Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Da li u obračun bolovanja ulazi minuli rad?
U skladu sa odredbama člana 86. Zakona o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 25/19) osnov za obračun naknade zarade (u daljem tekstu: osnov za naknadu zarade) za zaposlene koju isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava, utvrđuje se u skladu sa propisima kojima se uređuje rad.
Član 115. Zakona o radu kaže da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno. Takođe, Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u JLS („Sl. glasnik RS“, br. 38/2019 i 55/2020) u članu 43. kaže da zaposleni koji ne radi do 30 dana zbog bolesti ili povrede (privremena sprečenost za rad) ima pravo na naknadu plate koja iznosi: 1) 65% prosečne plate u prethodnih 12 meseci pre meseca u kome je nastupila privremena sprečenost za rad, prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, te da naknada plate ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene opštim propisima o radu.
U zaradu na osnovu koje se obračunava prosek za prethodnih 12 meseci ulaze sva primanja koja u smislu člana 105. stav 3. Zakona čine zaradu: isplaćena zarada, odnosno plata za efektivne sate rada u prethodnih dvanaest meseci, deo zarade po osnovu radnog učinka (stimulacija i destimulacija); uvećanje zarada, odnosno plata isplaćenih u prethodnih dvanaest meseci po osnovu rada na dan praznika, noćnog rada, rada u smenama, prekovremenog rada, "minulog rada" i drugih uvećanja propisanih opštim aktom poslodavca i druga primanja koja imaju karakter zarade, a koja su u prethodnih dvanaest meseci isplaćena (topli obrok, regres, terenski dodatak, dodatak za odvojen život i druga davanja zaposlenima koja imaju karakter zarade).
Dalje se u članu 87. Zakona o zdravstvenom osiguranju uređuje osnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za zaposlene. Prema tim odredbama osnov za naknadu zarade čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Zaradu u tom smislu čini zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, utvrđena u skladu sa propisima o radu, i to: 1) osnovna zarada zaposlenog; 2) deo zarade za radni učinak; 3) uvećana zarada (u koju ulazi i “minuli rad”).
Imajući sve ovo u vidu, može se konstatovati da u oba slučaja, i u slučaju bolovanja do 30 dana na teret poslodavca i u slučaju bolovanja na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, “minuli rad” ulazi u osnovicu za obračun naknade zarade.
Može li se lice koje je zaposleno na neodređeno vreme u gradskoj upravi u zvanju savetnik (nije do sada ocenjivano, odnosno nema potreban broj ocena za napredovanje), a ispunjava uslove za samostalnog savetnika, tj. ima preko 5 godina iskustva u struci prijaviti na interni konkurs za popunjavanje radnog mesta u zvanju samostalnog savetnika?
Na osnovu člana 84. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) na internom konkursu mogu da učestvuju službenici zaposleni na neodređeno vreme u svim organima, službama i organizacijama kod poslodavca koji oglašava interni konkurs.
Pravo učešća na internom konkursu imaju službenici u istom zvanju ili službenici koji ispunjavaju uslove za napredovanje u zvanje u koje je razvrstano radno mesto koje se popunjava.
Shodno članu 133e Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu.
Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se".
Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar".
Shodno ovim odredbama, da bi zaposleni mogao da napreduje potrebno je da se ispune gorenavedeni uslovi iz člana 133e Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, a navedeno se odnosi i na mogućnost učešća na internom konkursu.
Da li lice kome u sistematizaciji stoji da se pored administrativnih poslova na izradi projekata bav i poslovima ostvarivanja jednakih mogućnosti, može da bude član Saveta za rodnu ravnopravnost?
Zakon o rodnoj ravnopravnosti propisuje osnivanje Saveta za rodnu ravnopravnost – savetodavnog tela organa uprave JLS. Ne postoje zakonske smetnje da članovi/ce Saveta budu lica zaposlena u ustanovama, organima i organizacijama koje deluju u oblastima od značaja za rodnu ravnopravnost i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja, a koja nemaju status imenovanih i postavljenih lica, već su službenici koji neposredno obavljaju određene poslove od značaja za ostvarivanje nadležnosti Saveta za rodnu ravnopravnost. Ta lica su u Savetu predstavnici relevantnih ustanova, organa i organizacija i svojim stručnim radom u Savetu doprinose da on uspešno ostvaruje svoju ulogu i nadležnosti. Saglasno tome, imajući u vidu primere koji se u pitanju navode, ne postoje smetnje da rešenjem o obrazovanju i imenovanju članova/članica Saveta za članicu saveta bude imenovana osoba koje je na mestu koordinatora/ke za mlade u Kancelariji za mlade ili službenik/ca u organu u JLS koji obavlja poslove ostvarivanja jednakih mogućnosti i sl.
