u svojim poslovnim knjigama (u daljem tekstu: imovina u poslovnim knjigama), osim preduzetnika iz stava 6. tačka 1) ovog člana;
3a) fond iz stava 1. ovog člana koji vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije;
4) drugo lice koje vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije, osim preduzetnika iz stava 6. tačka 3) ovog člana.
Obveznikom koji vodi poslovne knjige smatra se, i:
- fizičko lice koje obavlja promet dobara ili pružanje usluga u Srbiji, pa je po tom osnovu obveznik PDV i obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti (preduzetnik) i vodi poslovne knjige u skladu sa propisima u Republici Srbiji - za nepokretnosti koje su evidentirane u njegovim poslovnim knjigama;
- fizičko lice koje ostvaruje prihode od poljoprivrede i šumarstva, odnosno prihode od prodaje poljoprivrednih i šumarskih proizvoda, koje je obveznik PDV, preduzetnik je i dužan je da vodi poslovne knjige - za nepokretnosti koje su evidentirane u njegovim poslovnim knjigama;
- fizičko lice koje ostvaruje prihode od poljoprivrede i šumarstva, odnosno prihode od prodaje poljoprivrednih i šumarskih proizvoda, koje je nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva upisanog u registar, koje se opredelilo da ima svojstvo preduzetnika pa vodi poslovne knjige - za nepokretnosti koje su evidentirane u njegovim poslovnim knjigama.
Fizičko lice koje ostvaruje prihod od poljoprivrede, a nema status preduzetnika, nema ni obavezu da vodi poslovne knjige, pa shodno tome nema ni obavezu samooporezivanja za nepokretnosti za koje je obveznik poreza na imovinu.
Da bi se porez na imovinu utvrđivao samooporezivanjem, nužno je da obveznik vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije i da je predmetna imovina evidentirana u poslovnim knjigama.
Preduzetnik odnosno preduzetnik poljoprivrednik (obveznik poreza po osnovu prihoda od poljoprivrede i šumarstva - fizičko lice koje je nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava) nije subjekt u pravu i ne može biti stranka u postupku, kada je predmet oporezivanja porezom na imovinu pravo svojine na nepokretnosti čiji je imalac fizičko lice koje ostvaruje prihode od samostalne delatnosti, obveznik poreza na imovinu za te nepokretnosti je fizičko lice - imalac prava svojine na nepokretnosti.
Ukoliko poljoprivredno gazdinstvo egzistira u okviru privrednog društva i predmetna imovina je proknjižena u poslovnim knjigama porez na imovinu se utvrđuje samooporezivanjem.
Prema članu 7a. stav 6. Zakona o porezima na imovinu, osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige je knjigovodstvena vrednost nepokretnosti iskazana na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini, kad:
1) jedinica lokalne samouprave do 30. novembra tekuće godine ne objavi akt kojim utvrđuje prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti u zonama, odnosno prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti u najopremljenijoj zoni u slučaju kad u zoni i graničnim zonama nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti u periodu od 1. oktobra godine koja prethodi tekućoj godini do 30. septembra tekuće godine;
2) u zoni i graničnim zonama nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti u periodu od 1. oktobra godine koja prethodi tekućoj godini do 30. septembra tekuće godine, a u najopremljenijoj zoni ne postoji odgovarajuća vrsta nepokretnosti;
3) jedinica lokalne samouprave do 30. novembra tekuće godine ne objavi akt kojim utvrđuje zone i najopremljenije zone, kao i svaku promenu tog akta.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.