Питања и одговори

Према члану 14. Закона о општем управном поступку ("Сл. гласник РС", бр. 18/16 и 95/18-аутентично тумачење) правноснажно је решење против кога не може да се изјави жалба, нити покрене управни спор, а којим је странка стекла одређена права, односно којим су јој одређене обавезе и такво решење може да се поништи, укине или измени само у случајевима који су законом одређени.

Према нашем законодавству правноснажност могу стећи само решења којим је усвојен неки од захтева странке.

У нашој правној пракси негативни управни акти (нпр. решење којим је одбијен захтев странке) не могу стећи својство правноснажности и на иста се не ставља клаузула правноснажности, јер би се на тај начин онемогућило да странка касније у поступку уколико допуни свој захтев неким новим чињеницама и доказима оствари своје право.

Законом о планирању и изградњи („Сл. гласник РС“, бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон, 9/2020 и 52/2021) је чланом 175. став 1. тачка 4. прописано да грађевински инспектор у вршењу инспекцијског надзора има право и дужност да проверава да ли се објекат гради према издатој грађевинској дозволи и пројекту за извођење, односно техничкој документацији на основу које је издато решење из члана 145. овог закона.

Надзор над спровођењем обавезе из овог члана би грађевински инспектор вршио на основу одредаба члана 176. став 1. тачка 10. истог Закона, којима је прописано да је вршењу инспекцијског надзора грађевински инспектор овлашћен да нареди спровођење других мера, у складу са овим законом, те би у складу са одредбама овог члана налог надзираном субјекту био да радове изведе на основу техничке документације на основу које је издато решење из члана 145. овог закона.

Овакав налог грађевинског инспектора био би принудно спроведен извршењем посредном принудом (путем новчаних казни), по одредбама Закона о општем управном поступку („Сл. гласник РС“, бр. 18/2016 и 95/2018 - аутентично тумачење).

Извршење посредном принудом (путем новчаних казни) спроводи се када орган који спроводи извршење жели да принуди извршеника да испуни обавезе изрицањем новчане казне, ако извршење преко другог лица није могуће или није погодно да се постигне сврха извршења.

Новчана казна која се изриче решењем може поново да се изрекне све док извршеник не испуни обавезе из решења.

Ова врста управног извршења примењује се када се надзираном субјекту налаже да нешто допусти или трпи, да се уздржи од чињења или када му се налаже нека радња чињења коју уместо њега не може да изврши друго лице, односно у ситуацијама када извршење преко другог лица није погодно да се постигне сврха извршења. У том случају извршење решења се спроводи посредном принудом тако што се изрицањем новчаних казни утиче на вољу извршеника да сам изврши или се повинује мери.

Физичком лицу се новчана казна изриче у распону од половине просечне месечне зараде по запосленом, са порезима и доприносима, која је остварена у Републици Србији у претходном месецу до две просечне годишње зараде по запосленом, са порезима и доприносима, која је остварена у Републици Србији у претходној години, према подацима органа надлежног за послове статистике, а правном лицу у распону од половине његових месечних прихода до десет процената његових годишњих прихода које је остварио у Републици Србији у претходној години.

Податак о просечној месечној заради која је остварена у Републици Србији у претходном месецу грађевински инспектор може добити на сајту Републичког завода за статистику39, а податак о месечном и годишњем приходу правног лица на сајту Агенције за привредне регистре (финансијски извештаји).

Новчана казна може да се изриче изнова све док извршеник не испуни обавезе из решења.

Новина коју је унео Закон о изменама и допунама Закона о инспекцијском надзору јесте да инспектор може изрећи новчану казну у извршењу решења посредном принудом, поред правног лица, и одговорном лицу у правном лицу, а да новчане казне изречене у извршењу решења посредном принудом извршава јавни извршитељ, у складу са прописима којима се уређује извршење и обезбеђење (члан 41. ст. 5. и 6. ЗИН-а).

Модели аката везаних за Етички кодекс функционера локалне самоуправе, припремљени су са циљем да се локалним самоуправама пружи помоћ у уређивању свих питања која се односе на усвајање и примену Етичког кодекса, као и са циљем да се обезбеди релативно јединствен приступ у уређивању ових питања и уједначавање праксе у локалним самоуправама.

