Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли у обрачун боловања улази минули рад?
У складу са одредбама члана 86. Закона о здравственом осигурању („Сл. гласник РС“, бр. 25/19) основ за обрачун накнаде зараде (у даљем тексту: основ за накнаду зараде) за запослене коју исплаћује послодавац из својих средстава, утврђује се у складу са прописима којима се уређује рад.
Члан 115. Закона о раду каже да запослени има право на накнаду зараде за време одсуствовања са рада због привремене спречености за рад до 30 дана најмање у висини 65% просечне зараде у претходних 12 месеци пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад, с тим да не може бити нижа од минималне зараде утврђене у складу са овим законом, ако је спреченост за рад проузрокована болешћу или повредом ван рада, ако законом није друкчије одређено. Такође, Посебан колективни уговор за запослене у ЈЛС („Сл. гласник РС“, бр. 38/2019 и 55/2020) у члану 43. каже да запослени који не ради до 30 дана због болести или повреде (привремена спреченост за рад) има право на накнаду плате која износи: 1) 65% просечне плате у претходних 12 месеци пре месеца у коме је наступила привремена спреченост за рад, проузрокована болешћу или повредом ван рада, те да накнада плате не може бити нижа од минималне зараде утврђене општим прописима о раду.
У зараду на основу које се обрачунава просек за претходних 12 месеци улазе сва примања која у смислу члана 105. став 3. Закона чине зараду: исплаћена зарада, односно плата за ефективне сате рада у претходних дванаест месеци, део зараде по основу радног учинка (стимулација и дестимулација); увећање зарада, односно плата исплаћених у претходних дванаест месеци по основу рада на дан празника, ноћног рада, рада у сменама, прековременог рада, "минулог рада" и других увећања прописаних општим актом послодавца и друга примања која имају карактер зараде, а која су у претходних дванаест месеци исплаћена (топли оброк, регрес, теренски додатак, додатак за одвојен живот и друга давања запосленима која имају карактер зараде).
Даље се у члану 87. Закона о здравственом осигурању уређује основ за накнаду зараде која се исплаћује из средстава обавезног здравственог осигурања за запослене. Према тим одредбама основ за накнаду зараде чини просечна зарада коју је осигураник остварио у претходних 12 месеци пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад. Зараду у том смислу чини зарада за обављени рад и време проведено на раду, утврђена у складу са прописима о раду, и то: 1) основна зарада запосленог; 2) део зараде за радни учинак; 3) увећана зарада (у коју улази и “минули рад”).
Имајући све ово у виду, може се констатовати да у оба случаја, и у случају боловања до 30 дана на терет послодавца и у случају боловања на терет Републичког фонда за здравствено осигурање, “минули рад” улази у основицу за обрачун накнаде зараде.
Може ли се лице које је запослено на неодређено време у градској управи у звању саветник (није до сада оцењивано, односно нема потребан број оцена за напредовање), а испуњава услове за самосталног саветника, тј. има преко 5 година искуства у струци пријавити на интерни конкурс за попуњавање радног места у звању самосталног саветника?
На основу члана 84. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) на интерном конкурсу могу да учествују службеници запослени на неодређено време у свим органима, службама и организацијама код послодавца који оглашава интерни конкурс.
Право учешћа на интерном конкурсу имају службеници у истом звању или службеници који испуњавају услове за напредовање у звање у које је разврстано радно место које се попуњава.
Сходно члану 133е Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему.
Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се".
Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар".
Сходно овим одредбама, да би запослени могао да напредује потребно је да се испуне горенаведени услови из члана 133е Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, а наведено се односи и на могућност учешћа на интерном конкурсу.
Да ли лице коме у систематизацији стоји да се поред административних послова на изради пројеката бав и пословима остваривања једнаких могућности, може да буде члан Савета за родну равноправност?