U čl. 63. st. 3. Zakona o rodnoj ravnopravnosti propisano je da se aktima skupštine JLS bliže uređuju izbor, nadležnosti i način rada tela za rodnu ravnopravnost: komisije za rodnu ravnopravnost i saveta za rodnu ravnopravnost. Prema čl. 73. ZRR, JLS dužne su da usklade svoja akta u roku od šest meseci od stupanja na snagu ZRR (rok je istekao 29. 11. 2021. godine). One JLS koje nemaju osnovana tela za rodnu ravnopravnost (Komisija za rodnu ravnopravnost i Savet za rodnu ravnopravnst) dužne su da donesu odgovarajuće akte o osnivanju tih tela, takođe u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Sproveden je otvoreni postupak javne nabavke za nabavku kancelarijskog materijala. Ugovor traje do 5. maja 2022. godine, a sva sredstva su već istrošena. Može li da se sprovede nova javna nabavka?
Ugovor o javnoj nabavci zaključen na određeni period, na primer na period od 12 meseci, po pravilu je alternativno oročen i utroškom sredstava u iznosu ugovorene vrednosti. Samim tim, ugovor važi do određenog datuma (u konkretnom slučaju, do 05.05.2022. godine) ili do utroška sredstava u iznosu ugovorene vrednosti, u zavisnosti od toga koja okolnost pre nastupi.
Naručilac ima pravo da i pre isteka roka važenja ugovora o javnoj nabavci istog predmeta javne nabavke, sprovede novi postupak javne nabavke, te to pravo ima i nakon što je ranije zaključen ugovor o javnoj nabavci prestao da važi usled utroška sredstava opredeljenih za taj ugovor.
Imajući u vidu navedeno, ističemo da se može sprovesti novi postupak javne nabavke kancelarijskog materijala, uz pretpostavku da je ova javna nabavka planirana u Planu javnih nabavki za 2022. godinu, u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019).
Službenica Opštinske uprave je podnela zahtev za solidarnu pomoć zbog smrti člana uže porodice shodno članu 51. Kolektivnog ugovora. Od dokumentacije podnela je očitanu ličnu kartu i kopiju umrlice za člana uže porodice. Organu uprave nije poznata činjenica da je preminuli član uže porodice zaposlene ostvarivao primanja iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada u trenutku podnošenja zahteva zaposlene, odnosno da je primao tuđu negu i pomoć ili je primao penziju koja je veća od najnižeg iznosa penzije. Da li zaposlena ima pravo na solidarnu pomoć?
Članom 51. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 38/2019 i 55/2020) je propisano da zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć, pored drugih predviđenih osnova i za pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom za slučaj smrti člana uže porodice.
Članovima uže porodice u smislu ovog člana, smatraju se bračni ili vanbračni partner, deca, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj zaposlenog.
Shodno navedenim odredbama, pravo zaposleni ne ostvaruje za članove uže porodice koji ostvaruju primanja iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada u trenutku podnošenja zahteva, odnosno koji primaju novčanu naknadu za tuđu negu i pomoć ili primaju penziju koja je veća od najnižeg iznosa penzije.
Solidarna pomoć u navedenom slučaju priznaje se porodici i ostvaruje se, po zahtevu člana porodice koji se podnosi u roku od 90 dana od dana kada je nastupio osnov za isplatu solidarne pomoći, najviše do visine dve prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
U konkretnom slučaju, od zaposlenog je potrebno da se zatraže dokazi da preminuli član uže porodice nije ostvarivao primanja iz radnog odnosa, po osnovu rada, odnosno nije primao novčanu naknadu za tuđu negu i pomoć ili penziju koja je veća od najnižeg iznosa penzije, a na način kako je to predviđeno članom 59. Zakona o opštem upravnom postupku, koji glasi:
„Podnesak je neuredan ako ima nedostatke koji organ sprečavaju da postupa po njemu, ako nije razumljiv ili ako nije potpun. U tom slučaju organ u roku od osam dana od prijema podneska obaveštava podnosioca na koji način da uredi podnesak i to u roku koji ne može biti kraći od osam dana, uz upozorenje na pravne posledice ako ne uredi podnesak u roku“.