Модели ових аката припремљени су након обављених консултација које је СКГО организовала са представницима локалних самоуправа, представницима одговарајућих организација и појединцима са значајним искуством у примени претходно важећег Етичког кодекса и постигнутим резултатима у области етике, како би се установили одговарајући принципи који би допринели да се превазиђу недостаци констатовани у дотадашњој примени етичких начела и функционисању савета за праћење њихове примене. На основу тих консултација, заузет је став да се, између осталог, предложи локалним самоуправама да чланове савета именује скупштина ЈЛС након спроведеног јавног конкурса, с тим да на конкурсу могу да учествују лица (која испуњавају одговарајуће услове) на основу сопствене пријаве или на основу образложеног предлога који, уз сагласност кандидата, може да поднесе свако  физичко или правно лице. Предложени начин избора чланова Савета, инкорпориран је у модел Одлуке, као и у моделе осталих аката који се односе на Етички кодекс (моделе Методологије и Конкурса за избор чланова Савета, а основ је и за доношење Решења о именовању чланова Савета).

Модели ових аката нису обавезујући за јединице локалне самоуправе и представљају један од могућих начина уређивања питања везаних за Етички кодекс функционера локалне самоуправе, што значи да га ЈЛС могу прилагодити или изменити у складу са својим потребама и опредељењима. Уколико се ваша општина определи за другачији начин избора и предлагања кандидата за чланова Савета, неопходно је да се Одлука и сви остали акти везани за Етички кодекс функционера прилагоде и усагласе са тим опредељењем.

Солидарна помоћ ради ублажавања неповољног материјалног положаја запослених у јавним комуналним предузећима, као нови и до тада потпуно непознат вид давања, уведена је анексима 2 и 3. Посебног колективног уговора за јавна предузећа у комуналној делатности на територији РС (у даљем тексту ПКУ), као неки вид компензације за умањење зарада запослених у ЈКП за време примене Закона о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава. Тај вид солидарне помоћи предвиђен је и у тренутно важећем ПКУ, а без обзира на то што су после престанка важења Закона којим су зараде умањиване, практично престали и разлози увођење овог вида давања.

По важећем ПКУ, послодавац је дужан да обрачуна и исплати солидарну помоћ намењену за побољшање материјалног положаја запослених, али под условом да су за ту намену обезбеђена финансијска средства. Другим речима, када средства нису обезбеђена нема ни обавезе послодавца.

У члану 67. стоји да је „послодавац дужан да планира и запосленом исплати солидарну помоћ, ради ублажавања неповољног материјалног положаја, под условом да за то има обезбеђена финансијска средства“, из чега произилази да се средства могу обезбедити једино годишњим програмом пословања који су ЈП иначе у обавези да сачињавају на начин по процедури прописаној Законом о јавним предузећима. Дакле, сматра се да су средства за ову намену обезбеђена када је исплата овог вида солидарне помоћи предвиђена (планирана) годишњим програмом пословања јавног предузећа, а чиме је створена и обавеза послодавца.

Динамика и начин исплате, нису питања која су у ПКУ даље разрађивана и прецизирана, тако да послодавац који је у годишњем програму планирао средства, обавезу може да изврши на начин како је то питање регулисано општим актом или годишњим програмом пословања предузећа, а у случају да општим актом или годишњим програмом ова питања на неки други начин нису уређена, исплата може да изврши у току године у било ком месецу, једнократно у целини или парцијално (у ратама).

Да ли је послодавац дужан да исплати ову солидарну помоћ запосленима ако послује са нето губитком? / Да ли је послодавац дужан да исплати ову солидарну помоћ запосленима ако послује са нето приходом али би исплата солидарне помоћи запосленима довела послодавца у губитак?

Да, дужан је. Ако је исплата солидарне помоћи планирана годишњим програмом, претпоставка је да су у моменту сачињавања плана и приликом разматрања годишњег програма на Скупштини ЈЛС, сагледани сви аспекти од којих зависи пословни и финансијски резултат предузећа. Дакле, ако је тако планирано, као и код било које друге обавезе, послодавац је дужан да исплати запосленима овај вид солидарне помоћи, без обзира на промењене околности и накнадна сазнања. То важи и у случају да предузеће остварује негативни резултат пословања (губитак).

