Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли је довољно послати фотокопију Мишљења ИРК (образац 3), покретачу и установама које обезбеђују IPP?
Правилник о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом уређује да се мишљење Комисије доставља се родитељу, односно другом законском заступнику, одраслом и надлежном органу, односно служби која треба да обезбеди додатну подршку, у складу са законом. При достављању мишљења важно је нагласити да је служба којој су достављени подаци дужна је да чува тајност података о детету и члановима његове породице, у складу са законом којим се уређује заштита података о личности.
Са службама којима се доставља мишљење Комисије треба проверити да ли је слање фотокопије документа у складу са њиховим прописаним процедурама.
Шта се подразумева под новином у Правилнику о додатној подршци: "надлежност ИРК се проширује и на место боравишта детета"?
Члан 2. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом ("Сл. гласник РС", број 80/2018) уређује да је за процену потреба за додатном подршком надлежна је Комисија општине, односно града на чијој територији је пребивалиште, односно боравиште детета, ученика и одраслог. Надлежност Комисије се проширује и на место боравишта како би услуге додатне подршке биле доступније -нпр. ако је дете, ученик или одрасли смештено у установу социјалне заштите или хранитељску породицу, која се налази на територији друге општине у односу на пребивалиште.
У том случају збирка података о деци, ученицима и одраслима за које је покренут поступак процене потребе садржи и податке о пребивалиште детета ученика и одраслог, а ако је смештено у хранитељској породици или у установи социјалне заштите и податке о месту боравишта, податке о хранитељској породици, односно установи социјалне заштите.
Имајући у виду утврђен предлог закона о локалним изборима, да ли секретар општинске изборне комисије може бити лице коме је утврђено мировање радног односа у општинској управи јер је именован на јавну функцију директора јавне слузбе? Иначе, том лицу мирују права и обавезе у општинској управи због именовања на функцију и није му престао радни однос у општинској управи, тј. то је лице из реда запослених у општинској управи.
Члан 22. став 3. Предлога закона о локалним изборима гласи:
„За секретара и заменика секретара изборне комисије могу да буду именовани секретар скупштине, заменик секретара скупштине, начелник општинске, односно градске управе, заменик начелника општинске, односно градске управе или лице из реда запослених у општинској, односно градској управи које има високо образовање у области правних наука.“.
Мишљења смо да ову одредбу треба тумачити тако да за секретара може да буде именовано само оно лице које фактички обавља послове које су логички или функционално повезани са функцијама секретара и заменика секретара изборне комисије. У том смислу указујемо и на одредбу члана 10. став 5. Предлога закона, којом је прописано да „услове за рад органа за спровођење локалних избора обезбеђује општинска, односно градска управа.“.
У том смислу, цитирану одредбу члана 22. Предлога закона не треба тумачити формално, језички, већ суштински, тј. циљно, а то је да, ако се жели за секретара или заменика секретара ОИКа предложити лице из реда запослених у општинској/градској управи, то треба да буде лице које фактички ради у тој управи, а не оно које одсуствује са рада у општинској/градској управи услед чега му мирују права из радног односа у тој управи. Само на овај начин би се суштински и у потпуности испоштовала обавеза општинских/градских управа да обезбеде услове за рад изборних комисија.
Поднет је захтев за утврђивање земљишта за редовну употребу за стан у кући. Међутим, стан је у приватној својини подносиоца захтева, кућа је у својини општине као и земљиште, а власник стана нема право коришћења на земљишту. Да ли може да се утврди земљиште за редовну употребу за стан у кући, који заправо и чини ту кућу или мора да се спроведе нека друга процедура пре тога?
Према члану 70. став 1. Закона о планирању и изградњи ("Сл. гласник РС, бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон, 9/2020 и 52/2021) земљиште за редовну употребу објекта је земљиште испод објекта и земљиште око објекта, које испуњава услове за грађевинску парцелу и које по спроведеном поступку, у складу са овим законом, постаје катастарска парцела
Право на утврђивање земљишта за редовну употребу има власник објекта.