Закон о родној равноправности прописује оснивање Савета за родну равноправност – саветодавног тела органа управе ЈЛС. Не постоје законске сметње да чланови/це Савета буду лица запослена у установама, органима и организацијама које делују у областима од значаја за родну равноправност и сузбијање родно заснованог насиља, а која немају статус именованих и постављених лица, већ су службеници који непосредно обављају одређене послове од значаја за остваривање надлежности Савета за родну равноправност. Та лица су у Савету представници релевантних установа, органа и организација и својим стручним радом у Савету доприносе да он успешно остварује своју улогу и надлежности. Сагласно томе, имајући у виду примере који се у питању наводе, не постоје сметње да решењем о образовању и именовању чланова/чланица Савета за чланицу савета буде именована особа које је на месту координатора/ке за младе у Канцеларији за младе или службеник/ца у органу у ЈЛС који обавља послове остваривања једнаких могућности и сл.
У чл. 63. ст. 3. Закона о родној равноправности прописано је да се актима скупштине ЈЛС ближе уређују избор, надлежности и начин рада тела за родну равноправност: комисије за родну равноправност и савета за родну равноправност. Према чл. 73. ZRR, ЈЛС дужне су да ускладе своја акта у року од шест месеци од ступања на снагу ZRR (рок је истекао 29. 11. 2021. године). Оне ЈЛС које немају основана тела за родну равноправност (Комисија за родну равноправност и Савет за родну равноправнст) дужне су да донесу одговарајуће акте о оснивању тих тела, такође у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.
Спроведен је отворени поступак јавне набавке за набавку канцеларијског материјала. Уговор траје до 5. маја 2022. године, а сва средства су већ истрошена. Може ли да се спроведе нова јавна набавка?
Уговор о јавној набавци закључен на одређени период, на пример на период од 12 месеци, по правилу је алтернативно орочен и утрошком средстава у износу уговорене вредности. Самим тим, уговор важи до одређеног датума (у конкретном случају, до 05.05.2022. године) или до утрошка средстава у износу уговорене вредности, у зависности од тога која околност пре наступи.
Наручилац има право да и пре истека рока важења уговора о јавној набавци истог предмета јавне набавке, спроведе нови поступак јавне набавке, те то право има и након што је раније закључен уговор о јавној набавци престао да важи услед утрошка средстава опредељених за тај уговор.
Имајући у виду наведено, истичемо да се може спровести нови поступак јавне набавке канцеларијског материјала, уз претпоставку да је ова јавна набавка планирана у Плану јавних набавки за 2022. годину, у складу са одредбама Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 91/2019).
Службеница Општинске управе је поднела захтев за солидарну помоћ због смрти члана уже породице сходно члану 51. Колективног уговора. Од документације поднела је очитану личну карту и копију умрлице за члана уже породице. Органу управе није позната чињеница да је преминули члан уже породице запослене остваривао примања из радног односа, односно по основу рада у тренутку подношења захтева запослене, односно да је примао туђу негу и помоћ или је примао пензију која је већа од најнижег износа пензије. Да ли запослена има право на солидарну помоћ?
Чланом 51. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 38/2019 и 55/2020) је прописано да запослени има право на солидарну помоћ, поред других предвиђених основа и за помоћ породици за случај смрти запосленог и запосленом за случај смрти члана уже породице.
Члановима уже породице у смислу овог члана, сматрају се брачни или ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ запосленог.
Сходно наведеним одредбама, право запослени не остварује за чланове уже породице који остварују примања из радног односа, односно по основу рада у тренутку подношења захтева, односно који примају новчану накнаду за туђу негу и помоћ или примају пензију која је већа од најнижег износа пензије.
Солидарна помоћ у наведеном случају признаје се породици и остварује се, по захтеву члана породице који се подноси у року од 90 дана од дана када је наступио основ за исплату солидарне помоћи, највише до висине две просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.