Ако се у току године (накнадно) процени да би исплата солидарне помоћи ипак била превелики терет за предузеће и ако до тог момента није извршена исплата, онда се може покренути процедура измене и допуне програма пословања, где би делимично или у целини преиспитала првобитна одлука.

Да ли постоје обрасци за исплату овог примања и да ли је оснивач дужан да их овери?

Не. Исплата овог вида солидарне помоћи није саставни део ЗИП обрасца и не подлеже овери од стране оснивача.

Да ли послодавац може да исплати део износа солидарне помоћи запосленима, који му је расположив како не би пословао са губитком?

Пошто је обавеза условљена обезбеђењем средстава, а ако је приликом доношења годишњег програма којим се средства обезбеђују констатовано да нема довољно средстава за исплату пуног износа, обавеза је могла да се планира и исплати у износу мањем од 41.800 динара.

У ком моменту у финансијској години послодавац процењује да ли има обезбеђена финансијска средства за ову исплату?

Када се ради о овој исплати, у току године послодавац нема превише опција да мења однос према насталој обавези. Може само да цени да ли ће наредне пословне године моћи да обезбеди довољно средстава и да у складу са том проценом, са или без обавезе за исплату солидарне помоћи, планира пословање предузећа за наредну годину.

У предложеним изменама и допунама Закона о буџетском систему наводи се да се у члану 27е додају ставови 59-61, који гласе:

„Изузетно од ст. 29-31. овог члана, у 2022. години запосленима у Министарству одбране, запосленима у здравственим установама, запосленима у установама социјалне заштите, здравственим радницима у заводима за извршење кривичних санкција и здравственим радницима у Заводу за спорт и медицину спорта Републике Србије плате ће се повећати за 8%.

Изузетно од ст. 29-31. овог члана, у 2022. години осталим запосленима код корисника буџетских средстава, односно корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање осим Фонда за социјално осигурање војних осигураника плате ће се повећати за 7%.

Повећање плата из ст. 59. и 60. овог члана вршиће се почев од плате за децембар 2021. године.”.

Закон о буџетском систему у члану 2. став 1 тачка 5) дефинише кориснике јавних средстава и каже да су корисници јавних средстава директни и индиректни корисници буџетских средстава, корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање и јавна предузећа основана од стране Републике Србије, односно локалне власти, правна лица основана од стране тих јавних предузећа, правна лица над којима Република Србија, односно локална власт има директну или индиректну контролу над више од 50% капитала или више од 50% гласова у управном одбору, друга правна лица у којима јавна средства чине више од 50% укупних прихода остварених у претходној пословној години, као и јавне агенције и организације на које се примењују прописи о јавним агенцијама. Народна банка Србије не сматра се корисником јавних средстава у смислу овог закона, а на имовину коју користи, приходе, расходе и капитал, као и финансијско извештавање, примењују се одредбе закона којим се уређују положај, организација, овлашћења и функције Народне банке Србије.

Даље, у истом члану и ставу а под тачком 6) дефинише кориснике буџетских средстава и каже да су то директни и индиректни корисници буџетских средстава Републике Србије, односно локалне власти. Под директним корисницима буџетских средстава закон сматра органе и организације Републике Србије, односно органе и службе локалне власти, док под индиректним корисницима буџетских средстава сматра: правосудне органе, месне заједнице; установе основане од стране Републике Србије, односно локалне власти, над којима оснивач, преко директних корисника буџетских средстава, врши законом утврђена права у погледу управљања и финансирања.

Из свега наведеног произилази да повећањем плата у смислу предложених измена и допуна члана 27е Закона о буџетском систему нису обухваћена јавна предузећа, јер се оно односи на кориснике буџетских средстава.

Што се питања у вези са усаглашавањем плата запослених, ради добијања што прецизнијег одговора препоручујемо обраћање ресорном министарству, а савет се може добити и преко асоцијације предузећа комуналне делатности „Комдел“.

Чланом 50. Закона о јавним набавкама је уређен сукоб интереса, па је предвиђено да је „наручилац дужан да предузме све мере у циљу утврђивања, спречавања и отклањања сукоба интереса у вези са поступком јавне набавке, да би се избегло нарушавање начела обезбеђења конкуренције и једнакости привредних субјеката.