Koji su načini i procedure za napredovanje iz zvanja savetnik u zvanje samostalni savetnik? Radi se o zaposlenom u gardskoj upravi sa više 5 godina iskustva u struci (diplomirani ekonomista).
Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018 i 113/2017 - dr. zakon i 114/2021) uređuje napredovanje službenika i propisuje da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice (član 133đ zakona).
Dalje, u članu 133e zakon propisuje kako se napreduje na neposredno više izvršilačko mesto i kaže da rukovodilac organa, službe ili organizacije u jedinici lokalne samouprave može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto i službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti.
Što se procedure za napredovanje tiče, tu se moramo osvrnuti na odredbe o redosledu za popunjavanje radnog mesta. Članom 82. Zakona o zaposlenima u AP i JLS previđeno je da pri popunjavanju izvršilačkog radnog mesta prednost ima premeštaj službenika, sa napredovanjem ili bez njega. Ako poslodavac odluči da radno mesto ne popuni premeštajem, sprovodi se interni konkurs. Na internom konkursu mogu da učestvuju službenici zaposleni na neodređeno vreme u svim organima, službama i organizacijama u jedinici lokalne samouprave koja oglašava interni konkurs. Pravo učešća na internom konkursu imaju službenici u istom zvanju ili službenici koji ispunjavaju uslove za napredovanje u zvanje u koje je razvrstano radno mesto koje se popunjava.
Da li se zaposleni na radnom mestu šef Kabineta čiji je radni odnos vezan za mandat Predsednika opštine, broji u povećan obim zaposlenih na određeno vreme (što je 10% od ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme)?
Članom 27k st. 4, 5. i 6. Zakona o budžetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021 i 118/2021 - dr. zakon) predviđeno je da počev od 1. januara 2021. godine ukupan broj zaposlenih na određeno vreme (izuzev u svojstvu pripravnika), lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge, kao i posredstvom agencije za privremeno zapošljavanje i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme, osim izuzetno, uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. U navedeno ograničenje ne ubrajaju se lica u radnom odnosu na određeno vreme radi zamene odsutnog zaposlenog do njegovog povratka, lica radno angažovana posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje u cilju sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja u skladu sa propisima koji uređuju oblast zapošljavanja (javni radovi i dodatno obrazovanje i obuke), lica angažovana radi realizacije projekata koji se finansiraju sredstvima Evropske unije ili sredstvima donacija, ukoliko se naknade za njihov rad, sa pripadajućim porezima i doprinosima, finansiraju iz ovih izvora, kao i lica angažovana od strane korisnika programa obuke, akreditovanih realizatora obuke koji su upisani u Stalnu listu predavača i drugih realizatora obuka koju vodi Nacionalna akademija za javnu upravu. Izuzetno, korisnik javnih sredstava koji ima manje od 50 zaposlenih na neodređeno vreme može da ima najviše do sedam zaposlenih, odnosno angažovanih lica u smislu stava 4. ovog člana.
Postupak za pribavljanje saglasnosti za dodatno radno angažovanje preko 10% uređen je Uredbom o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava (“Sl. glasnik RS”, br. 159/20).
Kako su ovim odredbama taksativno nabrojani slučajevi koji predstavljaju izuzetak od računanja ukupnog broja zaposlenih na određeno vreme u smislu ograničenja od 10% i kako zaposleni na određeno vreme u kabinetu izabranog lica nisu izuzeti, potrebno ih je računati u ukupan broj zaposlenih na određeno vreme.
Ko odlučuje po žalbi na rešenja administrativnog odbora kojim se odlučuje o pravima i obavezama funkcionera koji su na stalnom radu?