У конкретном случају, од запосленог је потребно да се затраже докази да преминули члан уже породице није остваривао примања из радног односа, по основу рада, односно није примао новчану накнаду за туђу негу и помоћ или пензију која је већа од најнижег износа пензије, а на начин како је то предвиђено чланом 59. Закона о општем управном поступку, који гласи:
„Поднесак је неуредан ако има недостатке који орган спречавају да поступа по њему, ако није разумљив или ако није потпун. У том случају орган у року од осам дана од пријема поднеска обавештава подносиоца на који начин да уреди поднесак и то у року који не може бити краћи од осам дана, уз упозорење на правне последице ако не уреди поднесак у року“.
Који су начини и процедуре за напредовање из звања саветник у звање самостални саветник? Ради се о запосленом у гардској управи са више 5 година искуства у струци (дипломирани економиста).
Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018 и 113/2017 - др. закон и 114/2021) уређује напредовање службеника и прописује да службеник напредује премештајем на непосредно више извршилачко радно место у истом или другом органу. Непосредно више извршилачко радно место јесте оно чији се послови раде у непосредно вишем звању или у истом звању али на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице (члан 133ђ закона).
Даље, у члану 133е закон прописује како се напредује на непосредно више извршилачко место и каже да руководилац органа, службе или организације у јединици локалне самоуправе може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему. Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се". Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место и службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар". Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање. Прекид у оцењивању услед одсутности са рада службеника не сматра се прекидом узастопности.
Што се процедуре за напредовање тиче, ту се морамо осврнути на одредбе о редоследу за попуњавање радног места. Чланом 82. Закона о запосленима у АП и ЈЛС превиђено је да при попуњавању извршилачког радног места предност има премештај службеника, са напредовањем или без њега. Ако послодавац одлучи да радно место не попуни премештајем, спроводи се интерни конкурс. На интерном конкурсу могу да учествују службеници запослени на неодређено време у свим органима, службама и организацијама у јединици локалне самоуправе која оглашава интерни конкурс. Право учешћа на интерном конкурсу имају службеници у истом звању или службеници који испуњавају услове за напредовање у звање у које је разврстано радно место које се попуњава.
Да ли се запослени на радном месту шеф Кабинета чији је радни однос везан за мандат Председника општине, броји у повећан обим запослених на одређено време (што је 10% од укупног броја запослених на неодређено време)?
Чланом 27к ст. 4, 5. и 6. Закона о буџетском систему (“Сл. гласник РС”, бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021 и 118/2021 - др. закон) предвиђено је да почев од 1. јануара 2021. године укупан број запослених на одређено време (изузев у својству приправника), лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге, као и посредством агенције за привремено запошљавање и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, не може бити већи од 10% укупног броја запослених на неодређено време, осим изузетно, уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. У наведено ограничење не убрајају се лица у радном односу на одређено време ради замене одсутног запосленог до његовог повратка, лица радно ангажована посредством Националне службе за запошљавање у циљу спровођења мера активне политике запошљавања у складу са прописима који уређују област запошљавања (јавни радови и додатно образовање и обуке), лица ангажована ради реализације пројеката који се финансирају средствима Европске уније или средствима донација, уколико се накнаде за њихов рад, са припадајућим порезима и доприносима, финансирају из ових извора, као и лица ангажована од стране корисника програма обуке, акредитованих реализатора обуке који су уписани у Сталну листу предавача и других реализатора обука коју води Национална академија за јавну управу. Изузетно, корисник јавних средстава који има мање од 50 запослених на неодређено време може да има највише до седам запослених, односно ангажованих лица у смислу става 4. овог члана.
Поступак за прибављање сагласности за додатно радно ангажовање преко 10% уређен је Уредбом о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава (“Сл. гласник РС”, бр. 159/20).
Како су овим одредбама таксативно набројани случајеви који представљају изузетак од рачунања укупног броја запослених на одређено време у смислу ограничења од 10% и како запослени на одређено време у кабинету изабраног лица нису изузети, потребно их је рачунати у укупан број запослених на одређено време.