Ставом 2. истог члана је прописано да сукоб интереса између наручиоца и привредног субјекта обухвата ситуације у којима представници наручиоца који су укључени у спровођење тог поступка или могу да утичу на исход тог поступка, имају директан или индиректан финансијски, економски или други приватни интерес, за који би се могло сматрати да доводи у питање њихову непристрасност и независност у том поступку.

Сукоб интереса у смислу става 2. овог члана нарочито укључује следеће случајеве:

1. ако представник наручиоца учествује у управљању привредног субјекта или
2. ако представник наручиоца има више од 1% удела, односно акција привредног субјекта.

Представником наручиоца у смислу става 2. овог члана нарочито се сматра:

1. руководилац наручиоца односно одговорно лице наручиоца, члан управног, извршног или надзорног одбора наручиоца;
2. члан комисије за јавну набавку, односно лице које спроводи поступак јавне набавке.

Привредним субјектом у смислу става 2. овог члана сматра се понуђач, члан групе понуђача и подизвођач.

Ст. 2. и 3. овог члана примењују се и на повезана лица представника наручиоца из става 4. овог члана, и то лица која су у: крвном сродству у правој линији; побочном сродству закључно са трећим степеном сродства; тазбинском сродству закључно с другим степеном сродства; односу усвојитеља и усвојеника; браку, без обзира да ли је брак престао или није; ванбрачној заједници; односу старатеља и штићеника.

Представник наручиоца из става 4. овог члана дужан је да се изузме из поступка јавне набавке уколико у било којој фази тог поступка дође до сазнања о постојању сукоба интереса.

Након отварања понуда или пријава, представник наручиоца из става 4. тачка 2) овог члана потписује изјаву о постојању или непостојању сукоба интереса.“

Дакле, сукоб интереса постоји када представници наручиоца (руководилац наручиоца односно одговорно лице наручиоца, члан управног, извршног или надзорног одбора наручиоца, члан комисије за јавну набавку, односно лице које спроводи поступак јавне набавке и  њихова повезана лица, и то лица која су у: крвном сродству у правој линији; побочном сродству закључно са трећим степеном сродства; тазбинском сродству закључно с другим степеном сродства; односу усвојитеља и усвојеника; браку, без обзира да ли је брак престао или није; ванбрачној заједници; односу старатеља и штићеника) који су укључени у спровођење тог поступка или могу да утичу на исход тог поступка, имају директан или индиректан финансијски, економски или други приватни интерес, за који би се могло сматрати да доводи у питање њихову непристрасност и независност у том поступку, а то нарочито укључује ситуације ако представник наручиоца учествује у управљању привредног субјекта или има више од 1% удела, односно акција привредног субјекта (али не само ове ситуације).

У том смислу, ако су чланови комисије за јавну набавку истовремено представници фирме која учествује у изради пројекта, а који чланови комисије (који сачињавају конкурсну документацију, врше стручну оцену понуда и све радње у поступку јавне набавке), бирају у поступку јавне набавке извођача радова по том пројекту и када би се та иста фирма у оквиру заједничке понуде појавила као надзор над извођењем тих радова, у смислу наведене одредбе, постојао би сукоб интереса.

Наиме, чланови комисије који су укључени у спровођење тог поступка или могу да утичу на исход тог поступка, и који имају директан или индиректан финансијски, економски или други приватни интерес, за који би се могло сматрати да доводи у питање њихову непристрасност и независност у том поступку, налазе се у сукобу интереса у описаној ситуацији.

Дакле, представници наведене фирме не би могли да буду чланови комисије за јавну набавку.

Одредбом члана 54. став 1 Закона о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 и 149/2020) прописано је да: „Обавезе које преузимају директни, односно индиректни корисници буџетских средстава и корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање морају одговарати апропријацији која им је одобрена за ту намену у тој буџетској години.“, а ставом 11 истог члана да: „Обавезе преузете у складу са одобреним апропријацијама, а неизвршене у току године, преносе се и имају статус преузетих обавеза и у наредној буџетској години извршавају се на терет одобрених апропријација за ту буџетску годину.“

У складу са наведеним одредбама, треба имати у виду да се износ одобрене апропријације не може умањити само из разлога што се плаћање неће вршити до краја године ако постоје преузете обавезе, односно ако су радови изведени, услуге извршене или роба испоручена. Треба имати у виду и то да је обавеза преузета и у ситуацији ако су радови изведени, услуге извршене или роба испоручена а да још увек нису испостављени рачуни. Овако преузете обавезе које су преузете у складу са одобреном апропријацијом за текућу годину у ситуацији да се не плате у тој буџетској години, преносе се у наредну годину за шта је такође потребно обезбедити апропријацију у буџету за наредну годину.