Za akte radnog tela skupštine (koje je utvrđeno statutom ili aktom skupštine kojim se uređuje nadležnost, sastav i organizacija radnih tela skupštine) kojima se odlučuje o pravima i dužnostima funkcionera nema organa koji odlučuje u drugom stepenu, već se na akte može podneti tužba nadležnom sudu u roku od 60 dana, u skladu sa Zakonom o radu.
Odeljenje za finansije, privredu i poljoprivredu dobilo je zahtev za promenu namene poljoprivrednog zemljišta, katastarske parcele 12051/1, 12052 i 12049/3. Uz zahtev dobijena je i Informaciju o lokaciji Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Sektora za prostorno planiranje i urbanizam i Informacija o lokaciju Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj kojima je između ostalog navedeno da Inforamcija o lokaciji ne predstavlja osnov za izdavanje građevinske dozvole. Od JP za urbanističko planiranje, upravljanje putevima i izgradnju dobijeno je urbanističko mišljenje kojim je u Zaključku navedeno da se gore navedene katastarske parcele nalaze na približnoj stacionaži na kojoj je planiran uslužni centar i da je za izgradnju uslužnog centra neophodna izrada Plana detaljne regulacije ili urbanističkog projekta, dok je od Odeljenja za urbanizam i građenje dobijeno uverenje VIII kojim je navedeno da se katastarske parcele protežu paralelno sa državnim putem IA reda br. 3 i to na stacionaži oko km 58+836, na kojoj je planiran uslužni centar. Na osnovu dokumentacije koja je dostavljena, da li je ispravno uraditi rešenje o promeni namene na osnovu dostavljene dokumentacije i ukoliko se uradi rešenje o promeni namene zemljišta da li će se isti moći na osnovu ovih urbanističkih mišljenja i informacija o lokaciji sprovesti u katastru?
U skladu sa članom 88. Zakona o planiranju i izgradnji, kada se planskim dokumentom promeni namena poljoprivrednog i šumskog u građevinsko zemljište, organ nadležan za donošenje planskog dokumenta je dužan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu tog dokumenta, organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavi planski dokument koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena ili opis granice planskog dokumenta sa popisom katastarskih parcela sa odgovarajućim grafičkim prikazom.
Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra u roku od 15 dana po dobijanju akta iz stava 1. ovog člana rešenjem provodi nastalu promenu i stavlja zabeležbu o obavezi plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog i šumskog zemljišta u bazu podataka katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti.
Nakon uvida u dokumentaciju, zaključujemo da katastarske parcele koje su predmet zahteva za promenu namene, nisu obuhvaćene popisom katastarskih parcela za koje se vrši promena namene na osnovu Prostornog plana područja posebne namene, odnosno, da služba za katastar nepokretnosti nije imala planski osnov za provođenje nastale promene. Kako je Prostornim planom područja posebne namene planirana dalja detaljna urbanistička razrada za predmetno područje, smatramo da će se donošenjem plana nižeg reda stvoriti planski osnov za promenu namene navedenih parcela iz poljoprivrednog u građevinsko, nakon čega će organ opštinske uprave biti u mogućnosti da donese rešenje o utvrđivanju naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta u građevinsko.
Po rešenju veća sudija upravnog suda (iz sudske prakse) stav je da se kod utvrđivanja poreza na imovinu ne oporezuje 10 ari već razlika od 10 pa do ukupne površine za svaku posebnu parcelu a u slučaju da čine funkcionalnu celinu posmatra se zbirno. Poreska administracija je na parcelu od 15 ari zaračunavala 7.000 poreza (građevinsko zemljište) za celu površinu a trebalo je samo na 5 ari. Da li je ovo zakonito i šta učiniti?
Godišnji porez na imovinu utvrđuje se u skladu sa odredbama Zakona o porezima na imovinu (Sl. glasnik RS, br. 26/2001, „Sl. list SRJ“, br. 42/2002 - odluka SUS i „Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US, 47/2013, 68/2014 - dr. zakon, 95/2018, 99/2018 - odluka US, 86/2019 i 144/2020). Član 2. Zakona definiše da se porez na imovinu plaća na nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, i to na: pravo svojine, odnosno na pravo svojine na zemljištu površine preko 10 ari; pravo zakupa, odnosno korišćenja, stana ili kuće za stanovanje, konstituisano u korist fizičkog lica; pravo korišćenja građevinskog zemljišta površine preko 10 ari, u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni režim građevinskog zemljišta. Kada se porez plaća na pravo svojine na zemljištu površine preko 10 ari, kao i na pravo korišćenja građevinskog zemljišta površine preko 10 ari - predmet oporezivanja je ukupna površina tog zemljišta [stav 3) člana 2. Zakona].