Ко одлучује по жалби на решења административног одбора којим се одлучује о правима и обавезама функционера који су на сталном раду?
За акте радног тела скупштине (које је утврђено статутом или актом скупштине којим се уређује надлежност, састав и организација радних тела скупштине) којима се одлучује о правима и дужностима функционера нема органа који одлучује у другом степену, већ се на акте може поднети тужба надлежном суду у року од 60 дана, у складу са Законом о раду.
Одељење за финансије, привреду и пољопривреду добило је захтев за промену намене пољопривредног земљишта, катастарске парцеле 12051/1, 12052 и 12049/3. Уз захтев добијена је и Информацију о локацији Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Сектора за просторно планирање и урбанизам и Информација о локацију Покрајинског секретаријата за енергетику, грађевинарство и саобраћај којима је између осталог наведено да Инфорамција о локацији не представља основ за издавање грађевинске дозволе. Од ЈП за урбанистичко планирање, управљање путевима и изградњу добијено је урбанистичко мишљење којим је у Закључку наведено да се горе наведене катастарске парцеле налазе на приближној стационажи на којој је планиран услужни центар и да је за изградњу услужног центра неопходна израда Плана детаљне регулације или урбанистичког пројекта, док је од Одељења за урбанизам и грађење добијено уверење VIII којим је наведено да се катастарске парцеле протежу паралелно са државним путем ИА реда бр. 3 и то на стационажи око км 58+836, на којој је планиран услужни центар. На основу документације која је достављена, да ли је исправно урадити решење о промени намене на основу достављене документације и уколико се уради решење о промени намене земљишта да ли ће се исти моћи на основу ових урбанистичких мишљења и информација о локацији спровести у катастру?
У складу са чланом 88. Закона о планирању и изградњи, када се планским документом промени намена пољопривредног и шумског у грађевинско земљиште, орган надлежан за доношење планског документа је дужан да у року од 15 дана од дана ступања на снагу тог документа, органу надлежном за послове државног премера и катастра достави плански документ који садржи попис катастарских парцела којима је промењена намена или опис границе планског документа са пописом катастарских парцела са одговарајућим графичким приказом.
Орган надлежан за послове државног премера и катастра у року од 15 дана по добијању акта из става 1. овог члана решењем проводи насталу промену и ставља забележбу о обавези плаћања накнаде за промену намене пољопривредног и шумског земљишта у базу података катастра непокретности из које се издаје лист непокретности.
Након увида у документацију, закључујемо да катастарске парцеле које су предмет захтева за промену намене, нису обухваћене пописом катастарских парцела за које се врши промена намене на основу Просторног плана подручја посебне намене, односно, да служба за катастар непокретности није имала плански основ за провођење настале промене. Како је Просторним планом подручја посебне намене планирана даља детаљна урбанистичка разрада за предметно подручје, сматрамо да ће се доношењем плана нижег реда створити плански основ за промену намене наведених парцела из пољопривредног у грађевинско, након чега ће орган општинске управе бити у могућности да донесе решење о утврђивању накнаде за промену намене пољопривредног земљишта у грађевинско.
По решењу већа судија управног суда (из судске праксе) став је да се код утврђивања пореза на имовину не опорезује 10 ари већ разлика од 10 па до укупне површине за сваку посебну парцелу а у случају да чине функционалну целину посматра се збирно. Пореска администрација је на парцелу од 15 ари зарачунавала 7.000 пореза (грађевинско земљиште) за целу површину а требало је само на 5 ари. Да ли је ово законито и шта учинити?