Ребалансом буџета могу се умањити само апропријације за које је извесно да се, из неког разлога, планиране активности које се са тих апропријација финансирају неће реализовати у буџетској години, док се апропријације за које су преузете обавезе не могу умањити.

У случају описаном овим питањем, ако се радови не могу извести због временских прилика (што мора бити констатовано у грађевинском дневнику од стране стручног надзора) а о чему је извођач радова дужан да обавести инвеститора који даје сагласност за одлагање, постоји обавеза закључења анекса уговора са новим роком за извођење радова. У случају да је нови уговорени рок за извођење радова у наредној години, онда се средства за финансирање тих радова планирају у буџету за наредну годину, а апропријација из текуће године се може умањити сразмерно вредности тих радова који ће се извести у наредној години.

О насталим околностима потребно је обавестити и Министарство и сходно уредити измене и допуне одредаба о правима, обавезама и роковима у Уговору закљученим са Министарством.

Чланом 7. Правилника о начину и роковима вршења пописа имовине и обавеза корисника буџетских средстава РС и усклађивања књиговодственог стања са стварним стањем, прописано је да председник и чланови пописне комисије и њихови заменици не могу бити лица која су одговорна за руковање имовином која се пописује и њихови непосредни руководиоци, као ни лица која воде аналитичку евиденцију те имовине.

Имајући у виду да правобранилац није директно одговоран за руковање имовином, већ има према Статуту и Закону једну контролну улогу (даје мишљења на предлоге за прибављање и отуђење), мишљења сам да правобранилац, односно његови заменици могу бити чланови Комисије за попис имовине.

Чланови Комисије не могу бити из дела општинске управе који су директно задужени за руковање имовином, вођење евиденције имовине, нити њихови руководиоци.

На крају, поставити некога из правобранилаштва је и корисно обзиром да он подноси захтеве за упис, даје мишљења на отуђење, и добро је да буде упућен у токове пописа шта од имовине општина има на располагању.

Закон о локалној самоуправи („Сл. гласник РС“, бр. 129/2007, 83/2014 - др. закон, 101/2016 - др. закон и 47/2018) у члану 36. прописује да скупштина ЈЛС  оснива стална или повремена радна тела за разматрање питања из њене надлежности. Радна тела дају мишљење на предлоге прописа и одлука које доноси скупштина ЈЛС и обављају друге послове утврђене статутом ЈЛС. Број радних тела, избор, права и дужности председника и чланова радних тела утврђују се пословником о раду скупштине ЈЛС.

Уколико оснивање радних тела, комисија од стране осталих извршних органа ЈЛС, није уређено Законом о локалној самоуправи или неким другим законом, ЈЛС односно њени извршни органи би својим актима (статутом, правилником о раду градског/општинског већа, одлуком о градској управи), требало да успоставе и дефинишу могућност да посебним решењем образују стручна и саветодавна радна тела за поједине области из своје надлежности.

Одлуком о градској/општинској управи, као извршном органу, потребно је дефинисати могућност формирања радних група од стране начелника управе, ради припреме нацрта прописа или решавања другог питања из делокруга више одељења, служби или посебних организационих јединица, а који захтева сарадњу више одељења или ангажовање неког стручног лица које није запослено у управи (нпр. ангажовање стручњака у појединим комисијама за јавне набавке).

Расходи за радна тела (савети, одбори, комисије) које оснива скупштина ЈЛС требало би да буду планирани у оквиру раздела директног корисника Скупштина општине/града, у програму/програмској активности која се односи на функционисање скупштине, односно у Програму 16-Политички систем локалне самоуправе, Програмска активност 2101-0001 Функционисање Скупштине, обзиром да радна тела скупштине имају улогу да унапређују рад скупштине давањем мишљења на предлоге и одлуке из одређене области које доноси скупштина.