Obveznik poreza na imovinu je u skladu sa članom 4. ovog Zakona pravno i fizičko lice (koje vodi, odnosno koje ne vodi poslovne knjige), otvoreni investicioni fond, odnosno alternativni investicioni fond, koji nema svojstvo pravnog lica a koji je upisan u odgovarajući registar u skladu sa zakonom, koje je na nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije imalac prava, korisnik ili držalac, iz člana 2. stav 1. ovog zakona na koje se porez na imovinu plaća u skladu sa čl. 2. i 2a ovog zakona.
Kada su na istoj nepokretnosti više lica obveznici, obveznik je svako od tih lica srazmerno svom udelu u odnosu na celu nepokretnost. Kada udeli obveznika iz stava 3. ovog člana na istoj nepokretnosti nisu određeni, za svrhu oporezivanja porezom na imovinu smatraće se da su jednaki. Kada su na zemljištu više lica obveznici poreza na imovinu kao imaoci prava iz člana 2. stav 1. tač. 1) i 3) ovog zakona, obveznik je svako od tih lica srazmerno svom udelu u odnosu na ukupnu površinu zemljišta, pa i kad je srazmerna površina udela pojedinog obveznika manja od deset ari.
Osnovica poreza na imovinu po članu 5. ovog zakona za nepokretnosti poreskog obveznika koji ne vodi poslovne knjige je vrednost nepokretnosti utvrđena u skladu sa ovim zakonom. Vrednost nepokretnosti utvrđuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave. Vrednost nepokretnosti iz stava 1. ovog člana, osim zemljišta, može se umanjiti za amortizaciju po stopi jednakoj za sve nepokretnosti na teritoriji jedinice lokalne samouprave, koja iznosi do 1% godišnje primenom proporcionalne metode, a najviše do 40%, počev od isteka svake kalendarske godine u odnosu na godinu u kojoj je izvršena izgradnja, odnosno poslednja rekonstrukcija objekta, a na osnovu odluke skupštine jedinice lokalne samouprave o visini stope amortizacije koja važi na dan 1. januara godine za koju se utvrđuje porez na imovinu i koja je objavljena u skladu sa ovim zakonom. Članom 6. definiše se da se vrednost nepokretnosti utvrđuje primenom sledećih elemenata: korisna površina; prosečna cena kvadratnog metra (u daljem tekstu: prosečna cena) odgovarajućih nepokretnosti u zoni u kojoj se nalazi nepokretnost. Ovim članom precizira se takođe da je korisna površina za zemljište - njegova ukupna površina, uključujući površinu pod objektom. Zone na koje se referiše u ovom članu - predstavljaju delove teritorije jedinice lokalne samouprave koje nadležni organ jedinice lokalne samouprave odlukom može odrediti odvojeno za naselja prema vrsti naselja (selo, grad) i izvan naselja ili jedinstveno za naselja i izvan naselja, prema komunalnoj opremljenosti i opremljenosti javnim objektima, saobraćajnoj povezanosti sa centralnim delovima jedinice lokalne samouprave, odnosno sa radnim zonama i drugim sadržajima u naselju. Jedinica lokalne samouprave dužna je da na svojoj teritoriji odredi najmanje dve zone u skladu sa zakonom.
U prethodnom tekstu ovog odgovora, predočene su relevantne odredbe važećeg Zakona o porezima na imovinu.
Nadalje, ukazujemo da je do kraja 2013. godine, članom 2. stav 4. Zakona o porezima na imovinu bilo propisano da se porez na imovinu na prava na zemljištu iz stava 1 tačka 1), 5a) i 6) ovog člana - plaća na razliku njegove površine i površine od 10 ari, a od 1.1.2014. godine izvršene su značajne izmene Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, broj 47/13), i shodno usvojenim izmenama između ostalog član 2. Zakona je promenjen i navedena odredba je brisana.