Годишњи порез на имовину утврђује се у складу са одредбама Закона о порезима на имовину (Сл. гласник РС, бр. 26/2001, „Сл. лист СРЈ“, бр. 42/2002 - одлука СУС и „Сл. гласник РС“, бр. 80/2002, 80/2002 - др. закон, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - одлука УС, 47/2013, 68/2014 - др. закон, 95/2018, 99/2018 - одлука УС, 86/2019 и 144/2020). Члан 2. Закона дефинише да се порез на имовину плаћа на непокретности које се налазе на територији Републике Србије, и то на: право својине, односно на право својине на земљишту површине преко 10 ари; право закупа, односно коришћења, стана или куће за становање, конституисано у корист физичког лица; право коришћења грађевинског земљишта површине преко 10 ари, у складу са законом којим се уређује правни режим грађевинског земљишта. Када се порез плаћа на право својине на земљишту површине преко 10 ари, као и на право коришћења грађевинског земљишта површине преко 10 ари - предмет опорезивања је укупна површина тог земљишта [став 3) члана 2. Закона].
Обвезник пореза на имовину је у складу са чланом 4. овог Закона правно и физичко лице (које води, односно које не води пословне књиге), отворени инвестициони фонд, односно алтернативни инвестициони фонд, који нема својство правног лица а који је уписан у одговарајући регистар у складу са законом, које је на непокретности на територији Републике Србије ималац права, корисник или држалац, из члана 2. став 1. овог закона на које се порез на имовину плаћа у складу са чл. 2. и 2а овог закона.
Када су на истој непокретности више лица обвезници, обвезник је свако од тих лица сразмерно свом уделу у односу на целу непокретност. Када удели обвезника из става 3. овог члана на истој непокретности нису одређени, за сврху опорезивања порезом на имовину сматраће се да су једнаки. Када су на земљишту више лица обвезници пореза на имовину као имаоци права из члана 2. став 1. тач. 1) и 3) овог закона, обвезник је свако од тих лица сразмерно свом уделу у односу на укупну површину земљишта, па и кад је сразмерна површина удела појединог обвезника мања од десет ари.
Основица пореза на имовину по члану 5. овог закона за непокретности пореског обвезника који не води пословне књиге је вредност непокретности утврђена у складу са овим законом. Вредност непокретности утврђује орган јединице локалне самоуправе надлежан за утврђивање, наплату и контролу изворних прихода јединице локалне самоуправе. Вредност непокретности из става 1. овог члана, осим земљишта, може се умањити за амортизацију по стопи једнакој за све непокретности на територији јединице локалне самоуправе, која износи до 1% годишње применом пропорционалне методе, а највише до 40%, почев од истека сваке календарске године у односу на годину у којој је извршена изградња, односно последња реконструкција објекта, а на основу одлуке скупштине јединице локалне самоуправе о висини стопе амортизације која важи на дан 1. јануара године за коју се утврђује порез на имовину и која је објављена у складу са овим законом. Чланом 6. дефинише се да се вредност непокретности утврђује применом следећих елемената: корисна површина; просечна цена квадратног метра (у даљем тексту: просечна цена) одговарајућих непокретности у зони у којој се налази непокретност. Овим чланом прецизира се такође да је корисна површина за земљиште - његова укупна површина, укључујући површину под објектом. Зоне на које се реферише у овом члану - представљају делове територије јединице локалне самоуправе које надлежни орган јединице локалне самоуправе одлуком може одредити одвојено за насеља према врсти насеља (село, град) и изван насеља или јединствено за насеља и изван насеља, према комуналној опремљености и опремљености јавним објектима, саобраћајној повезаности са централним деловима јединице локалне самоуправе, односно са радним зонама и другим садржајима у насељу. Јединица локалне самоуправе дужна је да на својој територији одреди најмање две зоне у складу са законом.
У претходном тексту овог одговора, предочене су релевантне одредбе важећег Закона о порезима на имовину.
Надаље, указујемо да је до краја 2013. године, чланом 2. став 4. Закона о порезима на имовину било прописано да се порез на имовину на права на земљишту из става 1 тачка 1), 5а) и 6) овог члана - плаћа на разлику његове површине и површине од 10 ари, а од 1.1.2014. године извршене су значајне измене Закона о порезима на имовину („Сл. гласник РС“, број 47/13), и сходно усвојеним изменама између осталог члан 2. Закона је промењен и наведена одредба је брисана.