Уколико радно тело формира градоначелник/председник општине или градско/општинско веће, средства за њихов рад би требало да буду планирана у оквиру раздела директног корисника који је формирао конкретно радно тело у програму који се односи на функционисање тог извршног органа, односно у Програму 16-Политички систем локалне самоуправе, Програмска активност 2101-0002 Функционисање извршних органа. 

Средства за расходе за радне групе, односно комисије, које формира начелник управе потребно је планирати у оквиру Програма 15 – Опште услуге локалне самоуправе, Програмска активност 0001 – Функционисање локалне самоуправе и градских општина.

Приликом планирања средстава намењених за функционисање радних тела, треба водити рачуна о томе да се чланови радних тела која нису формирана у складу са Законом о локалној самоуправи, другим посебним законом, Статутом или Пословником ЈЛС не могу плаћати из буџета ЈЛС. Такође, чланови радних тела који су из реда запослених се не могу плаћати ако се седнице радних тела одржавају у току радног времена за које запослени примају плату у складу са чланом 11. Закона о платама у државним органима и јавним службама („Сл. гласник РС“, бр. 34/2001,... и 21/2016 - др. закон).

Чланом 97. став 1. тачка 2) Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 91/2019, у даљем тексту: Закон) је прописано да привредни субјект може у писаној форми путем Портала јавних набавки да тражи од наручиоца додатне информације или појашњења у вези са документацијом о набавци, при чему може да укаже наручиоцу уколико сматра да постоје недостаци или неправилности у документацији о набавци, и то најкасније шестог дана пре истека рока за подношење понуда или пријава, за јавну набавку чија је процењена вредност мања од износа европских прагова (из формулације Вашег питања произилази да је предметна јавна набавка процењене вредности која је мања од износа европских прагова).

Ставом 2. тачка 2) истог члана Закона је прописано да, ако је захтев из става 1. овог члана поднет благовремено, наручилац додатне информације и појашњења објављује на Порталу јавних набавки, односно ставља на располагање на исти начин као и основну документацију без навођења података о подносиоцу захтева, а најкасније четвртог дана пре истека рока одређеног за подношење понуда или пријава за јавну набавку чија је процењена вредност мања од износа европских прагова и у поступцима у којима је наручилац користио могућност скраћења рокова из разлога хитности.

Даље је начин рачунања рокова у поступку јавне набавке уређен чланом 85. Закона, којим је у ставу 7. прописано да ако последњи дан рока пада на државни празник, суботу или недељу, рок истиче када протекне први наредни радни дан.

Имајући у виду цитиране одредбе Закона и описану чињеничну ситуацију, указујемо да је тачно да је последњи дан рока за захтевање додатних информација или појашњења у вези са документацијом о набавци био 13.11.2021. године, али се тај рок имајући у виду да је овај дан био субота, помера у складу са чланом 85. став 7. Закона на понедељак 15.11.2021. године (до поноћи), те је привредни субјект у описаној ситуацији поступио благовремено и наручилац је дужан да објави додатне информације или појашњења која су захтевана.

У ситуацији у којој је рок за подношење понуда петак, као што је то у конкретном случају, и рок за објављивање додатних информација и појашњења пада истог дана, односно 15.11.2021. године.

С тим у вези, указујемо да стриктном применом одредаба чл. 87. и 93. Закона наручилац има обавезу да продужи рок за подношење понуда у смислу члана 87. Закона, али да смо мишљења да у конкретном случају, уколико наручилац додатне информације и појашњења објави првог наредног дана, односно 16.11.2021. године, није дужан да продужи рок за подношење понуда имајући у виду да је захтев примљен после радног времена наручиоца и да је наручилац био објективно онемогућен да одговор објави дана 15.11.2021. године. Наведено из разлога што и у складу са претходно важећим Законом о јавним набавкама постоји пракса Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки, према којој се не може узети као негативна околност то што наручилац није био у објективној могућности да радњу изврши наведеног дана.