Како је овде власник објекта (зграде или куће) општина то право у формалном смислу припада општини.
С тим у вези физичко лице, власник посебног дела зграде није легитимисан на подношење захтева за земљиште за редовну употребу објекта докле год не постане власник објекта у целости.
Чланом 23. Закона о предшколском образовању и васпитању дефинисана је обавеза јединица локалне самоуправе и то: ,,Јединица локалне самоуправе води евиденцију и обавештава предшколску установу, односно школу, која остварује припремни предшколски програм и родитеља, односно другог законског заступника, о деци која су стасала за похађање припремног предшколског програма, најкасније до 1. априла текуће године за наредну годину. Предшколска установа, односно школа, која остварује припремни предшколски програм, дужна је да обавести родитеља, односно другог законског заступника и јединицу локалне самоуправе о деци која се нису уписала, која не похађају редовно или су престала да похађају припремни предшколски програм, најкасније 15 дана од дана протека рока за упис, односно од дана престанка редовног похађања припремног предшколског програма. Од којег надлежног органа јединица локалне самоуправе прибавља податке о деци која су стасала за похађање припремног предшколског програма?
Чланом 17. Закона о основама система образовања о васпитања („Сл. гласник РС“, бр. 88/17, 27/18 – др. закони, 10/19 и 24/20) је прописано да се у предшколску установу уписују сва деца у години пред полазак у школу. Истим чланом дефинисане су обавезе родитеља, односно старатеља, као и предшколске установе, односно основне школе која остварује припремни предшколски програм да упише свако дете узраста од пет и по до шест и по година ради похађања припремног предшколског програма. Ставом 7. истог члана је прописано да јединица локалне самоуправе води евиденцију и обавештава предшколску установу, односно основну школу која остварује припремни предшколски програм о деци која су стасала за похађање припремног предшколског програма, у складу са посебним законом.
Чланом 23. Закона о предшколском васпитању и образовању („Сл. гласник РС“, бр. 18/10, 101/17, 113/17 – др. закон, 10/19) је прописано да јединица локалне самоуправе води евиденцију и обавештава предшколску установу, односно школу, која остварује припремни предшколски програм и родитеља, односно старатеља, о деци која си стасала за похађање припремног предшколског програма, најкасније до 1. априла текуће године за наредну годину.
С обзиром на различите праксе, подела послова на нивоу локалних самоуправа у вези са вођењем евиденције, сматрамо да је матична служба релевантна за ову врсту информација, ако локалнима актом није другачије одређено.
Имајући у виду улогу Општинске изборне комисије у поступку спровођења републичког референдума у складу са новим Законом о референдуму и народној иницијативи, да ли је потребно именовати нову Општинску изборну комисију чији ће састав бити усаглашен са тренутном структуром одборничких група у Скупштини?
Није потребно именовати нову изборну комисију јединице локалне самоуправе која је надлежна за обављање послова на спровођењу предстојећег Републичког референдума ради потврђивања Акта о промени Устава Републике Србије, уколико већ постоји изборна комисија која је у мандату.
С тим у вези, скрећемо пажњу на то да се Нацртом закона о локалним изборима, који је тренутно у јавној расправи, у прелазним одредбама предвиђа обавеза образовања нових локалних изборних комисија у складу са одредбама будућег закона, у одређеном року по ступању новог закона на снагу.
Да ли у буџету општине индиректне кориснике Центар за културу и Библиотеку треба приказати под једном главом, расходе збирно у оквиру активности функционисање локалних услова културе или могу ови корисници да буду приказани одвојено по главама?
Чланом 2. став 1 тачка 31. Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС“, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - испр., 108/13, 142/14, 68/15 - др. закон, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19 и 149/20) прописано је да се апропријације за индиректне кориснике буџетских средстава исказују збирно по врстама индиректних корисника и наменама средстава у оквиру раздела директног корисника који је, у буџетском смислу, одговоран за те индиректне кориснике буџетских средстава. У складу са наведеним, установе културе као што су центар за културу и библиотека треба у одлуци о буџету исказати збирно у оквиру једне главе.