Због значајних измена у начину опорезивања, а које се тиче управо измена у члану 2. Закона, постојала су многобројна питања и дилеме шта се сматра површином земљишта преко 10 ари. Из наведених разлога, током 2014. године, а и касније, Министарство финансија издало је више стручних мишљења на тему: Која површина земљишта је опорезива?
Подсећамо да су – у циљу обезбеђења јединственог спровођења прописа из надлежности министарства надлежног за послове финансија, акти (објашњења, мишљења, инструкције, упутства и сл.) о примени тих прописа које даје министар надлежан за послове финансија, односно лице које он овласти - обавезујући за поступање Пореске управе у складу са чланом 11. став 3. Закона о пореском поступку и пореској администрацији ("Сл. гласник РС" бр. 80/02, 84/02 - исправка, 23/03 - исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 - др. закон, 62/06 - др. закон, 61/07, 20/09, 72/09 - др. закон, 53/10, 101/11, 2/12 - исправка, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 112/15, 15/16, 108/16, 30/18, 95/18, 86/19, 144/20, 96/21).
У наставку је преглед Мишљења Министарства финансија у којима је обрађивана ова тема, а то су:
Мишљење Министарства финансија 011-00-00230/2014-04 од 28.2.2014. године;
Мишљење Министарства финансија 430-00-00067/2014-04 од 3.3.2014. године;
Мишљење Министарства финансија 430-00-00114/2014-04 од 28.3.2014. године;
Мишљење Министарства финансија 413-00-00096/2014-04 од 5.5.2014. године,
Мишљење Министарства финансија 430-00-00208/2015-04 од 5.6.2015. године;
Мишљење Министарства финансија 07-00-00081/2016-04 од 22.3.2016. године;
Мишљење Министарства финансија 07-00-161/2016 од 04.05.2016. године;
Мишљење Министарства финансија 413-00-00126/2017-04 од 06.07.2017. године;
Мишљење Министарства финансија 413-00-00260/2017-04 од 12.12.2017. године.
Наводимо изводе из неких од њих:
1. Мишљење Министарства финансија, бр. 430-00-00067/2014-04 од 3.3.2014. год.
“Када је предмет опорезивања порезом на имовину право својине на земљишту површине преко 10 ари, реч је о површини земљишта које представља физичку целину, независно од:
− врсте земљишта (грађевинско, пољопривредно, шумско и друго),
− да ли земљиште као физичку целину чини једна или више катастарских парцела, односно њихових делова,
− броја пореских обвезника на земљишту које је предмет опорезивања (предмет опорезивања опредељује површина земљишта преко 10 ари, а не број пореских обвезника за то земљиште)."
2. Мишљење Министарства финансија, бр. 430-00-00114/2014-04 од 28.3.2014. год.
б) Опорезовање порезом на имовину права својине на земљишту ако је порески обвезник власник земљишта које чине две катастарске парцеле од којих је једна површине 15 ари, а друга површине 8 ари, при чему се те катастарске парцеле међусобно граниче, односно не граниче?
в) Да ли се код опорезивања земљишта површине преко 10 ари из предмета опорезивања изузима површина земљишта од 10 ари?