Zbog značajnih izmena u načinu oporezivanja, a koje se tiče upravo izmena u članu 2. Zakona, postojala su mnogobrojna pitanja i dileme šta se smatra površinom zemljišta preko 10 ari. Iz navedenih razloga, tokom 2014. godine, a i kasnije, Ministarstvo finansija izdalo je više stručnih mišljenja na temu: Koja površina zemljišta je oporeziva?
Podsećamo da su – u cilju obezbeđenja jedinstvenog sprovođenja propisa iz nadležnosti ministarstva nadležnog za poslove finansija, akti (objašnjenja, mišljenja, instrukcije, uputstva i sl.) o primeni tih propisa koje daje ministar nadležan za poslove finansija, odnosno lice koje on ovlasti - obavezujući za postupanje Poreske uprave u skladu sa članom 11. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS" br. 80/02, 84/02 - ispravka, 23/03 - ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 - dr. zakon, 62/06 - dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09 - dr. zakon, 53/10, 101/11, 2/12 - ispravka, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 112/15, 15/16, 108/16, 30/18, 95/18, 86/19, 144/20, 96/21).
U nastavku je pregled Mišljenja Ministarstva finansija u kojima je obrađivana ova tema, a to su:
Mišljenje Ministarstva finansija 011-00-00230/2014-04 od 28.2.2014. godine;
Mišljenje Ministarstva finansija 430-00-00067/2014-04 od 3.3.2014. godine;
Mišljenje Ministarstva finansija 430-00-00114/2014-04 od 28.3.2014. godine;
Mišljenje Ministarstva finansija 413-00-00096/2014-04 od 5.5.2014. godine,
Mišljenje Ministarstva finansija 430-00-00208/2015-04 od 5.6.2015. godine;
Mišljenje Ministarstva finansija 07-00-00081/2016-04 od 22.3.2016. godine;
Mišljenje Ministarstva finansija 07-00-161/2016 od 04.05.2016. godine;
Mišljenje Ministarstva finansija 413-00-00126/2017-04 od 06.07.2017. godine;
Mišljenje Ministarstva finansija 413-00-00260/2017-04 od 12.12.2017. godine.
Navodimo izvode iz nekih od njih:
1. Mišljenje Ministarstva finansija, br. 430-00-00067/2014-04 od 3.3.2014. god.
“Kada je predmet oporezivanja porezom na imovinu pravo svojine na zemljištu površine preko 10 ari, reč je o površini zemljišta koje predstavlja fizičku celinu, nezavisno od:
− vrste zemljišta (građevinsko, poljoprivredno, šumsko i drugo),
− da li zemljište kao fizičku celinu čini jedna ili više katastarskih parcela, odnosno njihovih delova,
− broja poreskih obveznika na zemljištu koje je predmet oporezivanja (predmet oporezivanja opredeljuje površina zemljišta preko 10 ari, a ne broj poreskih obveznika za to zemljište)."
2. Mišljenje Ministarstva finansija, br. 430-00-00114/2014-04 od 28.3.2014. god.
b) Oporezovanje porezom na imovinu prava svojine na zemljištu ako je poreski obveznik vlasnik zemljišta koje čine dve katastarske parcele od kojih je jedna površine 15 ari, a druga površine 8 ari, pri čemu se te katastarske parcele međusobno graniče, odnosno ne graniče?
v) Da li se kod oporezivanja zemljišta površine preko 10 ari iz predmeta oporezivanja izuzima površina zemljišta od 10 ari?