Да ли одборник у скупштини јединице локалне самоуправе истовремено може да обавља и послове секретара Месне заједнице?
Према члану 30. Закона о локалној самоуправи („Сл. гласник РС“, бр. 129/2007, 83/2014 – др. закон, 101/2016 – др. закон и 47/2018) прописано је да одборник не може бити запослени у општинској управи и лице које именује, односно поставља скупштина општине.
С обзиром да за обављање стручних и других послова за потребе месне заједничке она може да запосли лице које заснива радни однос у месној заједници и да одлуку о пријему запосленог доноси Савет месне заједничке, сматрамо да то лице може да буде одборник у скупштини те јединице локалне самоуправе.
У случају да су послови секретара МЗ систематизовани у управи и да их обављају запослени управе, у том случају не би могао да их обавља одборник у скупштини те јединице локалне самоуправе, јер је то у супротности са одредбама члана 30. Закона о локалној самоуправи.
Да ли је могуће у току године увећати укупан буџет због добијених наменских средстава без ребаланса или се само могу радити преусмерења између позиција и повлачења из буџетске резерве?
Одговор на питање садржан је у члану 5. став 6. Закона о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 и 149/2020), којим је прописано да "у случају да један ниво власти својим актом определи другом нивоу власти наменска трансферна средства, као и у случају уговарања донације, чији износи нису могли бити познати у поступку доношења буџета, односно финансијског плана организација за обавезно социјално осигурање, орган управе надлежан за финансије на основу тог акта отвара одговарајуће апропријације за извршавање расхода и издатака по том основу."
Сходно наведеном члану, дозвољено је отворити нове апропријације у тренутку трансфера наменских средстава, на основу акта којим су та средства опредељена кориснику буџетских средстава и у дефинисаном износу.
Добијена су наменска средства по Конкурсу за доделу бесповратних средстава задругарима. У оквиру ког програма, активности и на којој економској класификацији планирати апропријацију?
У случају да се ради о средствима добијеним по конкурсу Министарства за бригу о селу, за подршку развоју задругарства, у Одлуци о буџету ова средства у складу са Правилником о стандардном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем ("Сл. гласник РС", бр. 16/16, 49/16, 107/16, 46/17, 114/17, 20/18, 36/18, 93/18, 104/18, 14/19, 33/19, 68/19, 84/19, 151/20, 19/21 и 66/21) и Упутством за израду програмског буџета (ажурирано у јулу 2021. године), треба планирати нови пројекат у оквиру Програма 5 – Пољопривреда и рурални развој, функционалне класификације 421 – Пољопривреда, са економском класификацијом 454 – Субвенције приватним предузећима, а средства планирати из извора 07 – Трансфери од других нивоа власти.
Неопходно је разрешење у вези примене члана 60 став 1 тачка 1) Посебног колективног уговора за социјалну заштиту ("Сл. гласник РС", бр. 29/19 и 60/20): Запослени има право на додатак на плату за време проведеног у радном односу (за минули рад) - 0,4% од основице за сваку пуну годину рада остварену у радном односу у установама социјалне заштите. Наиме, једно лице је дужи низ година било ангажовано у више наврата код истог послодавца на основу уговора о делу. С обзиром да у истом периоду није имао радни однос, да су му уплаћивани сви доприноси из социјалног осигурања, те године ангажовања, на основу његовог захтева "преточене" су у радни стаж. С обзиром да је исто лице од скоро у радном односу на одређено време код истог послодавца, да ли се године проведене ван радног односа (а које су му уписане као радни стаж накнадно) рачунају у минули рад приликом обрачуна плате?