"Кад је предмет опорезивања порезом на имовину право својине на земљишту површине преко 10 ари, односно право коришћења грађевинског земљишта површине преко 10 ари (у складу са законом којим се уређује правни режим грађевинског земљишта), реч је о површини земљишта које представља физичку целину. На пример, ако је порески обвезник власник земљишта које чине две катастарске парцеле од којих је једна површине 15 ари, а друга површине 8 ари, при чему се те катастарске парцеле међусобно граниче, у том случају предметне парцеле представљају физичку целину површине 23 ара која је предмет опорезивања порезом на имовину. Међутим, ако је порески обвезник власник земљишта које чине две катастарске парцеле од којих је једна површине 15 ари, а друга површине 8 ари, при чему се те катастарске парцеле међусобно не граниче, у том случају предметне парцеле представљају посебне физичке целине (тј. не сабира се њихова површина иако су у истој зони), при чему је предмет опорезивања порезом на имовину само земљиште површине 15 ари. Законом није прописано да се код опорезивања права својине на земљишту и права коришћења грађевинског земљишта, из предмета опорезивања изузима површина земљишта од 10 ари. То значи да је код опорезивања земљишта површине преко 10 ари предмет опорезивања укупна површина тог земљишта."
Овом приликом истичемо да нам је из комуникације са ЈЛС и ЛПА познато да је у ранијем периоду указивано на неуједначену судску праксу по питању опорезивања земљишта преко 10 ари, као и да су се из тог разлога неке ЈЛС и ЛПА обраћале Министарству финансија и указивале на проблеме у примени Закона, односно упућивале иницијативе за прецизирање законских одредби у циљу обезбеђења јединствене примене Закона. У међувремену међутим, без обзира на судску праксу/пресуде у појединачним порескоправним ситуацијама – опште поступање ЛПА требало је да се заснива на Закону о порезима на имовину и мишљењима Министарства финансија, која су за ЛПА обавезујућа сходно члану 11. ZPPPA.
Изменама Закона о порезима на имовину “Сл. гласник РС број 95/18”, са применом од 1.1.2019. године, извршено је, поред осталог, даље прецизирање одредаба чланова 2. и 6. Закона. Додат је нови став 4. члана 2. Закона, којим се прописује да када се порез плаћа на право из става 1. тачка 1) и 3) овог члана (право својине на земљишту површине преко 10 ари и право коришћења грађевинског земљишта површине преко 10 ари) - предмет опорезивања је укупна површина тог земљишта. Такође, промењен је став 2. члана 6. Закона који уређује корисну површину и прецизирано је да је корисна површина за земљиште његова укупна површина, укључујући површину под објектом. Како је већ наведено, ово су и даље важеће одредбе Закона о порезима на имовину.
Узимајући у обзир све наведено, а пре свега да се годишњи порез утврђује према одредбама Закона о порезима на имовину, као и мишљења Министарства финансија и чињеницу да су ова мишљења обавезујућа за поступање Пореске управе у складу са Законом о пореском поступку и пореској администрацији – произилази да је у конкретној ситуацији по постављеном питању – ЛПА правилно утврдила обавезу по основу годишњег пореза на имовину, на укупну површину земљишта, а не на разлику од укупне површине и површине од 10 ари.
Када је реч о ставовима суда, они су обавезујући у случајевима по појединачним пресудама за конкретну порескоправну ситуацију, те нема основа да ЛПА усвоји став суда као обавезујући у свим поступцима опорезивања имовине независно од појединачне пресуде/порескоправне ситуације, већ се руководи Законом и мишљењима Министарства финансија.
Указујемо да одговори Стручне службе СКГО не представљају званично тумачење примене прописа који уређују рад локалних власти, него њено мишљење у вези са конкретним питањем које је постављено.
Да ли директор/в.д. директора Јавног предузећа право на прековремени рад?
Чланом 53. Закона о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) је прописано следеће:
„На захтев послодавца, запослени је дужан да ради дуже од пуног радног времена у случају више силе, изненадног повећања обима посла и у другим случајевима када је неопходно да се у одређеном року заврши посао који није планиран (у даљем тексту: прековремени рад).
Прековремени рад не може да траје дуже од осам часова недељно.
Запослени не може да ради дуже од 12 часова дневно укључујући и прековремени рад.
Запосленом који ради на пословима на којима је уведено скраћено радно време у складу са чланом 52. овог закона не може да се одреди прековремени рад на тим пословима, ако законом није друкчије одређено“.