"Kad je predmet oporezivanja porezom na imovinu pravo svojine na zemljištu površine preko 10 ari, odnosno pravo korišćenja građevinskog zemljišta površine preko 10 ari (u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni režim građevinskog zemljišta), reč je o površini zemljišta koje predstavlja fizičku celinu. Na primer, ako je poreski obveznik vlasnik zemljišta koje čine dve katastarske parcele od kojih je jedna površine 15 ari, a druga površine 8 ari, pri čemu se te katastarske parcele međusobno graniče, u tom slučaju predmetne parcele predstavljaju fizičku celinu površine 23 ara koja je predmet oporezivanja porezom na imovinu. Međutim, ako je poreski obveznik vlasnik zemljišta koje čine dve katastarske parcele od kojih je jedna površine 15 ari, a druga površine 8 ari, pri čemu se te katastarske parcele međusobno ne graniče, u tom slučaju predmetne parcele predstavljaju posebne fizičke celine (tj. ne sabira se njihova površina iako su u istoj zoni), pri čemu je predmet oporezivanja porezom na imovinu samo zemljište površine 15 ari. Zakonom nije propisano da se kod oporezivanja prava svojine na zemljištu i prava korišćenja građevinskog zemljišta, iz predmeta oporezivanja izuzima površina zemljišta od 10 ari. To znači da je kod oporezivanja zemljišta površine preko 10 ari predmet oporezivanja ukupna površina tog zemljišta."
Ovom prilikom ističemo da nam je iz komunikacije sa JLS i LPA poznato da je u ranijem periodu ukazivano na neujednačenu sudsku praksu po pitanju oporezivanja zemljišta preko 10 ari, kao i da su se iz tog razloga neke JLS i LPA obraćale Ministarstvu finansija i ukazivale na probleme u primeni Zakona, odnosno upućivale inicijative za preciziranje zakonskih odredbi u cilju obezbeđenja jedinstvene primene Zakona. U međuvremenu međutim, bez obzira na sudsku praksu/presude u pojedinačnim poreskopravnim situacijama – opšte postupanje LPA trebalo je da se zasniva na Zakonu o porezima na imovinu i mišljenjima Ministarstva finansija, koja su za LPA obavezujuća shodno članu 11. ZPPPA.
Izmenama Zakona o porezima na imovinu “Sl. glasnik RS broj 95/18”, sa primenom od 1.1.2019. godine, izvršeno je, pored ostalog, dalje preciziranje odredaba članova 2. i 6. Zakona. Dodat je novi stav 4. člana 2. Zakona, kojim se propisuje da kada se porez plaća na pravo iz stava 1. tačka 1) i 3) ovog člana (pravo svojine na zemljištu površine preko 10 ari i pravo korišćenja građevinskog zemljišta površine preko 10 ari) - predmet oporezivanja je ukupna površina tog zemljišta. Takođe, promenjen je stav 2. člana 6. Zakona koji uređuje korisnu površinu i precizirano je da je korisna površina za zemljište njegova ukupna površina, uključujući površinu pod objektom. Kako je već navedeno, ovo su i dalje važeće odredbe Zakona o porezima na imovinu.
Uzimajući u obzir sve navedeno, a pre svega da se godišnji porez utvrđuje prema odredbama Zakona o porezima na imovinu, kao i mišljenja Ministarstva finansija i činjenicu da su ova mišljenja obavezujuća za postupanje Poreske uprave u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji – proizilazi da je u konkretnoj situaciji po postavljenom pitanju – LPA pravilno utvrdila obavezu po osnovu godišnjeg poreza na imovinu, na ukupnu površinu zemljišta, a ne na razliku od ukupne površine i površine od 10 ari.
Kada je reč o stavovima suda, oni su obavezujući u slučajevima po pojedinačnim presudama za konkretnu poreskopravnu situaciju, te nema osnova da LPA usvoji stav suda kao obavezujući u svim postupcima oporezivanja imovine nezavisno od pojedinačne presude/poreskopravne situacije, već se rukovodi Zakonom i mišljenjima Ministarstva finansija.
Ukazujemo da odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Da li direktor/v.d. direktora Javnog preduzeća pravo na prekovremeni rad?
Članom 53. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) je propisano sledeće:
„Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (u daljem tekstu: prekovremeni rad).
Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno.
Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad.
Zaposlenom koji radi na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme u skladu sa članom 52. ovog zakona ne može da se odredi prekovremeni rad na tim poslovima, ako zakonom nije drukčije određeno“.
Odredbama člana 60. Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti na teritoriji Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 30/21) je predviđeno da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice.
Najzad, odredbe Zakona o javnim preduzećima („Sl. glasnik RS“, br. 15/16 i 88/19) ne regulišu pitanje prekovremenog rada, što navodi na zaključak da nema zakonskih prepreka da direktor (vršilac dužnosti), iako je funkcioner, ostvari pravo na prekovremeni rad.