Чланом 60. став 1 тачка 1) Посебног колективног уговора за социјалну заштиту у Републици Србији (“Сл. гласник РС”, бр. 29/19 и 60/20) се каже да запослени има право на додатак на плату за време проведеног у радном односу (за минули рад) - 0,4% од основице за сваку пуну годину рада остварену у радном односу у установама социјалне заштите.
С обзиром да ПКУ као услов за додатак на плату за минули рад поставља време проведено у радном односу, радно ангажовање по основу уговора о раду се не може рачунати у минули рад, без обзира што је лице било ангажовано у тој установи социјалне заштите.
Овде нарочито треба имати у виду и то да Закон о раду предвиђа да послодавац може са одређеним лицем да закључи уговор о делу, ради обављања послова који су ван делатности послодавца, а који имају за предмет самосталну израду или оправку одређене ствари, самостално извршење одређеног физичког или интелектуалног посла.
У ситуацији када су предмет јавне набавке радови и када је постављен критеријум који се тиче стручног капацитета да понуђач пре објављивања јавног позива треба да има минимум 25 радника у радном односу или на други начин радно ангажованих у складу са Законом о раду, за потребе предмета јавне набавке, да ли је услов да овим стручним капацитетом понуђач располаже пре објављивања јавног позива (а не само за извршење)? Да ли би било дискриминаторски условити да 22 извршиоца на предметним грађевинским радовима буду ангажовани са пуним радним временом (због рокова и динамике реализације), јер је један привредни субјект питао да ли би уговор о допунском раду који је важећи на дан достављања понуде био прихватљив као услов о радном ангажовању за све ангажоване (и квалификоване и неквалификоване раднике, као и инжењере)? Наручилац сматра да није прихватљиво да непосредни извршиоци на радовима буду ангажовани уговором о допунском раду с обзиром на природу тог уговора (дужина радног времена) и с обзиром на потребу континуираног реализовања грањевинских радова и постављених рокова.
Чланом 117. став 1. Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 91/2019, у даљем тексту: Закон) је прописано да наручилац може да одреди услове у погледу техничког и стручног капацитета којима се обезбеђује да привредни субјект има потребне кадровске и техничке ресурсе и искуство потребно за извршење уговора о јавној набавци са одговарајућим нивоом квалитета.
Дакле, одредба Закона у погледу тзв. кадровског капацитета не уређује ближе на који начин и са којим радним временом требају да буду ангажовани кадрови које има на располагању у тренутку када подноси понуду.
Указујемо да треба правити јасну разлику између тзв. капацитета који се односе на ресурсе које привредни субјект има на располагању (уопште), а који представљају критеријум за избор и услова за извршење уговора, односно захтева у погледу лица која ће бити ангажована у реализацији конкретног уговора наручиоца.
Уколико Наручилац сматра да је потребно да привредни субјект у реализацији уговора у сваком тренутку на градилишту има 25 лица одређених квалификација (у току осам часова током једног радног дана), онда такав захтев може одредити у техничкој спецификацији. У сваком случају, наручилац очекивано поставља максимални рок за извођење радова и санкције у случају непоштовања захтеваног рока за извођење радова (уговорна казна, средство обезбеђења за испуњење уговорних обавеза).
С друге стране, и поред разумевања ситуације у којој би привредни субјект сва лица ангажовао са непуним радним временом, имајући у виду праксу Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки, мишљења смо да није препоручљиво ограничавати начин ангажовања одређених лица у смислу критеријума за избор, па тако и у погледу уговора о допунском раду (у највећем броју случајева, овакви захтеви су сматрани дискриминаторним). Евентуално би се могло размотрити да се у таквој ситуацији критеријум одреди на начин да у ситуацији у којој се ангажују лица по уговору о допунском раду (са нпр. 4 сата ангажовања дневно), такав привредни субјект треба да у циљу испуњења критеријума „понуди“ већи број лица у односу на број сати ангажовања.
Такође, указујемо да је пракса у јавним набавкама да привредни субјекти требају да захтеване критеријуме за избор испуњавају у тренутку подношења понуде/отварања понуда, а не у тренутку објављивања јавног позива.