Одредбама члана 60. Посебног колективног уговора за јавна предузећа у комуналној делатности на територији Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 30/21) је предвиђено да запослени има право на увећану зараду у висини утврђеној општим актом и уговором о раду, и то за прековремени рад - најмање 26% од основице.
Најзад, одредбе Закона о јавним предузећима („Сл. гласник РС“, бр. 15/16 и 88/19) не регулишу питање прековременог рада, што наводи на закључак да нема законских препрека да директор (вршилац дужности), иако је функционер, оствари право на прековремени рад.
Молимо за тумачење Колективног уговора за запослене у ЈЛС („Сл. гласник РС“, бр. 38/19 и 55/20) и члана 22. који каже да запослени има право на неплаћено одсуство. Да ли и службеник на положају има право да користи неплаћено одсуство? И да ли се одсуство може одобрити и на период дужи од 90 дана током једне календарске године, уколико службеник од почетка заснивања радног односа (који радни однос је дужи од 5 година у општинској управи) никада није користио неплаћено одсуство?
Члан 22. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 38/2019 и 55/2020) каже:
“Запослени има право на неплаћено одсуство у календарској години, и то:
1) ради школовања, специјализације или другог вида стручног образовања и усавршавања (мастер, докторат) којем запослени приступа на своју иницијативу - до 30 радних дана;
2) ради неговања оболелог члана уже породице - до 90 радних дана;
3) ради обављања личних послова - до 7 радних дана;
4) за случај смрти блиског сродника по крвном или тазбинском сродству - до 5 радних дана;
5) учествовање на културним и спортским приредбама у својству извођача, као и учествовање на стручним конгресима и конференцијама.
На лични захтев послодавац ће одобрити запосленом неплаћено одсуство до 90 дана, које се може користити једном, у периоду од пет година, уколико одсуство запосленог не би битно утицало на извршавање послова радног места на које је распоређен.
Послодавац може да одобри запосленом неплаћено одсуство и у дужем трајању и у другим случајевима, ако одсуство са рада запосленог не утиче битно на организацију рада код послодавца.
Право запосленог на неплаћено одсуство и дужина његовог трајања утврђује се решењем.
Неплаћено одсуство одобрава се, на писмени захтев запосленог, под условом да је запослени приложио одговарајућу документацију (доказ о постојању правног основа за коришћење неплаћеног одсуства).”
Члан 3. став 1 поменутог колективног уговора каже да запослени, у смислу овог уговора, јесу лица која су у складу са законом засновала радни однос у органима, службама и организацијама из члана 1. Уговора.
Члан 3. Закона о запосленима у АП и ЈЛС („Сл. гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018 и 113/2017 - др. закон) каже да се под запосленима, у смислу овог закона, сматрају функционери који на основу законом или покрајинским прописом утврђене обавезе или овлашћења, имају обавезу, односно користе право да буду на сталном раду (у даљем тексту: заснивају радни однос) ради вршења дужности, службеници и намештеници. Даље каже да је службеник запослено лице које професионално обавља стручне послове из надлежности аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе или са њима повезаних општих правних послова, информатичких, материјално-финансијских, рачуноводствених и административних послова. Службеник је запослено лице на извршилачком радном месту као и на радном месту службеника на положају.
Дакле, службеник на положају – начелник управе има право на коришћење неплаћеног одсуства. Члан 22. став 3. ПКУ каже да послодавац може да одобри запосленом неплаћено одсуство у дужем трајању и у другим случајевима, на лични захтев, али уз ограничење да то одсуство са рада запосленог не утиче битно на организацију рада код послодавца. Једна од битних чињеница за одлучивање о евентуалном захтеву начелника управе за неплаћено одсуство у дужем трајању је да ли је у управи постављен заменик начелника управе, јер у случају да није постављен заменик начелника, неплаћено одсуство начелника управе би битно утицало на организацију рада послодавца, с обзиром да општинском управом руководи начелник.