Molimo za tumačenje Kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS („Sl. glasnik RS“, br. 38/19 i 55/20) i člana 22. koji kaže da zaposleni ima pravo na neplaćeno odsustvo. Da li i službenik na položaju ima pravo da koristi neplaćeno odsustvo? I da li se odsustvo može odobriti i na period duži od 90 dana tokom jedne kalendarske godine, ukoliko službenik od početka zasnivanja radnog odnosa (koji radni odnos je duži od 5 godina u opštinskoj upravi) nikada nije koristio neplaćeno odsustvo?
Član 22. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 38/2019 i 55/2020) kaže:
“Zaposleni ima pravo na neplaćeno odsustvo u kalendarskoj godini, i to:
1) radi školovanja, specijalizacije ili drugog vida stručnog obrazovanja i usavršavanja (master, doktorat) kojem zaposleni pristupa na svoju inicijativu - do 30 radnih dana;
2) radi negovanja obolelog člana uže porodice - do 90 radnih dana;
3) radi obavljanja ličnih poslova - do 7 radnih dana;
4) za slučaj smrti bliskog srodnika po krvnom ili tazbinskom srodstvu - do 5 radnih dana;
5) učestvovanje na kulturnim i sportskim priredbama u svojstvu izvođača, kao i učestvovanje na stručnim kongresima i konferencijama.
Na lični zahtev poslodavac će odobriti zaposlenom neplaćeno odsustvo do 90 dana, koje se može koristiti jednom, u periodu od pet godina, ukoliko odsustvo zaposlenog ne bi bitno uticalo na izvršavanje poslova radnog mesta na koje je raspoređen.
Poslodavac može da odobri zaposlenom neplaćeno odsustvo i u dužem trajanju i u drugim slučajevima, ako odsustvo sa rada zaposlenog ne utiče bitno na organizaciju rada kod poslodavca.
Pravo zaposlenog na neplaćeno odsustvo i dužina njegovog trajanja utvrđuje se rešenjem.
Neplaćeno odsustvo odobrava se, na pismeni zahtev zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni priložio odgovarajuću dokumentaciju (dokaz o postojanju pravnog osnova za korišćenje neplaćenog odsustva).”
Član 3. stav 1 pomenutog kolektivnog ugovora kaže da zaposleni, u smislu ovog ugovora, jesu lica koja su u skladu sa zakonom zasnovala radni odnos u organima, službama i organizacijama iz člana 1. Ugovora.
Član 3. Zakona o zaposlenima u AP i JLS („Sl. glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018 i 113/2017 - dr. zakon) kaže da se pod zaposlenima, u smislu ovog zakona, smatraju funkcioneri koji na osnovu zakonom ili pokrajinskim propisom utvrđene obaveze ili ovlašćenja, imaju obavezu, odnosno koriste pravo da budu na stalnom radu (u daljem tekstu: zasnivaju radni odnos) radi vršenja dužnosti, službenici i nameštenici. Dalje kaže da je službenik zaposleno lice koje profesionalno obavlja stručne poslove iz nadležnosti autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave ili sa njima povezanih opštih pravnih poslova, informatičkih, materijalno-finansijskih, računovodstvenih i administrativnih poslova. Službenik je zaposleno lice na izvršilačkom radnom mestu kao i na radnom mestu službenika na položaju.
Dakle, službenik na položaju – načelnik uprave ima pravo na korišćenje neplaćenog odsustva. Član 22. stav 3. PKU kaže da poslodavac može da odobri zaposlenom neplaćeno odsustvo u dužem trajanju i u drugim slučajevima, na lični zahtev, ali uz ograničenje da to odsustvo sa rada zaposlenog ne utiče bitno na organizaciju rada kod poslodavca. Jedna od bitnih činjenica za odlučivanje o eventualnom zahtevu načelnika uprave za neplaćeno odsustvo u dužem trajanju je da li je u upravi postavljen zamenik načelnika uprave, jer u slučaju da nije postavljen zamenik načelnika, neplaćeno odsustvo načelnika uprave bi bitno uticalo na organizaciju rada poslodavca, s obzirom da opštinskom upravom rukovodi načelnik.