Дакле, сигурније је поступање наручиоца на начин да се рок за подношење понуда продужи на начин да је нови рок за подношење понуда 13 дана од дана слања на објаву додатних појашњења, али смо мишљења да у конкретном случају не поступа противно одредбама Закона уколико рок не продужи из претходно наведених разлога, уз указивање да сматрамо да се у додатним појашњењима која се објављују треба дати образложење за одсуство продужења рока.

Указујемо на следеће релевантне одредбе Правилника о заједничким критеријумима за организовање и стандардима и методолошким упутствима за поступање и извештавање интерне ревизије у јавном сектору ("Сл. гласник РС", бр. 99/11 и 106/13), члан 21., ставови 1. и 2.:

• Интерни ревизор, поред услова прописаних законом и актом о систематизацији радних места, мора да има најмање три године искуства на пословима ревизије, интерне контроле, финансијске контроле или рачуноводствено-финансијским пословима и положен испит за овлашћеног интерног ревизора у јавном сектору.
• Пријава за обуку за стицање звања овлашћени интерни ревизор у јавном сектору подноси се Централној јединици за хармонизацију Министарства финансија у року од шест месеци од дана распоређивања на радно место интерног ревизора.

Из наведеног произилази да лице распоређено на радно место интерног ревизора не мора у тренутку распоређивања имати положен испит за овлашћеног интерног ревизора у јавном сектору, већ тај испит може положити накнадно, али је важно водити рачуна и о прописаном року за пријаву за обуку за стицање звања овлашћени интерни ревизор у јавном сектору – дакле испоштовати прописани рок, односно поднети пријаву за предметну обуку најкасније у року од 6 месеци од дана распоређивања на место интерног ревизора.

Даље, када је реч о року у који је предвиђен да односно лице и положи испит за овлашћеног интерног ревизора у јавном сектору, указујемо на прелазне и завршне одредбе наведеног правилника, односно члан 33., како следи:

• Лица која немају положен испит за овлашћеног интерног ревизора у јавном сектору, а испуњавају остале услове из чл. 21. и 22. овог правилника, могу обављати послове овлашћеног интерног ревизора у јавном сектору, односно руководиоца јединице за интерну ревизију, најдуже годину дана од дана завршетка обуке коју организује Централна јединица за хармонизацију Министарства финансија.

Из наведеног произилази да је нужно водити рачуна и о томе да лице распоређено на радно место интерног ревизора, најкасније у року од годину дана од дана завршетка обуке – мора и положити испит за овлашћеног интерног ревизора у јавном сектору да би могло да (настави да) обавља послове овлашћеног интерног ревизора у јавном сектору. Пракса указује да Министарство финансија у просеку два пута годишње организује полагање предметног испита. Испит за овлашћеног интерног ревизора у јавном сектору полаже се пред комисијом коју образује министар финансија, који доноси и програм за полагање испита (сходно чл. 21. Правилника).

На основу члана 99. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) службеник на положају може после протека времена на које је постављен, бити поново постављен на исти положај без јавног конкурса.

Међутим, у конкретном случају је потребно имати на уму да је по одредбама ранијег закона начелник управе био функционер, док по одредбама Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе он то више није, већ је службеник на положају. С обзиром да више није функционер тиме у случају постављења након ступања на снагу Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе престаје могућност да остварује право на мировање радног односа, из члана 79. Закона о раду.

На основу члана 56. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе уколико није постављен начелник управе, као ни његов заменик, до постављења начелника управе, као и када начелник управе није у могућности да обавља дужност дуже од 30 дана, Веће може поставити вршиоца дужности - службеника који испуњава утврђене услове за радно место службеника на положају, који ће обављати послове начелника управе, најдуже на три месеца, без спровођења јавног конкурса.

У случају да се јавни конкурс не оконча постављењем на положај, статус вршиоца дужности може се продужити најдуже још три месеца.

По истеку прописаних рокова постављени службеник се распоређује на радно место на коме је био распоређен до постављења.

Судећи према наведеном, а у конкретном случају, начелник управе не може да буде вршилац дужности, већ  то може да буде службеник који испуњава утврђене услове за радно место службеника на положају, а који се по окончању прописаних рокова распоређује на радно место на коме је био распоређен до постављења.

С друге стране, не постоје законске препреке да  лице које је постављено за вршиоца дужности буде кандидат на јавном конкурсу за попуњавање положаја.